Manifestacija Dobar dan domaćine 2018

Naučni skup ‘Dobar dan domaćine’, koji je šesti put održan na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sve više prerasta u instituciju. Nekoliko hiljada posetilaca, učesnika, novinara i stručne javnosti tokom dvadana rezimiralo je minulu godinu.

Proizvodnja vina u selu Rogljevo

Put nas je odveo u selo Rogljevo 20-ak km od Negotina. Ono što ovo i okolna sela prepričavaju je nekada fascinantna vinogradarska proizvodnja…

Voćarska proizvodnja beograđanke u opštini Ražanj

Nataša Maletić iz Beograda rešila je da se iako potpuno ostvarena u drugoj profesiji daleko od zavičaja ipak vrati svojim korenima i osveži zemlju na kojoj je odrasla.

Plasman voća u Rusiju

Čak 94% od ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji i ove godine izvezeno je u Rusiju. Ali šta će se desiti ukoliko rusija ukine sankcije EU ili konkurentne zemlje u narednim godinama povećaju proizvodnju?

Savetovanje voćara u Novom Sadu

U organizaciji Društva voćara Vojvodine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u prisustvu preko 650 voćara iz cele Srbije, održano je savetovanje o savremenoj proizvodnji voća.

Voćarska proizvodnja u Neštinu

Na kraju još jedne poljoprivredne sezone u Srbiji i u jeku planiranja nove, od mesta do mesta u našoj zemlji, proizvođači sumiraju različite utiske u zavisnosti od grane poljoprivrede za koju su se opredelili. Ljubica i Sava Popović iz Neština kažu da je ova voćarska godina mogla bolje. Proizvodnja kruški i breskvi koje su primarne na ovom gazdinstvu nije bila toliko loša koliko je mogla biti kada se sve vremenske prilike, odnosno ne prilike ove godine uzmu u obzir, ali opet, to je sad već nekoliko teških godina za redom. Ali vratili smo ih najpre na početke, 14 godina unazad, kada su gotovo iznenada, počeli da se bave voćarstvom.

Voćarska proizvodnja u Čereviću

Osim teškom godinom na izmaku, poljoprivredni proizvođači su neretko nezadovoljni i u pogledu pomoći koju dobijaju odnosno, ne dobijaju od države. Sem onih koji se na to ni ne oslanjaju. Takva je upravo voćarska proizvodnja Milana i Zorice Kovačević iz Čerevića. Pre oko deset godina kada je Milan ostao bez posla, rešio je da se u potpunosti okrene i osloni samo na ono što ima – svoju zemlju. Otac se već bavio poljoprivredom koju je trebalo samo ozbiljnije organizovati i uključiti celu porodicu u to. I tako je i bilo.

Proizvodnja borovnice u Holandiji

Borovnica čini se poslednjih godina uzima primat na plantažama širom Srbije. Sve je više proizvođača koji se opredeljuju za ovo voće ili bar razmišljaju o proizvodnji istog.Iskustva stranih kompanija koja se bave i proizvodnjom ali i okupljanjem proizvođača iz celog sveta, iskoristili smo ne bi li došli do novih i svežih saveta za naše poljoprivrednike. Fred Douven iz Holandije već godinama uspešno rukovodi kompanijom koja je kaže, najpre počela sama sa proizvodnjom, a onda zarad celogodišnjih potreba tržišta, nastavila da okuplja i proizvođače iz celog sveta.

Stočarsko – ratarska proizvodnja u selu Gola Glava

Statistika i dalje pokazuje da sve više ljudi napušta sela. Takva sudbina najpre je pogodila ona sela koja se nalaze u brdskim krajevima, ali sve više ne zaobilazi ni ona malo veća, ravničarska sela. Ipak, oni koji reše da svoj životni vek ipak posvete mestu gde su i rođeni, od seoskog života i poljoprivrede ne odustaju. I za svoje porodice stvaraju najbolje, čak i u najtežim vremenima. Upravo takav je i primer Branka Đuričića, poljoprivrednog proizvođača iz sela Gola Glava nadomak Valjeva. Na ovom gazdinstvu je i rođen, kao i njegova današnja porodica, i manje-više, svi su tu i danas. Uspešno vode nekoliko poljoprivrednih proizvodnji, među kojima su svinjarstvo, ovčarstvo, tov bikova, ratastvo i u voćarstvo koje je u začetku. Ali tako mora u današnje vreme, kaže naš domaćin, ukoliko želite da opstanete u ovom kraju.

Proizvodnja šljive Stenlej u selu Raduša

Na području opštine Valjevo, kada je poljoprivreda u pitanju, zastupljeno je sve u zavisnosti od predela. Proizvođači se shodno geografskom položaju ali i klimatskim uslovima prilagođavaju i bave onim što im može doneti prihode. Iako nije retkost, posebno u brdskim selima da se takoreći svaštari i objedinjuje nekoliko poljoprivrednih proizvodnji kako bi se opstalo, za pojedine predele poput sela Raduša, karakteristična je voćarska proizvodnja. Sa stručnjacima iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Valjevo, posetili smo jedna voćnjak u kojem se uzgaja šljiva Stenli, ali u ne tako tipičnoj proizvodnji.

Dodeljene nagrade Intesa Farmer 2017

Jubilarno peto po redu takmičenje za najuspešnije poljoprivredne proizvođače iz Srbije – Intesa Farmer 2017, prošlo je u znaku rekordnog broja prijavljenih, preko 600.

Poljoprivreda u Opštini Valjevo

Kada se sagledava ova poljoprivredna godina, bez obzira na to da li je neki kraj manje ili više štete pretrpeo od svih vremenskih nepogoda do sada, šteta je svuda neminovno zabeležena. Svaki kraj u Srbiji, shodno svojim poljoprivrednim delatnostima i geografskom položaju ima nešto da prijavi. Nas je put naneo u opštinu Valjevo i tamošnju Poljoprivrednu savetodavnu stručnu službu. Oko deset stručnjaka zaduženo je za 22 hiljade registrovanih gazdinstava ove opštine. I tu ima uverili smo se, dosta posla.

Proizvodnja domaće rakije u selu Guberevac

U Gružanskom kraju, negde tačno izmežu Kraljeva i Kragujevca, pa oko 3 kilometra uzbrdo, pravi se rakija koja se godinama već izvozi isključivo za Ameriku i Australiju. Prepoznatljiva je, kvalitetna i dosta tražena, a za njenu proizvodnju bila je potrebna ideja i samo malo hrabrosti. Prvoslav Pera Aleksić upravo to je i imao pre 15 godina, kada se sa suprugom iz Kraljeva u kojem je živeo tri decenije, vratio u rodno selo. I čini se uspeo.

Aktivnosti PSSS Čačak

Gornji Milanovac, Čačak, Dragačevski kraj, Lučani i Arilje, imaju dve zajedničke karakteristike: opštine su u kojima sve više preovlađuje voćarstvo i o svima brine Poljoprivredna stručna savetodavna služba Čačak. Mnogo je posla, sve više proizvođača, ali i sve težih poljoprivrednih godina, uputili su nas u ovoj stručnoj službi. Ipak, niko još ne odustaje.

Povrtarsko – voćarska proizvodnja u selu Radenković

Jedan od retkih mlađih ljudi koji je odlučio da ostane u svom mestu i bavi se poljoprivredom je Branislav Tufegdžić iz mačvanskog sela Radenkovići. Uhvatio se u koštac sa svim nevoljama koje prate domaći agrar, a to je pre svega nestabilno tržište, nedostatak radne snage i svežeg novca za ulaganje u proizvodnju. Branislav je vrstan ratar i povrtar, dok se poslednjih godina sve manje bavi stočarstvo, jer su prilike na tržištu stoke nepovoljne.

Savremena proizvodnja jabuka u Novom Slankamenu

Jovo Pupovac iz Novog Slankamena, višedecenijski je povrtar i voćar. Dok povrtarstvo, koje mahom počiva na plasteničkoj proizvodnji paprike, imali ste prilike u našim prethodnim emisijama da vidite i čujete, polako smanjuje, sa voćarstvom je potpuno druga priča. Možemo reći da je naš domaćin istinski zaljubljenik u proizvodnju jabuka. Jedan stariji zasad pre dve godine dopunio je mlađim u kojem uveliko uživa i namerava da mu se potpuno posveti dok god bude mogao da se bavi poljoprivredom.

Proizvodnja jabuka u Šumadiji

Ne bi li saznali kakva je zapravo ova poljoprivredna godina za jabuke u Srbiji, krenuli smo putem takozvane „Srpske Toskane“ odnosno opštine Topola, koja obiluje ne samo zasadima grožđa i proizvodnjom dobrog vina, već i jabuka. A informacije smo čini se, potražili na pravom mestu, kod domaćina Verka Kačarevića – inžinjera zaštite bilja, ali i proizvođača jabuka. I nije samo to interesantno kada je njegova porodična proizvodnja u pitanju, već i to što ona datira još iz 1926. godine.

Proizvodnja kajsija u čačanskom kraju

U Čačanskoj opštini čini se, sve je više površina pod voćnjacima. Kajsije je kažu proizvođači iz godine u godinu više stabala, ali ni jabuka ne zaostaje. Onda dolaze i ostale voćarske kulture, nešto malo ratarskih i sve manje stočarstva. Porodica Mladena Nikitovića iz sela Mijokovci kod Čačka, cela učestvuje u proizvodnji voća. Domaćin Mladen je kaže to još od roditelja nasledio, a onda sa sinovima do danas nastavio i proširio.

Posledice suše na severu Bačke

Čak 60 dana sa temperaturama daleko iznad 30 stepeni ostavilo je ove sezone velike posledice u ataru čitave Srbije. Elementarna nepogoda nije proglašena, još uvek se čeka odgovor resornog ministarstva da li će biti pomoći za oštećene poljoprivrednike, a kukuruz se već uveliko počeo skidati sa njiva. Prvi rezultati su katastrofalni, te su neki proizvođači bukvalno ostali bez zlatnog zrna ove godine. Loša situacija je u čitavoj Srbiji, pa tako I na severu Bačke u ataru opštine Bačka Topola. Preko 200 litara kiše je palo manje u odnosu na višegodišnji prosek, kaže diplomirani inženjer agronomije Radomir Šuša iz Poljoprivredne savetodavne službe Bačka Topola. Čak ni prinos suncokreta koji je otporniji na sušu, ove godine nije zadovoljio.

Proizvodnja voćnih rakija

Bila je ovo teška godina za sve voćarske kulture. O tome koliko je zapravo kvalitetnih plodova u opticaju ove sezone, možda najbolje znaju prerađivači. Ili ako bismo želeli da budemo precizniji, onda bismo rekli proizvođači pravih, domaćih i kvalitetnih rakija u Srbiji. Tragom takvih informacija, put nas je doveo u Novi Slankamen kod dugogodišnjeg i školovanog proizvođača rakije, Ratka Aleksića. Zanimljivo je da, proizvodnja ili da kažemo pečenje rakije u porodici Aleksić, datira još od prethodnih generacija, ali baš Ratko bio je taj koji je ovoj delatnosti želeo da doda i diplomu, a kasnije su stigle i brojne nagrade stručnjaka.

Najmlađi vinar u Šumadiji

Sa svega 26 godina, Nemanja Arsenijević iz sela Vinča kod Topole, i dalje je najmlađi vinar u Šumadiji i već je uspeo da izveze prvih nekoliko hiljada kvalitetnog vina ovog kraja. I to ne bilo kog kraja, već onog kojem se neretko dodelje epitet „Srpska Toskana“ upravo zbog kvalitetnih vinarija. To međutim, našem mladom domaćinu, evo ni nakon nekoliko godina u vinogradima, nije predstavljalo problem, već izazov da porodičnu proizvodnju podigne na viši nivo. Onaj po kom će biti prepoznatljivi.

Otkup i prerada svežeg voća i povrća u Svilajncu

U našoj emisiji navikli ste da vas vodimo kroz proizvodnje različitih domaćina širom Srbije. Kada je voćarstvo u pitanju, pratimo neretko ceo godišnji proces od zasada do branja prvog voća, savete i iskustva proizvođača, kao i kretanja pojedinih kultura na tržištu. Ovoga puta rešili smo da zavirimo tamo gde voće i povrće i završava, kod otkupljivača i prerađivača i to domaćih. Uputili smo se u Svilajnac u najstariju hladnjaču za preradu prvenstveno voća i to još iz vremena stare Jugoslavije.

Proizvodnja kvalitetnih džemova

U šumadijskom selu Čumić gotovo da nema domaćinstva koje se ne bavi bar malo voćarstvom. I tako je oduvek, kažu meštani. Za svačiju proizvodnju ima mesta i proizvođači se međusobno podržavaju, kako oni stariji tako i novi koji se u voćarstvo upuštaju. Porodica Lazarević jedna je od tih koja se tradicionalno bavi poljoprivredom. Začetke svojih roditelja je nasledio i nastavio Đorđe Lazarević, a potom preneo i na svoju suprugu i svo troje dece. Ono što je bilo izazov za ovu porodicu pre nekoliko godina, danas je ostvarena proizvodnja i to džemova i sokova od skoro svog voća od kog se mogu napraviti.

Proizvodnja voćnih sadnica u Šumadiji

Tragajući za dobrim rasadom u Srbiji, naišli smo na porodicu Kačarević čija proizvodnja rasada datira još iz 1926. godine. Od tadašnjih 2000 voćarskih sadnica godišnje, preko proseka od 20 hiljada sedamdesetih godina, danas Verko Kačarević, jedan od dvojice braće koji je nastavio proizvodnju, proizvodi i 150 hiljada sadnica godišnje.

Voćarska proizvodnja u Topoli

Bez obzira na to čime se u životu bavili, žitelji šumadijske Topole, mahom većina njih, ostaje verna uglavnom porodičnoj proizvodnji voća, pa makar i najmanjoj. Oni mlađi ne odustaju od nje, sa željom da joj se pod starije dane više posvete i tako se nastavlja tradicija. Miroslav Jeftić upravo je jedan od takvih, mlađih proizvođača, koji u voćnjake svraća svakodnevno i posle redovnog posla kojim se bavi.

Štete od grada u opštini Topola

Svi se slažu da je ovo izuzetno teška poljoprivredna godina za sve poljoprivredne delatnosti i da će se o gubicima tek računati. Hladna zima i sušno leto ostaviće posledice, ali gotovo da nema kraja u Srbiji koji i između toga nije bio pogođen i nekim vremenskim neprilikama. Kada je sezona voća bila u punom jeku i kada su poljoprivrednici našli načina da se nose sa sušom, u avgustu je grad iznenadio voćare u Šumadiji. „Srpska Toskana“ kako je nazivaju, opština Topola koja samo pod voćem ima oko 7000 hektara, i pored aktivnih protivgradnih stanica, nažalost nije mogla da izbegne veliku štetu. Stradali su rodovi šljiva, vinogradi, jabuke i mnoge druge voćarske kulture.

Prednosti u proizvodnji trešanja

Proizvodnja trešanja u Srbiji je u ekspanziji i tek dolazi vreme širenja novih zasada. To potvrđuje dobar rod ovog voća u takozvanoj „Srpskoj Kaliforniji“ ali i u nekim novim zasadima. Promenljiva klima i gotovo nepredvidive vremenske prilike poslednjih godina, ne sprečavaju proizvođače da se sve više odlučuju na zasade trešanja i to svuda po Srbiji. Sezona njenog veličanstva trešnje jeste gotova, ali mi smo nove voćnjake u pripremi obišli u takozvanoj „Srpskoj Kaliforniji“ ili prepoznatljivom voćarskom kraju Grocke.

Voćarska proizvodnja u selu Desimirovac

Prošla godina nije pogodovala proizvođačima šljive, jer je cena bila ispod svakog minimuma, kaže naš domaćin Raco Dončić iz sela Desimirovac kod Kragujevca. On se već dugi niz godina bavi voćarskom proizvodnjom, tačnije proizvodnjom šljive koja predstavlja tradiciju ovog dela Srbije. Zajedno smo obišli Racin šljivik I uverili se da će ovo biti dobra godina, bar kada je rod u pitanju.

Proizvodnja bostana u Sremu

Da, ma koliko nam teško padalo, sezona bostana ili od milja nam zvanih lubenica, ulazi u svoju završnicu. Ali kao što ste imali prilike i da čujete, ni pred sam kraj ove slasti, ne dajte se prevariti, već uživajte u najboljoj. A to svakako jesu plodovi našeg domaćina Jovana Matića iz mesta Voganj nedaleko od Rume, ali nadaleko poznatom upravo po kvalitetnim i porodičnim lubenicama, evo već više od 25 godina.

Proizvodnja malina u Bogatiću

Negde pre početka prvog branja malina u Srbiji, i proizvođači i stručnjaci, očekivali su dobru godinu za ovo voće, bar tamo gde su vremenske prilike to dozvoljavale. Milenko Nešić iz Bogatića bavi se proizvodnjom malina već više od dve decenije i ono što je primetno u Mačvi poslednjih nekoliko godina, jeste povećani broj i površina pod malinama i proizvođača. To je rezultiralo i osnivanjem udruženja proizvođača malina i kupina „Mačva“.

Proizvodnja vina u Bačkoj Topoli

Na porodičnom imanju kod Bačke Topole porodica Brindza je pre nekoliko godina podigla savremenu vinariju. Iako nismo navikli da u ovom delu Vojvodine posećujemo vinarije i obilazimo vinograde, priča koju nam domaćini prepričavaju, nas svakako u tome demantuje. Naime, nekada je Telečka visoravan, na kojoj su i nikli prvi vinogradi ove porodice, bila poznata upravo po vinovoj lozi. Tako je bilo sve do početka XX veka kada su ratovi i potreba za plodnim obradivim zemljištem u potpunosti potisnula vinograde u tom kraju. Naš domaćin, Konrad, nam objašnjava i to da vinarija sada baš na tom potezu ima oko 11 hektara pod vinovom lozom i da je proizvodnja vina u ovoj vinariji bazirana isključivo na rodu sopstvenih vinograda.

Uzgoj borovnica u Šumadiji

Tokom protekle 2 godine na teritoriji Šumadije podignuto je čak 15 h borovnice. Ovogodišnji prinos je zadovoljavajući kao i cena, te tamošnji proizvođači i te kako mogu biti zadovoljni. Jedan od njih je i Boris Gvozdenović iz Kragujevca čija parcela se nalazi u selu Lužnice i prostire se na oko 80 ari. Iako je reč o prvoj berbi, po svakom žbunu je dobio zadovoljavajućih 800 grama kvalitetnog ploda. Ono što ovu proizvodnju razlikuje od ostalih jeste to što su borovnice zasađene u vrećama koje proizvođaču omogućavaju kontroslisane uslove proizvodnje, ali i racionalniju upotrebu prihrane koja se ne baca po čitavoj njivi, već se biljkama daje samo onoliko koliko im je i potrebno.

Uzgoj vinograda i proizvodnja vina u Sićevu

O tome koliko je uzgoj grožđa i proizvodnja dobrog starog vina danas isplativa u Srbiji i u krajnjem slučaju, slična ili ne onoj kojom su se bavili proizvođači pre polovine veka, popričali smo sa Slobodanom Todorovićem iz Sićeva.

Voćarska proizvodnja u Bačkoj Topoli

U ravničarskom delu Vojvodine kakav je oko Bačke Topole sve je više poljoprivrednika koji sa ratarstva prelaze na voćarstvo, a pri izboru voćne vrste većina bira koštičavo voće. Tako je pre 8 godina i Igor Šipovac, dugogodišnji ratar, rešio da se oproba u proizvodnji višnje. Nikada se kaže nije pokajao, jer su rezultati ispratili investirano. Ovogodišnji prinosi su bili dobri, kvalitet takođe, a i cena je bila zadovoljavajuća. Čini se da je sve prošlo bez problema, međutim, nedostatak adekvatne radne snage je i ove sezone mučio tamošnje voćare. Jedino rešenje Igor vidi u mehanizovanoj berbi.

Poljoprivredna proizvodnja i turizam kod Novog Sada

Povratak na selo je krilatica koju u poslednje vreme sve više čujemo. Jedni je koriste da bi stekli političke poene, drugi da bi pokazali kako razumeju život na selu, a samo oni retki 'povratak na selo' zaista i žive. Porodica Derdić je na pola puta od Šangaja do Kovilja, svila svoju oazu mira i održivog, ili kako to naša sagovornica voli da kaže, samoodrživog gazdinstva.

Proizvodnja sokova od trnjine na severu Banata

Iako je Srbija zemlja koja u nasleđe ima vekovima prepoznatljivu poljoprivredu, današnji proizvođači sve više iznalaze načine da se okreću i nekim novim i nekim starim, možda nepravedno zaboravljenim kulturama. Smiljana Mraković iz Kikinde, nikada nije težila da bude veliki poljoprivredni proizvođač. Naprotiv, proizvodnja povrća za sopstvene potrebe uglavnom je vodila konzumiranju i prodaji istog u sezoni, a onda i preradi.

Uzgoj malina i kupina u Podrinju

Malo iznad Loznice i dalje opstaje selo Dvorska. Kada je odrastao u ovom selu, Dragan Pavlović kaže da je bilo dosta kuća. Ne ulaganje u ovaj kraj, ne obnavljanje puteva i prilaza domaćinstvima, vremenom je prinudilo meštane da se sami odsele i potraže sreću u urbanijim mestima, tako da se Dvorska danas svela na svega nekoliko kuća. Iako kraj obiluje divnom prirodom i kako kaže naš domaćin, zemljištem na kojem uspeva gotovo sve, nema ljudi da se tome posvete. On međutim, nije odustao od svog rodnog kraja. Za sebe kaže da je poljoprivrednik od rođenja, sa kratkim pokušajem da za život zaradi i u insotranstvu. Ipak, brzo se vratio.

Teška poljoprivredna godina u Sremu

Nakon veoma dobre 2016. Godine za skoro sve poljoprivredne kulture, po svemu sudeći 2017. Godinu su mnogi poljoprivredni proizvođači već otpisali, kao godinu koja se što pre želi potisnuti u svakom smislu.

Voćarska proizvodnja u Brestoviku

Berba voća je u punom jeku. Voćari u Grockoj kažu da otkupne cene nisu loše, ali kao i prethodnih godina, sve bi bilo za nijansu lakše da su troškovi proizvodnje manji, da postoji sistem za navodnjavanje i zadruga koja bi im obezbedila i siguran plasman. Nekoliko hiljada registrovanih poljoprivrednika, mahom voćara, bere plodove sa sedam i po hiljada hektara gročanskog zemljišta. Živoslav Karaklajić jedan je od voćarskih prvaka u proizvodnji iz ovog kraja i u svom selu Brestovik i ove sezone ima pune ruke posla. Poljoprivrednom proizvodnjom se bavi oduvek, ali voćarske kulture za koje se opredelio, bile su uslovljene krajem i okolnostima u kojima živi.

Uzgoj kupina u Šumadiji

Dejan Dončić iz sela Desimirovac kod Kragujevca nekoliko godina je razmišljao koju voćnu vrstu da izabere za ozbiljnu proizvodnju i odluka je pala na kupinu. Proizvodnja se prostire na 90 ari, voćnjak je u odličnoj kondiciji, te druga berba može da počne. Mi smo obišli parcelu od 40 ari, sa koje će Dejan ubrati oko 6-7 hiljada kilograma. Reč je o sorti loh nes, kojoj, prema rečima našeg domaćina , Rusi ne mogu odoleti.

Porodična proizvodnja Bostana u Platičevu

Iako je većina nas kupila prve lubenice već u junu mesecu, one prave, naše domaće i rane, na sremačkim ulicama osvanule su početkom jula. Lubenica treba da je slatka, to svi tražimo, kao i veliku i lepu na oko. I ima ih, svakog leta, za svačiji ukus po neka se nađe. Ta okrugla slast običnim kupcima deluje jednostavno, ali sa tim se neće složiti i dugogodišnji proizvođač bostana, Ljeposlav Bata Hodak iz Platičeva.

Uzgoj malina u Mačvi

Priča se da malina polako osvaja Mačvu. Hektar po hektar, zaključno sa ovom sezonom, procenjuje se da se u ovom delu Srbije već više od 100 hektara zemlje nalazi pod ovim voćem. Čak i oni koji su u poljoprivredu zakoračili sa takoreći, potpuno drugog kraja proizvodnje, danas u ovoj uživaju. Takav je upravo i slučaj Milosava Miše Aleksića iz Petlovače. Ovaj frizer po struci, danas je međutim i uspešni proizvođač malina i višanja, ali i još svega po nečega. U poljoprivredi je kaže od malih nogu i, iako ga je život navodio na druge profesionalne puteve, ipak je ostao u svom selu, zasnovao veliku porodicu okupljenu oko raznovrsne i bogate poljoprivredne proizvodnje.

Proizvodnja jagoda u Mačvi

Malo koji poljoprivredni proizvođač priznaće da je u potpunosti zadovoljan rezultatima svoga rada. Kada međutim, u svoju proizvodnju nesebično ulažete godinama i u tome imate svaku podršku porodice, gotovo nepravedno bi bilo da se time i ne pohvalite. Tako je Milan Blagojević iz Metlića kod Šapca dočekao prve svoje ovogodišnje jagode – lepe, sočne i iznad svega kvalitetne, baš kakav je bio i trud i rad tokom cele decenije kaže, koliko se jagodarstvom i bavi.

Uzgoj i prerada voća, Taština kuhinja

Kada se bavite voćarskom proizvodnjom, kreativnosti čini se nikada kraja. O tome svakako svedoči i ideja voćara Dejana Stambolića iz Ražnja. Ako krenemo od početka proizvodnje, niko se u porodici pre Dejana nije bavio poljoprivredom. Nije kaže čak bilo ni naznaka tome dok on nije došao na ideju da bi upravo voćarstvo moglo da bude delatnost koja će obeležiti naredne generacije Stambolića. Šest godina nakon pokretanja proizvodnje, i dalje bi se naizgled moglo reći da je reč o jednostavnom voćarstvu i gajenju nekoliko kultura.

Savremeni uzgoj trešanja u Kisaču

Ako ste ovoga proleća kupili, jeli ili čitali o takozvanim Kisačkim jagodama, onda je vema verovatno da ste uživali u voću našeg domaćina Mihala Privizera, jer njegova porodica nije možda jedina koja u ovom kraju proizvodi jagode, ali svakako jeste najveća. Privizer je put od početnika u ovoj proizvodnji do nekoga ko ima brend prepoznatljiv po kvalitetu prešao za relativno kratko vreme. Proizvodnjom jagode počeo je da se bavi pre 12 godina u želji da poveća dohodak na svom gazdinstvu koje se pre toga bavilo uglavnom ratarskom proizvodnjom. I nije se na tome zaustavio.

Prvi dan polja malina u Bogatiću, Timac Agro

U susret berbi malina, zaključak je i proizvođača i stručnjaka, da je ovo bila jedna veoma specifična godina za ovo voće. Ipak na prvim Timakovim Danima polja malina, na parceli dugogodišnjeg proizvođača Milenka Nešića iz Bogatića, samo nekoliko dana pred berbu, bilo je vidljivo zadovoljstvo i domaćina i stručne službe kompanije Timac Agro.

Uzgoj lešnika u Bačkoj Palanci

Iz godine u godinu, u Srbiji je sve više proizvođača lešnika. To potvrđuju prinosi koji su sve veći, uvek dobra cena i zagarantovani kupci. A za početak je potrebno samo malo zemljišta, literature i po koje iskustvo drugih, čime se vodio i naš proizvođač, inače profesor matematike, Miladin Panić iz Tovariševa. Već osam godina na svom imanju ubira plodove 6 sorti lešnika i to Tonda Đentile Delelange, Tonda Đentile Romane, Halski Džin, Rimski, Kosford i Istarski dugi. Prošla godina je kaže bila dobra, ali i pored toga što je proizvođača lešnika sve više, plasman ostaje dosta ograničen.

Početak berbe voća u smederevskom kraju

Opština Smederevo i dalje nosi epitet najvećeg voćarskog kraja naše zemlje, te kada se ovih dana zađe po mestima ove opštine, za većinu stanovništva, dan se ne završava. Berbe voća, prodaja istog, otkupi, pakovanja i plasmani dalje, pa opet berbe i tako do jeseni, kako koja voćarska kultura bude pristizala. U jednom takvom danu zatekli smo i Vladana Nikolića, dugogodišnjeg voćara iz mesta Udovice. Njegova porodična proizvodnja voća, samo je jedna od oko 700 sličnih u tom mestu. Kako kaže, možda se desetak svega domaćinstava u ovom kraju, ne bavi voćarstvom.

Savremeni uzgoj trešanja

Pune grane trešanja i drugu godinu dočekale su početak berbe u jednom od najsavremenijih voćnjaka u Srbiji – na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Sombor u Karavukovu. Vremenske neprilike i niske temperature koje su zaobišle ovaj deo Srbije tokom proleća i voćke pod budnim okom stručnjaka, rezultirale su zaista bogatim prizorom kada su se vrata pet godina starog oglednog polja otvorila. I početni i mladi zasadi trešanja su u punom rodu, a odabir sorti koje kasnije sazrevaju – regine i kordie, još jednu godinu pokazalo se, bile su pun pogodak.

Proizvodnja jagoda u Mačvi

Kako se sezona jagoda u Srbiji zahuktava, tako smo i mi krenuli u potragu za onim najlepšim i najslađim, ali ne samo proizvodima već i iskustvima. U Šabačkoj opštini, prema nekim procenama, pod jagodom se trenutno nalazi više od 1000 hektara zemlje, u kojoj svakako leži i višegodišnje iskustvo. Predrag Bajić iz sela Krivaja posvedočio nam je o tome. Njegova proizvodnja jagoda datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka i kako kaže, bilo je tu puno prvih koraka dok nije došao do gotovo savršene proizvodnje, kakva je današnja. Reč je proizvodnji jagoda u kojoj učestvuju i njegova supruga i deca, te je baš to čini još posebnijom.

Zaštita jabuke od jabukinog smotavca, DuPont

Na sedam hektara se na plantaži u Vojki proizvode jabuke sorte greni smit, gala, zlatni i crveni delišes. Ovaj zasad je star šest godina i, kako kažu, nekih većih problema nisu imali. Jabučni smotavac predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu, koja se može pronaći u gotovo svim voćnjacima u našoj zemlji, te ukoliko se ne sprovode odgovarajuće mere za suzbijanje ovog insekta, štete mogu biti zaista velike. Naš sagovornik kaže da su se u borbi protiv ove štetočine odlučili za Koragen, firme Du Pont.

Zaštita nektarina od šupljikavosti lista, Galenika Fitofarmacija

Nakon ručne prorede u zasadima breskve i nektarine plodovi se nalaze u feno-fazi intenzivnog porasta. Za nešto kasnije sorte možemo da preporučimo korišćenje kontaktnih fungicida u cilju zaštite od šupljikavosti lista i za to preporučujemo primenu preparata Metod 480sc.

Uzgoj krušaka na severu Banata

U trci sa svakodnevicom, poslom i obavezama, posebno ako život vodimo u gradu, neretko ne dobijamo priliku da istinski uživamo u prirodi dovoljno često i onoliko dugo koliko bismo želeli. Stoga, poput naših mnogih dosadašnjih domaćina, i dalje sve češće nailazimo na one koji su se po završetku svoje profesionalne karijere, u potpunosti okrenuli onome što su oduvek i priželjkivali – prirodi, poljoprivredi i poljoprivrednoj proizvodnji.

Berba jagoda za beg od multipleskleroze

Početkom godine, upoznali smo vas sa skoro neverovatnom pričom poljoprivrednog proizvođača Branka Matića iz mesta Klupci kod Loznice, koji se u jagodarstvo upustio ne bi li dobio bitku sa opakom bolešću. Iz invalidskih kolica, podsećamo, podegla ga je upravo ljubav prema jagodama i evo, i osamu godinu već dobija bitku protiv multiple skleroze. Berbu jagoda i ovog maja dočekao je na nogama, među svojim ovogodišnjim jagodama, koje su se kaže, skoro kao i on borile da dočekaju zrenje.

70 godina instituta za voćarstvo i vinogradarstvo

Povodom 70 godina od osnivanja Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, organizovao je naučno-stručni skup ‘Nove sorte vinove loze’.

Coragen, za jabuke bez jabučnog smotavca

Bez obzira na to koju sortu jabuke izabrali za svoju proizvodnju, crvljivost plodova vreba sve njih i može biti pogubna za celogodišnji rod, ukoliko se ne zaštiti na vreme. Ovo voće trenutno se nalazi u fazi razvoja kada joj preti ekonomski i najopasnija štetočina koja izaziva crvljivost plodova – jabučni smotavac.

Grad uništio jagode u Temerinu

Čini se da iznenađenjima, kada je vremenska prognoza u pitanju nema kraja. Iako je godina za većinu poljoprivrednih proizvođača u Srbiji počela zadovoljavajuće, mraz i sneg u aprilu, a potom i obilne padavine i jak grad krajem marta, po svemu sudeći i te kako će ostaviti posledice na ovogodišnje prinose.

Uzgoj višanja u Subotinačkom ataru

Današnju priču poljoprivrednog proizvođača teško je samo geografski ispratiti i prepričati, dok je ljubav prema poljoprivredi u ovom slučaju gotovo opipljiva. Dragan Milićević, hemičar po struci, rođen je i živi u Kruševcu. Poznanstva i prijateljstva stečena kroz posao uglavnom, dovela su ga u Subotinački atar, na jedno parče zemlje na kom pre nekoliko godina nije bilo ničega, sem prelepog pogleda.

Visoki prinosi jagoda sa Timac Agro tehnologijom prihrane

Prošla nedelja, za većinu jagodara u Srbiji bila je i prva nedelja branja ovog voća. Otkupne cene jagoda na plantažama zavisile su od vremenskih prilika, krupnoće ploda ali ponajviše od ovogodišnjeg kvaliteta. Kako bi proizvođačima pomogli da unaprede svoju proizvodnju i ostali fokusirani na održivu i profitabilniju poljoprivredu, kompanija Timak Agro koja sa svojim bogatim asortimanom mineralnih đubriva za ishranu biljaka i unapređenje biljnje proizvodnje, iz godine u godinu okuplja sve više zadovoljnih proizvođača. Među njima je i višegodišnji proizvođač jagoda I korisnik Timakovih đubriva, Milan Blagojević iz Metlića u Šabačkoj opštini, za čije se jagode već u prvoj nedelji branja tražila gajba više.

Savremena tehnologija proizvodnje jabuka

U današnje vreme poljoprivreda ne može da bude samo hobi, već je to ozbiljna proizvodna grana koja zahteva jasan cilj i ozbiljan pristup, te modernu tehnologiju u proizvodnji. Svremena tehnologija, uz poštovanje svih primerenih agrotehničkih mera, daje izuzetno visok procenat plodova u prvoj klasi, koji su najtraženiji i najisplativiji na tržištu.

Konkurs Intesa Farmer za 2017 godinu

Banka Intesa pokrenula je i ove godine nagradno takmičenje ‘Intesa farmer’ kao izbor najuspešnijih poljoprivrednih proizvođača.

Zaštita nektarina posle prorede plodova, Galenika Fitofarmacija

U zasadima breskve i nektarine mehanička proreda plodova je pomotehnička mera koja daje izvanredne rezultate.

Berba jagoda u Bačkoj Palanci

Da smo u prethodnih mesec dana po svemu sudeći jeli jagode uvezene iz Turske iako je na njima pisalo – domaće, potvrđuju proizvođači čiju smo proizvodnju pratili skoro godinu dana. Među njima je i porodica Čavić iz Bačke Palanke…

Proizvodnja voća i povrća u Deligradu

U selu Deligrad u Nišavskom okrugu danas živi samo par stotina meštana. Iako ovo mesto nažalost prati negativan trend odliva mladih i opadanja broja stanovnika, oni koji ostaju ne odustaju od svog zavičaja.

Zastita jabuke od venturije

Jabuka se nalazi u fenofazi intenzivnog porasta ploda što je najosetljivija faza kada postoji mogućnost dolaska do infekcije venturijom inekvalis odnosno čađavom pegavosti lista i krastavosti ploda.

Uzgoj bresaka u Kikindi

Iako nam se nekada čini da nas život i svakodnevica odvlače od istinskih ljubavi i stvari koje volimo, priče naših proizvođača sve češće potvrđuju da se sudbina često potrudi da nas počecima nekako i vrati.

Zaštita jabuke od čađave krastavosti i venturije u voćnjaku Podunavlje

Na imanju „Podunavlje“, kompanije „Delta Agrar“ u Čelarevu, zasad jabuka prostire se na 500 hektara. Ovaj savremeni voćnjak opremljen je antifrost sistemom, irigacionim i fertigacionim sistemom, kao i sistemom protivgradne zaštite, te malo ko može ostati ravnodušan prilikom samog pogleda na ove zasade. Sa godišnjim rodom od oko 20 hiljada tona jabuka, stručnjaci ove kompanije više su nego kompetentni za konsultovanje o agrotehničkim merama u zasadima jabuke i prevencijama za naredni period.

Proizvodnja borovnica u Šumadiji

Kao što statistika svakodnevno pokazuje da i mladi i stari odlaze iz sela, takvi su na žalost i podaci kada je zapošljavanje svih starosnih dobi u pitanju.

Zaštita jabuke od venturije

Iako u nepovoljnim vremenskim uslovima, jabuka je ipak uspela da dođe do fenofaza precvetavanja i formiranja plodova kako je slučaj u ovom voćnjaku.

Kako sa mikrobiološkim đubrivom oporaviti biljke posle hladnog vremena

Pogoršanje vremena i temperature u minusu u pojedinimm krajevima Srbije, nepovoljno su uticali na ratarske, povrtarske i voćarske kulture. Poljoprivredni proizvođači stoga bi, savetuju stručnjaci, trebali već da razmišljaju o oporavku svojih kultura i useva, ukoliko su pretrpeli štetu. S obzirom na to da će se promenljive vremenske prilike verovatno zadržati i narednih dana, kompanija Biofor System, specijalizovana za istraživanja i razvoj u mikrobiologiji, u svojoj ponudi ima provereni preparat Biofor Aktiv, tečno mikrobiološko đubrivo namenjeno upravo jačanju kako biljaka tako i zemljišta.

Preporuke za zaštitu jagoda, Galenika Fitofarmacija

Jagoda se nalazi u feno-fazi početak cvetanja, do faze punog cvetanja.

Proizvodnja malina u Podrinju

Loznički kraj sve je bogatiji malinama, a vremenske prilike prošle godine išle su na ruku i onima koji su prvi put počeli sa ovom proizvodnjom. Među njima je bio i Slavko Ilić, koji je nakon penzionisanja okupio svoja dva sina, napravio procenu i jasnu računicu i upravo prošle godine krenuo u ovu avanturu. Zatekli smo ga u Lipničkom šoru, raspoloženog i u jeku priprema malinjaka za novu godinu i nove izazove. Nesebično kaže, više je nego voljan da svoje iskustvo, prvo i rekordno sa malinama, podeli sa svima.

Proizvodnja jagoda, za beg od multiple skleroze

Broj domaćina, poljoprivrednih proizvođača svih kultura koje smo tokom godina posetili, više se ni ne zna. Ono što je sigurno jeste da smo u svakoj poseti i svakoj priči istinski uživali. Svako iskustvo zanimljivo je na svoj način i donosi novu priču, drugačiju od drugih. poljoprivredna proizvodnja, neretko se u Srbiji prenosi sa kolena na koleno i odoleva zaboravu. Branko Matić, proizvođač iz mesta Klubci kod Loznice, nije je nasledio. Prvi je potomak svoje porodice koji se u poljoprivrednu proizvodnju upustio, a njegova priča jedinstvena je po tome što su mu upravo mukotrpan poljoprivredni rad i proizvodnja jagoda, pre nekoliko godina spasili život.

Zaštita jabuka u fenofazi roze pupoljka

Zasadi jabuke se nalaze između fenofaza zelenih buketića i roze pupoljka. Ove faze su najosetljivije prema prouzrokovaču čađave krastavosti lista i ploda jabuke.

Proizvodnja voća u Kikindi

Kikinđanin u penziji, Jovica Šicar, u susret proleću, otvorio nam je vrata svog porodičnog domaćinstva na kojem skromno, ali posvećeno gaji voće već više od decenije. Kako kaže, pre nego što će se penzionisati, imao je viziju koju je zajedno sa suprugom i realizovao – kupio jedan hektar voćnjaka u Kikindskom ataru, koji je kasnije i proširio. Osim za ličnu proizvodnju, tokom godina, voćke jabuka, krušaka, šljiva i kajsija, priseća se naš domaćin, davale su takve prinose da je proizvode počeo plasirati i na tržište. Iako je proizvodnja i dalje dobra, poslednjih godina Jovica je, poput i većih proizvođača, nezadovoljan otkupnim cenama i situacijama u kojima se proizvodi daju gotovo u bescenje. Zato se i naš domaćin, radije priseća i priča o počecima svega.

Zašto je bitna zaštita jabuka bakarnim preparatima

Mirovanje vegetacije i početak feno-faze vegetacije je najbolje vreme kada treba upotrebiti bakarne preparate u zasadima jabuke…

Zaštita ranih sorti nektarina i bresaka

U sklopu aktivnosti pre kretanja vegetacije, ceo stručni tim Galenike Fitofarmacije angažovan je na edukacijama koje su organizovane u saradnji sa područnim stučnim službama.

Proizvodnja povrća i malina u Zmajevu

Iako je kilogram belog luka na pijacama i u marketima širom Srbije krajem prošle godine dostigao cenu na momente veću i od kilograma svinjetine, pa se proizvođači sadnji ove kulture neretko okreću poslednjih godina samo zbog zarade, Svetozar Botić iz Zmajeva, poznat je po porodičnoj tradiciji gajenja belog luka i od njega ne odustaje. Imao je tešku godinu za sobom, ali poljoprivreda se u porodici Botić nasleđuje i kako kaže, ovaj povrtar ne zna za drugi život sem poljoprivrednog.

Prednosti sušenja voća i povrća

Sušeno voće i povrće traženo je ne samo na inostranom već i na domaćem tržištu, pa proizvođači koji se odluče na izgradnju sušara i proizvodnju ove prehrambene namirnice ne bi trebalo da imaju problema sa plasmanom – rečeno je na seminaru o proizvodnji sušenog voća, povrća i sličnih biomaterijala održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Skup Savremena proizvodnja voća na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

Zima je pravo vreme za sticanje nekih novih znanja kroz razne oblike savetovanja, skupova i predavanja i njegovu kasniju primenu pod vedrim nebom.

Uzgoj trešanja u Pančevu

Emisija “U našem ataru”, nastoji da Vam prenese novine u oblasti primene novih tehnologija u poljoprivredi, za koje i Vi možete da se opredelite, i ubirate kako visok rod, tako i zaradu. Primena novih tehnologija u poljoprivredi je jedan od osnovnih preduslova za napredak u ovoj privrednoj grani. To podrazumeva zasnivanje modernih zasada koji daju mnogo viši rod po hektaru i veću uniformnost svakog ploda koji može da se izvozi na strana tržišta. Đorđe Kutanjac iz Pančeva, već duži niz godina uspešno se bavi privatnim preduzetništvom, pa je odlučio da svoj kapital uloži u nove tehnologije u voćarstvu koje će mu za kratko vreme vratiti uloženi novac. U maju 2016 godine podigao je trešnjar, koji se prostire na 4 hektara, i u njemu su zastupljene sorte: kordija, regina, grej star i lapins. Prema njegovim rečima značaj modernih tehnologija je nesaglediv, a evo i zbog čega:

Uzgoj malina u selu Parage

U svakoj oblasti bitno je da pratite trendove, a to se kroz uspeh najbolje ogleda u poljoprivredi. Stanimir Babić, malinar iz Paragova, sela nadomak Bačke Palanke, upravo je na taj način i počeo svoje poslovanje:

Proizvodnja jagoda porodice Čavic u Bačkoj Palanci

Jagoda, mnogima omiljena voćka, za Milana Čavića iz Bačke Palanke predstavlja posao u koji su uključeni svi članovi porodice. Jagodarstvom se bave pet godina, a već su nadaleko poznati po ukusnom i krupnom plodu. Najzaslužniji za nastanak planteže, bio je Milanov Otac.

Stručno savetovanje voćara na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

Redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i spiritus muvens srpskih voćara, profesor Zoran Keserović poručio je na tradicionalnom savetivanju voćara u Novom Sadu da je voćarska godina bila uspešna uprkos izmrzavanju, pretežno na jugu Srbije, potom loših uslova u vreme oprašivanja, oplodnje i napada monilije kod kajsije i pogotovo kod trešnje, i posebno zbog velikih količina padavina.

Kontrola prskanja voćnjaka GPS uređajima

Zasadi jabuke koji se prostiru na nekoliko hektara, obavezna noćna prskanja tokom leta, hroničan umor zbog velikog obima posla i pad koncentracije usled noćnog posla i na kraju redovi koje je u noći nemoguće razlikovati. Posledica svega toga je promašen ili dva puta oprskan red što ne samo da povećava troškove zaštite već može da dovede do pojave mrežice na plodu. Lazar Đukić iz Gospođinaca koji je većini poznat po obimnoj i tehnološki naprednoj proizvodnji povrća, proširio je svoju poljoprivrednu delatnost i na voćarstvo. Kod njega ne samo da postoji već pomenuti problem neravnomernog prskanja, već on troši i prevelike količine utrošene vode po hektaru.

Sadnja malina u selu Parage u Bačkoj

U selu Parage nadomak Bačke Palanke, zemljište je uvek bilo rado iznedriti dobro voće, no, poslednjih godina, posebno je dominant jedna kultura- a radi se o malinama. Odmah preko puta svoje kuće, Ivan Petrović, upravo postavlja nove sadnice, nadajući se da će godina biti dobra bar kao prethodna. Evo kako je on počeo…

Problemi sa poljoprivrednim zemljištem i uzgoj jabuka

Ovaj zasad jabuke nalazi se u Drugovcu kod Smedereva i pripada našem današnjem domaćinu diplomiranom inženjeru poljoprivrede Goranu Milanoviću čija se proizvodnja jabuke prostire na ukupnoj površini od šest hektara, dok druge voćne vrste zauzimaju dva. Ovde je sortiment biran na osnovu potražnje domaćeg i inostranog tržišta i sastoji se od ajdareda koji se prostire na 80% površina, Rajndersa, Redčifa, Čelendžera, Mucua i Zlatnog delišesa. Na žalost, Goran će – baš kao i mnogi porizvođači jabuke čiji se zasadi nalaze u okolni Smedereva – 2016. godinu pamtiti po značajnim gubicima.

Proizvodnja i plasman jabuka u Selevcu

Priča o voćarskoj proizvodnji našeg današnjeg domaćina Ivice Jeremića iz Selevca kod Smederevske Palanke počela je pre tačno dve decenije, kada je u vreme sankcija i opšte životne nemaštine odlučio da sebi na neki način obezbedi dodatna finansijska sredstava. Kroz razgovor sa prijateljima došao je na ideju da zasnuje proizvodnju jabuke koja je u tom trenutku bila vrlo isplativa. Kako su godine prolazile, površina pod zasadima voća je rasla, ali je rastao i broj voćnih vrsta koje se na njoj gaje: Ivica danas ima oko 15 hektara zasada i to ne samo jabuka već i breskve, višnje, trešnje a uskoro možda i kajsije. Međutim, ono zbog čega smo mi došli jeste ovaj jabučnjak i deo površine od šest i po hektara u kojem su zastupljene sorte poput Ajdareda, Mucua, Čelendžera ali i Crvenog i Zlatnog Delišesa.

Savremena proizvodnja trešanja, AgroFertiCrop

Primena novih tehnologija u poljoprivredi je jedan od osnovnih preduslova za napredak u ovoj privrednoj grani. To podrazumeva zasnivanje modernih zasada koji daju mnogo viši rod po hektaru i veću uniformnost svakog ploda koji može da se izvozi na strana tržišta. Prema nezvaničnim podacima u ovom trenutku modernih zasada trešanja u Srbiji ima oko 40 hektara. Pionirske korake u ovoj oblasti napravila je firma „Agroferti crop“ iz Subotice, koja je počela sa uvozom sotri namenjenih intenzivnoj proizvodnji. U početku sve što je novo i nepoznato nailazilo je na otpor kako kod voćanja, tako i kod dela stručne javnosti, ali su vremenom rezultati govorili sami za sebe.

Uzgoj jabuka u Srbobranu

Slavko Milutinović iz Srbobrana bavi se povrtarstvom. Tokom poslednjih 25 godina radio je uglavnom semensku proizvodnju paradajza, paprike i – u nešto manjem obimu – cvekle. Svoj proizvod plasirao je uglavnom holandskim i slovenačkim firmama, da bi danas ostvario dobru saradnju sa jednom domaćom kompanijom. Međutim, nismo danas došli kod Slavka zbog njegove povrtarske proizvodnje. Došli smo zbog ovoga: zasada jabuke koji se prostire na jednom hektaru i u sebi sadrži četiri vrlo isplative sorte.

Dodeljene nagrade Intesa Farmer 2016

Najbolji od najboljih. Tako bi se mogli opisati pobednici ovogodišnjeg konkursa „Intesa Farmer“ u organizaciji banke „Intesa“ koja već četvrtu godinu za redom nagrađuje najuspešnije poljoprivrednike iz oblasti ratarstva, voćarstva, povrtarstva i stočarstva.

Uzgoj lešnika u Srbobranu

Poljoprivrednik hobista – tako sebe voli da naziva naš današnji domaćin i magistar agroekonomije Arsen Kurjački iz Srbobrana sa prebivalištem u Novom Sadu koji u okviru svog salaša na površini od nepuna četiri hektara ima zasad leske, oraha i kajsije. Ovaj voćnjak trebao je da bude ništa više do propratni deo vikendice i da posluži kao vikend razbibriga našem domaćinu. Međutim, ubrzo se čitava priča pretvorila u ozbiljan posao koji je donosio značajna dopunska finansijska sredstva za funkcionisanje domaćinstva, zbog čega mu je trebalo posvetiti posebnu pažnju.

Proizvodnja krompira i malina u Koštunićima

U selu Koštunići nadomak Gornjeg Milanovca, imali smo priliku da obiđemo poljoprivredno gazdinstvo Jakovljević, gde nam je mladi Ljubinko ispričao i pokazao proizvodnju svoje porodice, koja se pretežno zasniva na uzgoju krompira i malina.

Savremena proizvodnja jabuka u Srbobranu

Ovo što vidite pred sobom jeste moderan zasad jabuke koji se prostire na ukupno 11 hektara, zasniva se na najmodernijoj tehnologiji proizvodnje i, uprkos svojoj veličini, u sebi sadrži samo dve sorte: Greni smit i Zlatni delišes. Iza njegove realizacije krije se firma „Turinka“ d.o.o. ili preciznije rečeno jedan od njenih vlasnika Relja Kurjački, koji se za podizanje voćnjaka odlučio kako bi diverzifikovao delatnost svog preduzeća i samim tim osigurao priliv profita sa nekoliko strana.

Svetski dan jabuke u Srbiji

Miris jabuke i cimeta, cvrkut ptica, jabuke vrhunskog kvaliteta, interaktivni paneli i virtuelna realnost – krajnje specifičan i inovativan način na koji je Delta Agrar obeležio ovogodišnji svetski dan jabuka. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji jedna od sala beogradskog hotela Kraun Plaza pretvorena je u svojevrtsan poligon za prezentaciju najvećeg voćnjaka na Balkanu, a gostima je predstavljena tehnologija u procesu proizvodnje i skladištenja jabuka, kao i karakteristike klupskih sorti Pink Lejdi, Kiku, Modi i nove sorte Evelin. Prema rečima menadžera za voćarstvo i vinogradarstvo u Delta Agraru Zorana Đogića, te klupske ili brendirane sorte ustvari predstavljaju budućnost voćarstva ne samo kod nas, već i u čitavom svetu.

Kako funkcioniše plasman malina u Tovariševu

Sa Damjanov Stanislavom iz Tovariševa, uspešnim malinarom čija se proizvodnja proteže na površini od oko osamdeset i dva ara, razgovarali smo na temu plasmana i podrške ovim vrednim poljoprivrednicima. Plasiranje proizvoda, prema rečima Stanislava, do sada nije bilo problem. Sve svoje maline, on je uspeo da plasira na jedno mesto.

Organska proizvodnja voća

U futoškom ataru nalazi se salaš Nataše Sabo, prošaran voćem i povrćem organskog porekla. Po profesiji profesor biologiji i hemije, Nataša kaže da ne želi otrove na svojoj zemlji, jer samo baveći se organskom proizvodnjom, ono što uzgaja mirna srca može doneti na trpezu svoje porodice i prijatelja.

Uzgoj lešnika u Tovariševu

U lepom selu Tovariševu pokraj Bačke Palanke, bili smo prijatno ugošćeni kod domaćina Miladina Panića. Ovaj mladi profesor matematike, ujedno je i perspektivni poljoprivrednik koji je već sad nadaleko poznat po uzgoju lešnika.

Proizvodnja voćnih sadnica na jugu Srbije

Ukoliko želite da podignete sopstveni zasad jabuke, kruške, breskve, šljive ili nekog sličnog voća, svakako vam je potrebno nekoliko stvari: pod jedan potrebno je znanje i želja; pod dva potrebna je parcela na kojoj će se zasad zasnovati; pod tri potrebna je mehanizacija i radna snaga uz pomoć koje će se čitava zamisao sprovesti u delo; i pod četiri – potrebne su zdrave i sertifikovane voćne sadnice. E tu na scenu nastupa naš današnji domaćin, mladi Boban Jovanović iz Vrtogoša kod Vranja koji na svojoj parceli proizvodi voćne sadnice. Čitava priča je počela još sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je ovaj biznis započet porodično, da bi se 2006. godine – nakon kraćeg prekida u poslovanju – posao i nastavio. Samo, ovaj put je Boban na sebe preouzeo proizvodnju voćnih sadnica, a njegov brat Dejan je započeo proizvodnju ruža.

Uzgoj malina u Tovariševu

Stanislav Damjanov iz Tovariševa, poljoprivrednik je koji je nekada proizvodio jagode, dok se u poslednje dve godine iz različitih razloga ipak odlučio da svoj zasad jagoda zameni malinama. Sorta polka koju Stanislav proizvodi, proteže se ukupnoj površini od oko osamdesetdva ara.

Uzgoj malina na jugu Srbije

Naš današnji domaćin Sveta Nocić iz Stropskog kod Vranja, svojim komšijama, a i šire, poznat je kao izuzetan svinjar. Objekti u kojima drži stoku uvek su čisti, a roba koju proizvodi važi za vrlo kvalitetnu. Međutim, došlo je takvo vreme da srpski seljak ne može živeti samo od jedne vrste proizvodnje. Potrebna je diverzifikacija. Zato se Sveta odlučio da, zajedno sa svojim ortakom Slađanom Stojanovićem, podigne zasad maline koji se prostire, za sada, na površini od oko jednog i po hektara.

Savremena proizvodnja jabuka u Tovariševu

Dragomir Bobić iz Tovariševa vredni je i veoma uspešni proljoprivrednik. Nas je prijatno ugostio na svom impresivnom voćnjaku jabuke, koji se uredno proteže na šest hektara zemlje, i podelio sa nama svoju interesantnu priču.

Uzgoj kupina u selu Trsje

Nakon mnogo godina života i rada provedenih u inostranstvu, Slobodan Račić se po odlasku u penziju vratio u rodni Aleksandrovac pri tom odlučivši da revitalizuje svoje imanje u Trsju, selu u blizini Brusa. Ni u jednom trenutku nije bilo sumnje da će izbor pasti na voćarsku proizvodnju. Jedino pitanje je bilo koja će kultura biti zastupljena. Nakon kratkog razmišljanja i konsultacije sa stručnjacima, izbor je pao na kupinu.

Manifestacija Moja bašta 2016

Manifestacija „Moja bašta“ u organizaciji Udruženja poljporivrednih roizvođača „Banatska lenija“, održana je sada već tradicionalni sedmi put u okviru „Dana poljoprivrede 2016“ na kikindskom gradskom trgu. Kikinđani su iz prve ruke mogli da se uvere u kvalitet poljoprivrednih proizvoda sa parcela njihovih sugrađana, ali se i informišu o novinama u svetu poljoprivrede. Uz poljoprivredne proizvođače – prevashodno povrtare i voćare – i udruženja iz drugih krajeva naše države, svoje učešće su uzele i kompanije za proizvodnju i distribuciju repromaterijala što je ovu manifestaciju pretvorilo u svojevrstan mini poljoprivredni sajam.

Voćarska proizvodnja u selu Kalenić i problemi sa kopovima

Imanje Branka Milutinovića iz sela Kalenić, prostire se na nešto više od 3 hektara i u pravom smislu te reči je svaštarsko domaćinstvo. Teško bi bilo nabrojati sve kulture koje se ovde gaje, od rena, paradajza, preko šljiva, višnji, kupina, malina, pa do sitne stoke i živine. Porodica Milutunović je posebna po tome što su svi njeni članovi istinski zaljubljenici u poljoprivredu, oni složno rade i ništa im ne pada teško. Osim činjenice da će uskoro njihovo domaćinstvo morati da napuste zbog kopova uglja koji će proći ovom trasom.

Problemi u uzgoju aronije na jugu Srbije

Pre pet godina aronija je bila zastupljena u svim medijima, gde su je stručnjaci za voćarstvo obeležavali kao voće budućnosti. Tada su zasadi podizani i računice su pravljene, dok su prodavci sadnica zadovoljno trljali ruke. Međutim, pet godina nakon jake promocije sve prednosti i mane ove voćne vrste postale su vidljive.

Novi zasadi jagoda u Leskovcu

Uzimajući u obzir da ekonomska situacija u državi nije na zavidnom nivou, sve više i više naših sunarodnika pokušava da pronađe način ne bi sebi obezbedili dodatnu zaradu i više sredstava potrebnih za život. Oni koji žive u gradu a imaju mogućnosti, često se odlučuju za pokretanje sopstvene poljoprivredne proizvodnje – najčešće voćarske. Slična je priča i sa našim današnjim domaćinom Ivanom Petkovićem koji je zajedno sa svojom porodicom ovu parcelu od tridesetak ari pretvorio u jagodnjak.

Uzgoj i berba šljiva u selu Katun

Druga polovina avgusta je i voćari koji u svojim zasadima uzgajaju šljivu već uveliko imaju pune ruke posla. Naš današnji domaćin, Slavko Veličković iz sela Katun u blizini Vranja, berbu polako privodi kraju i navodi da je ova godina izuzetno dobra kako po pitanju prinosa tako i po pitanju kvaliteta što mnogo govori uzimajući u obzir da je naš domaćin već veteran voćarstva – naime ovaj zasad podignut je pre petnesetak godina kao dopuna tada već postojećoj povrtarskoj proizvodnji.

Koliki je značaj zelene rezidbe kod jabuka

Zelena rezidba kao veoma važna agrotehnička mera ima niz prednosti, ali na žalost kod nas je još uvek slabije zastupljena jer nove tehnologije sporije pronalaze svoju primenu. Naša ekipa je posetila jedan od najsavremenijih voćnjaka u Srbiji koji se nalazi u mestu Ridjica i prostire se na 104 hektara, ovde je zastupljeno više sorti od najranijih do najkasnijih čime se produžava period berbe.

Proizvodnja borovnica u selu Vlaška

Šta se dogodi ako otac i sinovi kojima je muzika u krvi počne da se bavi proizvodnjom borovnice? Ako je suditi po primeru porodice Mirković iz sela Vlaška kod Mladenovca, onda je rezultat takvog poteza – uspeh. Još je najstariji od Mirkovića, Zoran, pre desestak godina razmišljao o podizanju zasada ovog voća, ali se ta zamisao nažalost nije ostvarila. Bilo je potrebno interesovanje njegovih sinova – sada tridesetogišnjeg Miljana i dvadesetšestogodišnjeg Bojana – da bi ideja zaživela i da bi zasad koji vidite pred sobom postao ono što je danas.

Berba kupina u selu Sovljak

Kolubarsko selo Sovljak nadomak Uba, poznato je po dobrim povtrtarima. U ovom selu skoro svako domaćinstvo ima najmanje po jedan plastenik, i to je već tradicija ovog mesta. Međutim, domaćinstvo Živka Markovića nije jedno od njih. On se odlučio da gaji kupinu na 80 ari, koja, kako kaže, donosi izuzetno lepo zaradu, a pri tome nije mnogo zahtevna kultura. Ovaj zasad je u trećoj godini, a berba će trajati do polovine avgusta.

Zetva pšenice i proizvodnja jabuka u Vrbasu

Žetva pšenice u okolini Vrbasa polako se bliži kraju i sada se već sumiraju utisci i iznose prvi rezultati o tome kako je žetva protekla i da li je ispunjen očekivani prinos. Prosečan prinos po hektaru u ovom kraju iznosi oko 7 tona, a svi agroekološki uslovi išli su na ruku ratarima koji su veoma zadovoljni kako je pšenica rodila ove 2016 godine. Naša ekipa je posetila poljoprivrednu stručnu savetodavnu službu u Vrbasu koja je u velikoj meri zaslužna za dobre rezultate ratara ovog kraja.

Proizvodnja voća u smederevskom kraju

Porodica Cvetković iz okoline Smedereva dugi niz godina bavi se voćarstvom, nekada su sve radili na tradicionalan način, a od pre par godina tradiciju su zamenile nove tehnologije i moderan zasad koji se prostire na 90 ari. Cela porodica radi složno u voćnjaku, pa se tako četiri generacije, od najstarijih, do onih najmlađih smenjuju oko poslova i pomažu jedni drugima kada počne berba.

Proizvodnja malina u Mačvi

Poslednjih godina u Srbiji podizanje novih malinjaka je u ekspanziji. Budući da je ova voćna vrsta u samom vrhu po isplativosti, jer može da donese i do 20.000 evra na jednom hektaru, malinjaci su počeli da se šire ne samo u ariljskom kraju, već i nešto severnije. Nedavno smo Vam u našoj emisiji pokazali malinjak u Vojvodini, a danas ćete videti i jedan u Mačvi. Vladan Miljević nedavno je sa svojim komšijom podigao malinjak na 20 ari, u planu je i podizanje protivgradne mreže, a kako kaže naš sagovornik u mačvanskom kraju svake godine se podižu novi zasadi.

Aktivnosti PSS Smederevo

Poljoprivredna stručna savetodavna služba u Smederevu, može da se pohvali odličnom saradnjom sa zemljoradnicima ovog kraja. Smederevski kraj prvenstveno je poznat po nepreglednim zasadima jabuka, breskvi, šljiva, vinove loze i trešanja. Samo prošle godine odavde je izvezeno više od 50.000 tona voća. Uspešna saradnja se odlikuje kako radom i edukacijom poljoprivrednika na terenu, tako i konkretnim savetima oko prijavljivanja za subvencije.

Dan polja savremene proizvodnje jabuka, BASF

Manifestacija “Dan jabuke” kompanije BASF na kojoj su predstavljeni ogledi sa nekim od najnovijih i najboljih rešenja na polju zaštite jabuke, održana je u impresivnom čelarevskom voćnjaku Delta Agrara koji se prostire na oko 600 hektara. Čak i po velikoj vrućini veliki broj gostiju odazvao se na poziv BASF- ovih stručnjaka, a sve kako bi razmenili iskustva i informisali o novinama u svetu voćarstva. Za nas, ovo je bila izuzetna prilika da sa diplomiranim inženjerom zaštite bilja Aleksandrom Jotovim porazgovaramo o ovogodišnjim uslovima za zaštitu jedne od najzastupljenijih i za uzgoj najisplativijih voćnih vrsta na našim prostorima.

Uzgoj i berba malina u selu Jelav

Na parcelama Milorada Aleksića iz Jelava kod Loznice zatekli smo vredne žene koje pažljivo i revnosno beru malinu. Iako su radovi tek započeli, čini se da će ove godine biti berićetno – barem ako je suditi po kvalitetu ploda u ovoj četvrtoj berbi. Naš domaćin, koji se malinarstvom bavi već dugi niz godina, kaže da je za dobar rod i još bolji kvalitet potrebna puna agrotehnika ali i odabir pravog sortimenta koji će proizvođaču omogućiti profit ne samo početkom leta, već i tokom čitave sezone.

Uzgoj lešnika u Banatskom Velikom Selu

Tokom proteklih pet godina došlo je do značajne ekspanzije površina pod leskom na teritoriji severnog Banata, posebno u okolini Kikinde. Ovaj trend nastao je kao posledica ne samo jake propagande od strane struke i nauke, već i visokih cena – kako otkupnih tako i maloprodajnih. Jedan od onih koji su na vreme prepoznali potencijal ove voćarske proizvodnje je i naš današnji domaćin Marko Sekulić iz Banatskog Velikog Sela koji je lesku zasadio ne zbog leske same po sebi, već zbog svojih pčela.

Uzgoj i berba borovnica na Kosmaju

Na parcelama Aleksandra Milića, proizvođača borovnica iz Šepšina berba je uveliko u toku. Na oko hektar i po on uzgaja prevshodno sortu Djuk koja se odlično pokazala na našem podneblju i nadmorskim visinama od 0 do 1.400 metara. Takođe, izuzetno je pogodna za transport i – što je možda najvažnije – stiže u junu kada je cena borovnice u Evropi visoka. Tokom naše posete zatekli smo desetak pari vrednih ruku koje i po velikim vrućinama revnosno ubiraju plave plodove, reklo bi se na prvi pogled, izuzetnog kvaliteta.

Savremene sadnice trešanja za visok prinos, AFC

Ovaj trešnjar podignut je prošle godine, a već ovog meseca dao je ukusne, krupne i veoma slatke plodove sa visokim procentom briksa. Kada je prvi trešnjar poput ovog podignut kod nas, veliki broj naučne i stručne javnosti bio je skeptičan i uveren da tako nešto neće imati velike šanse. Jednom rečju postojao je veliki otpor prema novim tehnologijama. Međutim, kada su zasadi počeli da se šire, a plodovi da pristižu, svest je polako počela da se menja.

Proizvodnja jabuka u Smederevu

Miodrag Jovičić jedan je od većih voćara u smederevskom kraju. On ima zasade jabuka koji se prostiru na 23 hektara, najveći deo pokriven je protivgradnom mrežom, a deo koji nije bio zaštićen ovog maja pretrpeo je veliku štetu od grada. Na pojedinim delovima šteta je bila i do 80%, pa ta jabuka neće ući u prvu klasu, a da nevolja bude veća voćnjak nije ni bio osiguran.

Proizvodnja malina u Bačkoj

Kada kažemo malina, većina odmah pomisli na onu koja tradicionalno dolazi iz ariljskog kraja. Vojvođanske ravnice pogodno su tlo za neke druge kulture, pa je do skoro bilo nezamislivo da se u Vojvodini gaji malina, i to u Bačkom Dobrom Polju. Mladi poljoprivrednik Bojan Pejić sa nekoliko prijatelja odlučio je da sve uveri da odabirom pravog sortimenta, malina može da rodi na ovom podneblju čak i više nego u Poljskoj koja je u svetu pored Čilea lider u proizvodnji maline.

Prihrana za visok prinos malina, Nutri BS95

Pravilna Ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih segmenata gajenja maline i podrazumeva da biljka ima na raspolaganju dovoljnu količinu hraniva svih vrsta, optimalan pH zemljišta sa adekvatnim sadržajem humusa, i naravno pravilan vodni režim. Svaka biljna vrsta ima određenih specifičnosti u pogledu hraniva, a i one se menjaju u zavisnosti od stadijuma, odnosno faze u kojoj se biljka nalazi.

Proizvodnja trešanja u Grockoj

Ove 2016 godine trešnja u Srbiji je rodila nešto slabije nego lane, razlog tome jesu obilne padavine i niske noćne temperature koje su bile potrebne trešnji u vazi sazrevanja. Zoran Brkić, voćar iz Grocke, treštu gaji na nešto više od 4 hektara, a naša ekipa ga je posetila baš u vreme berbe. On ima starije ali i nešto novije zasade, koje je video u Italiji i model moderne tehnologije primenio i u svom voćnjaku. Upitali smo ga kakav rod očekuje ove godine i koliku štetu je pretrpeo od grada koji je nedavno zahvatio gročanski kraj.

Coragen za sigurnu proizvodnju jabuka, DuPont

U kompaniji Atos Fructum čiji se zasadi prostiru na 90 hektara dobro znaju da se isplativost i profitabilnost te voćarske proizvodnje ogleda u procentu plodova prve klase.

Kalibracija trešanja u Ritopeku

Sezona berbe trešanja u Srbiji je uveliko počela. Otkupna cena varira u zavisnosti od kvaliteta i količine, a kod nas su u najvećoj meri još uvek zastupljeni stari i primitivni načini gajenja, bez sistema za navodnjavanje, i sa starim sortimentom. U sabirnom centru za otkup trešanja u Ritopeku, saznali smo da se otkupna cena kreće od 150-200 dinara, kao i to da je ove godine nešto slabiji rod zbog obilnih padavina i niskih noćnih temperatura koje su bile neoptodne trešnji u fazi sazrevanja.

Proizvodnja suve šljive

Ovo je priča o voćaru, proizvođaču, prerađivaču, preduzetniku. Ovo je priča o čoveku koji je početkom devedesetih godina prošlog veka napustio svoje rodno mesto u blizini Koceljeve i preselio se u Novi Sad u potrazi za boljim životom, samo da bi se pre desetak godina odlučio za isti put samo u drugom smeru. Dakle, dozvolite da vam predstavimo Dragana Živkovića iz Družetića koji se bavi proizvodnjom sušene šljive, za šta se odlučio ako ništa drugo onda zbog porodične tradicije.

Uzgoj i proizvodnja jabuka u Nakovu

Ovo je mladi zasad jabuke koji se nalazi ataru sela Nakovo kod Kikinde na samoj Rumunskoj granici. I dok možda voćnjak sam po sebi nije nešto novo i revolucionarno, ljudska priča koja se krije iza njegovog nastanka jeste. Upoznajte našeg današnjeg domaćina Nikolu Radaka, vlasnika ovog mladog zasada i diplomiranog profesora geografije koji je diplomu stekao na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Odlučivši da se nakon studija vrati u rodno selo, susreo se sa problemom: sve manji broj odeljenja u školama severnog Banata ne omogućava lako zaposlenje, pa je bilo potrebno smisliti nešto što bi moglo da mu obezbedi egzistenciju – izbor je pao na proizvodnju voća. Iskoristivši plac koji se nalazi u vlasništvu njegove porodice već godinama, Nikola je podigao moderan i po pojedinim detaljima veoma interesantan zasad.

Prihrana malina za sigurniji i bolji prinos, Nutrileaders

Kako se zemljišnom prihranom ne mogu zadovoljiti sve potrebe biljke, folijarna prihrana postala je neizostavni deo moderne poljoprivredne proizvodnje tokom poslednjih godina. I dok se kroz zemljište neki elementi bez problema usvajaju, pojedini ostaju blokirani i nedostupni biljci, pa je od izuzetnog značaja da elemente koji su nepokretni dajemo folijarno: ukoliko se teško usvajaju kroz koren, lako će se usvojiti preko lista i biljka će dobiti sve što joj je potrebno za normalan rast i razvoj u toku vegetacije. Isto važi i za malinu. Da bi se istovremeno postigla visoka rodnost, krupnoća, čvrstina i obojenost maline, preporučuju se preparati specijalne namene kompanije Nutriliders.

20 godina firme Agrol, specijalizovane za voćarsku proizvodnju

Kompanija „Agrol“ iz Temerina u svetu voćarstva poznata je kao preduzeće koje u svojoj paleti ima kompletnu ponudu potrebnu za zasnivanje i održavanje jedne uspešne voćarske proizvodnje: uz uvoz sadnog materijala i projektovanje voćnjaka, „Agrol“ nudi i voćarsku mehnizaciju i protivgradne mreže. Takođe, ova firma obezbećuje i logistiku u hladnjačama poput linija za pakovanje, sortiranje, ili labeliranje – i sve to već dve decenije: naime, ove godine „Agrol“ slavi 20 godina postojanja i uspešnog poslovanja.

Najveći zasad jagoda, kompanije Nectar

Ukusni i zdravi voćni sokovi kompanije Nektar, nalaze se u gotovo svakom domaćinstvu i sinonim su za kvalitet. Razlog tome jeste i pažljivo birano voće od koga se sokovi prave. Ova kompanija ima najveći zasad jagoda na jednoj parceli koji se prostire na ukupno 20 hektara. Berba je već uveliko u toku, a naša emisija je odlučila da vidi kako izgledaju kvalitetni plodovi jagoda koje se proizvode u najsavremenijoj tehnologiji.

Zaštita jabuke od jabukinog smotavca, Galenika Fitofarmacija

Zasadi jabuke se nalaze u fazi intenzivnog porasta plodova. Protekli period su karakterisale niske temperature i obilne padavine, a poljoprivrednici koji su poslušali naše pređašnje savete su sigurno zadovoljni jer su predupredili nastanak primarne zaraze venturije.

Iskusni stočar, koji uspešno uzgaja voće

Nenad Rakić iz Jabučja, mesta u neposrednoj blizini Lajkovca, po vokaciji je stočar koji je početkom dvadesetog veka odlučio da zasnuje i zasad voća – za svaki slučaj. Kako je kolubarski kraj izuzetno povoljan za šljivu i jabuku, naš današnji domaćin je odlučio da odigra na sigurno i podigne dva voćnjaka koji se prostiru na hekar i po kada je u pitanju šljiva i oko 60 ari kada je u pitanju jabuka.

Savremena proizvodnja malina, Komercijalna banka

Kako investicija u protivgradnu mrežu i sistem za navodnjavanje utiče na proizvodnju malina…

Organska proizvodnja jagoda na Suvoj planini

Podno Suve planine proizvodi se, kažu, najčistija jagoda u Srbiji. Bez pesticida, hemijskih sredstava i otrova, u jednoj pravoj organskoj proizvodnji.

Proizvodnja malina u Bačkom Dobrom Polju

Još početkom protekle poljoprivredne sezone, skrenuta nam je pažnja da u Južnobačkom okrugu počinje trend podizanja malinjaka i proizvodnje maline. Kako je uzgoj ove voćne kulture sinonim za zapadnu, centralnu pa i istočnu Srbiju, odlučili smo da potražimo te silne malinare i iskoristimo ovo hladno i kišno vreme kako bi sa njima porazgovarali o samoj ideji i potencijalu malinarstva u Vojvodini. Nakon nekoliko telefonskih poziva, došli smo do kontakta Bojana Pajića iz Bačkog Dobrog Polja, predsednika udruženja „Bačkopoljski malinari“ jedinog registrovanog udruženja proizvođača maline u pokrajni koji se ispostavio kao prava osoba da nam odgovri na mnoga pitanja koja imamo na ovu temu.

Zaštita voća posle leda i grada, Galenika Fitofarmacija

Priroda ponovo nije bila naklonjena voćarima. Obilne padavine praćene olujnim vetrom i gradom prethodnih dana mnogima su nanele velike štete već na početku sezone.

Uzgoj i proizvodnja jabuka u Neštinu

Naš današnju domaćin Kosta Stakić je rođeni Neštinac čija se porodica od vajkada pomalo bavila voćarstvom i vinogradarstvom. Inače diplomirani ekonomista, naš domaćin je u vreme hiperinflacije devedesetih godina odlučio da pokrene ozbiljnu i modernu poljoprivrednu proizvodnju, fokusiravši se prevashodno na voćarstvo. Nasleđeno imanje postepeno je proširivao, podizao nove zasade i nakon jedne epizode u proizvodnji povrća, odlučio da se u potpunosti posveti voćarstvu.

Zaštita jabuke u maju, Galenika Fitofarmacija

Zasadi jabuke su precvetali i trenutno se nalaze u fenofazi razvoja plodova od 12 do 16 milimetara. Ovo je osetljiva faza gde infekcija venturijom može da dovede do velikih gubitaka.

Zaštita jabuke od jabukinog smotavca, Delta Agrar

U svim zasadima jabuke jabukin smotavac predstavlja najznačajniju štetočinu, kako kod nas, tako i širom sveta. Ženke ove štetočine polažu jaja na plodove ili na lice lista.

Sajam Fruit Logistica 2016 u Berlinu

Poljoprivredni sajam u Berlinu koji se svake godine održava početkom februara jedan je od najvećih i najznačajnijih u celoj Evropi.

Savremeni uzgoj trešanja, Agro Ferticrop

Voćnjaci poput ovog u Starim Banovcima rekto se mogu videti u Srbiji. Modernih zasada jabuke, sa proitivgradnom mrežom I sistemom kap po kap ima, I to nije neka novost, međutim, trešnjara nema mnogo, pogotovo ne ovakvih. Primena najsavremenije tehnologije u oblasti voćarstva, kao što možete da vidite nije zaobišla ovaj voćnjak i on liči na jedan od onih u Italiji, Ferari ili Trezigalju.

Plastenička proizvodnja jagoda u Koceljevi

Ova jagoda ubrana je 14. aprila – što bi narod rekao: Kada joj vreme nije. I dok će mnogi od vas pomisliti da se radi o plodu uvezenom iz Turske ili Grčke, mi ćemo vam sa zadovoljstvom reći da grešite i uputiti vas na našeg današnjeg domaćina Branka Gajića iz Koceljeva koji stoji iza ovog, moglo bi se reći pomalo neverovatnog podviga. Naime, Branko sa svojom suprugom Marijanom se već dugi niz godina bavi plasteničkom proizvodnjom prvo povrća a u poslednjih nekoliko godina i proizvodnjom jagode u zaštićenom prostoru zahvaljujući čemu među prvima u našoj državi dolazi do ovog ploda.

Poseta sajmu Fruit Logistica u Berlinu

Poljoprivredni sajam u Berlinu koji se svake godine održava početkom februara jedan je od najvećih i najznačajnijih u celoj evropi. Ove godine sajam je trajao od 3. do 5. februara i na jednom mestu okupio je sve značajnije proizvođače voća, povrća, pakovanja, logistike, transporta i mehanizacije.

Zaštita jabuke od čađave krastavosti, Delta Agrar

Suština postizanja visokih prinosa u proizvodnji jabuke jeste upotreba visoko rodnih sadnica, sistema kap po kap, antifrost sistema kao i protivgradne mreže.

Proizvodnja jabuka u Bačkom Dobrom Polju

Iako poznato po stočarstvu – prevashodno svinjarstvu – i ratarstvu, u ataru sela Bačko Dobro Polje koje se nalazi u vrbaškoj opštini tu i tamo se može pronaći po koji voćnjak, bilo da je u pitanju jabuka, malina ili kao u ovom slučaju – kruška Viljamovka. Ovaj zasad koji vidite pred sobom pripada Bačkopoljcu Dragoljubu Krtiniću, broji oko 650 stabala Viljamovke, prostire se na skoro jednom hektaru i osim kruške sadrži i 160 stabla kajsije kasne sorte. Za razliku od uobičajnih priča u kojima su proizvođači pažljivo birali sortiment, Dragoljub se u ovom slučaj ništa nije pitao, jer je – takoreći – zasad nasledio.

Uzgoj i sadnja kruške na Fruškoj gori

Priča o voćarskoj proizvodnji Damira Brnje iz Neština počinje pre skoro petnaest godina, kada su porodično počeli da sade prve voćnjake i kada kruška još uvek nije bila popularna u ovim krajevima. I ne samo to: Prosta računica govorila je da se mnogo više može zaraditi od hektara kruške nego od hektara pod ratarskim kulturama iako pređašnje zahteva mnogo više rada. Vođeni tom filozofijom, porodice Brnja je vrednim radom podigla voćarsku proizvodnju koja se prostire na preko deset hektara i zasniva na proizvodnji prevashodno kruške, pa onda i jabuke u nešto manjem obimu.

Zaštita voća od bolesti i insekata, Galenika Fitofarmacija

U zasadima voća eksperimentalne stanice Galenike Fitofarmacije u Sremskoj Mitrovici, stručnjaci neprekidno prate pojavu bolesti i insekata, kao i efekte dejstava sredstava za zaštitu nove generacije.

Fond za razvoj poljoprivrede u Svrljigu

U Svrljigu godinama postoji i uspešno radi fond za razvoj poljoprivrede. Za razliku od mnogih u opštinama Srbije koji stagniraju u visini sredstava za razvoj poljoprivrede, svrljiški je došao do čak 10% novca iz opštinskog budžeta.

Zaštita šljive i breskve od monilije, Galenika Fitofarmacija

Od oko 170 000 ha koliko se procenjuje da u Srbiji ima pod višegodišnjim zasadima, na zasade pod šljivom otpada polovina. Na žalost sa ovolike površine svake godine se ubere od 450 – 500 hiljada tona što ukazuje na to da se u najvećem brojem slučajeva radi o veoma ekstenzivnom načinu gajenja.

Otvaranje najveće ULO hladnjače u Čelarevu

U voćnjaku Delta Agrara na imanju „Podunavlje“ u Čelarevu puštena je u rad druga Ultra Low Oxygen hladnjača, kapaciteta 6.500 tona čime je ukupan kapacitet skladištenja na imanju dostigao 13.000 tona. Voćnjak Delta Agrara u Čelarevu prostire se na 400 hektara, što ga čini najvećim voćnjakom u jednom komadu u Evropi, a novootvorena hladnjača najveća je u Jugoistočnoj Evropi kada je u pitanju skladištenje voća. Svečanoj ceremoniji otvaranja prisustvovao je predsednik „Delta Holdinga“, Miroslav Mišković koji je otvorivši vrata hladnjače traktoru sa jabukama na simboličan način pustio u rad ovo moderno postrojenje…

Proizvodnja krušaka u selu Presečina

Porodice Antić iz Presečine kod Leskovca naširoko i nadugačko je poznata po svojoj poljoprivrednoj proizvodnji voća i povrća. Kako kaže naš domaćin Dragan Antić, čitava porodica je uključena u biznis, a kako i ne bi kada se voćarstvom bave od 1982. a povrtarstvom od 1972. godine, kada je počela proizvodnja kornišona. Na žalost, od uzgoja te kulture odustali su nakon 41 godine iz nemalog broja razloga…

Svaštarska poljoprivredna proizvodnja u selu Vlaški Do

Poljoprivredni proizvođač Dobrica Milosavljević iz sela Vlaški Do, kaže da se ovom delatnošću bavi gotovo od detinjstva. Bilo je I drugih poslova, ali poljoprivredu, kao porodično zanimanje, nikada nije napuštao…

Stanje jabuke pred berbu u čačanskom kraju

U čačanskom okrugu sve je u znaku jabuke. Proizvođači obilaze svoje voćnjake, probiraju plodove i već polako organizuju berače i pripremaju se za glavnu berbu. Bez obzira što su neke sorte poput Mucu već skinute, one najzastupljenije i najisplativije poput Ajdareda i Delišesa još uvek čekaju svoj red, na koji će doći – prema rečima voćara Radoša Cogoljevića, koji ima četiri i po hektara jabuke – do kraja septembra…

Berba krušaka u selu Presečina

Za našeg domaćina Ivana Ilića iz Presečine u blizini Leskovca – mesta poznatog po voćarima i njihovoj proizvodnji jabuka, krušaka i višanja – komšije kažu da vredi za trojicu: tri puta je vredniji, tri puta orniji i radi sa tri puta više elana nego bilo koji unajmljeni radnik. Zato smo i planirali da ga postimo u vreme branja kruške, kulture koju uz višnju, gaji sa velikim uspehom…

Povrtarsko voćarska proizvodnja u Lozoviku

U domaćinstvu Savić u selu Lozovik nadomak Jagodine, bavljenje voćarstvom i vinogradarstvom su porodična tradicija. Nakon što je pre dvadesetak godina nasledio ovaj posao, Goran Savić se trudi da tehnologija oko podizanja i nege zasada bude što savremenija ali materijalna sredstva su najveća prepreka pa ulaže koliko može, u zavisnosti od profita koji ostvari tokom sezone…

Bojenje plodova kod jabuka, Nutrileaders

U nekoj od prethodnih emisija pričali smo o tome koliko je bitno u proizvodnji jabuka imati što više plodova prve klase, a samim tim će proizvođači moći da ostvare veći profit…

Prodaja voća na pijaci u Udovicama

Generalno gledano poljoprivredna proizvodnja na teritoriji Podunavskog regiona koji je u nadležnosti PSSS Smederevo u 95% slučajeva je u tipu suvog voćarenja, te je ova godina sa aspekta klimatskih uslova bila idealna…

Održani Dani kupine u opštini Ražanj

U opštini Ražanj poslednjih godina u voćarskoj proizvodnji primat preuzima kupina. Ovo jagodičasto voće zasađeno je na više od 60 hektara, ima i novih zasada maline, ali na znatno manjoj površini…

Berba kajsija u Udovicama

Penzionisani elektroinženjer iz sela Udovice kod Smedereva od 2000. godine se intenzivno bavi voćarstvom. Za svoje kajsije, kupine i jagode zbog dobrog kvaliteta uvek ima siguran otkup…

Uzgoj organske aronije u Rumi

Organska aronija. Da li je u pitanju spoj dva prolazna trenda ili je to recept za neverovatan uspeh? Poslednjih nekoliko godina cela Srbija bruji o ovom bobičastom voću poreklom iz sibirskih tundri, o njegovim lekovitim i antioksidacionim svojstvima, potencijalu, plasmanu i potražnji, i najvažnije, o njegovoj ekonomskoj isplativosti…

Berba malina u selu Otanj

Porodica Dragičević iz sela Otanj u blizini Požege uzgojem malina se bavi skoro 30 godina. Kako kaže naš domaćin Ranisav Dragičević proizvodnju je započeo njegov deda, nasledio otac, a sada je sve na njemu…

Zadruga Oblačinska višnja

Pored proizvođača još neko u Merošini brine o otkupnoj ceni – direktor ZZ ‘Oblačinska višnja’ Vojkan Miladinović. Zadruga je formirana pre četiri godine sa ciljem rešavanja problema proizvođača, ali se do cilja nije došlo…

Berba bresaka u Neradinu

U voćnjacima u okolini Neradina, sela na obroncima Fruške gore u toku je branje bresaka. Iz tog razloga odlučili smo da obiđemo dva proizvođača, proverimo kako napreduje berba, i porazgovaramo o troškovima, otkupnim cenama i problemima koji ih muče…

Kako postići bolju obojenost jabuka, Nutrileaders

Veoma bitna stavka proizvodnji jabuke je naravno profit, a veći profit se ostvaruje kada imate što više plodova prve klase. Da bi jabuke bile u prvoj klasi pored oblika i veličine bitna je i obojenost ploda…

Fond za poljoprivedu Opštine Ražanj

U opštini Ražanj poljoprivreda je oblast koja najviše učestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka, što je i razumljivo kada poljoprivredno zemljište kao prirodni resurs čini 60% ukupne teritorije…

Berba malina u Dražinovićima

U selu Dražinovići na oko 15 kilometara od Požege nalazi se domaćinstvo Veska Vučićevića, naširoko poznato po svojoj proizvodnji malina. Pod sortama miker i vilamet, čije je branje u toku, nalazi se 40 ari, dok se prinos sa dodatnih 10 ari posađenih proletos očekuje sledeće godine. Vesko je odabrao da gaji ove sorte jer je cena Mikera i do 30 dinara skuplja od ostalih, dok se Vilamet u prošlosti pokazao kao jedna od najuspešnijih podvrsta. Ipak, vremenski uslovi i krajnje nesrećan splet okolnosti imali su veliki uticaj na ovogodišnji prinos…

Održana malinijada u selu Žuč

U selu Žuč po četvrti put je održana Malinijada, manifestacija na kojoj u sebe i svoje proizvode predstavili voćari Gornje Toplice…

Proizvodnja jabuka u Slankamenu

Priča o voćarskoj proizvodnji porodice Tomić počinje još krajem šezdesetih godina prošlog veka kada je deda našeg današnjeg domaćina Ivana Tomića iz Novog Slankamena na mestu starog vinograda podigao zasad beskve. Godine su polako prolazile, rod je dolazio pa je sredinom sedamdesetih na red došla i jabuka na kojoj se – sada Ivanova voćarska proizvodnja – i dan danas zasniva.

Zaštita jabuke od venturije i zaštita breskve, Galenika Fitofarmacija

Jabuka se nalazi u fenofazama od viših ušiju, preko zelenih buketića, do u pojedinačnim slučajevima, roze pupoljka.

Stanje malina posle grada i otkupna cena malina

Porodice Vučićević i Dragićević imaju dosta toga zajedničkog: obe imaju porodično gazdinstvo, obe se bave uzgojem malina preko 25 godina i obe žive u okolini Požege, u selima svega osam kilometra udaljenim jedno od drugog. Obzirom da je agrotehnika oba proizvođača bila praktično ista, očekivali bi se i približno isti prinosi po hektaru. Međutim, to ovde nije slučaj. Sve je počelo sa velikim nevremenom koje je ove nedelje pogodilio zapadnu Srbiju – grad, čija se veličina kretala od oraha do jajeta, zahvatio je jedan deo opštine Požega i naneo veliku štetu…

Dani oblačinske višnje u Merošini

Poslednja kiša odložila je početak berbe višanja za sredinu juna, ali nije odložila događaj posvećen višnji i velikom poslu u voćarstvu. U Merošini na Oblačinskom jezeru održani su Dani Oblačinske višnje…

Proizvodnja višanja u Kelebiji

Seifudin Ibričić iz Kelebije, inspirisan saradnjom sa stručnjacima iz oblasti voćarstva i poučen iskustvima iz kombinata u kom je radio dugi niz godina, odlučio je da po odlasku u penziju pokrene sopstvenu proizvodnju voća. Tako je nastalo imanje porodice Ibričić koje se danas prostire na sedam hektara od kojih su tri pod jabukom, po jedan pod višnjom, kruškom i breskvom, dok je ostatak mešani zasad. Iako važi za jednog od najboljih proizvođača voća u severno-bačkoj oblasti, Seifudina muče isti problemi kao i manje proizvođače…

Organizovanje voćara u okviru ZZ Slankamenka

Zemljoradnička zadruga „Voćar Slankamen“ iz Novog Slankamena osnovana je 2011. godine kada je nekoliko voćara iz tog sremskog mesta pokrenulo inicijativu za podizanje hladnjače, a sve kako bi se ostvarili lakše uskladištavanje i prodaju svoje robe. Sastanci su organizovani, prikupljane su informacije i razmatrani su primeri drugih zadruga, pa je tako osnovan danas vrlo uspešan ZZ „Voćar Slankamen“ koji broji ukupno 41 člana.

Pink Lady jabuka, apple

Pink lejdi ili više od jabuke, kako je nazivaju njeni tvorci, prezentovana je srpskim medijima na Deltinom imanju „Podunavlje“ u Čelarevu sa kojima su još pre dve godine potpisali ugovor o saradnji. Tom prilikom novinari su imali mogućnost i da se lično uvere da li svetska sorta broj 1 među jabukama zaista opravdava taj superlativ…

Dani jagode u Gredetinu

Aleksinačko selo Gredetin osmi put je bilo domaćin lepe, i za ovo doba godine vrlo aktuelne, manifestacije – Dani jagode. Čak 33 proizvođača sa juga srbije, više nego prošle godine, pokazali su kakve rezultate postižu, šta nude tržištu, koliko su osavremenili ovu, za poljoprivredna domaćinstva i državu, značajnu proizvodnju

Višnja pred berbu u Merošini

Sa velikom manifestacijom ‘Dani Oblačinske višnje’ počinje berba i plasman ovog voća. Počinje i zebnja koliko će biti ubrano višanja, kome ih prodati, po kojoj ceni…

Kooperacija u proizvodnji jabuka, Delta Agrar

Kompanija Delta Agrar nudi sve što Vam je potrebno za uspešnu voćarsku proizvodnju…

Najava za Dane višnje u Merošini

Jun je mesec višnje, bar kada je reč o Merošini, opštini gde je pod ovim voćem najviše površina i gde se ponose svojim brendom – Oblačinskom višnjom…

Kolike su štete od poplava u Sremu

U reportaži o posledicama poplava u Sremu naša ekipa želela je da krene sa najzapadnije tačke, sa tromeđe Bosne, Srbije i Hrvatske. Međutim, u selo Jamena nije se moglo jer je dva dana ranije najpre u potpunosti evakuisano, a zatim i poplavljeno. Svi koji su ranije posetili ovo idilično mesto sigurno ga nisu zaboravili, ali je za većinu stanovnika Srbije ono bilo potpuno nepoznato…

Koliko problema zadaju zapušteni kanali za odvodnjavanje

Uprkos katastrofalnim posledicama voće će ove godine ipak doneti suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni. Biće ga manje za 100.000 tona od planiranog, uveren je profesor Zoran Keserović ali ističe da smo za dobar deo štete i sami krivi. Zapuštene kanalske mreže prouzrokovale su da se na njivama stvore jezera iako se nalaze kilometrima daleko od poplavljenih područja. Baš takvo iskustvo imao je Aleksandar Mauković iz Šida u svom leskaru na putu između Erdevika i Kukujevaca…

Preporuke za proizvodnju voća

Izuzetno rodna 2013. godina sa milion petsto hiljada tona voća, što je rekord u Srbiji u zadnjih 20 godina, uplašila je mnoge jer se strahovalo da će se visok prinos odraziti na rod ove godine. Zahvaljujući dugoj toploj jeseni došlo je do formiranja cvetnih začetaka, a deficit vlage u zimskom periodu nadomešten je s proleća pa se za ovu sezonu očekuje ipak visok prinos: između milion četristo i milion i po tona voća, kaže profesor Zoran Keserović sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta. Jedino gde se očekuje alternativna rodnost jesu neke sorte jabuka: zlatni delišes, jonagold i gala koje će zapravo imati manji prinos isključivo zbog činjenice što pojedini proizvođači nisu slušali reč struke…

Pravilna folijarna prihrana jabuka za visok prinos, Timac Agro

Porodica Irović iz Kruščice kod Bele Crkve, Timakova đubriva koristi od dolaska ove kompanije na naše prostore. Bave se voćarstvom na 8,5 jutara zemlje, od čega je 4,5 jutra zasada pod jabukom…

Proizvodnja jagoda u selu Manojlovce

U selu Manojlovce, kao i u ostalim selima leskovačkog kraja, plastenik do plastenika. Stiže sveže sezonsko povrće ili se sadi novo, ali i voće ovde zauzima sve veće površine. Jagoda pre svih…

Saveti za zaštitu jabuka od insekata, Delta Agrar

Na primeru voćnjaka Delta Agrara u Čelarevu možete sagledati pravilan način proizvodnje i zaštite jabuke…

Zaštita jabuka, Galenika Fitofarmacija

I ovo proleće je još jednom potvrdilo da su vremenske prilike krajnje nepredvidive. Početak godine je bio suv i izuzeto topao, a sada ulazimo u period niskih temperatura i obilnih padavina…

Zaštita jabuke, Syngenta

Ulazak Sindžentine genetike kukuruza na naše tržište mnogim ratarima doneo je mirniji san. Dokazana stabilnost prinosa bez obzira na sve ekstremnije hirove prirode paleti Sindžentinih hibrida obezbedila je armiju korisnika…

Proizvodnja kruške u Neštinu

Redovni gledaoci naše emisije sigurno se sećaju Damira Brnje iz Neština, mladog i uspešnog voćara koji sa ocem obrađuje dvadesetjedno jutro krušaka. U tom tradicionalno vinogradarskom sremskom selu oni su ipak rešili da proizvode krušku i u tome su postali veoma uspešni. Nije nimalo lako dobiti kvalitetan proizvod, kaže dvadesetsedmogodišnji voćar jer je kruškina buva za tamošnje voćare prava noćna mora…

Proizvodnja i prodaja jagoda u Bačkoj Palanci

Da gubitak posla ne mora da znači i kraj sveta dokazao je Željko Jerkov iz Bačke Palanke koji je svoj radni vek proveo u Sintelonu, a nakon što je dobio otpremninu sve je uložio u kupovinu zemlje i nešto osnovne mehanizacije kako bi se bavio poljoprivredom. Izabrao je povrtarstvo u plastenicima i pčelarstvo, mada već duže od 10 godina uspešno proizvodi i jagode…

Kooperacija u proizvodnji jabuka prve klase

Pre sedam godina kada je na imanju ‘Podunavlje’ u Čelarevu podignuto prvih 30 hektara modernog zasada jabuke, cilj kompanije ‘Delta Agrar’ bio je da se promeni slika voćarstva u Srbiji. Tada je u voćnjacima u 70% slučajeva preovladavala sorta ajdared sa prinosom između 15 i 25 tona po hektaru, dok je danas ta slika mnogo drugačija…

Suzbijanje bolesti u jabuci po preporukama Delta Agrara

Ovo je jabučnjak Delta Agrara koji se nalazi na imanju ‘Podunavlje’ u Čelarevu. Ovaj jabučnjak smo zasnovali pre 7 godina, a danas imamo površinu od oko 350 hektara pod jabukom. Ono što je suština kvalitetne proizvodnje i postizanja visokih prinosa u ovakvom jabučnjaku koji je prekopirana tehnologija proizvodnje u Južnom Tirolu, jeste upotreba visoko rodnih sadnica, sistema za navodnjavanje kap po kap ,preko koga se vrši i deo fertigacije, anti frost sistema koji sprečava prolećno izmrzavanje i na kraju upotreba protivgradne mreže…

Savremeni zasad jabuka u Bačkoj Palanci

U ataru Bačke Palanke do pre 6-7 godina jabučastog voća gotovo da nije ni bilo. Zahvaljujući nekolicini ljudi koji su verovali u ovu priču danas je preko 40 hektara ovakvih modernih zasada. Jedan od najzaslužnijih što je to tako jeste Stevica Ignjatov, diplomirani inžinjer zaštite bilja kojeg smo posetili u njegovom voćnjaku od 2 hektara. Podignut je u proleće 2010. godine na M9 podlozi, od sorti tu su: zlatni delišes, greni smit, klon rajders i bleburn i prvi je takav zasad u Srbiji koji je podignut sa visokim kalemom sadnicama proizvedenim kod nas.

Zaštita jabuke od bolesti, Galenika Fitofarmacija

Kao što se na terenu može videti jabuka se nalazi u veoma osetljivim fenofazama, što se tiče infekcije od ekonomski najznačajnijeg oboljenja koje ova kultura ima…

Ogled jabuke PSS Ruma

Prvi dan proleća sremski voćnjaci dočekali su orezani. Godina je dosta poranila, čak 20 dana je ranije krenula vegetacija u odnosu na prošlu, pa su voćari iskoristili lepe vremenske uslove i na vreme uradili, mahom prljavu rezidbu. Tako je bilo i na oglednom voćnjaku rumske poljoprivredne stanice u Pavlovcima koji je podignut 2012. godine. Lane su redukovali bujnost pa ovogodišnja rezidba nije oduzela puno vremena, kaže Lazar Klještanović iz te službe.

Zaštita jabuke od venturie, Syngenta

Mnoge opasnosti prate proizvodnju jabuke, ali voćari dobro znaju da nedovoljno pouzdan koncept odbrane od venturie ineakvalis, izazivača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda može da uništi celu sezonu.

Zimsko orezivanje i proizvodnja jabuka u Slankamenu

Okolina Starog i Novog Slankamena dušu je dala za voćarstvo, kažu sremci navodeći pri tome da tu sve što se zasadi može i da nikne, uspe i podari rod kakav se retko gde može dobiti. Jedan od onih koji su svoju voćarsku proizvodnju započeli na toj lokaciji je i Janko Menđan iz Slankamenačkih Vinograda koji se već više od tri decenije, uz ratarstvo, bavi i ovim pozivom. Prvo je podigao zasad breskve, ubrzo zatim i jabuke da bi tokom godina postepeno proširivao svoju proizvodnju.

Zimska zaštita voća bakrom Nordox, Syngenta

Naši voćari kao i njihove kolege širom sveta danas znaju da im kvalitetan prvi i poslednji tretman obezbeđuju znatno veće šanse za uspeh.

Sigurna zaštita voća Signum, BASF

Sigurna zaštita voća Signum, BASF

Proizvodnja voća u Izraelu

Izrael je za Jevreje obećana zemlja koju im je Bog dao – praktično zauvek ako ga poštuju. Bože me prosti, ali baš se nešto i nije pokazao. Budimo realni, to je oko 70% čiste pustinje, a oni što nije pustinja, to baš i nešto nije preterano obradivo. Medjutim, šalimo se naravno, svakom je svoja zemlja najlepša – a i Izrael je objektivno prelepa zemlja – prelepa ali što se vode tiče, nisu se baš usrećili. Ipak, nije mudrost da ti Bog i preci daju tamo neku Srbiju pa da je neko upropasti – mudrost je da dobiješ pustinju pa da nešto uradiš sa tim. Da budemo praktični, videli ste kako se radi u Kibucima u proteklim reportažama ali to nije jeidni način organizovanja poljoprivrede , postoje i MOŠAVI. To vam je nešto kao kod nas poljoprivredno gazdinstvo – i sa jednim sjanim Voćarem i stručnjakom Sagi Levom smo obišli jedan tipičan mošav.

Proizvodnja jabuka i malina u selu Virovo

Matija Šendegović iz Virova kod Arilja u svojoj voćarskoj proizvodnji ima jabuku – koja je aktuelna dvadesetak – i malinu koja je kao proizvodna kultura aktuelna preko trideset godina. Tada se mnogo manje ulagalo ali su i prinosi bili niži – priseća se Matija i dodaje da se današnja agrotehnika kud i kamo razlikuje od nekadašnje: primena hemije i uvođenje sistema kap po kap napravili su zančajnu razliku u prinosu i kvalitetu. Sortiment je, takođe, drugačiji.

Uzgoj limuna u selu Prosek

Rade Nikolić, penzioner, neguje drvo limuna sa koga je prošle sezone ubrao 40 kilograma ploda, neuobičajeno veliki rod sa samo jednog stabla.

Organska proizvodnja malina u selu Stupčevići

Po izuzetno kišnom i sumornom danu posetili smo Radojka Lukovića iz sela Stupčevići kod Arilja, izueztnog domaćina koji se malinarstvom bavio praktično od dečačkih dana. Prateći porodičnu tradiciju, naš domaćin je pre desetak godina na sebe preuzeo odgovornost i zaduženja koja se tiču porodične proizvodnje. Vreme je prolazilo a zasadi su rasli, napredovali i davali izuzetan rod. Međutim, sa težnjom da zadovolji tražnju na tržištu, Radojko je pre ti godine odlučio da napravi zaokret i prorjetiše svoju proizvodnju maline sa konvencionalne na organsku.

Proizvodnja jabuka u Udovicama

Porodica Živojina Todorovića iz Udovica u blizini Smedereva bavi se voćarstvom od 70-ih godina prošlog veka. Tada je vreme bilo mnogo drugačije, navodi Živojin, prisećajući se da je ceo proces zahtevao mnogo više ali jednostavnijeg rada. Sva roba koju su proizvodili bila je namenjena za tržište grada Beograda, a do 1991. godine i Hrvatsku. Danas je situacija nešto drugačija: naš domaćin ima oko osam hektara pod voćem na kojima uzgaja prevashodno breskvu i jabuku, dok jedan mali deo odlazi na trešnju i kajsiju.

Proizvodnja i prodaja jabuka u Melencima

Na putu za Kumane, kada se krene iz Melenaca u Banatu, na jedan i po hektar nalazi se voćnjak sa 3.500 sadnica jabuka. Tu su zasađeni crveni i zlatni delišes, greni smit i jonagored u vlasništvu Smiljane Popov i njenog supruga.

Proizvodnja sadnica u Maradiku

Šta se dogodi kada jedan umetnik, muzičar po vokaciji odluči da pokrene sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju? Pa, ako je suditi po primeru Igora Šalamona iz Maradika, kombinacija ova dva – na prvi pogled reklo bi se – nespojiva zanimanja daje ništa manje do recept za uspeh. Kako se Igor inače bavi muzikom i sarađuje sa mnogim zvučnim imenima domaće muzičke scene, bilo je potrebno nešto što će mu omogućiti ne samo dugoročan izvor sredstava, već i mir i tišinu kada je to najpotrebnije. Zato se sada već davne 2001. godine i odlučio da pokrene poljoprivrednu proizvodnju voćnih sadnica i sadnog materijala ruža.

Zaštita voćnjaka u zimskom periodu

Poseta voćnjaku Živojina Todorovića iz Udovica kod Smedereva – koji na ukupno osam hektara proizvodi jabuku, brskvu i u nešto manjem obimu trešnju i kajsiju – omogućila nam je da porazogvaramo sa stručnjacima iz oblasti voćarstva i zaštite bilja iz „Poljoprivredne stručne savetodavne službe Smederevo“ najpre o radovima koji slede, a onda i o tretmanima uz pomoć kojih bi proizvođači trebalo da održe svoje voćnjake zdravima. Međutim, ono što smo prvo želeli da saznamo jeste kako se naš domaćin kao proizvođač snašao ove sezone kada je zaštita jabuke u pitanju…

Projekat, Podrška siromašnima da počnu sa proizvodnjom maline

Zahvaljujući pilot projektu „Podrška siromašnima da počnu sa proizvodnjom malina“ – koji realizuje Program razvoja privatnog sektora u jugozapadnoj Srbiji, sprovodi Regionalna razvojna agencija Zlatibor, a finansira švajcarska Vlada preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju – 347 nezaposlenih lica zasadilo je maline na površini od ukupno na 66.4 hektara. Procena je da će novi malinari godišnje zarađivati preko 1.4 miliona švajcarskih franaka, dok će profit hladnjača porasti za preko 280.000 na godišnjem nivou. Jedan od malinara početnika – koji bi na ovaj način po sezoni trebalo da ostvare profit od oko četiri hiljade švajscarskih franaka – je i četrdesetogodišnja Marijana Terzić iz Gorjana koja je do pre nekoliko godina radila u računovodstvu…

Uzgoj jabuka i kajsija u Maradiku

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Kugli iz Maradika, koja u svojoj voćarskoj proizvodnji ima ukupno 27 jutara pod raznim vrstama, važi za jedno od onih koje vode mladi ali izuzetno perspektivni i ambiciozni ljudi – ljudi koji predstavljaju dobar primer svima. Sa obzirom na to da nas je put naveo u ovo sremsko mesto, hteli smo da popričamo sa Stevanom Kuglijem, mladim domaćinom i čovekom koji je zadužen da u ovoj voćarskoj proizvodnji sve prođe kako treba. Međutim, vreme je radova na njivama i Stevan je bio u poslu, pa nas je dočekala njegova supruga Ivana koja je rekla da će rado odgovoriti na sva naša pitanja. Iako smo u tom trenutku bili vidno skeptični, sve naše sumnje sa saznanjem da naša sagovornica dolazi iz poznate maradičke voćarske porodice Fain.

Savremena proizvodnja jabuka u Sremu

Pre otprilike godinu dana put nas je naveo u Erdevik, sremsko mesto čuveno po odličnom kulenu i još boljim vinima, a sve kako bi smo napravili priču o – podizanju modernog zasada jabuka. Tada nas je dočekao vlasnik zasada Andrija Tot i kroz priču nam dočarao kako bi taj voćnjak trebalo da izgleda i koje će biti karakteristike te moderne proizvodnje. Međutim sada, godinu dana kasnje, odlučili smo da napravimo još jedan krug do parcela u erdevičkom ataru, ne bi li se lično uverili kako izgleda i napreduje Andrijin moderan zasad…

Banoštorska autohtona sorta grožđa Seduša

Priču o banoštorskoj autohtonoj sorti znanoj kao “seduša” započećemo predstavljanjem udruženja zahvaljujući kojem smo i posetili jedan od retkih zasada ove vrste grožđa. Dakle, klub vinara i vinogradara “Sveti Trifun” iz Banoštora osnovan je 2003. godine sa ciljem da se na severnoj strani Fruške gore oplemeni proizvodanja grožđa i vina. U trenutku osinvanja mnogi članovi nisu imali više od hektara vinograda, dok je danas – desetak godina kasnije – situacija potpuno drugačija: mnogi su svoje površine povećali, a poneki čak i udesetotručili…

Akcija povoljnih dinarskih kredita za poljoprivredu, Opportunity banka

Upoznajte Novaka Mitrovića iz Belotića u opštini Osečina, vrednog domaćina koji se bavi stoćarstvom, ratarstvom i voćarstvom. U trenutku naše posete silažni kombajni i trakori radili su punom parom, sve radi obezbeđivanja dovoljno hrane za dvadesetak crnih holštajna koliko ih naš domaćin ima u svojoj proizvodnji mleka čiji se dnevni prosek kreće oko cifre od 20 litara. Vremena su teška ali uz mnogo rada i odricanja Novak uspeva da svake godine unapredi svoju proizvodnju, pri tom obezbeđujući dodatna finansijska sredstva na sve moguće načine…

Najsavremeniji pogon za sortiranje jabuka u Čelarevu

Na imanju Podunavlje u Čelarevu, u okviru Delta Agrara, na preko četiri stotine hektara proteže se jedan od najvećih voćnjaka jabuka u Evropi. U ovom voćnjaku pušten je u rad novi pogon sa linijama za predkalibriranje i pakovanje jabuka, kao instalacija poslednje generacije, koja omogućava precizno sortiranje i unapređuje ponudu ovog zasada. U mogućnosti koje pruža ova savremena tehologija, uputio nas je direktor imanja Podunavlje, Nikola Milićević…

Enološka stanica u Vršcu

Enološka stanica iz Vršca ima tradiciju dugu 80 godina. Osnovana je 1932. Godine sa ciljem da vrši analize i ispitivanja u svrhu kontrole vina i drugih proizvoda od grožđa, kao i enoloških sredstava, i tumačenja rezultata shodno Zakonu o vinu i Pravilniku za njegovo izvršenje. Sa radom je počela godinu dana kasnije, a prvi direktor stanice bio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Vukašin Toskić…

Uzgoj i berba jabuka u Neradinu

Ovo je već druga godina da se vraćamo u Neradin, da li zbog lične pristrasnosti ili lepote ovog malog mesta – ne možemo sa sigurnošću reći. Ovo je, takođe, druga godina da smo došli u posetu Milanu Markoviću – ozbiljnom poljoprivrednom proizvođaču i predesdniku udruženja voćara iz Neradina „Majski cvet“ – ne bi li saznali kakve su uspehe, ili pak neuspehe, postigli fruškogorski proizvođači bresaka i jabuka. Ali za početak, hteli smo da saznamo da li je kod našeg domaćina bilo promena u površini i sortimentu u zasadima…

Ogledni jabučnjak poljoprivredne službe Vršac

Sa obzirom na to da je prošla godina bila izuzetno kišna i sa velikim temperaturnim oscilacijama, problem sa bolestima u zasadima jabuke i kruške bio je više nego očigledan. Za razliku od lanjske, 2015. godina je značajno toplija pa proizvođači nisu morali da se pribojavaju pojave bolesti, već insekata. Međutim, ni tu nije bilo većih problema jer su ovogodišnja učestala zahlađenja dovela do takozvanog „presecanja“ razvoja insekata – navodi izvršitelj Prognozno izveštajne službe vršačkog „Agrozavoda“ i diplomirani inženjer zaštite bilja Dejan Pantelić…

Posledice poplava i opasnosti od Jadra u Podrinju

Reka Jadar koja se proteže dužinom od 35 kilometara je, uz Drinu, najznačajnija reka u opštini Loznica. I dok tokom sušnih godina poput ove sliv Jadra obezbeđuje plodno zemljište proizvođačima, u godinama sa velikom količinom padavina može da predstavlja ne samo velik problem, već i potencijalnu opasnost za živalj lozničke i krupanjske opštine. Zato mnogi meštani, među kojima je i Žaklina Jezdimirović koja se bavi proizvodnjom malina i tovom junadi, za Jadar kažu da je nekad majka, nekad maćeha…

Uzgoj raznovrsnog voća u Kikindi

Pola jutra placa bračnog para Cicka, Piroške i Milana, u kikindskom naselju Strelište, predstavlja pravi rajski vrt. U njemu se mogu pronaći gotovo sve vrste voća, koje svakodnevno koristimo u ishrani, ali i one manje poznate, izuzetno zdrave voćke iz dalekih zemalja. Svoj raj Milan i Piroška dizali su 25 godina…

Proizvodnja mailina i tov junadi u Podrinju

Dozvolite nam da vam ispričamo krajnje neobičnu priču o Jezdimirovićima iz Zavlake kod Krupnja, porodici koja se bavi proizvodnjom maline i tovom junadi. Za početak upoznajte Žaklinu i njenog supruga Borisava – glavu porodice i iskusnog kamenoresca koji nije hteo pred kamere, već je odlučio da tu čast prepusti svom najstarijem sinu Čedomiru, dvadesetjednogodišnjem veterinarskom tehničaru krupanjske veterinarske stanice. Svoj deo posla vredno radi i ćerka Anđela, ali i blizanci Georgije i Georgina koji su sada u šestom razredu. Za razliku od mnogih priča koje uključuju višedecinjsku tradiciju, ova je nešto svežija i mnogo bržeg ritma. Dakle, kako je porodica uspešnog zanatlije počela sa poljoprivrednom proizvodnjom?

Ratarsko voćarska proizvodnja u selu Jasenovo

Mladi ratar iz Jasenova, Nenad Dragan, pripada trećoj generaciji koja se u ovoj porodici poljoprivrednom proizvodnjom bavi malo ozbiljnije. Trenutno obrađuje 100 jutara svoje i oko 130 jutara zemlje u zakupu. Prethodnom sezonom relativno je zadovoljan. Jeste prinosima do kojih je došao uprkos suši, ali naravno ne i otkupnim cenama. Naročito suncokreta za koji je ukupno dobio 27 dinara pa sa prinosom od 2.500 kilograma po jutru, što je dobar rezultat, ipak nije imao vajde. Sa drugim kulturama bilo je koliko-toliko bolje…

Proizvodnja sušenih šljiva u Osečini

U Podgorini ima oko 3000 hektara pod šljivom. Površine se iz godine u godinu uvećavaju, pa u proseku svaki stanovnik Osečine ima oko 60 stabala šljive. Ovako izgleda statistika opštine koja je i poznata po proizvodnji kako oni kažu „modrog blaga“. Proizvođači ovu godinu ocenjuju kao izuzetno rodnu, ali će je pre svega pamtiti po veoma niskoj otkupnoj ceni. Takva je situacija bila jesenas sa svežom šljivom, ali da li su bolje prošli oni koji su je osušili, pitali smo Ljubišu Jovanovića koji se, osim proizvodnje, bavi i preradom i pakovanjem suve šljive…

Zaštita breskve i svih koštičavih voćnih vrsta, posle zimskog perioda

Neobično topla zima uslovila je ranije kretanje vegetacije zbog čega su stručnjaci Galenike Fitofarmacije upozoravali poljoprivrednike da se ne vode kalendarom, već neposrednim uvidom u stanje biljaka u zasadima…

Plavo ulje za zaštitu voćnjaka

Nakon rezidbe voćnjaka, vreme je da se uradi prvo, takozvano “Plavo tretiranje” voća…

Voćarsko povrtarska proizvodnja u selu Vržogrnci

Loše iskustvo koje je imao dok je radio za privatnika nateralo je Dragan Đokića iz Vržogrnca kod Zaječara da se u potpunosti posveti poljoprivredi. Radi 16 hektara zemlje od čega mu je pod pšenicom 7 hektara, kukuruzom 6, voća sa vinogradom ima na 2 i po hektara, a uz to proizvodi i povrće na 50 ari. Svaštari jer tako mora s obzirom na to da tereni u zaječarskom regionu nisu preterano kvalitetni, a i specifična je klima, zbog koje je nekad baš tu postojao Balkanski centar za sušu…

Nove invazivne štetočine u voću

Smeđa mramorasta stenica i vinska mušica ploda, predstvalju dve nove invazivne štetočine koje prave velike probleme u mnogim delovima sveta: Americi, Kini, ali i u našem komšiluku Hrvatskoj i Sloveniji. Ove dve vrste važe za dve „top“ invanzivne štetočine, jer mogu da lete na veoma velikim odstojanjima i lako se šire jer se prenose čak i plodovima. Iako, za sada, nisu registrovane na području Srbije, veoma je važno znati kakve posledice ostavljaju i mogu li se sprečiti…

Vinarija Pusula iz sela Miličinica

Brdovita Podgorina od davnina je poznata po voćarstvu i vinogradarstvu. Nekada je na ovim brdima bilo mnogo više vinograda koji su sada iskrčeni, kako kažu meštani, zbog modernizacije tehnologije i sortimenta koji ljudi nisu bili spremni da prihvate…

Podizanje novih zasada kruške u selu Vukmanovo

Vukmanovo kod Niša ima odlične uslove za voćarstvo. Nekada to beše jagodičasto voće, za čiju je proizvodnju interes ljudi ovog kraja u poslednjoj deceniji znatno opao…

Proizvodnja jabuka u Horgošu

Ovaj moderan voćnjak vlasništvo je Nenada Radetića iz Horgoša. Za sada je to i jedini voćnjak sa protivgradnom mrežom u tom delu Bačke. Zbog peskovitog tla ovaj region ne preporučuje se za intezivnu voćarsku proizvodnju, ali da potencijala ipak ima nagoveštava rod ovog četvorogodišnjeg zasada jabuke.

Kako pravilno orezati jabuku

Zbog izuzetno visoke rodnosti prošle sezone, ne samo jabuke već i drugih voćnih vrsta, na ovogodišnju rezidbu trebalo bi obratiti posebnu pažnju, kaže diplomirani inženjer voćarstva iz Crvene Crkve, Nina Rajič. Cvetnih pupoljaka je ove godine dosta manje i zato ga treba sačuvati gde god se nalazio, a da bi se voćari nadali kakvom-takvom prinosu najesen neophodno je izvršiti tzv. „prljavu rezidbu“, kaže Nina…

Hemijsko proređivanje plodova jabuke preparatom Brevis

Proreda plodova kod jabučastih voćnih vrsta veoma je značajna mera iz više razloga: popravlja kvalitet i boju plodova, omogućava efikasniju borbu sa jabukinim smotavcem, a prednost u odnosu na manuelnu proredu je u tome što se ceo posao uradi brže i efikasnije. Kompanija Magan Agrohemikals u svojoj paleti proizvoda od prošle godine ima i efikasno sredstvo za proređivanje plodova jabuke, Brevis…

Voćarska proizvodnja u Požarevcu

Da u voćarstvu ima profita uverio se i Slađan Savić, privatnik iz Požarevca. Gledajući poljoprivredne emisije došao je na ideju da podigne zasad jabuke na hektar i po i trešnju na 70 ari. Bez ikakvog predznanja o voćarstvu u saradnji sa poljoprivrednom stručnom službom u Požarevcu uspeo je da dobije prinos i kvalitet jabuke koji je želeo. U zasadu ima 5 vrsta: crveni i zlatni delišes, jonagold, mucu i nešto ajdareda, ali dominira greni smit iako ga je po savetu profesora sa novosadskog poljoprivrednog fakukteta trebalo biti mnogo više. Da li je to bila greška ili ne teško je reći jer dobijeni rezultati i ukupno poslovanje za novajliju u voćarstvu više su nego zadovoljavajući…

Proređivanje plodova jabuke, obavezna pomotehnička mera

Proređivanje plodova jabuke, kao pomotehnička mera, postala je nezaobilazna operacija u savremenom voćarstvu. Obavezna, ali i dokazano finansijski isplativa, jer brojna istraživanja, što u Evropi, što kod nas, pokazuju da se upotreba ovih preparata itekako isplati. Po hektaru uveća prinos za najmanje dve tone u prvoj klasi, što povećava i ukupne prihode za 60 odsto. Pod sloganom: „Manje je više“ kompanija Magan Agromecials voćarima u Srbiji preporučuje preparat Brevis, koji je na našim terenima već pokazao svoju efikasnost…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 11

Po pitanju usklađivanja pravila poljoprivredne politike sa onom u Evropskoj uniji 2013. godina nije donela značajnije promene. Prema procenama resornog Ministarstva to će se po svemu sudeći dogoditi tek 2015. što znači da imamo još godinu dana da se dobro pripremimo za sve izazove. Ova sezona bar kada su voćari u pitanju samo je potvrdila tezu da trgovina sa ruskim kupcima nije najsigurnija. Većina voćara u Srbiji oslanja se na to tržište, pa je možda došlo vreme da počnu ozbiljnije da razmišljaju o plasmanu robe u zemlje EU. Slađan Savić, voćar iz Požarevca ne radi velike površine i početnik je u ovom poslu, ali rodom i kvalitetom više je nego zadovoljan. Imao je 54 tone po hektaru jabuke u četvrtoj godini, od čega je 80% bilo u prvoj klasi i sve je odmah prodao po željenoj ceni. Polovinu na domaćem tržištu, a polovinu Rusima kojima je naše tržište ove sezone bilo dalje nego ikad…

Proizvodnja i sušenje šljiva u selu Miličinica

U srcu Šumadije, nedaleko od Valjeva, na 390 metara nadmorske visine nalazi se selo Miličinica. Ovaj brdoviti deo Podgorine oduvek je bio poznat po vinogradarstvu i voćarstvu. Iako danas nema mnogo vinograda, tradiciju čuvaju voćari, a najzastupljenije voćne vrste su šljiva i kupina. Tako je i na gazdinstvu Cvetina Mitrovića koji pod voćem ima 2,5 hektara. I Mitrovićima je ove godine šljiva dobro rodila, ali s obzirom na nisku otkupnu cenu, veći deo roda su osušili ili stavili u rakiju…

Vrhunske sadnice i tehnologija proizvodnje jabuka, Delta Agrar

Delta Agrar je u proteklih 5 godina u potpunosti savladao tehnologiju intezivne proizvodnje jabuke što pokazuju i izuzetni proizvodni rezultati. Od kako je u sklopu kompanije podignut rasadnik u Apatinu i drugi voćari mogu doći, ne samo do sadnog materijala, već i do tehnologije proizvodnje. U rasadniku se proizvode: 18-e mesečne sadnice, knip sadnice i, ono što nazivaju vrhom u modernoj rasadničkoj proizvodnji jabuke, magnum sadnice…

Organska proizvodnja mailna i kupina na jugu Srbije

Selo Žuč nalazi se dvadesetak kilometara od Kuršumlije, na putu prema Kopaoniku, ili ka Lukovskoj banji. Meštani ovog malog sela bave se proizvodnjom maline i kupine, ali na organski način. Jedan od začetnika ove proizvodnje je Milan Marković koji se za organsku proizvodnju voća zainteresovao pre desetak godina. Od eksperimenta, kako svoj početak naziva naš domaćin, došao je do ozbiljne proizvodnje. Ne radi se ovde o velikim površinama, jer pod kupinom ima 70 ari, dok je malina zastupljena na 30, međutim, reč je o organskoj proizvodnji koja iziskuje mnogo manualnog rada, te su ove površine sasvim dovoljne, što je potvrdio i ovogodišnji rod…

Razvoj voćarstva u niškoj opštini

Grad Niš i njegova Uprava za poljoprivredu i razvoj sela i u ovoj godini ulažu značajna sredstva za razvoj poljoprivrede na imanjima zemljoradnika. Subvencije po posebnom programu kao i podsticajna sredstva za 150 proizvođača se ulažu u podizanje novih zasada, nabavku mehanizacije, opreme za preradu mleka i pakovanje meda su od velikog značaja za razvoj regije…

Proizvodnja i prerada voća u selu Đurđevac

Na obroncima Medvednika, Povlena, Maljena i Suvobora, na 170 metara nadmorske visine, nalazi se selo Đurđevac. Udaljeno je svega 15 kilometara od Valjeva i 8 od Mionice, ali kako do zaseoka nema tvrdog puta čini se da su daleko dalje. I ovo selo deli sudbinu drugih srpskih sela. Svake godine broj stanovnika se smanjuje, a nema više ko ni da ode, jer se deca i ne rađaju, kaže nam Milovan Tešanović…

Proizvodnja prirodnih rakija i seoski turizam u Feketiću

Poput većine ratara u Srbiji i Joška Koriž iz Feketića nije zadovoljan ovogodišnjim otkupnim cenama: pšenice, kukuruza i suncokreta. Najveći gubitak od 60.000 dinara po jutru ostvaren je na suncokretu, kaže mladi ratar, a ništa bolja nije ni situacija sa pšenicom koju će ove godine ponovo sejati samo zbog plodoreda. Ove godine jedino je zadovoljan pivskim ječmom pa ostaje samo da žali što ga nije imao na većim površinama…

Uzgoj i prerada aronije u selu Struganik

Aronija je ove jeseni punila naslovne strane ali ne zbog svojih lekovitih osobina već zbog brojnih malverzacija na pijacama širom Srbije. Nesavesni trgovci prodavali su kojekakve plodove kao aroniju i time ozbiljno narušili i imidž ove voćne vrste i poslovanje ljudi koji od toga žive. Aca Pavlović iz Struganika, inače rodnog mesta vojvode Živojina Mišića, u ovom poslu je gotovo 6 godina, a kako stvari stoje što se poverenja kupaca tiče čini se da je opet na početku…

Uzgoj kupina u selu Beli Potok

Na oko 15 kilometara od Leskovca nalazi se seoce Beli Potok gde Momčilo Milošević već skoro tri decenije sa uspehom održava svoju proizvodnju kupine. Iz godine u godinu on vrednim radom i izuzetnim zalaganjem postiže zavidne rezultate, pokazujući tako da iskustvo jednog proizvođača može napraviti razliku…

Proizvodnja jabuka u selu Dubnica

Vlastimir Aritonović iz Dubnice kod Vranja bavi se voćarstvom i proizvodnjom sadnog materijala, nastavljajući na taj način dugu porodičnu tradiciju. Naime, još su Vlastimirov otac i stric pre četrdesetak godina započeli proizvodnju te vrste i stekli reputaciju vrhunskih proizvođača sadnica. Danas, skoro četiri decenije kasnije Vlastimir je na sebe preuzeo kompletnu proizvodnju koju održava ruku pod ruku sa svojim bratom…

Uzgoj raznovrsnog voća u Smederevskom kraju

Na sam pomen Begaljice, voćari širom Srbije prvo pomisle na begaljačke jagode i njihovu međunarodnu slavu. I zaista, tokom osamdesetih godina prošlog veka, cena jagode na čikaškoj berzi formirala se na osnovu roda u ovom mestu u blizine Grocke. Međutim, čini se da su ta vremena za nama. U potrazi za voćarima koji bi sa nama podelili svoja iskustva, pristup radu i probleme koje ih muče, posetili smo voćarsku proizvodnju Dobrice Velimirovića iz ovog sela. On navodi da se u Begaljici nekada gajila zaista kvalitetna jagoda, ali promenom klime i sve težim nalaskom radne snage, narod je prešao na breskvu, kajsiju, a u skorije vreme i na trešnju. Isti je slučaj i sa zasadom našeg domaćina koji se odlučio da – umesto bresaka – uzgaja grožđe…

BASF Dani voćarstva i vinogradarstva

U voćnjacima i vinogradima kompanije Atos Fruktum u Maloj Remeti održan je Dan polja kompanije BASF. Prikazani su demonstracioni ogledi u kojima su košrićeni novi ali i postojeći poizvodi ove kompanije, kao i nove tehnologije na polju zaštite jabuke i vinove loze…

Proizvodnja kupina u selu Plavna

Naš današnji domaćin, Stipan Kaplar iz Plavne u opštini Bač, po struci je lovočuvar, i već godinama je zaposlen u Javnom preduzeću “Vojvodinašume”. Ali, Stipan je u svom selu poznat kao voćar, i to jedan od prvih koji je imao zasad kupine. Ovo bobičasto voće uzgaja već 16 godina, a sve je počelo od susreta sa jednim lovcem iz Zapadne Srbije, koji mu je bio gost…

Berba šljiva u selu Dubnica kod Vranja

Šljivici u okolini sela Dubnica u blizini Vranja već više od deset dana vrve od radnika i nadničara. Iako je zabeležen nešto manji prinos šljive u odnosu na prošlu godinu, berači imaju pune ruke posla. Ista je situacija i u ovom zasadu čiji je vlasnik 65-godišnji Miodrag Arsić, penzionisani elektroinženjer koji je na nagovor svog oca odlučio da se oproba u voćarstvu…

Proizvodnja prirodnih rakija u Donjoj Trepči kod Čačka

U Donjoj Trepči kod Čačka naša ekipa posetila je Minićevu kuću rakije. Stanimir Minić, inače građevinac po struci, proizvodnjom rakije bavi se već 30 godina, ali od 2005. od kada je počeo da osvaja nagrade za kvalitet na međunarodnim sajmovima, proizvodi domaće rakije vrhunskog kvaliteta. Koliko su kvalitetne rakije govori i podatak da je i ove godine pobedio sa 3 različite rakije na 3 različita takmičenja u Novom Sadu, Osečini i Knjaževcu. Nema voća sa Suvobora, Rudnika ili Vujan planine koja nije prošla kroz Canetov lampek. Na jednu od tih rakija naš domaćin skreće posebnu pažnju…

Nezadovoljstvo voćara iz Južnog Banata

Lepo oktobarsko vreme poljoprivrednici širom Srbije maksimalno su iskoristili. Ratari da poberu kukuruz i poseju pšenicu, stočari da uhvate još malo paše, a voćari da završe berbu jabuke. U selu Kruščica kod Bele Crkve posetili smo porodicu Irović, tačnije njihov voćnjak koji je ove godine na površini od 1,14 hektara doneo 120 tona roda. Bez hemijskog proređivanja i zalivnog sistema, a sa dosta prihrane, ovaj voćnjak bio je svojevrstan eksperiment koji je urodio plodom. I pored rekordnih prinosa domaćini nisu zadovoljni, jer je otkupna cena ove godine ispod svake cene…

Rasadnik duda

Dud je nekada bio zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Ovo voće poreklom iz Kine na našim prostorima gajeno je radi proizvodnje svile, odnosno za ishranu svilenih buba, ali takođe i za pravljenje marmelade, dok je možda i najveću slavu pronela rakija dudovača…

Kalemljenje voćaka sa čipovanjem

Mladi proizvođač sadnica iz Maradika, Tomica Vince, pokazao nam je jedno od najnovijih načina kalemljenja, tzv. kalemljenje sa čipovanjem. Pogodan je za sve voćne vrste, a procenat prijema sadnica je najveći od svih načina kalemljenja, kaže Tomica. Mada uslovi toga dana nisu bili optimalni za ovaj posao, jer je duvao vetar i bila je temperatura viša od 20 stepeni, mladi rasadničar je na nekoliko vinogradarskih breskvi nakalemio sortu Kaldezi 2.000 čisto da demonstrira ovu tehniku.

Mineralno đubrivo Global PK 16 32, Agroglobe

GLOBAL je nov proizvod kompanije Agroglobe. Kompleksno mineralno đubrivo sa mikroelementima namenjeno je za primenu na svim tipovima zemljišta I za ishranu svih biljnih vrsta. Osnovne karakteristike ovog đubriva su visoka koncetracija hranjivih elemenata, isti hemijski sastav svake granule, ujednačena granulacija , finoća I čvrstoća granula, što omogućava dobru raspodelu hranjivih elemenata prilikom distribucije.

Voćarska proizvodnja u selu Miokovci

Voćari čačanskog kraja zadovoljni su ovogodišnjim rodom. Godina nije obećavala, naročito zbog prošlogodišnje suše koja je uticala na pripremu rodnog potencijala. Zatim su usledile atmosferska i zemljišna suša, a ni grad nije zaobišao ovaj kraj. Ipak, uprkos svim činjenicama, a naročito onoj da u voćnjacima nema zalivnog sistema, mladi voćar iz Miokovca kod Čačka, Žarko Damjanović, ima razloga da bude zadovoljan.

Uzgoj šljiva i proizvodnja rakije u Gornjem Dobriću

Da je šljiva ove godine donela rekordne prinose, kakvih se ne sećaju ni najstariji proizvođači u Srbiji, potvrdio nam je i Slavko Nikolić, proizvođač rakije od šljive iz Gornjeg Dobrića kod Loznice. Suša, pa jedna dobra kiša, doprineli su da šljiva sazri za 48 sati što je otežalo sakupljanje, ali vredelo je, kaže Slavko. On je nakupio 42 tone i sa otkupljane 3 tone i još 5 tona džanarika, planira da ispeče oko 5.500 litara komercijalne rakije, što znači jačine od 48 stepeni i 18 gradi.

Voćarska proizvodnja u selu Kostadinovac

Merošinu, malu opštinu u Niškom okrugu, s pravom zovu i Opština višanja, jer gotovo 80 odsto stanovništva na 2.000 hektara zasada ostvaruje prihode od ove voćne vrste. I oblačinska višnja potiče iz ovih krajeva, a ime je dobila po Oblačinskom jezeru. Tradicija jeste bitna, ali kvalitet višnje sa ovih prostora je ipak na prvom mestu, kaže diplomirani inženjer voćarstva, Hranislav Stojanović i dodaje da se zapravo radi o najkvalitetnijoj višnji na svetu.

Savremeni rasadanik jabuka Delta Agara u Apatinu

Rasadnik Delta Agrara na imanju „Jedinstvo“ u Apatinu, koji se prostire na 35 hektara, spada u najsavremenije rasadnike u Srbiji, ali i šire. U njemu se proizvode dvogodišnje sadnice jabuke po italijanskoj tehnologiji, pa se slobodno može reći da se radi o Južnom Tirolu na severu Bačke. Sadnice su dobijene od bezvirusnih podloga iz Italije koje su kalemljene sertifikovanim kalem grančicama poreklom iz italijanskih matičnih voćnjaka…

Uzgoj lešnika sa micelijumom Tartufa u Boru

Kada je prošle godine na 50 ari posadio 300 sadnica lešnika oplemenjenih micelijumom, Perica Milojković iz Bora postao je prvi u Timočkoj krajini koji se upustio u taj biznis. Uveren je da će se stvari već na jesen promeniti, jer će ljudi uvideti da se sa male površine može jedino na taj način zaraditi novac. Saradnja sa engleskom kompanijom, sa kojom je potpisao ugovor na 20 godina, je odlična, kaže Perica. On isto tako ističe da je ugovor proveren i od strane njegovog advokata i da nije bilo nikakvih zamerki, a da su uslovi koji se nude za njega bili povoljni…

Zaštita maline, Syngenta

Sindženta preporučuje za zaštitu maline u periodu posle zametanja plodova kombinaciju Quadris – Switch…

Folijarna prihrana jabuka, Galenika fitofarmacija

Završava se period intenzivne zaštite u zasadima jabuka. Došlo je do stopostotnog izbacivanja askospora iz prezimelih askusa. Nakon ovih intenzivnih mera zaštite vraćamo se ishrani kao sledećem zadatku…

Zaštita od jabukinog smotavca i kruškine buve, Syngenta

Zato što štete koje ostavlja za sobom mogu da budu ekonomski dramatične, od prenamnoženja jabukinog smotavca i kruškine buve, voćari, a pogotovo oni sa starijim zasadima ozbiljno strepe…

Zaštita od kruškine buve, Galenika fitofarmacija

Nalazimo se u jednom od najvećih zasada kruške u Srbiji u vlasništvu gospodina Mileta Savkovića iz Begaljice. Tehnologija i pesticidi Galenike Fitofarmacije koji su bili primenjivani u toku ove i ranijih godina dali su adekvatne rezultate…

Zastita jabuke od venturie, Galenika Fitofarmacija

Jabuka se nalazi u fazi porasta mladih plodova. Ova feno-faza predstavlja period u kome je jabuka izuzetno osetljiva na zarazu Venturiom inequalis…

Kvalitetna zaštita jabuka, Syngenta

Od prošle godine borba protiv čađave krastavosti, pepelnice i jabukinog smotavca znatno je lakša. Dva nova preparata koja je kompanija Sindženta ponudila proizvođačima u Srbiji pokazala su odlične rezultate…

Zaštita od jabukinog smotavca, Galenika fitofarmacija

Kao što možemo da vidimo jabuka se nalazi u fazi precvetavanja i formiranja malih plodića. To je ujedno i vreme kada dolazi do izletanja jabukinog smotavca, ekonomski najštetnijeg insekta koji napada jabuku…

Kvalitetna zaštita jabuke preparatom Embrelia, Syngenta

U ekstremno kišnoj 2014. godini venturia i pepelnica su uzele ogroman danak našim voćarima. Ipak, bila je to godina u kojoj su se mnogi uverili da i u takvim uslovima štete više nisu neminovne…

Zaštita koštičavog voća od monilie, Chorus, Syngenta

Glavni problem u proizvodnji višnje predstavlja Monilia. To je bolest koja može da smanji prinos i 50% do 60% ove godine, a naredne godine i više jer izaziva sušenje grana…

Kvalitetna zaštita jabuke, Chorus Syngenta

Mnoge opasnosti prate proizvodnju jabuke, ali voćari dobro znaju da nedovoljno pouzdan koncept odbrane od gljive Venturie ineaqualis, izazivača čađave pegavosti lista i krastavosi ploda može da uništi celu sezonu. Zbog toga je za njih efikasna zaštita prioritet broj jedan…

Suzbijanje venturie u zasadima jabuka, Galenika fitofarmacij

Što se zasada jabuka tiče ovo je period kada treba obavljati najintenzivnije mere zaštite. Jabuka se nalazi u fenofazi razvoja od mišijih ušiju prema roze pupoljku…

Zaštita koštičavog voća od monilije, Galenika fitofarmacija

Visoke temperature koje vladaju već nedelju dana naravno da su izazvale cvetanje voća. Nalazimo su u šljivaru koji je u punom cvetu mada ovu idiličnu sliku kvari najava kišnog vremena…

Zaštita košticavog voća od monilije, Galenika Fitofarmacija

Stabilno vreme sa prosečnim dnevnim temperaturama iznad 15 stepeni pokrenulo je vegetaciju kod svih voćnih vrsta. Rane sorte koštičavog voća prve su na udaru jer u trenutku početka cvetanja stvaraju se uslovi za pojavu monilije…

Zaštita jabuke bakarnim preparatima, Galenika fitofarmacija

Momenat tretiranja je pored odabira pesticida najznačajniji za uspeh mera zaštite bilja…

Plavo ulje, zaštita jabuke posle zime, Galenika fitofarmacija

Kao što smo danas mogli da se uverimo u većini zasada jabuke obavljena je zimska rezidba Stručna služba Galenike fitofarmacije je naravno prisutna u većini ovih zasada i trenutno radimo na utvrđivanju prezimljavajućih faza štetnih insekata i potencijala biljnih bolesti…

Dezinfekcija voća bakrom, Nordox Syngenta

Uprkos sve većim izazovima pred koje voćare stavljaju klimatske promene, borba sa bolestima u zasadima je sve konforniji i delotvorniji posao. Na temeljima savremenih formulacija preparata na bazi bakra, naši voćari kao i njihove kolege širom sveta, danas znaju da im kvalitetan prvi i poslednji tretman obezbeđuju znatno veće šanse za uspeh…

Suzbijanje korova u kukuruzu i prihrana voća, Syngenta

Ratari se u proizvodnji kukuruza drugu godinu za redom suočavaju sa velikim problemima. Sušu iz 2012-te nasledilo je nesvakidašnje hladno i vlažno proleće 2013. Zbog toga treba biti posebno oprezan u zaštiti useva od korova…

Zaštita jabuke od jabukinog smotavca, Agromarket

U prethodnoj dekadi maja meseca zabeležena je najveća aktivnost jabukinog smotavca, dakle u feromonskim klopkama u zasadima jabuke uhvaćen je najveći broj adulta jabukinog smotavca tj. carpocapse…

Kvalitetna zaštita kruške, Galenika Fitofarmacija

Pojmovi improvizacije i tehnološke uštede u rečniku velikih plantažera jednostavno ne postoje. Za njih, naravno, ne zna ni Vladimir Bojić koji je brigu o svom kruškaru, koji se prostire na 16 hektara plodnih šumadijskih obronaka podelio sa stručnjacima Galenika Fitofarmacija…

Zaštita jabuke i kruške, Galenika Fitofarmacija

Nalazimo se u zasadu jabuke koja se trenutno nalazi, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, od feno-faze precvetavanja do feno-faze formiranja plodića. Ova faza je upravo najosetljivija za infekciju od venturie ineaqualis, međutim vremenski uslovi koji podrazumevaju suvo i toplo vreme ipak mnogo više pogoduju razvoju pepelnice jabuke čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva podosphaera leucotricha…

Zaštita jabuke pri losim vremenskim uslovima, Galenika Fitofarmacija

Ni more blata, ni to što je živa u termometru skočila tek za neki stepen celzijusa iznad nule, krajem prve nedelje aprila nije moglo da zaustavi armiju voćara da naprave pravu malu invaziju na svoje zasade. Svesni da su svi vremenski resursi već odavno potrošeni proizvođači jabuke su hvatali svaki momenat između dve kiše da obave plavo prskanje…

Zaštita koštičavog voća od monilije, Galenika fitofarmacija

Radoslav Tomić iz Vodnja jedan je od retkih voćara koji je prošle godine imao posla u berbi kajsije. Dobra pozicija kajsijara i promišljen koncept zaštite po njemu su temelji uspeha koji je ostvario…

Zaštita i prihrana višnje u cvetanju, Agromarket

Poljoprivredno dobro ‘Zaječar’ je članica Agromarket grupe i bavi se proizvodnjom i preradom oblačinske višnje na plantažama koje se prostiru na 85 hektara…

Saveti za sadnju i uzgoj aronije

Spoznaja o blagorodnom dejstvu na ljudski organizam, aroniju je u poslednjih nekoliko godina, ne samo u Srbiji nego i u Evropi, učinila voćnom vrstom koja beleži naglo širenje zasada. Za on koji ovu sibirsku borovnicu nameravaju da zasade u domaćinstvu zarad lične potrošnje, ili na plantaži zarad biznisa, profesor ivo Đinović, selekcionar domaće kompanije Superior, ima svega nekoliko saveta…

Zaštita kruške, Magan Agrochemicals

Kruška spada u veoma zahtevne voćne vrste jer je njena zaštita od štetočina veoma kompleksna. Štetočina koja zahteva najveći broj tretmana je kruškina buva koja, ukoliko se naseli u krušik predstavlja ozbiljan problem. Zbog toga je 80-ih godina u Srbiji izvađeno na stotine hektara kruške…

Zaštita višnje posle berbe, Agromarket

Plantaža višanja Trnavac poljoprivrednog dobra ‘Zaječar’ prostire se na 78 hektara i nalazi se u punom rodu. Prinosi sa ove plantaže poslednjih godina su konstantni i iznose preko 900 tona kvalitetnih višanja. Na ovoj plantaži se sprovode integralni programi zaštite i prihrane biljaka…

Kako pravilno ishraniti biljke, Nutrileaders

Savremena poljoprivredna proizvodnja danas se ne može zamisliti bez primene najsavremenijih naučnih dostignuća iz oblasti agrotehnike. Upravo zato se podrazumeva da će se u intenzivnoj proizvodnji namenjenoj zahtevnim tržištima primenjivati najsavremenija i najkvalitetnija sredstva za folijarnu ishranu biljaka…

Zaštita jabuke od čađave pegavosti lista, Magan Agrochemicals

Zaštita jabuke je zaista kompleksna i zahtevna. U ovom periodu kada su plodovi veličine oraha još uvek postoji mogućnost pojave čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke…

Proizvodnja jabuke u kooperaciji i zaštita jabuke, Delta Agrar

U Čelarevu, na imanju Delta Agrara pored ostalih zastupljena je i voćarska proizvodnja. Ovaj voćnjak se prostire na površini od 278 hektara. Karakteristike ovog zasada su 3 metra razmaka između redova i 70 cm između sadnica u redu…

Insekticidi za suzbijanje Rutave bube u voćnjacima

Period zatvorenog cveta kada možemo očekivati probleme sa štetočinama pupoljka i cveta pred svega mislimo na grupu insekata koje pripadaju tvrdokrilcima iz familije voćnih pipa, koji dovode do oštećenja zatvorenih pupoljaka. tako da se vidi već početni deo oštećenja na potpuno zatvorenom cvetu…

Zaštita jabuke u fazi precvetavanja

April će za voćare ove godine ostati upamćen po dva klimatska ekstrema. Prvi je jak mraz koji je na području Smedereva, konkretno sela Vodanj, 2. i 10. aprila prouzrokovao solidne štete u voćnjacima, posebno kod sorte ajdared koja je bila u fazi punog cvetanja…

Zaštita koštičavog voća od monilije

Zasadi šljive se trenutno nalaze u fazi bubrenja pupoljaka. Neminovno je da će kroz nekoliko dana doći do početka faze cvetanja koja je izuzetno značajna za celokupnu proizvodnju, ali ujedno i najosetljivija kada je u pitanju prouzrokovač bolesti koštičavog voća – Monilinia laxa.

Prvo prolećno prskanje u zasadima jabuka

U voćnim zasadima je sprovedena zimska rezidba, a trenutno se radi, ili je kao kod našeg domaćina odrađeno, prvo prolećno prskanje…

Suzbijanje cadjave krastavosti u jabucnjacima, Galenika Fitofarmacija

Vremenski uslovi u ovom periodu i periodu iza nas se karakterišu čestim padavinama, temperature se kreću od 10 do 20 stepeni celzijusa, ti uslovi su pogodni za ratarske useve, pogotovu za kulture koje se nalaze u fazi nicanja, međutim ovi uslovi u voćarstvu, pogotovu u zasadima jabuke, su izuzetno povoljni za razvoj opasnih bolesti. Čađava pegavost i krastavost plodova jabuke čiji je prouzrokovač Venturia inaequalis je najopasnija bolest koja može da se razvije u zasadima jabuke i ovi vremenski uslovi joj izuzetno pogoduju…

Folijarna prihrana u kukuruzu i jabuci

Poljoprivreda se već više od decenije nalazi pred inostranom konkurencijom. Kako bi ostvarili profit, poljoprivredni proizvođači se odlučuju da primene dve različite strategije. Jedni smanjuju investicije u proizvodnji, time i prinos i profit, dok drugi, prateći evropske trendove, uvode nove tehnologije. Jedno od rešenja nudi i kompanija Timac AGRO Balkans…

Suzbijanje jabukinog cvetojeda u zasadima jabuka, Galenika Fitofarmacija

Sa porastom temperatura krajem marta i početkom aprila aktiviraju se mnoge štetočine koje su prezimile u voćnjacima. U zasadima jabuke najveću opasnost predstavlja jabukin cvetojed…

Zaštita kajsije od Monilie, Galenika fitofarmacija

Nalazimo se u zasadu kajsije koja se trenutno nalazi u feno-fazi punog cvetanja. Voćari koji se bave proizvodnjom koštičavog voća znaju da sa cvetanjem dolazi do jedne opasne bolesti koja izaziva sušenje svetova i rodnih grančica čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva – Monilinia laxa…

Zimsko prskanje i zaštita voćnjaka od monilie i venturie

Jedan od najvažnijih tretmana u zaštiti voćaka je pre svega zimsko prskanje koje se obavlja posle rezidbe, u fazi mirovanja voćaka. Bakarnim preparatima treba dobro okupati voćke u različitim koncentracijama, samim tim sprečavamo početak infekcije i širenje različitih bolesti. Različita gljivična oboljenja prezimljavaju na granama i kori voćaka u različitim prezimljujućim formama…

Preparat za zimsko tretiranje voća i vinove loze

Crveno ulje je kombinacija mineralnog ulja i bakra iz bakarnog oksida, a namenjen je za zimsko tretiranje voćnjaka i vinove loze. Crveno ulje je kontaktni kombinovani fungicid, insekticid i akaricid…

Zastita vocnjaka

Crveno ulje je kombinacija mineralnog ulja i bakra iz bakarnog oksida, a namenjen je za zimsko tretiranje voćnjaka i vinove loze. Crveno ulje je kontaktni kombinovani fungicid, insekticid i akaricid…

Proizvodnja aronije i uzgoj ovaca u selu Cvetojevac

Puno poljoprivrednika u Srbiji primorano je da zbog dešavanja u agraru svaštari u proizvodnji. Jednog takvog proizvođača posetili smo u šumadijskom selu Cvetojevac udaljenom 10 km od Kragujevca. Gotovo je nemoguće opisati u jednoj rečenici čime se sve Goran Milošević bavi ali da bismo zagolicali vašu maštu dovoljno je reći da već 4 godine ima zasađenu aroniju, od prošle godine i esperzetu, proizvodi humus, a na njegovom gazdinstvu velikom 2 hektara nalazi se desetak vrsta životnja među kojima su i neke krajnje neobične. Ipak, prioritet su ovce jer bi one trebalo Goranu da donesu najviše novca. Do prošle godine imao je 44 grla, a kako nisu bile umatičene rasprodao je stado i krenuo od nule. Danas je na njegovom gazdinstvu 16 komada virtemberg rase koje pari sa saflokom…

Udruživanje odgajivača borovnica

Proizvodnja borovnice je svakako novina u Srbiji. Pod zasadima je oko 100 hektara, a sve više ljudi se interesuje za tu proizvodnju. S obzirom na to da količine koje pojedninci proizvedu nisu dovoljne za evropsko ili svetsko tržište, ono što je neophodno jeste udruživanje. Jedini koji su ove godine uspeli da izvezu borovnicu na tržište Evropske unije, jesu borovničari koji su se okupili oko zadruge „Bluberikop“. Zadruga je osnovana tek prošle godine i broji 15 zadrugara i nekoliko kooperanata…

Uzgoj lešnika i drena u Šumadiji

Upoznajte Vasu Bezmarevića, ekonomistu iz Lapova koji je pre sedam godina kupio kuću u Lužnicama sa tri hektara okućnice i odlučio da zasadi najrazličitije sorte voća. Kako je još od sedamdesetih godina prošlog veka redovno je čitao časopise o poljoprivredi, nije postojala sumnja da će nakon odlaska u penziju početi da se bavi voćarstvom…

Raznovrsna proizvodnja voća u selu Seleuš

Dozvolite nam da Vam predstavimo Jovu Miljkovića, čoveka koji pored bitaka sa bolestima u zasadu, ponekad vodi borbu i sa požarima. Tačno tako. Naš domaćin, osim što važi za izuzetnog voćara, radi i kao vatrogasac u Alibunaru. Ali to je manje važno. Ono što je bitno je njegova impozantna voćarska proizvodnja. Sve je počelo pre 12 godina, kada je podigao prvi hektar zasada pod višnjom, da bi svake sezone postepeno proširivao svoj voćnjak. Danas gaji tri kuture na površini mnogo većoj od onog jednog hektara na kom je započeo voćarsku proizvodnju…

Proizvodnja borovnica u selu Pajsijević u Šumadiji

Gružansko selo Pajsijević, osim što ima lepe devojke ima i vredne ljude. U njemu je mladi bračni par Vujović odlučio da zasadi borovnice. Njihova velika kuća okružena je lepo uređenim dvorištem, u kome se nalazi manji zasad, a svega nekoliko stotina metara dalje, Vujovići su posadili borovnice na placu od 45 ari…

Proizvodnja malina u selu Plavna

Smeh i graja žena i devojaka, koje veselo, ali izuzetno vredno rade mogu se čuti na placu porodice Andrić u selu Plavna. Ove radnice, zajeno sa gazdaricom Ljiljanom i njenim ćerkama, od ranog jutra beru maline, na mladom zasadu koju su Ljiljana i njen suprug posadili pre dve godine. Na oko pola jutra zemlje imaju 3.000 sadnica, sorte polana. Andrići su bili zadovoljni i prvim, prošlogodišnjim prinosom, kažu da su se maline lepo pokazale, pa to očekuju i ove godine…

Voćarska proizvodnja u Banatskom Karlovcu

Iza ovog objekta u kom se od kiše krije snažna mehanizacija, Duško Terzić iz Banatskog Karlovca već dvadeset godina na više od tri hektara proizvodi šljivu, kajsiju, lešnik i najvažnije jabuku. Uz voćarstvo, bavi se ratarstvom i povrtarstvom gajeći pšenicu, suncokret, kukuruz i krompir. Iako ovi špaliri imaju posebno mesto u njegovom srcu, sve češće se postavlja pitanje isplativosti voćarske proizvodnje…

Proizvodnja voća u Mačvi

Tomislav Samardžić iz sela Miokus u opštini Šabac, bavi se voćarstvom, stočarstvom i povrtarstvom. On gaji 25 krava od kojih 10 muze. Uz to uzgaja i malo povrća za lične potrebe, a na daleko je poznat po svom znanju i umeću u voćarstvu. Zato već nekoliko godina sa svojom porodicom radi na tuđim imanjima, gde uslužno odžavaju oko 40 hektara voćnjaka…

Proizvodnja malina u Bačkoj

Osim ariljskog kraja, dobrim malinama može se pohvaliti i selo Plavna u opštini Bač. Prvi uzgajivač ovog bobičarstog voća u ovom delu zemlje, Stipan Kaplar, prve zasade posadio je pre sedam godina, a danas uspešno uzgaja već tri sorte. Ima jedno jutro vilameta i mikera, a prošle godine na takođe jednom jutru zemlje posadio je i sortu polka, koja je karakteristična po tome što počinje da cveta u julu, a plodove daje sve do prvog mraza…

Proizvodnja kupina na jugu Srbije

Kupina je uz malinu i jagodu važno jagodičasto voće za proizvođače u Srbiji. Rentabilno je, pa je razumljivo što se svake godine, posebno na jugu naše zemlje, podigne po nekoliko novih hektara pod ovim voćem…

Bojenje plodova jabuke za prvu klasu, Nutrileaders

Veoma bitna stavka u proizvodnji jabuke je naravno profit, a veći profit se ostvaruje kada imate što veći broj plodova prve klase. da bi jabuke bile u prvoj klasi, pored oblika i veličine, bitna stavka je i sam kvalitet, a naravno i boja jabuke…

Ritopek Cherries, proizvodnja i plasman trešanja

Sa velikim izvoznim potecnijalom i sezonom koja se čini optimalnom za njen uzgoj, trešnja će ove godine najverovatnije doneti dobru zaradu. Kako bi smo se lično uverili u ovogodišnji kvalitet i prinose ove voćne kulture, posetili smo proizvodnju Zlatka Ignjatovića iz Ritopeka – centra srpskog trešnjarstva – ne bi li dobili bolju sliku o rezultatima koje su postigli voćari sa ovog područja…

Toplički sabor višnjara

Višnja je vodeća voćna kultura u opštini Prokuplje. Sa 2500 ha pod višnjom, prosečnom godišnjom proizvodnjom od 20000 tona i deviznim prilivom od 20 miliona evra, ova opština spada među vodeće u Srbiji…

Organska kajsija i jabuka na Fruškoj gori

Na padinama Nacionalnog parka Fruška gora, na izlazu iz Iriga, nalaze se prvi organski zasadi voća u Sremu. Kombinovani zasad oraha i kajsija drži porodica Mojkanović, a jabuke Sanda Klještanović, koja je ujedno savetodavac za voćarstvo, vinogradarstvo i organsku proizvodnju. Ona savetuje da neko ko ne živi u prostori gde želi da se bavi organskom poljoprivredom, mora da izabere kulture koje ne traže svakodnevni rad, naročito u periodu vegetacije…

Proizvodnja i berba trešanja u selu Grocka

Teritorija uz Dunav u Beogradskom okrugu već više od veka važi za centar proizvodnje ne samo trešnje već i mnogih drugih voćnih vrsta. Do drugog svetskog rata je u sklopu tog pojasa, koji se prostire od Smedereva do Vinče, postojao veliki zasad trešnje doktora Jovana Jovanovića ukupne površine oko 90 hektara. U njemu su bile zastupljene u tom trenutku najmodernije sorte ovog voća koje su postizale izuzetan prinos i kvalitet zahvaljujući, između ostalog i specifičnoj mikroklimi…

Berba i proizvodnja borovnica u Šepšinu

Ovih dana plantaža borovnica Aleksandra Milića u selu Šepšin kod Mladenovca vrvi od berača. To i ne treba da čudi s obzirom da su za njegove borovnice zainteresovani kupci širom zemlje, u Rusiji, ali i u Emiratima. Plantaža je nastala na porodičnom imanju pre osam godina, a Aleksandar danas poseduje i privatnu firmu koja se bavi uvozom zasada borovnica, đubriva i svega ostalog što prati ovu voćnu kulturu…

Folijarna prihrana malina, Nutrileaders

Pravilna ishrana bilja, kao jedan od najvažnijih segmenata gajenja, podrazumeva da biljka na raspolaganju ima dovoljnu količinu hraniva svih vrsta, optimalan pH zemljišta, adekvatan sadržaj humusa i pravilan vodni režim. Zahtevi biljaka u pogledu hraniva variraju ne samo u zavisnosti od vrste, već od stadijuma kojem se biljka nalazi. Baš iz tog razloga pravilna i pravovremena prihrana jeste osnova kvalitetne i uspešne proizvodnje. Šta više, u današnje vreme folijarna prihrana, koja služi kao dodatak zemljišnoj, postala je neizostavni deo moderne poljoprivredne proizvodnje. Svestan te činjenice, Saša Savić iz Jarmenovaca je u svom malinjaku primenjivao Nutrileaders đubriva od samog početka vegetacije. Rezultati primene ovih preparata su očigledni…

Voćarska proizvodnja u Koraćići

U proizvodnji porodice Ivanović koja počiva na plećima dva brata Žike i Voje kao i njihove dvojice sinova Marka i Đorđa, zastupljene su pretežno šljiva, kajsija i nešto višnje u novom zasadu. Na površini od ukupno sedam hektara prostiru se voćnjaci stenlejke, čačanske rane i čačanske lepotice, kao i tri sorte kajsije i višnje Šumadinke. Prema rečima Voje Ivanovića, našeg domaćina iz šumadijskog sela Koraćica, sve je počelo pre više od četiri decenije kada je još njegov otac podigao zasad Stenlejke. Pomažući svom starom i Žika i Voja su zavoleli voćarski poziv i dali sve od sebe da ga održe do današnjih dana. Na svu sreću, u tome su uspeli i danas imaju podeljeno gazdinstvo koje se na okupu drži bratskim vezama…

Uništeni malinjaci posle grada, država nema para za rakete i strelce!!!

Sudbinu Blaža Đukića iz sela Brekovo u ariljskoj opštini deli većina malinara čiji su zasadi nastradali u grádu koji je pogodio ovaj deo zlatiborskog okruga. Jedan od njih je i Aleksa Mitrović koji se proizvodnjom ovog voća bavi već 40 godinama i pod malinama ima nešto više od 50 ari…

Prihrana malina za visok prinos i kvalitetan plod, Nutrileaders

Kompanija Nutrileaders i ove godine brine o proizvođačima maline. Folijarna prihrana u današnje vreme je veoma značajna jer ne možemo zadovoljiti sve potebe biljke samo zemljišnom prihranom. Kroz zemljište neki elementi mogu da se usvoje, a neki ostaju blokirani u zemljištu i nedostupni biljci. Elemente koji su nepokretni jako je bitno da dajemo folijarno, jer ako se teško usvajaju kroz koren lako će se usvojiti preko lista i biljka će dobiti sve što joj je potrebno. Folijarna prihrana u današnje vreme kao dodatak zemljišnoj prihrani neizostavni je deo moderne poljoprivredne proizvodnje…

Zaštita jagoda od bolesti, Nutrileaders

Nutrileaders kompanija i ove godine brine o proizvođačima jagode. Danas ćemo dati jako važne upute za nastupajući period u jagodarstvu. Da bi se istovremeno postigla visoka rodnost i krupnoća jagode, preporučuju se preparati specijalne namene…

Proizvodnja voća u opštini Merošina

Opština Merošina nalazi se među vodećima na jugu Srbije u proizvodnji voća. Tu su šljiva, malina, kupina, ali perjanica među voćem je svakako višnja, koja se gaji na više od 2000 hektara…

Kvalitetna zaštita jabuke, Embrelia, Syngenta

Razvojni centar kompanije Sindženta neprekidno iznalazi rešenja za probleme koje poljoprivrednici smatraju sudbinskim. I kišna 2014. godina je dokazala da oni koji idu u korak sa naukom imaju više razloga za optimizam…

Proizvodnja i plasman suvih šljiva u Osečini

Od 3460 hektara koliko zauzimaju voćnjaci u opštini Osečina, čak 2640 čine zasadi šljive, pa tako i nije čudno što je ova voćna vrsta postala zaštitni znak najzapadnijeg dela kolubarskog okruga. Uz sada već naširoko čuveni „Sajam Šljiva“, rakije šljivovice i slatkih proizvoda od šljiva, Osečina je poznata i po proizvodnji suve šljive. Jedan od najozbiljnijih proizvođača ovog delikatesa je Goran Simić iz Gornjeg Crniljeva koji se osim same proizvodnje i sušenja, bavi i preradom, pakovanjem i daljim plasmanom…

Kvalitetni plodovi jagoda uz stručne savete Nutrileadersa

Kompanija Nutriliders veliku pažnju posvećuje proizvođačima jagoda i tome kako da se postigne visok prinos sa velikim procentom plodova prve klase, a samim tim da se postigne i veći profit…

Proizvodnja suvih šljiva u Osečini

Uz sada već čuveni sajam šljiva koji se održava svakog poslednjeg vikenda u avgustu, opština Osečina poznata je po još jednom poljoprivrednom proizvodu traženom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu: u pitanju je naravno sušena ili suva šljiva. Nekoliko voćara sa ove teritorije prepoznalo je tržini potencijal ovog proizvoda i odlučilo da sve svoje snage usmeri na njegovu produkciju i plasman. Jedan od njih je i Milenko Đurđević iz Osečine Sela koji godišnje proizvede preko 20 tona suve šljive…

Potencijali proizvodnja lešnika u Srbiji

Leska važi za jednu od najisplativijih voćnih vrsta. Visoka cena na tržištu, velika potražnja i široka primena njenog ploda u prehrambenoj industriji čine je jednom od voćaka sa najvećim potencijalom. Iz tog razloga je poslednjih godina na teritoriji severnog Banata došlo do ekspanzije zasada leske: samo na teritoriji opštine Kikinda posađeno je barem desetak hektara ove kulture, što je i razumljivo, obzirom da nije zahtevna voćna vrsta…

Proređivanje plodova jabuke preparatom Brevis u Vodnju

Veličina i kvalitet ploda su postali presudni za profit, kako u sveukupnom voćarstvu, tako i u proizvodnji jabuka. Na tržištu se traži isključivo ekstra i prva klasa, dok druga klasa i industrijska jabuka, zbog nezadovoljavajuće veličine, obaraju cenu ploda pa samim tim i smanjuju sveukupni profit proizvođača. Da bi postigli adekvatan rezultat, proizvođači poput Živorada Tomića iz Vodnja okreću se hemijskom proređivanju, koje je sada postalo još efikasnije zahvaljujući preparatu Brevis kompanije Adama…

Podizanje savremenih zasada voća u selu Bojnik

Opština Bojnik sa 70% poljoprivrednog zemljišta ima velike mogućnosti u razvoju poljoprivrede. U strukturi proizvodnje i dalje dominira gajenje Žitarica. Stočarstvo stagnira, ali granu koju treba pomenuti i koja se sve više razvija je voćarstvo…

Proređivanje plodova za jabuku prve klase preparatom Brevis, Adama

Proređivanje plodova jabučastog voća ne samo da proizvođaču olakšava manipulaciju robom i donosi uštedu u berbi i ambalaži, već i potpomaže borbu protiv jabučnog smotavca. Shvatajući potrebe proizvođača, kompanija Adama od prošle godine u svojoj ponudi ima i revolucionarni proizvod za proređivanje plodova – Brevis…

Pravilno orezivanje šljive

Ovaj šesotodišnji zasad šljive koji se nalazi u selu Rajković pripada preduzeću Centar za poljoprivredu iz Lajkovca. Sa 450 stabala i sortimentom sastavljenim od čačanske lepotice, čačanske rodne i stenlejke, ovaj voćnjak je pravo mesto da se edukujemo o pravilnoj zimskoj rezidbi šljive. Iz tog razloga zamolili smo diplomiranog agronoma-voćara Slobodanku Milošević i njen tim da nam omoguće pristup i pokažu tok procesa korak po korak…

Proređivanje plodova jabuke preparatom Brevis, Adama

Proređivanje plodova – obavezna mera koja se sprovodi kod svih jabučastih vrsta – na našim prostorima najčešće se radi ručno. Međutim, ne samo da ovaj pristup iziskuje mnogo vremena, već i kvalitetnu – i često skupu – radnu snagu. Alternativa manuelnom proredu je u svetu najzastupljenija metoda hemijskog proređivanja, čijom primenom proizvođač može biti samo na dobitku…

Rezidba višnje na jugu Srbije

Postoje opšta pravila rezidbe u voćarstvu, ali postoje i pravila za svaku voćnu vrstu ponaosob. Ovog puta želja nam je da Vam predstavimo metod rada u rezidbi višnje. Iz dva razloga. Jer je to voće koje će među prvima procvetati, i stići za berbu, i zato što je višnja među najzastupljenijim vrstama voća u jugoistočnoj Srbiji…

Proizvodnja lesnika u selu Beranje

Pre tri godine Sladjan Živković iz mesta Beranje kod Požarevca posadio je prva stabla lešnika I tako počeo da se bavi uzgojem tog voća. Na površini od 60 ari posadjeno je oko 500, a na dodatnoj parceli koja iznosi oko 40 uzgoj lešnika došao je sasvim slučajno…

Proizvodnja jabuka u selu Žitište

Jovan Kukolj iz Žitišta u blizini Zrenjanina prvenstveno je ozbiljan stočar: ima oko 100 svinja i oko 4000 pilića na tovu. Uz 14 hektara zemlje na kojoj gaji žitarice prvenstveno za proizvodnju stočne hrane, on se pre jedne decenije odlučio da odvoji oko hektar zemljišta i započne proizvodnju koja bi mu proširila tržište i ponudila nove opcije pri plasmanu svojih proizvoda. Odlučio se prvenstveno za proizvodnju šljive, pa zatim jabuke i na kraju kruške koja je najnovija kultura u njegovom zasadu…

Najsavremenije sadnice jabuka u Srbiji

Uspešnost pokretanja voćarske proizvodnje zavisi od pregršt faktora: predznanja, lokacije, količine uloženih sredstava ali i pravilnog izbora kako sorti tako i sadnica koje će na kraju krajeva odrediti količinu prvog i vreme punog roda. Iz tog razloga izbor rasadnog materijala i rasadnika iz kojeg dolazi je ključan. Kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je kompanija Delta agrar započela još 2007. godine kada je podignut prvi deo voćnjaka u Čelarevu, nastao je rasadnik ove kompanije koji se nalazi na imanju Jedinstvo u Apatinu i prostire se na površini od 35 hektara. U tom rasadniku proizvode se sadnice vodećih sorti jabuka po italijanskoj tehnologiji, i to na bezvirusnoj sertifikovanoj podlozi koja je, kao i kalem grančice, poreklom iz italijanskih matičnih voćnjaka…

Proizvodnja malina u selu Kličevac

Iako su joj mnogi rekli da klimatski uslovi u mestu u kome zivi nisu bas pogodni za gajenje malina, Jasmina Stojanovic iz sela Kličevac kod Požarevca ipak se pre dve godine odlučila da se bavi uzgojem ove voćke. Uz stučnu pomoć i savete poljoprivredne stručne službe iz Požarevca ova voćarka je za sada zadovoljna kako se posao odvija…

Udruženje proizvođača jabuka Majski cvet

Udruženje Majski cvet iz Neradina osnovano je 2007. godine, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu, uvećanja i usavršavanja proizvodnje i uspostavljanja saradnje sa nučnim i državnim institucijama. Prema rečima predsednika udruženja Milana Markovića, udruženje je na početku brojalo 32 člana, da bi taj broj tokom godina postepeno opadao, između ostalog zbog toga što u pokušajima da pronađu svoje mesto na tržištu nisu imali podršku društveno-političkih zajednica. Sačinjeno prvenstveno od voćara sa malim površinama, ono može da ukaže na sve probleme sa kojima se susreću sitniji proizvođači ove oblasti…

Savetovanje o unapređenju proizvodnje voća

Na savetovanju o unapređenju proizvodnje voća održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ove godine poseban akcenat stavljen je na dve vrlo perspektivne ali na žalost – u odnosu na jabuku – pomalo zapostavljene voćne vrste: krušku i dunju. Pre nepunih 20 godina – tačnije 1996. – proizvodnja kruške na nivou Srbije kretala se oko 85.000 tona, da bi 2002. godine pala na 33.000 tona. Najalarmantnije stanje je bilo u Vojvodini gde je proizvodnja ove voćne vrste sa 20.000 pala na 4.000 tona godišnje…

Visoko kvalitetne sadnice jabuka iz rasadnika u Apatinu

Uspešnost pokretanja voćarske proizvodnje zavisi od pregršt faktora: predznanja, lokacije, količine uloženih sredstava ali i pravilnog izbora kako sorti tako i sadnica koje će na kraju krajeva odrediti količinu prvog i vreme punog roda. Iz tog razloga izbor rasadnog materijala i rasadnika iz kojeg dolazi je ključan. Kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je kompanija Delta agrar započela još 2007. godine kada je podignut prvi deo voćnjaka u Čelarevu, nastao je rasadnik ove kompanije koji se nalazi na imanju Jedinstvo u Apatinu i prostire se na površini od 35 hektara. U tom rasadniku proizvode se sadnice vodećih sorti jabuka po italijanskoj tehnologiji, i to na bezvirusnoj sertifikovanoj podlozi koja je, kao i kalem grančice, poreklom iz italijanskih matičnih voćnjaka…

Podizanje protivgradne mreže na zasadu jabuka

Kako pristupiti podizanju novog voćnjaka? Da li podići sadnice pa postepeno prikupljati sredstva i unapređivati proizvodnju ili je bolje rizikovati i uložiti sve od jendom? Upoznajte Andriju Tota iz Erdevika – vinara, vinogradara a od sledeće sezone i voćara – koji se po savetu stručnjaka odlučio za drugi način. Kako već dugi niz godina uzgaja vinovu lozu i proizvodi grožđe na tri i po hektara, u svojoj 53. godini odlučio je da pokrene nešto novo. Odlučio je da podigne voćnjak jabuke na tri jutra, raširivši protivgradnu mrežu i pre postavljanja sadnica…

Proizvodnja jagoda u selu Voluja

Pri obilasku gazdinstava širom Srbije, najčešće smo nailazili na proizvodnje koje imaju dugu istoriju i višegeneracijsku tradiciju. Mnogo ređe se dolazi u kontakt sa mladim proizvođačima koji su se odlučili za poljoprivredu i ostanak na selu, umesto potrage za poslom u gradu. Takva je priča Darijana Drikića iz sela Voluje koji je počeo svoju proizvodnja jagoda. Ovaj dvadesetšestogodišnjak na ukupno 80 ari gaji sorte Alba i Kleri…

Prvi zasadi boysenberry u Mačvi

U potrazi za interesantnim reportažama iz sveta poljoprivrede. put nas je naveo u Mačvu gde nam je skrenuta pažnja na zasad Bojsnberija, kulture koja je dobijena ukrštanjem maline, kupine i hibrida logenberija. Odlučili smo se da odvojimo vreme i sa vama podelimo ovu priču ne samo zbog šanse da se bolje upoznamo sa ovom voćnom vrstom, već i zbog činjenice da praktično ne postoje proizvodne parcele pod ovom kulturom u Srbiji…

Proizvodnja oraha i lešnika na Homoljskim planinama

Organizacija bilo kog otkupnog mesta u bilo kom selu ima sličnu priču: ono je logičan sledeći korak nakon utvrđivanja uzorne i isplative proizvodnje. Ipak da svako pravilo ima izuzetak pokazuje primer Ljubomira Rajića iz sela Duboka koji se bavi proizvodnjom lešnika i oraha. Za razliku od mnogih drugih kod kojih je otkup bio posledica razvijene proizvodnje, on je prvo organizavo otkupno mesto, pa tek nekoliko godina kasnije pokrenuo svoju proizvodnju. Sada pod orahom ima tri, a pod lešnikom pet hektara relativno mladog zasada…

Problemi sa cenama i plasmanom jabuka

Jedan pogled na ovaj predeo jasno pokazuje koliko nagla je bila ovonedeljna promena vremena. Hladan talas i kiša zahvatili su našu zemlju, onemogućujući poljoprivrednim proizvođačima da finalizuju radove bilo da je u pitanju skidanje ratarskih kultura poput kukuruza ili pak branje voća poput kasnijih sorti jabuka, zbog kojih smo se – uzgred rečeno – po ovakvom danu i otisnuli na obronke Fruške gore. Hteli da saznamo koliko su voćari iz ovog dela Srema imali uspeha ne samo u proizvodnji, već i u plasmanu svoje robe, kao i koliko su zadovoljni prinosom i kvalitetom ploda. Zato smo i stupili u kontakt sa udruženjem voćara Majski cvet iz Neradnina čiji su nas članovi – zbog lošeg vremena – ugostili u prostorijama društva pre nego svojim voćnjacima, a sve da bi sa nama podelili svoj sud o ovosezonskoj proizvodnji jabuke…

Proizvodnja jabuka u Horgošu

Proputovavši mnoge zemlje inostranstva u potrazi za edukacijom i znanjem, i inspirisan prethodnim iskustvom koje je imao u voćarstvu, Nenad Radetić iz Horgoša je odlučio da podigne zasad jabuke koji ispunjava sve uslove da se nazove modernim. Na pet hektara ima oko 15.000 stabala sa razmakom od 90 cm. Od sorti gaji zlatni delišes, mucu, jonagold, redčif i ajdared koji se pokazao kao izuzetno zahvalan za uzgoj, ali ne toliko za plasman…

FUJI KIKU jabuka, karakteristike i proizvodnja

Sredinom oktobra kompanija Delta Agrar obeležila je prvu komercijalnu berbu Fuji kiku jabuka na voćnjaku ‘Podunavlje’ u Čelarevu. Posebni gosti bili su učenici škole ‘Zdravko Čelar’ iz Čelareva koji su za ovu priliku pripremili malu umetničku izložbu na temu Fuji kiku jabuka. Kompanije Delta Agrar im je za uzvrat poklonila sve jabuke koje su prisutni novinari uspeli da upakuju u gajbice…

Proizvodnja malina u selu Gornje Nedeljice

U selu Gornje Nedeljice kod Loznice nalazi se domaćinstvo Milana Kaitovića, vrednog i uglednog domaćina, uzgajivača malina i kupina. Proizvodnju je započeo pre šest godina sa zasadom kupine koji se prostirao na desetak ari. Iz godine u godinu postepeno je proširivao zasad pridodajući malinu i tako dostigavši sadašnju površinu od ukupno 80 ari na kojima preovladavaju sorta maline Heritage i sorta kupine Čačanka…

Uzgoj jabuka i virtemberg ovaca u selu Lešnica

Nije retkost da se pojedinac, posle godina rada u inostranstvu, vrati rodnoj grudi sa kapitalom spremnim za ulaganje. Takođe nije retkost ni da taj stečeni kapital investira u poljoprivredu pokrećući proizvodnju za koju veruje da mu može doneti dobit. Sve što je potrebno su ideje i snaga volje. Jedan primer takavog razmišljanja je i porodica Filipović iz sela Lešnice kod Loznice…

Voćarska proizvodnja Seifudina Ibričića

Na samom severu Bačke u okolini Kelebije blizu Subotice, bilo je na desetine parcela pod voćem i vinogradima. Kako je vreme prolazilo, a ekonomska isplativost uzgoja ovih kultra na peskovitom tlu se smanjivala, tako je i većina proizvođača napustila svoju zemlju i okrenula se drugim izvorima prihoda. Ipak neki, poput strastvenog voćara Seifudina Ibričića, su ostali…

Uzgoj godži bobica

Godži bobice, moćno voće sa Himalaja, svrstava se u supernamirnice, a zbog izvora antioksidanata spada među 5 najkorisnijih biljaka u svetu. Naše klimatsko područje odgovara ovoj biljci sa Tibeta pa ne čudi što se u Srbiji sve češće mogu videti na njivama, okućnicamam, ali i u saksijama na balkonskim terasama. Za ovu parcelu naš domaćin kaže da je prva u Vojvodini i nalazi se u selu Novi Karlovci pored Inđije, poznatijem kao Sase. To što je prva ozbiljna plantaža godži bobica podignuta u netipičnom voćarskom selu u Vojvodini nije toliko neobičan podatak, ali jeste da ju je podigao jedan Rus, Sergej Svešnjikov, psiholog iz Samare koji se ovde doselio sa porodicom pre dve godine.

Proizvodnja šljiva u selu Gornja Trnava

Selo Gornja Trnava u Šumadiji poznat je voćarski kraj. Svako domaćinstvo u tom selu na oko 80% zemlje koju obrađuje proizvodi šljivu. Najzastupljeniji je stenlej, čija berba je u punom jeku. Kako kažu tamošnji proizvođači, šljiva je svima dobro rodila, pa ove godine cenom niko nije zadovoljan. Slično razmišlja i Vesa Živanović koji pod ovom voćnom vrstom ima 4 hektara…

Proizvodnja prirodnih rakija na Tari

Porodica Simić iz sela Dobrotina na Tari se već sedam generacija unazad bavi proizvodnjom rakije i veoma su ponosni na dugu tradiciju pečenja kvalitetne kapljice. Uz veliki trud i rad postigli su prepoznatljiv ukus, a u njihovom asortimanu nalazi se 7 vrsta: prepečenica, drenovača, rakija od maline, medovača, travarica, klekovača i dunja. A ono što im daje poseban ukus jeste receptura. Naš domaćin kaže da je pečenje rakije nauka, ali da je najvažnije imati zdrave i zrele plodove i naravno presudna je i higijena. Međutim, Milorad ne krije u potpunosti staru recepturu, i naglašava da je odvajanje prvenca takođe veoma značajan segment, ali, verovali ili ne i kako proizvođač postavlja kazan.

Voćarska proizvodnja u selu Mali Drenovac

U selu Mali Drenovac podno Jastrebca, zastupljena je i voćarska proizvodnja. Jedan od većih proizvođača je Časlav Petrović…

Uzgoj kupina i borovnica u selu Buci

U selu Buci u Rasinskom okrugu u podnožju Jastepca upoznali smo porodicu Đurđević koja se već skoro 3 decenije bavi proizvodnjom jagodičastog voća. Na dva hektara najzastupljenije su kupine, a od pre dve godine i borovnice. Kako kaže Gradimir Đurđević, proizvodnju jagodičatsog voća su intenzivirali pre 15-ak godina na uštrb stočarsva kojeg se nisu u potpunosti odrekli delom i zbog stajnkaka koji je neophodan za kvalitet voća. Berba kupine je polako počela, a očekuje se solidna sezona.

Udruzenje vocara u selu Karbulovo

Zahvaljujući poljoprivrednoj školi u Bukovu pored Negotina koja je otvorena krajem devetnaestog veka, i u kojoj su postojali smerovi voćarstvo i vinogradarstvo, ovaj kraj je iznedrio čuvene kalemare. Među najpoznatijima su oni iz Karbulova, sela nadomak Negotina koje osim tradicije danas ima i veoma respektabilnu proizvodnju. Pre nekoliko godina 30-ak proizvođača, mahom jabuke, okupilo se u Udruženje „Voćar“ koje im je pomoglo da izađu iz anonimnosti i donekle pronađu bolje mesto na tržištu.

Voćarska proizvodnja u selu Karbulovo

U čuvenom kalemarskom selu Karbulovo, kod Negotina, posetili smo Vitomira Markovića. Ovaj 65-godišnjak ima zasad jabuke na 3,5 hektara, šljive na 50 ari, a zastupljene su i trešnje, kruške, maline i jagode, samo na manjim površinama. Dugo je deda Vita u voćarstvu i smatra da bi ova grana poljoprivrede bila još isplativija da ne variraju cene u tolikoj meri. Što proizvoda, što inputa.

Uvođenje sistema za navodnjavanje u voćnjacima u selu Planinica

U brdsko planinskom selu Planinica, 16 kilometara udaljenog od Zaječara, sve je manje stoke, a sve više zasada pod voćem. U voćarstvu prednjači Radomir Veljković…

Uzgoj malina u selu Štrpci, Republika Srpska

Obrad Ćirović iz sela Štrpci u Republici Srpskoj, na samoj granici sa Srbijom, u poljoprivredi svaštari već dugi niz godina. Usitnjene parcele i planinski krajolik ne daju tamošnjim seljacima baš mnogo izbora kada je poljoprivreda u pitanju. Kako nam je rekao naš domaćin, probao je svašta. Od proizvodnje šampinjona, preko puževa, a u novembru prošle godine posadio je 4 hiljade sadnica maline. Po preporuci iskusnijih malinara izbarao je vilamet za koji kaže da se tamo lakše plasira na tržište…

Voćarska proizvodnja u selu Babina Luka

Da se bez zalivnog sistema u voćarstvu više ne može potvrdila je prošlogodišnja suša koja je na nekim kulturama ostavila posledice i na ovogodišnji rod. Rod šljive je zbog suše u zasadu Desimira Milinkovića iz Babine Luke kod Valjeva lane bilo manje za 40 odsto, takođe i kruške, pa je ove godine rešio da iskopa bunar. Dubok je 130 metara i u jednom satu daje nešto više od 1.000 litara vode što je dovoljno za voćnjak koji imaju…

Dani maline u selu Trecak

Na obroncima Kopaonika, 30-ak kilometara od Kuršumlije, smešteno je selo Trećak. Selo ima pet zaseoka na tri brda, na polu pitomom, ali najlepšem delu Kopaonika, bar se nama tako čini…

Mladi zasad šljiva kod Uba

Da se mladi ne odriču tako lako dedovine i da veruju u bolje dane za srpsku poljoprivredu uverio nas je Zoran Stefanović iz Uba. Bez imalo iskustva u ovom poslu on je pre dve godine zasadio šljivik na porodičnoj zemlji u selu Vrhovine. Ovaj kraj važi za postojbinu šljive u Srbiji, ali je Zoran ipak imao malu dilemu oko izbora voćne vrste…

Voćarska proizvodnja u Sremu

U Sremu, naročito u onim opštinama koje se teritorijalno naslanjaju na Frušku goru, u poslednjih nekoliko godina intezivno se podižu moderni zasadi voća. To ne treba da čudi jer poljoprivrednici sa malim površinama, do 10-ak hektara, ne mogu ostvariti prihode u ratarstvu koliko u intezivnoj voćarskoj proizvodnji. Stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe Ruma, Lazar Klještanović, kaže da je svaka godina priča za sebe, a da će uprkos kišnom proleću i vremenskim nepogodama ova sezona sigurno biti uspešnija od prošle…

Zaštita šljiva

Štetočina koja svim proizvođačima šljiva zadaje glavobolje jeste šljivin smotavac. Reč je o štetočini koja godišnje ima dve generacije koje se prepliću pa je konstantno prisutna u šljivicima. Feromonske klopke koje su postavljene u voćnjacima somborskog atara oglasile su uzbunu na prisustvo smotavca, te je tretiranje šljiva neophodno…

Voćarska proizvodnja u selu Mali Požarevac

Selo Mali Požarevac nalazi se u neposrednoj blizini Sopota i poznat je voćarski kraj. Od voćarskih kultura najzastupljenija je breskva, pa je tako i kod našeg domaćina Gorana Petrovića. On zajedno sa svojim bratom obrađuje 16 hektara, od čega je pola pod zakupom. Na površinama koje svake godine iznajmljuje zastupljena je jabuka, dok ostatak proizvodnje čine breskva i kruška. Voćnjaci se nalaze na oko 300 metara nadmorske visine i kako kaže Goran, teren je idealan jer nema izmrzavanja. Sa druge strane, ova brda nisu jednostavna za obradu, što često poskupljuje i samu proizvodnju…

Uzgoj višanja u Rumi

U sremskom selu Pavlovci posetili smo Đorđa Livadu iz Rume, agronoma po struci koji je pre desetak godina ostao bez posla i posvetio se voćarstvu. Trenutno ima 4 hektara višnje u sedmoj godini rodnosti i isto toliko zasada kruške…

Zelena rezidba na mladim biljkama šljive

Za selo Vrhovine u Kolubarskom okrugu, nedaleko od Uba, kažu da je postojbina šljivarstva u Srbiji, i da je baš iz ovih krajeva pronela slavu u svetu…

Dan polja Agromarketa u Beloj Crkvi 2013

Četvrti put za redom PIK Južni Banat iz Bele Crkve i kompanija Agromarket organizovali su Dan polja. Bila je to prilika da posetioci iz zemlje i inostranstva pogledaju ono što Pik Južni Banat ima da pokaže, a to su savremeni voćnjaci i vinogradi, ali i izuzetno ozbiljna ratarska proizvodnja…

Kooperativa u proizvodnji višanja u opštini Sopot

Desetak dana pred berbu višnje u voćnjaku Srbobrana Petrovića u selu Đurinci nadomak Sopota, izgledaju dobro. Reč je o oblačinskoj višnji, sadnice su u osmoj godini, a naš domaćin kaže da će sezona, uprkos kasnijoj vegetaciji i obilnim kišama, biti zadovoljavajuća. S obzirom na to da ovde ne postoje tehnički uslovi za navodnjavanje, kiša je uvek dobro došla…

Bostandžije u Sremu, očekuju dobar prinos

Jova Matić iz Vognja zvanično nije rekorder u proizvodnji lubenica i dinja, ali je po kvalitetu svojih proizvoda nadaleko poznat. Bostan radi već 30 godina pa nas je zanimalo na koji način će se odraziti kišno proleće kakvo ne pamte ni mnogo stariji poljoprivrednici od njega…

Dani jagode u Gredetinu 2013

U aleksinačkom selu Gredetin, po sedmi put, zamirisala je jagoda više nego obično na manifestaciji koja je okupila proizvođače, stručnjake i goste. Na Danima jagode, kako je događaju dat naziv, svoj slatki, crveni proizvod izložilo je 30-ak proizvođača iz aleksinačkog i niškog kraja…

Oštećeni voćnjaci od grada u selu Parta

U poslednjih 5 godina u ataru sela Parta, u Južnobanatskom okrugu, grad je padao 3 puta, od čega je čak 2 puta načinio totalnu štetu. Poslednji put prosuo se 17. maja i za samo dva minuta ostavio pravu pustoš za sobom, priča nam Veroljub Grozda, proizvođač iz Parte. Rakete za protiv-gradnu odbranu nisu ispaljene, pa ne čudi što je grad veličine ptičijeg jajeta ostavio ovakve posledice…

Folijarno đubrivo i organski biostimulator Isabion za siguran plod

Retke su godine u kojima vremenske prilike mogu da se ocene kao optimalne za poljoprivrednu proizvodnju. Različiti atmosferski stresovi bitno utiču na efekte proizvodnje, u voćarstvu njihove posledice mogu da se prenesu na više sezona…

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja u selu Sedlare

Više od 80 odsto stanovnika opštine Svilajnac ima neke veze sa inostranstvom. Neki su tamo radili do penzije pa se vratili, nekima su još uvek članovi porodice tamo na radu, a ima i onih koji su bukvalno i tamo i ovde. Nenad Jovanović kaže da je iz Sedlara, iako u Francuskoj na radu provede polovinu godine. Drugi deo je u rodnom selu, u kojem je odrastao sa babom i dedom, i u kojem je stekao ljubav prema poljoprivredi. Ratari na 10 hektara, ima i voćnjak, pa nas je zanimalo kako uspeva sve to da postigne, a da posao koji radi ima i ekonomsku opravdanost. Nenad kaže da se dobrom organizacijom posla sve može postići…

Ekoloska sušara za voće i povrće

Sunčeva energija se može primeniti u razne svrhe. Videli smo da se koristi za proizvodnju električne energije, za grejanje, za zagrevanje vode, a studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta su solarnu energiju iskoristili za patentiranje ekološke sušare za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja. Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru sa solarnim panelom manjih kapaciteta, a posebno je namenjena individualnim proizvođačima. Sušara je napravljena od drveta, žica i limenki, a najviše podseća na rernu. A evo i kako ovaj sistem zapravo funkcioniše…

Uzgoj trešanja u selu Donji Matejevac

Zbog velike potražnje i povoljne cene, proizvodnja trešanja u Srbiji postaje sve više unosan i isplativ posao. Poslednjih pet godina trešnja je jedna od rentabilnijih voćnih vrsta jer pri standardnom sistemu uzgoja proizvođači mogu da ostvare dobit po hektaru do 5000 evra…

Etiketiranje voća Sinclair

Većina proizvođača, ali i potrošača će se složiti da je kvalitet ono što prodaje jedan proizvod. Svakako da je tako, ali osim kvaliteta na zasićenom svetskom tržištu važna je i reklama. Značajnu kariku u svakom poslovanju danas čini ambalaža i dizajn, a lični pečat svojim proizvodima mogu dati i poljoprivredni proizvođači. Ono što je postalo moderno i efikasno, posebno u voćarskoj proizvodnji, jeste etiketiranje plodova. Ono je danas moćna alatka u rukama svakog proizvođača, jer predstavlja određen vid komunikacije sa potrošačima. Stavljanjem imena firme, regije ili dizajna na recimo jabuke, vi kreirate određeni brend i na taj način postajete prepoznatljivi kupcima, ističe Rik Godard iz kompanije Sinkler koja svoje mašine za etiketiranje plasira u preko 40 zemalja širom sveta…

Uzgoj vinograda u opštini Malo Crniće

Opština Malo Crniće jedna je od najmanjih u Srbiji sa oko 14.000 stanovnika od čega čak 6.000 živi i radi u zemljama Zapadne Evrope. Oni koji tu danas žive bave se poljoprivredom, čak 85 odsto njih, a kako se nalaze u dolini Mlave u plodonosnoj ravnici Stig, najzastupljenija je ratarska proizvodnja, mada nije oduvek bilo tako. Sve do 1982-e godine, dok nije urađena komasacija zemljišta, gotovo ceo atar sela Kula bio je pod vinovom lozom. Danas postoje pokušaji da se vinarska tradicija vrati u ovaj kraj, ali ceo proces se sporo odvija što potvrđuje činjenica da je ovog proleća podignuto samo 15 hektara novih zasada…

Podizanje novih zasada jabuka u selu Dubočka

Draško Miljković iz sela Dubočka kod Petrovca na Mlavi dugi niz godina bavi se izradom nameštaja od drveta, ali istovremeno obrađuje 25 hektara zemlje. Pre tri godine podigao je zasad jabuke na hektar i 30 ari jer voli da eksperimentiše u poljoprivredi…

Uzgoj kruške u Požarevcu

U odnosu na ratarsku proizvodnju, u Stigu je voćarstvo zastupljeno u daleko manjem procentu. Profitabilnost u toj oblasti poslednjih godina prouzrokovalo je je povećanje površina pod jabukom, šljivom i lešnikom, mada se sve više sade i kruške. Porodica Babić iz Požarevca je još pre dve decenije prepoznala isplativost proizvodnje ove voćne vrste i danas imaju 3 hektara, od čega je 2,5 hektara mladog zasada u četvrtoj godini vegetacije…

Rezidba voća u Topličkom regionu

Danski program razvoja voćarstva na jugu Srbije uspešno se realizuje u svih pet okruga: Nišavskom, Topličkom, Pčinjskom, Jablaničkom i Pirotskom okrugu. Ovih dana završena je serija predavanja i praktične edukacije u voćnjacima proizvođača…

Uzgoj krušaka u selu Neštin na Fruškoj Gori

Prednosti voćarske proizvodnje sve više uviđaju i u fruškogorskom selu Neštin gde u prilog tome ide činjenica da je ovog proleća podignuto 25 jutara novih zasada. Uglavnom se sadi jabuka, ali za porodicu Brnja kruška je glavni proizvod. Imaju 30.000 stabala na 20 jutara i više su nego zadovoljni rezultatima koje postižu. Kruška voli srednju nadmorsku visinu, pa je 200 metara, na koliko se nalazi neštinski atar gotovo idealno podneblje za tu voćnu vrstu…

Svaštarska proizvodnja u Leskovcu Kolubarskom

Da povratak iz grada na selo ne znači uvek i dobar izbor uverio nas je Radovan Marković koji se pre 10 godina sa suprugom iz Beograda vratio u Leskovac kolubarski. Oboje su ostali bez posla pa se poljoprivreda u zavičaju nametnula kao najbolji izbor.

Ishrana voća za kvalitetnu oplodnju cveta

Vrhunska proizvodnja voća podrazumeva da se u procesu proizvodnje primene sve mere koje mogu da doprinesu visokom kvalitetu plodova jer upravo je on taj koji donosi veću zaradu. Nutri BS-95 ima dvostruku namenu. Prva aplikacija je tokom cvetanja kada zahvaljujući svojoj specijalnoj formuli potpomaže oplodnju…

Svaštarska proizvodnja u selu Brđani

U kojoj meri izgradnja puteva i koridora utiče na poslovanje poljoprivrednika najbolje znaju proizvođači iz onih sela gde se trenutno izvode veliki radovi, poput Koridora 11. Trasa na deonici Ljig-Preljina prolazi kroz selo Brđani, na sreću mnogih kojima je eksproprijacija donela pristojan novac. Ar se nezvanično prodavao za 150.000 dinara i cene su bile daleko veće od realne, pogotovo za livade kojih je bilo 90 odsto, priča nam Goran Savić, jedan od učesnika. Goran je verovatno i jedini koji sigurno ne bi prodavao zemlju da ga je iko pitao za mišljenje. Logično , jer od nje živi…

Voćarska proizvodnja u selu Baroševac

Ambijent ispod kolubarskih kopova možda se na prvi pogled ne čini idealnim za voćarsku i ratarsku proizvodnju, ali prema rečima Slavka Mirkovića iz Baroševca, prinosi govore da ipak jeste. On je podigao voćnjak pre deset godina nakon što je završena tehnička rekultivacija, a upravo na ovom mestu jer se u blizini nalazi izvor vode. Jedino što nedostaje ovoj zemlji jeste humus…

Poseta sajmu Fruit Logistica 2013

Na najvećem svetskom sajmu svežeg voća i povrća Fruit Logistica koji je od 6. do 8. februara održan u Berlinu među 2500 izlagača iz 83 zemlje uspešno se predstavio i Delta Agrar sa voćnjakom ‘Podunavlje’ u Čelarevu, inače najvećim voćnjakom u jugoistočnoj Evropi sa 201 ha savremenog zasada jabuke…

Podizanje savremenih zasada trešanja u niškom regionu

Trešnja je voće koje se u niškom kraju sve više pominje. U prošlosti trešnja je bilo usamljeno drvo u dvorištu, pokraj puta ili u vinogradu. Rana trešnja prodavala se u kičicama sa desetak zrelih plodova, deci na radost…

Radovi u malinjacima u zimskom periodu

U zlatiborskom okrugu u kom malinarska proizvodnja dominira u oblasti voćarstva još uvek se sagledavaju posledice prošlogodišnje suše. Inženjer u PSS Moravica iz Užica Andrija Radulović pokazao nam je u mestu Zlakusa konkretne posledice lanjske suše, nimalo optimistične pred početak nove sezone…

Proizvodnja lešnika u selu Kupinik

Dmitra Rodića, pedesetdvogodišnjeg proizvođača lešnika i sadnog materijala posetili smo u Kupiniku, selu u Južnom Banatu na samoj granici sa Rumunijom. Kupinik pripada opštini Plandište, jednoj od najsiromašnijih u Srbiji sa velikim odlivom stanovništva nastalim usled loših uslova za život. Dmitar se uverio da proizvodnja lešnika može biti dobar posao i smatra da je odluka pre 13 godina da podigne leskar bio pun pogodak. Danas već ima 5 hektara u punom rodu, a kad je i najlošija godina bude profita, kaže on…

Voćarsko – stočarska proizvodnja u selu Babina Luka

Selo Babina Luka u valjevskoj Opštini nalazi se na 290 metara nadmorske visine podno Divčibara i Blizanskog visa. Ovo mesto kolubarskog okruga zbog klimatskih uslova i geografskog položaja ima idealne uslove za bavljenje voćarstvom. Kao i u drugim delovima Srbije i ovde su aprilski mraz, a zatim i suša desetkovali rod jer voćari ovog kraja nemaju zalivne sisteme…

Proizvodnja jabuka i problemi sa plasmanom

Selo Uljma leži u jugoistočnom delu Banata, u lesnoj zaravni na obodu Deliblatske peščare. Atar od gotovo 5000 hektara leži u Panonskoj niziji gde je nadmorska visina na severu 76, a na jugu 187 metara. Kontinentalnoj klimi posebnu specifičnost daje košava koja duva 100 dana u godini…

Proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija

u Novom Slankamenu, čuvenom voćarskom selu, naša ekipa posetila je Ratka Aleksića, 48-ogodišnjaka koji je u ovo sremsko selo doselio iz Hrvatske. Ratko se ne bavi voćarstvom ni vinogradarstvom, barem ne direktno jer ne proizvodi voće, ali peče rakiju i to vrhunskog kvaliteta…

Savetovanje o savremenoj voćarskoj proizvodnji

Povećanje prinosa po jedinici površine je osnovna poruka koju su proizvođači mogli čuti na tradicionalnom savetovanju voćara održanom na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Južni Tirol sa 18000 hektara zasada proizvede milion tona jabuka godišnje, dok Vojvodina sa slične površine proizvede gotovo 10 puta manje, što znači da potencijal nije ni približno iskorišćen…

Uzgoj dunje u selu Gola Glava kod Valjeva

Zbog popularnosti rakije od dunje, a usled evidentnog nedostatka sirovine, u poslednjih nekoliko godina poraslo je interesovanje za tom voćnom vrstom. Poljoprivrednik Ljubisav Mićić iz Gole Glave, sela udaljenog dvadesetak kilometara od Valjeva, obrađuje 12 hektara voća i uglavnom sav plod pretvara u rakiju. Tradicionalno u ovom voćarskom kraju dominira šljiva, a od pre 4 godine ima i dunju na 5 hektara od koje godišnje proizvede 5.000 litara rakije prve klase. Prodaja ide odlično jer gotovo sva dunjevača završava u eltinim beogradskim i novosadskim restoranima. Sa naplatom naš domaćin takođe nema problema pa se zasad dunje pokazao itekako isplativim što je do pre samo desetak godina bilo nezamislivo…

Udruženje pčelara iz Inđije, podnelo tužbu protiv nesavesnih voćara

Pet članova Udruženja pčelara ‘Roj’ podnelo je tužbu višem sudu u Novom Sadu protiv voćarskih zadruga iz Novog Slankamena zbog, kako su naveli, neselektivnog tretiranja vočaka herbicidima i insekticidima. Nije bilo ni odgovarajućeg stručnog nadzora što je u aprilu ove godine dovelo do uništenja preko hiljadu košnica u ataru tog sremskog sela…

Savremena proizvodnja jabuka u Vodnju

Vladimir Jovičić iz sela Vodanj kod Smedereva pod voćem ima više od 15 hektara. Posetili smo ga u voćnjaku starom tri godine koji se prostire na 4.5 hektara i u kojem je dominantna jabuka ajdared…

Uzgoj i prerada lešnika u Požarevcu

Proizvođač lešnika iz Požarevca Dragan Miljković uprkos lošim vremenskim uslovima imao je bolji prinos u odnosu na prošlu sezonu. Njegove kolege širom Srbije u proseku su imali manji prinos za 40%, ali je on zahvaljujući kiši koja je pala u maju i junu ostvario zadovoljavajući rezultat…

Uzgoj koka nosilja i proizvodnja aronije u selu Vojka

Poljoprivrednici u Srbiji još uvek su prinuđeni da svaštare u proizvodnji jer je to jedini način da se opstane u vremenima kakva vladaju na ovim prostorima. Jednog takvog poljoprivrednika, Radomira Radojčića, posetili smo u sremskom selu Vojka. On obrađuje 30 ha zemlje, drži 3000 koka nosilja, ima 2000 sadnica aronije, a zajedno sa ocem bavi se i stočarstvom…

Sakupljanje i prerada šumskih plodova

Sakupljanje i prerada divljih šumskih plodova nije nimalo lak i jednostavan posao mada ima niz svojih prednosti. To najbolje znaju Radmila i Miloš Mijatović, penzioneri iz Robaja, sela ispod Divčibara, koje katastarski pripada mioničkoj opštini iako je od Valjeva udaljeno svega 15-ak kilometara. U ovaj posao ušli su pre 4 godine s’ namerom da sačuvaju od zaborava stare recepte koji su ujedno i medicina na prirodnoj osnovi…

Uzgoj i zaštita dunja u Velikoj Krsni

Dunja je voćna vrsta koja se u svetu gaji od davnina. U strukturi domaće voćarske proizvodnje zauzima svega 1% što je zaista zanemarljiv udeo. Drvo dunje najčešće živi od 30 do 40 godina, a prvi rod daje u drugoj godini života, ozbiljniji u petoj ili šestoj, a maksimalan obično u desetoj godini. Iako daje dobre prinose koji se kreću od 10-60 kilograma po stablu u plantažnoj proizvodnji, i dalje se mali broj ljudi odlučuje za sadnju ove voćne vrste…

Jesenja zaštita voćnjaka na narednu sezonu

Nakon što je završena jesenja berba, voćne zasade neophodno je adekvatno pripremiti za narednu vegetaciju. Priprema podrazumeva primenu agrotehničkih mera, kao i zaštitu od prezimljavajućih oblika patogena prouzorkovača biljnih bolesti. Tretmani koje bi trebalo odraditi odnose se na suzbijanje: rogača šljive, šupljikavost lišća i monolioze koštičavog voća, a tretman treba obavit tek kada dve trećine lišća opadne sa grana…

Poljoprivredna proizvodnja gazdinstva Dikić iz Neština

U plejadi mladih a uspešnih poljoprivrednika, u malom sremskom selu Neštin, posebno mesto zauzima Živko Dikić. Ovaj 35-ogodišnjak ratari, drži ovce, krave, otkupljuje mleko, bavi se voćarstvom i vinogradarstvom, tovi svinje i junad. Svaštar u pravom smislu te reči…

Seoski turizam Milin lagum u Irigu na Fruškoj Gori

Irig leži na veoma važnoj saobraćajnici koja polazi od Novog Sada pa se preko Iriškog venca, južnim obroncima Fruške Gore, spušta do Rume. Poznat je to voćarsko-vinogradarski reon sa bogatom kulturnom tradicijom…

Problemi pčelara sa nesavesnim voćarima u Slankamenu

Na stotine hektara pod voćem i sa modernim zasadima, kao i hladnjačama, sremsko selo Novi Slankamen s razlogom se svrstava među najpoznatije i najrazvijenije voćarske krajeve Srbije. Veliki broj tamošnjih stanovnika ostvaruje egzistenciju zahvaljujući upravo toj grani poljoprivrede, ali tamo gde se vrti veliki novac tu i krvav trag ostaje…

Voćarska proizvodnja u Irigu

Godina za fruškogorske voćare jeste bila teška, ali kao i kod kod drugih gde aprilski mraz nije uzeo danak, krajnji bilans je ipak zadovoljavajući. Tako svoju sezonu ocenjuje i voćar iz Iriga Sava Šućin. I pored oštre zime, izmrzavanja voća na južnim padinama Fruške Gore nije bilo, ali je suša doprinela da plodovi budu nešto slabijeg kvaliteta…

Poljoprivredna proizvodnja gazdinstva Grujić u Neštinu

Iliju Grujića, doktora iz Novog Sada, javnost u Srbiji upoznala je prilikom protesta poljoprivrednika prošlog proleća kada je bio deo pregovaračkog tima. U tom periodu mnogi poljoprivrednici osporavali su njegov legitimitet jer su smatrali da nema sopstvenu proizvodnju i da zbog toga ne može biti koordinator tima…

Voćarska proizvodnja u Novom Slankamenu

Koliko je navodnjavanje neophodno za postizanje visokih prinosa odavno je poznato poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine samo je stigla potvrda da se bez zalivnih sistema apsolutno ne može. Uverio se u to lično i Dragoljub Milovanović, voćar iz Novog Slankamena, koji se poslednjih 14 godina bavi proizvodnjom jabuke, breskve i grožđa…

Berba klupske jabuke MODI u voćnjaku Podunavlje

Prošle godine Delta Agrar je sa italijanskom kompanijom CIV potpisao ugovor i stekao ekskluzivno pravo na proizvodnju klupske jabuke Modi, a već početkom ove jeseni ubrani su i prvi plodovi ove jedinstvene sorte jabuke…

Uzgoj borovnica na Tari

Da je proizvodnja borovnica isplativija od maline uvideo je i Milan Jovanović iz sela Rača kod Bajine Bašte. On sa svojom porodicom obrađuje zasad borovnice na 75 ari. Maline ima na 10 ari i sasvim sigurno će je izvaditi već ove godine. Najviše zbog činjenice da malina zahteva veći angažman radne snage jer se bere gotovo svaki dan, dok se borovnica bere na svakih 4-5 dana. Osim toga, i otkupna cena je daleko bolja pa ne čudi odluka da prestane sa malinarenjem.

Karakteristike Tulamin maline

Srbija je među većim proizvođačima malina i značajna je svetska zemlja izvoznica. Srpska malina poznata je po izuzetnoj boji, jedinstvenom ukusu i tvrdoći. Najzastupljenije sorte su vilamet i miker…

Proizvodnja prirodnih voćnih rakija u Grockoj

Zahvaljujući harmoničnom spoju klime i zemljišta, zdravih plodova i plemenitog bakra, veštine, znanja i posvećenosti, dobija se rakija jedinstvenog prirodnog ukusa i vrhunskog kvaliteta namenjena uživanju svih čula…

Proizvodnja jabuke i maline u selu Stupčevići

Porodica Kotlajić iz sela Stupčevići kod Arilja proizvodnjom jabuka bavi se više od 20 godina. Kao i većina meštana Arilja i okoline i Kotlajići uzgajaju malinu, ali su krajem 90-ih odlučili da se ozbiljnije posvete proizvodnji jabuka…

Udruživanje proizvođača borovnice radi izvoza u Bajinoj Bašti

Da je budućnost poljoprivrede u Bajinoj Bašti i okolini u proizvodnji borovnice veruje i dokazuje činjenicama desetak, mahom mladih ljudi. Geografski položaj omogućuje visoke prinose, a dobra otkupna cena od 4 evra, koliko su ove godine dobijali, dokazuje da nisu pogrešili u odabiru voćne vrste. Vladan Jeremić, tridesettrogodišnji inženjer poljoprivrede iz Bajine Bašte je predsednik Nacionalnog udruženja „Srpska borovnica“ i lokalnog udruženja „BB Borovnica“ i intezivno radi na popularizaciji ove voćne vrste. On kaže da su tereni u Bajinoj Bašti idealni za borovnicu jer do parcela se lako stiže zbog mašinskih radova, blizina Drine i brojnih potoka obezbeđuje obavezno navodnjavanje, a ispunjen je i veoma bitan faktor: optimalna nadmorska visina.

Kako poboljšati kvalitet zemljišta u Mačvi

Zbog nepovoljnih fizičkih i hemijskih svojstava pseudoglej je zemljište niske plodnosti sa prinosima koji variraju u zavisnosti od klimatskih uslova. Dobra vest je da se takvo zemljište može lečiti, kaže pedolog Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe u Šapcu. Puno posla za ovu stanicu jer na čak 70 odsto teritorije koju pokrivaju dominira pseudoglej.

Proizvodnja i čuvanje malina u Kosjeriću

Srpske malinare ove godine više je zabrinuo loš prinos nego niska otkupna cena. Tridesetčetvorogodišnji Dalibor Vujić iz Kosjerića malinari 7 godina na 2,5 hektara i kaže da će ubrati daleko manje malina nego prošle godine.

Proizvodnja jabuka u Ariljskom regionu

Selo Mirosaljci nalazi se na samo nekoliko kilometara od Arilja. Poznato je po dobrim voćarima, a osim maline na ovim terenima zastupljena je i jabuka. Dragan Vasiljević pripada četvrtoj generaciji ove porodice koja se bavi voćarstvom. Nekada su svaštarili, a pre 15 godina posvetili su se isključivo proizvodnji jabuke. Draganov deda je nekada proizvodio budimku, kožaru i kolačaru, dok se njegov unuk danas odlučio za novije sorte, a najviše za ajdared. Kako nam je rekao Dragan, reč je o sorti koja se veoma uspešno gaji na ovim terenima. Pogoduju joj topli dani i hladnije noći, a klima posebno utiče na obojenost i krupnoću.Voćnjaci porodice Vasiljević prostiru se na 7 hektara, a prosek prinosa je oko 10 tona po hektaru.

Uzgoj borovnica i protivgradna mreža

Proizvođači borovnice u Bajinoj Bašti i njenoj okolini priznaju da je ovo za njih velika novina, naročito oni koji su do sada uzgajali malinu, ali već uviđaju koliko je to profitabilna voćna vrsta. Ovogodišnji rod s lakoćom je prodat u Nemačku po ceni od 4 evra, ili, kako to vole da kažu proizvođači borovnice, po 4 puta višoj ceni u odnosu na malinu. Dimitrije Jovanović iz Bajine Bašte je pre 4 godine podigao zasad na 21 ar zemlje ali je u odnosu na ostalih desetak proizvođača ovog kraja podigao i protiv gradnu zaštitu…

Prioizvodnja dunje, višnje i šljive u selu Jalovik

Tomislava Ilića mnogi se sećaju kao autora jednog velikog međunarodnog projekta koji zbog političkih zbivanja početkom devedesetih godina prošlog veka nije zaživeo. Trebalo je da se podigne ogroman plastenik u Bogatiću koji bi se grejao termalnom vodom kojom je Mačva prebogata. Čak su i pare bile stigle u državu ali Srbija tih godina nije imala traženu političku stabilnost. Posle toga, Tomislava je karijera odvela u Rusiju ali ga je ljubav prema rodnom kraju i vratila u Jalovik, selo u opštini Vladimirci. Tu je za zadnjih 12 godina podigao voćnjak na 17 hektara i to: šljivu, dunju i višnju. Sa 4,5 hektara ubrao je ove godine 30 tona višnje što je za vremenske uslove koji su vladali zadovoljavajući rezultat…

Proizvodnja malina i kupina u selu Latvica

Srbija se nalazi na četvrtom mestu na svetskoj listi po proizvodnji kupine. To su podaci stari samo dve godine, pa ipak, cena koja se u istom periodu kretala od 12 do 50 dinara za kilogram, naterala je mnoge da odustanu od proizvodnje kupine. Međutim, Desimir Crnković iz sela Latvica kod Arilja, inače dugogodišnji proizvođač maline i kupine ne želi da iskrči kupinjak koji se prostire na 10 ari, iako mu krajnji bilans ove proizvodnje govori suprotno…

Svaštarska poljoprivredna proizvodnja u Žitorađi

Prema rezultatima koje postiže nikada ne bismo pomislili da se Ratomir Stojanović iz Žitorađe ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom bavi tek 12 godina. Ovaj inženjer agronomije ostao je bez posla u Niškoj duvanskoj industriji ali se u svetu poljoprivrede odlično snašao. Danas se sa puno uspeha bavi voćarstvom i povrtarstvom, ali priznaje da prioritet u proizvodnji ipak ima voćarstvo…

Proizvodnja borovnica u selu Stupčevići kod Arilja

Jedan od prvih koji se odlučio na proizvodnju borovnice bio je Ljubiša Milijanović iz sela Stupčevići kod Arilja. On danas ima najveću plantažu borovnice u Srbiji na površini od tri hektara, a u pripremi su još dva. U našoj zemlji nema puno proizvođača borovnice, a jedan od mogućih razloga jeste i skup početak proizvodnje. Za jedan hektar vam je potrebno oko 20 hiljada evra, a taj novac će početi da se vraća tek nakon pet godina, kaže Ljubiša…

Kooperacija u proizvodnji jabuka, Delta Agrar

Mnogi svetski poljoprivredni stručnjaci Srbiju ocenjuju kao zemlju sa izuzetnim potencijalom kada je u pitanju proizvodnja jabuka. Zemljište, klima, vredni ljudi sve to doprinosi takvim ocenama. Međutim, proizvodnja jabuke u svetu ima konstantan rast kada su količine u pitanju, ali napredak je intenzivan i kada se radi o tehnologiji proizvodnje. U Srbiji pod savremenim zasadima jabuka, kakav je recimo deltaagrarov u Čelarevu, postoji svega 800 hektara. S obzirom na to da je jabuka jedina voćna vrsta koja može u svežem stanju da se konzumira tokom čitave godine, ona ima znatno veću tražnju i potrošnju u odnosu na druge voćne vrste. To svakako doprinosi njenom plasmanu kako na Rusko tržište, tako i u EU. Ipak, ova dva nezasita tržišta zahtevaju profesionalizam u proizvodnji, kvalitet, količine i kontinuitet. A sve to možete postići samo savremenom, intenzivnom proizvodnjom. Delta agrar je odlučio da voćarima pruži kooperantske usluge, kako bi se obezbedile veće količine kvalitetne jabuke. A šta oni nude proizvođačima u Srbiji?

Svaštarska proizvodnja u Starom Žedniku

Gazdinstvo Radnić iz Starog Žednika intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom se bavi od 1980-e godine. Obrađuju preko 400 jutara zemlje, bave se stočarstvom i voćarstvom. Od ratarskih kultura zastupljeni su: kukuruz, suncokret, pšenica i ozimi pivarski ječam. Nekada su sejali i soju ali prinosi nisu bili zadovoljavajući. Ove godine imali su i uljanu repicu koju su morali da preseju pa je neplanski površina pod kukuruzom ove godine veća od planirane…

Proizvodnja i čuvanje malina u selu Stupčevići

Porodica Ilić iz sela Stupčevići kod Arilja se već niz godina bavi proizvodnjom maline. Trenutno imaju više od 5 hektara pod malinom, a sorte za koje su se odlučili su miker i tulamin. Iako je vilamet sorta koja je najzastupljenija u malinarskim krajevima, Tanasije Ilić smatra da je ona prevaziđena…

Proizvodnja lešnika u Hrvatskoj

I Hrvatska poput Srbije i drugih zemalja u regionu ne može se svrstati u značajnije proizvođače lešnika u Evropi. Prema zvaničnim podacima komšije pod leskom imaju oko 150 000 hektara, ali je primetno blago povećanje površina nakon što im je država uvela subvencije…

Proizvodnja jabuka i malina u selu Mirosaljci

Opština Arilje je od sredine juna pa sve do kraja jula mesto gde su sve oči uperene u nebo jer je tada berba maline u punom jeku. Trenutne vremenske prilike ne idu na ruku malinarima. Kiša u ariljskom kraju nije pala već mesec dana, a još veće posledice ostavljaju tropske temperature…

Podizanje najmodernijeg voćnjaka u ZZ Graničar, Morović

Zemljoradnička zadruga “Graničar” iz Šida ovih dana privodi kraju podizanje protivgradnih mreža na 8 i po hektara zasada jabuka u Moroviću. Izvođač radova je Agrol iz Temerina čiji čelni ljudi kažu da je ovo primer kako bi voćnjaci trebalo da izgledaju u budućnosti. Sadnice su knipovane, postavljen je zalivni sistem, a sa završetkom protivgradnih mreža ovaj voćnjak biće najmoderniji u Srbiji.

Proizvodnja trešanja porodice Đurić iz Ritopeka

Trešnja je postala glavna voćna vrsta u Evropi i najdeficitarnija u svetu. Srbija je ima i previše u odnosu na tražnju što predstavlja odličnu priliku za izvoz. Znaju to voćari u Ritopeku gde se trešnja tradicionalno gaji duže od jednog veka. Aleksandar Đurić se proizvodnjom na jednom i po hektaru bavi od 1991-e godine kada je ostao bez posla. Priznaje da se može ostvariti lep prihod kad je godina dobra, tačnije, kad su odgovarajući vremenski uslovi…

Velika plantaža višanja u Resincu kod Prokuplja

Zoran Stanković iz Resinca kod Prokuplja, kao individualni poljoprivredni proizvođač poseduje najveću plantažu višanja koja se preostire na oko 150 hektara, od toga 70 hektara su mladi zasadi višanja, a 80 hektara je u punom rodu…

Proizvodnja trešanja Save Stefanovića u Ritopeku

Sava Stefanović iz Ritopeka sa svojih 75 godina jedan je od najiskusnijih voćara u tom selu nadomak Beograda. Čak i stručnjaci priznaju da od njega mogu puno naučiti o proizvodnji svih voćnih vrsta, naročito o trešnji…

Dan jagode u Grdetinu 2012

Po peti put u aleksinačkom selu Grdetinu održani su dani jagode. Dvadesetak izlagača iz sela domaćina i drugih iz opštine Aleksinac, niškog kraja pokazali su da proizvodnja jagoda postaje sve značajnija za voćare ali i za državu…

Proizvodnja trešanja u Ritopeku

Proizvođači trešanja u Srbiji ovu godinu neće pamtiti po dobrom. Još je i grad prošlog jula nagovestio lošu sezonu jer je u dobroj meri oštetio rodne pupoljke, zatim je usledila oštra zima, a proleće je donelo previše padavina…

Proizvodnja i prodaja jagoda u Futogu

Proizvođači jagoda u Srbiji prvi su platili ceh kišnog proleća. Padavine su znatno umanjile prinos pa je jedini spas bio u visokoj ceni što se, na njihovu sreću, i dogodilo. Tako je sezonu video i Miloš Radojičić, diplomirani mašinac iz Novog Sada koji je čvrsto rešio da se bavi poljoprivredom. Prva sezona trebalo je da posluži za sticanje iskustva koje Miloš nema u porodičnoj tradiciji i na startu se uverio u ćud prirode na koju ne može uticati. Bio je realan i nije imao velika očekivanja ali ga je ipak neprijatno iznenadio mali prinos. Umesto 10 ubrao je oko 6 tona jagoda. Kako je cena u proseku bila 150 dinara po kilogramu sezona i nije tako loše završila…

Proizvodnja maline u Lozničkom polju

Berba i konzumiranje sveže maline u oktobru zvuči kao kao pusta želja, ali to nije nemoguće. U Lozničkom Polju posetili smo Milana Avramova čija se porodica već 20 godina bavi proizvodnjom maline. Osim standardnog i najzastupljenijeg mikera, Milan na jednom hektaru proizvodi i malinu sorte heritage koju je prošle godine brao sve do decembra…

Postavljanje protivgradnih mreža, na oglednom polju departmana za voćarstvo

Na oglednom polju departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uz finansijsku pomoć pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, započet je pilot ogleda podizanja različitih voćnih vrsta…

Otkup, prerada, zamrzavanje i sušenje jagodičastog voća

Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za čuvene džempere iz Sirogojna. Bila je to prva delatnost kompanije koja je posle 20 godina postojanja proširila aktivnosti pa se danas veoma uspešno bave i zamrzavanjem, uglavnom jagodičastog voća, a među retkima su u državi koji se bave i sušenjem voća putem infuzije. Kompanija raste iz godine u godinu, kao i broj kooperanata kojih je trenutno više od 2.000. Interesantno je da svaki kooperant ima ugovor bez kojeg ne može prodati proizvod kompaniji, ali je to ujedno i baza za avansiranje proizvodnje…

Proizvodnja kajsija i radovi u voćnjacima zimi

Da ekonomska kriza i strah od odlaska na evidenciju za nezaposlene može da natera čoveka da razmisli o svojoj budućnosti i zanimanju, dokazuje i primer Miloša Ristivojevića iz Sombora. Dugo je razmišljao na koji način sebi i porodici da obezbedi dodatne prihode, ali s obzirom na to da je po struci šumar, na kraju je prevagnula ljubav prema prirodi i drveću. Prvobitno je želeo da ima šumu, ali to zakon nije dozvoljavao, jer njegova parcela pripada prvoj klasi zemljišta. To ga je gurnulo u voćarstvo, jer i na taj način doprinosi prirodi i vetrozaštiti koje takoreći ni nema u ovom delu Sombora. Na jednom hektaru Miloš je posadio kajsije, prethodno uradivši analizu zemlje čiji rezultati su pokazali da je ona idealna baš za tu voćnu vrstu…

Preporuke i tehnologija za proizvodnju kvalitetnih rakija

Od ukupne godišnje proizvodnje šljive u Srbiji, čak 80% se preradi u rakiju, što je mnogo veći procenat u odnosu na druge šljivarske zemlje. Šljivovica je naš tradicionalni proizvod, a proizvodnja se zasniva najviše na požegači od koje se dobija zaista kvalitetna rakija, kaže Branko Popović istraživač sa Instituta za voćarstvo u Čačku. Međutim, postoje i druge sorte, a najvažnije je prilagoditi tehnologiju sortama od koje želite da pečete rakiju…

Proizvodnja, čuvanje i prodaja jabuka u selu Badljevica

Poput većine voćara u Srbiji i Žarko Marković iz sela Badljevice kod Smedereva ovu sezonu neće pamtiti po dobrom. Nije zadovoljan jer, kako kaže, prvo ih je pogodio grad, a posle toga nisu imali 2 i po meseca kiše pa je prinos u odnosu na prošlu godinu katastrofalan…

Proizvodnja i prodaja jabuka Selevcu

Iako ima 52 godine, Ivica Jeremić iz Selevca u opštini Smederevska Palanka svrstava se u mlade voćare. Nekada je sa ocem držao po 300 svinja u turnusu koje je prodavao po Dalmaciji, a kada je počeo rat okrenuo se ugostiteljskom poslu. U tim vodama bio je svega 5-6 godina, tačnije do 1996. godine kada je zasadio prvi voćnjak jer se, kako i sam kaže, tu nadao većoj pari. Danas ima 6,5 hektara jabuke, 3 i po breskve, oko hektar višnje i nešto malo trešanja. Ne kaje se što je počeo da se bavi voćarstvom i pored činjenice što ova godina i nije bila naročito dobra…

Uzgoj i prodaja jabuka u selu Suvodol

Poput većine svojih komšija u Suvodolu, selu u opštini Smederevo, i tridesetjednogodišnji Vladan Stevanović bavi se isključivo voćarstvom. Trenutno ima 18 hektara od čega mu je 8 u punom rodu. Ima jabuku i breskvu, a kao i svi voćari u ovom kraju nije zadovoljan, jer je sezona bila izuzetno teška u svakom pogledu…

Proizvodnja jabuka u Kelebiji

Osim što je poznata po graničnom prelazu, Kelebija je do pre dvadesetak godina važila i za bogat voćarski kraj. Danas se proizvodnjom voća bavi svega nekoliko individualnih poljoprivrednika pa ne čudi što najmlađi od njih, Sejfudin Ibričić, ima čak 70 godina. Mladi se ne upuštaju u voćarstvo jer treba puno raditi, ali i ulagati, kaže Sejfudin. On obrađuje 5 hektara, od čega mu je 3 pod jabukama, a na 2 hektara ima breskvu, krušku i višnju. Što se tiče prinosa jabuke ne može se pohvaliti uprkos maksimalnom zalaganju i poštovanju agrotehničkih mera…

Proizvodnja i čuvanje jabuka u selu Selevac

I ove godine najveći deo proizvedenog voća u Srbiji završilo je na ruskom tržištu. U odnosu na prošlu, ove godine cene su bile nešto niže jer su srpski voćari jaku konkurenciju imali u Grcima, ali i u Italijanima i Špancima kojima su ove godine bile skinute carine. Slavoljub Mijailović iz Selevca radi 25 hektara voća koje isključivo prodaje Rusima. Kaže da je godina bila izuzetno sušna, ali ipak rodna mada i sam priznaje da cene nisu bile na željenom nivou pa je tako breskvu prodavao od 25 do 45 euro centi. I sa naplatom je bilo nešto većih poteškoća nego inače, jer je evidentno da se i u Rusiji osetila ekonomska kriza, kaže naš domaćin. Ni prinosom nije preterano zadovoljan ali jeste investicijom u zalivni sistem. On je ove godine prvi put zalivao breskvu na 4 od ukupno 11 hektara i rezultati nisu izostali…

Projekat razvoja jagodičastog voća na jugu Srbije

Aktivnosti stručnjaka na realizaciji projekta razvoja proizvodnje jagodičastog voća u topličkom, jablaničkom i pčinjskom okrugu su završene konferencijom u Predejanu. Bili smo u prilici da čujemo proizvođače o rezultatima voćarske proizvodnje u ovoj godini i očekivanjima za narednu…

Uzgoj i prerada šljiva u opštini Osečina

Čedomira Jovanović iz sela Tuđin upoznali smo na Sajmu šljiva u Osečini. Kako nam je rekao izlaže svake godine, jer je to idealna prilika da se proizvođači šljiva iz Podgorine okupe na jednom mestu i na taj način promovišu ono što najbolje znaju, a to je proizvodnja i sušenje šljive. Jovanovići pod zasadima imaju dva hektara. Prinos je obično oko 5 tona, međutim, ove godine je to svega 3 tone po hektaru…

Plasman jabuka iz voćnjaka Podunavlje

Uprkos sušnoj godini i nepovoljnim uslovima, u Delta agraru ovu sezonu smatraju veoma uspešnom. A kako i ne bi kada su postigli cilj, da u petoj godini u voćnjacima u Čelarevu ostvare prinos jabuke od 60 do 70 tona po hektaru, dok je ove godine ukupno u voćnjaku Delta agrara proizvedeno preko šest hiljada tona jabuka. A to je i maksimalan kapacitet moderne hladnjača…

Proizvodnja suve šljive u Osladiću

Selo Osladić pripada opštini Valjevo, Kolubarskom okrugu, poznatom po proizvodnji šljiva. Meštani se tradicionalno bave ovom proizvodnjom, a mnogima ona predstavlja osnovni priliv novca. Tako je i sa porodicom Đurđević, koja pod zasadima ima 2,5 hektara. Oni na godišnjem nivou proizvedu oko 15 tona, a veći deo osuše. Smatraju da je sušenje šljive budućnost ovog kraja, a s obzirom na to da se cena sirove šljive ne menja već godinama, računica je jednostavna…

Proizvodnja borovnice u Mladenovcu

Dragan Petrović iz Mladenovca je pre tri godine zasadio 1000 sadnica borovnice na pola hektara, iako mu je proizvodnja ovog voća bila u potpunosti nepoznata. Počeci nisu bili jednostavni, čak je želeo i da odustane, ali prevladala je upornost, pa se rad počeo i isplaćivati. Naime borovnica tek u trećoj godini daje konkretniji rod, a u petoj dospeva u punu rodnost.

Organska proizvodnja i prerada voća

Ovogodišnji Proagrolideri imali su priliku da posete kompaniju koja se bavi proizvodnjom i preradom voća, tačnije jabuka, krušaka i kajsija. U pitanju je organska proizvodnja, jer se ceo prinos prerađuje u dečju hranu.. U svom posedu kompanija ima 160 hektara, od čega je 140 pod voćem, a 20 hektara su šume. Najzastupljenije su kruške na 55 hektara, zatim slede kajsije na 45, a ostalo su jabuke…

Koje su šljive najbolje za sušenje

Srbija godišnje proizvede oko 600 hiljada tona šljive. Čak 80% ukupnog prinosa preradi se u rakiju, dok se manji deo osuši. Suva šljiva je vekovima deo kulture i tradicije srpskih domaćina. Osim toga, sušenje šljive može biti i unosan posao, ako se poštuje tehnologija proizvodnje. S obzirom na to da Rusija uveze oko 30 hiljada tona suve šljive godišnje, naši proizvođači ne bi trebalo da imaju problem sa plasmanom. Ono što je bitno jeste otkupljivačima ponuditi kvalitet, ali i količinu. Za kvalitet važno je odabrati sortu i u odnosu na to tehnologiju sušenja…

Profit u proizvodnji rakija od šljiva, STAR 30

Aleksandar Stojanović iz sela Jošanica koje se nalazi na Homoljskim planinama više od 10 godina proizvodi šljivu. Na 2 hektara i 20 ari ima čačansku rodnu, čačansku lepoticu i stenlej. Za razliku od većine drugih šljivara u Srbiji, Aleksandar je zadovoljan i kvalitetom i prinosom ove godine…

Proizvodnja konzumne i sušene šljive

Slavko Živanović iz sela Lopatanj kod Osečine se kao i većina meštana bavi proizvodnjom i sušenjem šljiva. Ima 3,5 hektara pod zasadima, ali sušna godina desetkovala je prinos. Osim suše pogodne vremenske prilike nisu bile ni u sezoni cvetanja, što je takođe doprinelo lošijem prinosu…

Berba jabuka u Maloj Remeti, Projekat Apple Net 2

Srbija ima oko 240 hiljada hektara površina pod voćnjacima što čini 4,7 odsto ukupnih obradivih površina. Prednjači jabuka koja, kao i drugo voće, traži puno ulaganja ali sa jednog hektara vraća i do 20 puta više novca od bilo koje ratarske kulture. Napretka u proizvodnji ima mada rezultati još uvek nisu na željenom nivou. Prosečan prinos po hektaru od 6,6 tona svrstava nas na samo dno evropske lestvice. Prema podacima Privredne komore Srbije to je za čak 74 odsto lošiji prinos u odnosu na evropski prosek…

Uzgoj organske maline i kupine

Nakon što je u Loznici otvorena hladnjača za otkup organske maline i kupine, proizvođači iz Šljivova, sela koje se nalazi u neposrednoj blizini Krupnja, odlučili su da iz konvencionalne pređu u organsku proizvodnju voća. To im omogućava siguran otkup i nešto veću cenu maline i kupine. Jedan od njih je i Milovan Aćimović koji pod zasadima ima skoro 2 hektara…

Manifestacija ‘Moja Bašta’ u Kikindi

Svake godine početkom septembra u Kikindi se održava manifestacija posvećena jednom od najuspešnijih udruženja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. „Banatska lenija“ postoji 8 godina, okuplja više od 240 proizvođača i primer je na koji način bi trebalo da funkcionišu poljopriveredna udruženja. Teško je pobrojati sve aktivnosti koje je „Banatska lenija“ uspešno realizovala do sada, ali je za predsednika Upravnog odbora udruženja, Nikolu Filipovića najveći uspeh masovnost i činjenica da su opstali…

Profit u ratarstvu i proizvodnji crne ribizle, STAR 27

Koliko je primena znanja stečenog visokim obrazovanjem garancija uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji najbolje mogu da posvedoče: Sanja Bačić, budući inženjer voćarstva i njen kolega Mladen Vujović, apsolvent sa ratarskog smera. Do diplome ih deli tek nekoliko ispita, što i nije toliko presudno koliko znanje koje mogu direktno da primene na svojim njivama. Mladen Vujović je beogradski student, a u rodnoj Velikoj Gredi u opštini Plandište obrađuje 80 jutara zemlje. Prilično velika površina za nekog ko nema svoju mehanizaciju…

Sajam šljiva u Osečini 2011

Međunarodni sajam šljiva u Osečini je i ove godine okupio veliki broj proizvođača, prerađivača i ljubitelja, kako oni vole da kažu, nacionalnog blaga. Oko 10 hiljada ljudi posetilo je Osečinu i sajam, a preko 300 izlagača ponudilo je posetiocima širok spektar proizvoda od šljiva, kao i prateće opreme za ovu proizvodnju. S obzirom na to da u opštini Osečina ima oko 3500 hektara zasada pod šljivama, odnosno oko milion stabala, ljudi su shvatili da je upravo šljiva razvojna šansa Podgorine…

Dani šljiva u Blacu 2011

U Blacu su po deveti put održani Dani šljive. Manifestacija posvećena najzastupljenijoj voćki u ovom delu Toplice. Posetioci su uživali u zrelosti plodova plave srpske lepotice i u njenoj slasti. Domaćice su ponudile slatko i džem od šljiva, a domaćini su se takmićili u tome čija ‘šljivka’ ima bolji šmek…

Profit kod uzgoja lešnika, STAR 26

Proizvodnja lešnika u Srbiji poslednjih godina doživljava ekspanziju o čemu svedoči I podatak da ga trenutno ima na više od 500 hektara. Za razliku od većine proizvođača koji još čekaju sedmu godinu da zasad uđe u punu rodnost, Dragan Miljković iz Požarevca ubire plodove zasada starog 25 godina. Uzeo ga je pre 3 godine potpuno zakorovljenog u selu Kravlji Do u opštini Malo Crniće od propale državne firme, doveo ga u red I očekuje da će ove sezone imati oko 10.000 kilograma. Solidan prinos uprkos suši, a biće I vajde. I pored toga što se na našem tržištu može naći turski lešnik koji se trenutno prodaje za 5,3 evra po kilogramu, domaćem je cena 6 evra. Pravi kupci ne žale pare za kvalitetan proizvod pa plasman nije problem uprkos konkurenciji…

Organska proizvodnja malina i kupina

Nekada šljiva i vinova loza, danas malina i kupina rastu u podnožju najvišeg vrha Sokolskih planina, Rožnju. Kako mu i samo ime kaže, selo Šljivova je od davnina bilo poznato po kvalitetnim šljivama, međutim šljivika danas gotovo i da nema. Zamenile su ih maline i kupine. Skoro svako domaćinstvo ima bar deset ari maline, a proizvodnja je dobila na značaju pre četiri godine kada su u Loznicu došli Austrijanci zainteresovani za organsko jagodičasto voće. Poslali su ih na više predele koji su se pokazali kao bogom dani za takav vid proizvodnje…

Proizvodnja jagoda u Krupanjskoj opštini

Milosav Gojković iz sela Bela Crkva u opštini Krupanj je pre pet godina odlučio da se ozbiljnije posveti voćarstvu, tačnije proizvodnji jagode na otvorenom. S obzirom na to da je i po struci voćar, znanje je primenio na svojim parcela i već postigao zavidne rezultate. Dešavalo se da po živiću dobije čak jedan kilogram kvalitetnih jagoda, a ove godine je sa nešto malo više od hektara ubrao 25 tona. To su zaista izvanredni rezultati, koje nije tako lako postići, kaže naš domaćin. Potrebna su značajna ulaganja, ali i konstantna briga o biljkama. Ono što je takođe neophodno jeste navodnjavanje. Parcele našeg domaćina nalaze se u blizini reke, pa Milosavu nije bio problem sprovesti vodu kako bi jagodama omogućio svakodnevno navodnjavanje…

Vunovlačar sa planine Javor

Vunovlačar, Vlasta Cekić iz sela Kušići koje se nalazi 25 kilometara od Ivanjice, zanatom se bavio 40 godina. Kada se davnih sedamdesetih, iz okoline Leskovca doselio u ovo malo selo na planini Javor, Vlasta je otvorio vunovlačaru i dnevno prerađivao preko 100 kilograma vune…

Proizvodnja i izvoz suve šljive u Valjevskom kraju

Srbija godišnje proizvede oko 600.000t šljive, što je stavlja u sam svetski vrh, međutim čak dve trećine roda završi u rakiji, a proizvede samo oko 6.000t suve šljive. Naša zemlja je vekovima bila poznata po suvoj šljivi i ona je bila deo života srpskih domaćina. Iako i danas ima ljudi koji se bave ovom proizvodnjom, za ozbiljniji izvoz nedostaju veće količine…

Savremeni uzgoj borovnice na Kosmaju

U Srbiji se tek pre šest godina počelo sa gajenjem borovnice, iako postoje odlični uslovi za to. Trenutno je pod zasadima oko 100 hektara zemlje, a interesovaje ne jenjava. Ipak, malo je onih koji se nakon raspitivanja i odluče za gajenje borovnice. Jedan od odlučnijih je Aleksandar Milić, koji je u selu Šepšin u okolini Mladonovca, zasadio hektar borovnice. U Srbiji su zastupljene američke sorte, a „Duke“ se pokazala kao najbolja. Za naše proizvođače interesantne su i preporučljive rane sorte koje se beru već u junu, jer tada ni poljska ni nemačka borovnica još nije za berbu. U tim zemljama berba počinje sredinom jula, pa naši proizvođači mogu da iskoriste tu „prazninu“ i postignu dobru cenu. Međutim, usled malo drugačijih vremenskih uslova, to nije bio slučaj i ove godine…

Proizvodnja krušaka i tov junadi u Bogatiću

U Bogatiću kod Šapca većina meštana bavi se ratarstvom i stočarstvom, a neznatan je broj onih koji se odlučuju za voćarstvo. Međutim, loša situacija kada je u pitanju tov svinja i junadi, naterala je Branislava Dukića da se okrene voćarskoj proizvodnji, iako se time nikada nije bavio. On je pre dve godine na jednom hektaru zasadio kruške, a najzastupljenija je viljamovka…

Proizvodnja kravljeg sira na planini Javor

Na poljoprivrednom gazdinstvu Radoševića koje se nalazi u selu Kušići kod Ivanjice, zastupljeno je nekoliko grana poljoprivrede. Teško je opredeliti se za primarnu proizvodnju, jer je tržište veoma nestabilno, pa zato Radoševići seju krompir, žito, imaju malinjak, košnice, a bave se i proizvodnjom kravljeg sira. Ipak najveće prihode ostvaruju prodajom bukovine…

Voćarska proizvodnja u selu Putinci

Gotovo da nema poljoprivrednika u Srbiji sa višegodišnjim iskustvom koji bi potpuno promenio proizvodnju, često i pored negativnog bilansa. S druge strane, mlađi naraštaji češće se upuštaje u takve izazove i u većini slučajeva nisu se pokajali. Jednog takvog poljoprivrednika posetili smo u Putincima. Nikola Drljača ima 27 godina i jedan je od retkih u tom selu koji se bavi voćarstvom. Kaže da interesovanja nema jer ljudi nisu dovoljno upućeni, a i zahteva dosta ulaganja. On je uspeo da bez kredita podigne 12 jutara jabuka od čega je 7 u punom rodu. Zadovoljan je poslovanjem, a bio bi i zadovoljniji da lane led nije umanjio prinos…

Berba malina u opštini Surdulica

U proizvodnji malina i drugog jagodičastog voća jug Srbije imao je veliku šansu, ali ju je delimično iskoristio. Mnogim ljudima koji su ostali bez posla i mladima koji ne mogu da ga nađu u državnim i privatnim firmama, danski projekat razvoja voćarstva ‘fruit & berries’ i projekat razvoja proizvodnje jagodičastog voća, koji se realizuje uz pomoć EU i Ministarstva poljoprivrede, pružaju novu šansu…

Visokoprodutivna proizvodnja voća u Novom Slankamenu

Porodica Tomić iz Novog Slankamena se proizvodnjom voća bavi unazad 50 godina. Nekada su tu bili vinogradi, a danas moderni zasadi jabuke i breskve na oko 25 hekatara…

Berba i prerada višanja na imanju PD Zaječar

Poljoprivredno dobro Zaječar obrađuje 1200 hektara, a najzastupljenije su ratarska i voćarsk proizvodnja. Osnov delatnosti je semenska proizvodnja ratarskih kultura kao što su pšenica, suncokret, tritikale i raž, a drugi deo proizvodnje predstavlja višnja i to isključivo oblačinska, čije zasade imaju na oko 100 hektara. Očekivani ovogodišnji rod je oko 1000 tona, a cela proizvodnja može da se skladišti u hladnjači koja je ušla u četvrtu sezonu…

Proizvodnja i prerada šljiva u selu Đurevac, Opština Blace

U Blačkom selu Đurevac meštani se uglavnom bave proizvodnjom šljive. Na području te opštine ima oko 3 miliona zasada šljive, a njenom kvalitetu, kažu meštani, doprinosi i povoljna mikroklima. Naime, toplička kotlina poznata je po ruži vetrova, jer se nalazi izeđu Kopaonika, Jastrepca i planine Radan…

Proizvodnja šljiva, suvih šljiva i rakije

Nakon što je 25 godina radio u Švajcarskoj, Slobodan Stojanović se 2003. vratio u rodno selo Milivu kod Despotovca i odlučio da se posveti poljoprivredi. S obzorom na to da ovaj brdsko planinski kraj izuzetno pogoduje voćarstvu, Slobodan se opredelio za šljivu i to čačansku rodnu…

Skladištenje pšenice, Zasnivanje jabučnjaka, STAR 18

Zoran Lambeta iz Gajdobre spada u uspešne poljoprivredne proizvođače, ne samo u opštini Bačka Palanka, već i u Vojvodini. Tri gazdinstva sa ukupno 10 članova obrađuje više od 350 hektara oranica. Na po 150 hektara ima zasejanu soju i kukuruz, dok je pod pšenicom ove godine samo 50 hektara. Zoran kaže da je u Gajdobri ove godine čak 60% pšenice manje nego lane što ne čudi obzirom na dešavanja koja su pratila ovu ratarsku kulturu…

Proizvodnja malina na planini Javor

Kada je ostao bez posla, Blagoje Pavlović iz sela Kušići kod Ivanjice nije imao mnogo izbora, pa je odlučio da se posveti poljoprivredi. Taj kraj poznat je po kvalitetnim malinama i još boljem krompiru, te ni Blagoje nije mnogo razmišljao, na 20 ari podigao je malinjak, na pola hektara šljivik, a svake godine sadi i krompir. Skoro svi meštani Kušića imaju malinjake, što je mnogima osnovni izvor prihoda. S obzirom na to da se Kušići nalaze na Javoru, na preko 1000 metara nadmorske visine, čist vazduh svakako doprinosi kvalitetu njihovih malina…

Voćarska proizvodnja u Banatskom Monoštoru

Usled nedostatka posla, Čongor Mesaroš iz Banatskog Monoštra u opštini Čoka, odlučio je da se bavi poljoprivredom, tačnije voćarstvom. Njegov početak vezan je za jagode, a kasnije je podigao i voćnjak sa jabukama, kajsijama i šljivama, kao i vinograd od 320 čokota. Za ovu šaroliku proizvodnju, Čongor se odlučio zato što svoju robu plasira na pijaci, a iskustvo mu je pokazalo da veća ponuda na tezgi više privlači kupce. U ovom kraju Banata nekada je bilo puno više vinograda, koji su zamenjeni ratarskim kulturama, kaže naš domaćin. On se odlučio za sortu moldavija i zalajski biser. Reč je o veoma slatkoj mađarskoj sorti…

Dani jagode u Grdetinu kod Aleksinca

Jagoda – kraljica voća, ako ne na drugom mestu, ona je to sigurno u aleksinačkom Grdetinu, gde je po peti put održana manifestacija Dani jagode. Na najlepšem mestu u selu, u crkvenom dvorištu, lepotu i slast ovog voća pokazali su pored domaćina i proizvođači iz Gadžinog Hana, Svrljiga i iz niških sela…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji

Braničevski okrug oduvek je bio poznat po ratarstvu i stočarstvu. Tako je i danas. Kao i kod većine drugih poljoprivrednika u Srbiji i ovde se uglavnom svaštari. I naš domaćin, Slađan Stojićević iz sela Poljane nadomak Požarevca proizvodi kukuruz, pšenicu, suncokret i lucerku. Veći deo prinosa koristi za ishranu junadi, a višak prodaje…

Udruzenje voćara i vinogradara Visovi sa Telečke visoravni

Na Telečkoj visoravni nekada su bili hektari vinograda, međutim decenijama unazad čokoti su vađeni, a ljudi su prelazili na ratarstvo. Međutim, poslednjih godina poljoprivrednici iz Kljajićeva i okoline se svim silama trude da revitalizuju deo visoravni koji pripada tom selu. Njih 60-ak okupilo se oko Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“…

Proizvodnja klubske jabuke Modi

Kompanija Delta Agrar prvo je preduzeće u Srbiji koje je potpisalo ekskluzivni ugovor o proizvodnji klubske jabuke ‘Modi’ sa italijanskom kompanijom koja je vlasnik licence. Prema potpisanom ugovoru Delta Agrar će imati pravo ekskluzivne distribucije klubske jabuke za tržište Srbije, Makedonije, BiH i Albanije…

Mašine za etiketiranje voca, Sinclair

Kvalitet najbolje prodaje robu, mišljenja je većina poljoprivrednih proizvođača jer ih po kvalitetnim proizvodima kupci najlakše zapamte, međutim, kako na domaćem, a pogotovu na svetskom tržištu, nije lako ostati upamćen. Konkurencija je velika pa je važno proizvodima dati lični identitet…

Mladi zasad Dunja u Kljajićevu

Iako se oduvek bavio ratarstvom i pčelarstvom Mića Mrkalj iz Kljajićeva je na nagovor sina na oko dva i po jutra podigao voćnjak. Najzastupljenija je dunja sa oko 570 sadnica, a osim nje u ovom voćnjaku ima i šljiva i krušaka. U tom kraju nema većih zasada pod dunjom pa smatra da ni sa prodajom neće biti problema…

Postavljanje Frustar protivgradnih mreža u mladim zasadima jabuka

Na plantažama jabuka Ivana Tomića u Novom Slankamenu prisustvovali smo postavljanju protivgradnih mreža austrijske kompanije Frustar. Postavljanje mreža na oko 5 ha mladih zasada jabuka obavljali su radnici firme Agrol iz Temerina koja je i generalni zastupnik Frustar-a za Srbiju…

Proizvodnja ribizli, Udruženje mlečnih proizvođača ‘Kriška’, STAR projekat 12

Sve do sedamdesetih godina prošlog veka Srbija je bila poznata i po uzgoju ribizle. Dobri poznavaoci prilika u voćarstvu smatraju da ju je sa naših njiva istisnula malina koja je u tom trenutku bila daleko isplativija. Nepravedno zapostavljena crna ribizla bi zbog svih svojih specifičnosti u budućnosti ponovo mogla da bude dobra prilika za domaće voćare. Tako misli i Sanja Bačić iz Požarevca koja je pre tri godine na preporuku svog profesora sa poljoprivrednog fakulteta zasadila Ribes nigrum, odnosno crnu ribizlu…

Proizvodnja lešnika u Kolubarskom regionu

Iako naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju lešnika, on je i dalje najdeficitarnija voćna vrsta u Srbiji. Godišnje se proizvede oko 1 500 tona lešnika što podmiruje samo oko 20% domaćih potreba. Poslednjih godina zapažena je tendencija rasta u ovoj proizvodnji jer lešnici donose stabilne prinose i solidne novčane dobitke…

Folijarna prihrana u voćnjacima i kukuruzu

Poljoprivreda se već više od decenije nalazi pred inostranom konkurencijom. Kako bi ostvarili profit, poljoprivredni proizvođači se odlučuju da primene dve različite strategije. Jedni smanjuju investicije u proizvodnji, time i prinos i profit, dok drugi, prateći evropske trendove, uvode nove tehnologije. Jedno od rešenja nudi i kompanija Timac AGRO Balkans…

Proizvodnja i distribucija jagoda u Kisaču

Mihal Privizer iz Kisača se već pet godina uspešno bavi proizvodnjom jagoda. Kao i većina meštana Kisača i on se prvo bavio ratarstvom, međutim zaključio je da u toj grani poljoprivrede profitiraju samo veliki zemljoposednici, pa se opredelio za voćarstvo. Svoj uspeh u proizvodnji jagoda dokazuje iz godine u godinu, a trenutno ima oko 90 000 sadnica. Ranije je sadio nekoliko sorti, ali mu je iskustvo pokazalo da je najbolja sorta Kleri, koju je posadio na oko 2 hektara…

Proizvodnja jabuka, bostana i uzgoj svinja, STAR projekat 09

U selu Kruščica u belocrkvanskoj opštini od uvek se proizvodi voće visokog kvaliteta. Kada je početkom 90-ih godina ostao bez posla u struci, Jozef Irović je proveo neko vreme u Nemačkoj, a zarađenim novcem zasadio jabuke. Bilo je, kaže, jako teško u samom početku. Nisu se mogli dobiti hemijski preparati na odloženo plaćanje, tržište je bilo izuzetno nestabilno, a ni prinosima se nije mogao pohvaliti. Danas Jozef ima 2.5 hektara pod jabukama i hektar i po šljiva…

Proizvodnja lešnika i voća, STAR projekat 03

U nastavku serijala koji je posvećen unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, vodimo vas u prvo u sremsko selo Putince. Ovdašnje stanovništvo tradicionalno se bavi ratarstvom i stočarstvom što ipak nije sprečilo Dragana Drljaču da zasadi jabuke. Nema velike površine u svom posedu, ali smatra da jedini ozbiljan profit u poljoprivredi leži u voćarstvu…

Voćarska proizvodnja u Kolarima

Podunavski kraj oko Smedereva poznat je po voćarskoj proizvodnji. Nekad su tu bili zasađeni hektari vinograda, međutim danas je drugačije. Čokoti su zamenjeni breskvom, čijih stabala u smederevskom kraju ima oko milion. Porodica Dimitrijević iz Kolara se već četiri generacije bavi isključivo voćarstvom. Pod voćem imaju 8 hektara, a 90% njihove proizvodnje čine nektarine. Ostatak čine jabuke, šljive i trešnje…

Radovi u voćnjacima u zimskom periodu

Iako se ceo život bavi ratarstvom i povrtarstvom, Vasa Petkov iz sela Gardinovci je pre nekoliko godina odlučio da se oproba i u voćarstvu. Posadio je 50-ak ari breskve čisto kao eksperiment kako on voli da kaže. Takva odluka se pokazala veoma dobrom pa je pre dve godine podigao još dva hektara, ali ovoga puta pod jabukom, kajsijom i šljivom…

Proizvodnja jabuka u Kikindi

Kada je diplomirala voćarstvo i vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, Jelena Kljajić iz Kikinde nije mogla da nađe posao u struci, pa je zato odlučila da svoje znanje primeni u sopstvenoj proizvodnji…

Savremena destilerija za proizvodnju rakije

Tradicija pečenja rakije u Srbiji mogla bi biti promenjena s obzirom na novi zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Iako ima mnogo onih koji su nezadovoljni ovakvim potezom države, zakon svakako ide na ruku većim proizvođačima i industriji. Ova zakonska regulativa je ohrabrila firmu Promont group iz Novog Sada da pokrene destileriju za voćne rakije kapaciteta 150 hiljada litara godišnje…

Fabrika za preradu voća u Podgorini

Zapadna Srbija, a posebno kraj oko Valjeva poznat kao Podgorina, čuven je po proizvodnji voća. Nije ni čudo što je baš u tom kraju podignuta fabrika za preradu voća ‘Agranela’. Fabrika posluje već šest godina, a primarna joj je prerada šljive, višnje i kruške. Devedeset odsto proizvodnje se izvozi, a ostatak je predviđen za domaće potrebe…

Tradicija u voćarskoj proizvodnji

Selo Vinča poznato je po voćarstvu i malo je domaćinstava koje se ne bave ovom granom poljoprivrede. Izuzetak nije ni Srđan Nikolić koji je nastavio očevu tradiciju. Danas ima oko 7 hektara pod voćem i kao i većina meštana tog kraja gaji šljive, breskve i jabuke. Srđan je veoma zadovoljan ovogodišnjim prinosom, ali i cenom…

Voćarska i stočarska proizvodnja u selu Štitar

Borisav Petrović iz Štitara poput većine proizvođača u Srbiji svaštari, ali je jedan od retkih u tom kraju koji se bavi i voćarstvom. Na nešto više od jednog hektara ima zasađene jabuke i to uglavnom ajdared, granny smith, melrose i zlatni delišes…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji

U Srbiji više od 800 000 poljoprivrednih gazdinstava svaštari, odnosno nema primarnu proizvodnju. Jedno od takvih je i domaćinstvo porodice Matić iz Donje Bukovice kod Valjeva. Prema rečima našeg domaćina, Miloša Matića, on nikada nije radio u nekoj firmi jer je još kao dete počeo da se bavi poljoprivredom…

Proizvodnja jabuka u Opovu

Iako se meštani Opova ne bave voćarstvom, Stevan Avramović se ozbiljno tome posvetio. Kada je davnih 90-ih ostao bez posla, odlučio je da obnovi očev voćnjak i da podigne novi. Pod voćnjacima ima oko 10 hektara i mahom je reč o jabuci. Ovogodišnji rod je nešto slabijeg kvaliteta čemu je doprinela slabija zaštita…

Proizvodnja i prerada voća u selu Čumić

Na dvadesetak kilometara od Kragujevca, na samim obroncima Rudnika, nalazi se selo Čumić, jedno od najvećih sela Šumadije. Povoljan geografski položaj uslovio je da se u tom kraju razvije šljivarstvo. Meštanin sela Goran Mijailović, rešio je da nastavi porodičnu tradiciju dugu skoro 200 godina. On se bavi proizvodnjom i preradom šljive…

Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji

Posed braće Karla i Alesandra Feresina, koji se u mestu San Lorenzo Fiumicello nedaleko od Udina, bave gajenjem voća, povrća i cveća u plastenicima i na otvorenom, našao se na listi mesta koje su posetili učesnici studijskog putovanja ProAgro Lider 2010. Braća Karlo i Alesandro, povrće i voće gaje na ukupno 17 hektara…

Proizvodnja i prodaja jabuka u Podrinju

Loznički kraj nije poznat po voćarstvu, ali svoju šansu u toj grani poljoprivrede videla je porodica Lazić. Oni su pre šest godina na 40 ari zasadili jabuke. Velika sposobnost prilagođavanja jabuke različitim klimatskim uslovima i velika potrošnja tokom cele godine, samo su neki od razloga zašto se ljudi odlučuju za proizvodnju te voćne vrste. Kod Andrije Lazića najzastupljenije su sorte crveni i žuti delišes, greni smit i fudži…

Visoko uspešna voćarska proizvodnja u selu Vinča kod Topole

Porodica Nikolić iz Vinče, kod Topole, voćarstvom se bavi već dugi niz godina. Oni pod zasadima imaju 20 hektara jabuke, kruške, šljive i nektarine. Kada smo ih posetili u toku je bilo klasiranje krušaka koje su tih dana brali. Reč je o Boskovoj bočici i Abate Fetel, sortama koje karakteriše visoka rodnost i krupan plod…

Voćarsko vinogradarska proizvodnja u selu Čumić

Goran Milić iz sela Čumić, nedaleko od Kragujevca, ima deset hektara pod zasadima voća. Kod njega možete videti pravu paletu proizvoda, od breskve, kajsije, jabuke, šljive i kruške…Prilog iz 350. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja kvalitetnog voća u Šumadiji

Deo Šumadije koji pripada istočnim obroncima Rudnika poznat je po voćarskoj proizvodnji. Povoljna nadmorska visina, kao i klima uslovila je da se ljudi u tom kraju najviše bave voćarstvom. Predrag Predojević iz sela Čumić, na dvadesetak kilometara od Kragujevca, ima sedam hektara pod zasadom…Prilog iz 349. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja i prerada šljive u selu Čumić

Ovu sezonu voćari širom Srbije pamtiće po mnogo čemu. Pčela i drugih oprašivača bilo je manje nego obično, a protivgradni sistemi nisu bili na visini zadatka…Prilog iz 348. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja i prerada suve šljive

Okolina Valjeva poznata je po voćarstvu, a posebno po proizvodnji šljive. Samo u maloj opštini Osečina zasađeno je oko milion stabala šljive…Prilog iz 347. izdanja emisije U našem ataru

Otvorena hladnjača u voćnjaku Podunavlje

Na plantaži jabuka ‘Delta Agrar’-a na imanju ‘Podunavlje’ u Čelarevu, otvorena je najmodernija ULO hladnjača u ovom delu Evrope, kapaciteta 6 000 tona…Prilog iz 347. izdanja emisije U našem ataru

Mladi zasad šljiva u Zrenjaninu

Nedeljko Dumanić iz Zrenjanina sedam godina je pripremao zemlju kako bi na njoj zasadio šljive. Na to ga je navela loša situacija u ratarstvu pa je smatrao da se voćarstvo više isplati…Prilog iz 346. izdanja emisije U našem ataru

Početak berbe jabuka u voćnjaku Podunavlje

U jabučnjaku na imanju ‘Podunavlje’ u Čelarevu, koje posluje u sastavu ‘Delta agrar’-a, u drugoj polovini avgusta započeta je berba jabuka…Prilog iz 345. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja jabukovog vina Cider

Od vajkada se u našoj zemlji proizvodilo vino, ali da li ste nekad imali prilike da probate jabukovo vino? Prilog iz 344. izdanja emisije U našem ataru

Voćarsko, vinogradarska proizvodnja vinarije Dulka

Nezapamćeno puno padavina desetkovalo je rod svih poljoprivrednih kultura. Isti uslovi nisu zaobišli ni vinograde pa se očekuje rod umanjen za 20-30% u odnosu na prošlu godinu… Prilog iz 343. izdanja emisije U našem ataru

Kako funkcioniše otkup voća u Grockoj

Opština Grocka je nadaleko poznata po tome što se njeni meštani bave isključivo voćarstvom. Zastupljene su sve voćne vrste…Prilog iz 342. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja kajsija u Srednjem Banatu

Iz ljubavi prema prirodi i želje da stvori oazu mira za sebe i svoju porodicu Brenda Jonel je podigao voćnjak koji za kojeg se ispostavilo da je veoma rentabilan… Prilog iz 340. izdanja emisije U našem ataru

Kvalitetna voćarska proizvodnja

Milorad Dakić iz Rume bavi se voćarstvom dugi niz godina. Pod voćnjacima ima oko 20 jutara. Gaji jabuke, kruške i jagode… Prilog iz 339. izdanja emisije U našem ataru.

Proizvodnja jabuke u Mačvi

Prilog iz 338. izdanja emisije U našem ataru. Bora Petrović iz Štitara govori o sopstvenoj voćarskoj proizvodnji i problemima u istoj.

Oluje i poplave uništile celokupnu proizvodnju gazdinstva Milošević

Platičevac Ratko Milošević govori o proizvodnim gubicima izazvanim nepovoljnim vremenskim uslovima. U našem ataru 337.

Voćarska proizvodnja gazdinstva Jovčić u Vodnju

Još jednom smo posetili Vodanj, selo sa izraženom voćarskom proizvodnjom i zabeležili iskustva Vladimira Jovčića. U našem ataru 337.

Proizvodnja jabuke i breskve u Vodnju

Prilog iz 335. izdanja emisije U našem ataru

Porodična voćarska proizvodnja u Vodnju

Prilog iz 334. izdanja emisije U našem ataru

Proređivanje plodova kod breskve

Prilog iz 333. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja jagoda u smederevskom kraju

Prilog iz 332. izdanja emisije U našem ataru

Meteo stanice i zaštita jabuke

Prilog iz 330. izdanja emisije U našem ataru

Delta Agrar – proizvodnja jabuke

Prilog iz 327. izdanja emisije U našem ataru

Isplativost prilikom proizvodnje jagoda

Prilog iz 327. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja jabuka u Erdeviku

Prilog iz 326. izdanja emisije U našem ataru

Kako proizvesti organsku jabuku

Prilog iz 325. izdanja emisije U našem ataru

Priprema voćnjaka posle zimskog perioda, Đorđe Lazić

Prilog iz 324. izdanja emisije U našem ataru

Voćarstvo na Paliću

Prilog iz 321. izdanja emisije U našem ataru

Voćarska proizvodnja u Zrenjaninu

Prilog iz 319. izdanja emisije U našem ataru

Stočarstvo i voćarstvo u Tabanovićima

Prilog iz 314. izdanja emisije U našem ataru

Voćarske kooperative u Italiji

Prilog iz 310. izdanja emisije U našem ataru

Visoko intenzivni zasad jabuka

Prilog iz 309. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja prirodnih voćnih rakija

Prilog iz 306. izdanja emisije U našem ataru

Profitabilnost u voćarstvu

Prilog iz 300. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja sadnica i voća u Šumadiji

Prilog iz 297. izdanja emisije U našem ataru

Vinogradi i dunje u Banatu

Prilog iz 296. izdanja emisije U našem ataru

Kuda ide nase voćarstvo?

Prilog iz 295. izdanja emisije U našem ataru

Kakav je plasman jabuka

Prilog iz 294. izdanja emisije U našem ataru

Kvalitetna proizvodnja voća

Prilog iz 289. izdanja emisije U našem ataru

Berba bresaka

Prilog iz 287. izdanja emisije U našem ataru

Berba kajsija

Prilog iz 287. izdanja emisije U našem ataru

Da li je isplativa proizvodnja industijske višnje?

Prilog iz 284. izdanja emisije U našem ataru

Jabuka – savremeni voćnjak, Bačka Palanka

Prilog iz 274. izdanja emisije U našem ataru

Jabuka, mladi savremeni voćnjak

Prilog iz 273. izdanja emisije U našem ataru

Kajsija, jabuka, anti frost sistem

Prilog iz 270. izdanja emisije U našem ataru

Gašenje stočarstva u korist vinogradarstva

Sremski Karlovci od davnina su prepoznatljivi po kvalitetnim vinima i uspešnim vinarima. Dobri poznavaoci prilika u tom kraju znaju da je među najuspešnijima i Predrag Bajilo…Prilog iz 349. izdanja emisije U našem ataru

Prihrana voća biostimulatorom Isabion, Syngenta

Stresne sezone poput ove od pamtiveka su ostavljale značajne posledice u zasadima. Ali, od kako je nauka iznedrila biostimulatore bogate aminokiselinama, štete više nisu neizbežne…

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja u selu Landol

Prilog iz 333. izdanja emisije U našem ataru

Svaštarska proizvodnja u selu Bučić

U možda najboljem delu Toplice, u plodnom Dobriču, koji svojim donjim tokom preseca reka Toplica, stanovništvo se uz povrtarstvo i voćarstvo bavi i stočarstvom. U selu Bučić upoznajemo porodicu Tasić koja se opredelila za sve tri grane poljoprivrede i u svemu ima uspeha…

Poljoprivredna proizvodnja na salašu

Nedaleko od Vrbasa naša ekipa posetila je salaš Mila Tepavčevića kojeg je on nasledio posle smrti stričeva pre 8 godina. Od tada se bavi poljoprivredom, seje pšenicu, zob, detelinu, kukuruz, proizvodi povrće, voće i vino, a kako je ograđen dobar deo imanja bavi se i stočarstvom. Mnogi bi mu pozavideli jer se imanje u komadu prostire na 30-ak jutara, a što se tiče kvaliteta zemljišta za ovaj teren kažu da je jedan od najboljih u Srbiji…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji, selo Klenje

Radovan Bojić iz Klenja kod Bogatića, pamti da je samo 1970-te prinos kukuruza bio bolji nego ove godine. Nije to samo usled vremenskih okolnosti koje ove godine prijale ovoj ratarskoj kulturi, već je to rezultat primene odgovarajućih agrotehničkih mera. Kada se udruže iskustvo i struka onda bilans mora biti pozitivan…

Uzgoj lešnika i proizvodnja povrća u plastenicima, STAR 22

Kada mu se 2005. godine rodio sin, Božidar Mišić iz sela Leskovac kod Petrovca na Mlavi rešio je da mu ostavi neki višegodišnji zasad. Dvoumio se između oraha i lešnika ali kako ni o jednom ni o drugom nije puno znao ipak se odlučio za lešnik. Dovoljno mu je bilo to što ulaganja u lesku nisu velika i što je lešnik prilično otporan. Uglavnom, kaže da se nije pokajao…

Poljoprivredna škola u Kanjiži

Poput svih drugih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji, tako i ova u Kanjiži ima svoje parcele koje učenicima služe za praktičnu nastavu. Od drugih se razlikuju po tome što su bukvalno sve na ovoj ekonomiji pravili sami učenici, jer su nekada imali i građevinski smer. Ono što takođe razlikuje ovu školu od ostalih je to što je na velikoj većini od 100 hektara zemlja ritska pa samim tim i ne baš najbolja za sve useve.

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja

Prilog iz 312. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivredna proizvodnja na Ceru

Prilog iz 305. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivreda u Mioničkoj opštini

Prilog iz 302. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivredna proizvodnja penzionisanog pukovnika

Kad je napunio 65 godina, pukovnik Spasoje Matović se penzionisao i istog trena vratio u rodne Brđane, selo koje se nalazi između Gornjeg Milanovca i Čačka. Zapravo, on nikad nije ni odlazio odavde, jer je svaki slobodni trenutak provodio u rodnom kraju. Ima voćnjake, drži nešto stoke, a najviše vremena provodi skupljajući seno…

Poljoprivredna proizvodnja u selu Kušic na planini Javor

U selu Kušići koje se nalazi na Javoru, većina meštana svaštari. Kažu da jedino tako mogu da opstanu. To je slučaj i sa porodicom Bradić. Borko i jegov sin Dragan sade krompir, imaju malinjak, pomalo se bave i ratarstvom sejući zob, raž, pšenicu, a veći deo ratarskih kultura potroše krave od čijeg mleka prave sir. Ipak, ivanjički kraj poznat je po kvalitetnom krompiru, a samo u kušićkom ataru posejano je oko 300 hektara. Međutim, zbog neorganizovanosti njegovog otkupa, mnogi proizvođači ne uspeju da prodaju ceo prinos, niti mogu da ga sačuvaju, pa su prinuđeni da ga bacaju…

Proizvodnja malina u selu Neresnica kod Kučeva

Ova malina ubrana je danas, 17. oktobra, iz jednog od dva zasada ukupne površine 58 ari, čiji je vlasnik Siniša Maranović iz Neresnice. Zbog toplog i blagog vremena za ovo doba godine tu može se pronaći po još koji plod sorte Vilamet, koju je Siniša odabrao jer se na našim terenima pokazala kao najpouzdanija i izuzetno otporna na razne bolesti. Međutim sada, 15 godina od sadnje prve stabljike, u planu mu je da proširi zasad za 25 ari i to novom sortom pod nazivom Polka…

Uzgoj jagoda u selu Belasica

U ataru sela Belasica kod grada Kruševca, ove godine bilo je oko 30 hektara pod jagodama, što nije ni malo, ako se pogleda površina sela i broj stanovnika kojih je oko 4oo. Mnogi meštani su se nekada bavili stočarstvom, ali usled nedostatka zemlje, tov junadi i proizvodnju mleka nisu mogli intenzivirati pa su se odlučila za voćartvo. Jedan od njih je i naš domaćin, Dejan Jevgenijević koji se pre pet godina počeo baviti proizvodnjom jagoda. Ove godine je sa 1,70 hektara ubrao preko 20 tona, a dogodine namerava da proširi proizvodnju na dva hektara. Kako kaže Dejan, sezona nije bila loša, ali ne kao prošlogodišnja…

Voćarstvo u opstini Plandište

Selo Plandište koje je ujedno i centar istoimene opštine u južnobanatskom okrugu spada u kategoriju nerazvijenih. Ranije se u selu lepo živelo od poljoprivrede. Tranzicija je opštinu i ljude koji žive u njoj dovela na rub propasti i navela da se bave najprofitabilnijom granom poljoprivrede – Voćarstvom…

Postavljanje protivgradne mreže za sigurnu proizvodnju voća

Ozbiljna voćarska proizvodnja danas se teško može zamisliti bez podignutih protivgradnih sistema. Elementarne nepogode, kao što je to grad, sve su češća pojava, pa zbog toga ozbiljni voćari ništa ne prepuštaju slučaju. Protivgradne mreže omogućavaju sigurnu proizvodnju, jer predstavljaju najbolju zaštitu od grada, ali i od ožegotina, koje se javljaju kao posledica visokih temperatura. Posetili smo voćnjak Lazara Đukića iz Gospođinaca, koji vlasnik želi u potpunosti da zaštiti. Reč je o trogodišnjem voćnjaku jabuke, podignutom na podlozi M106, a njegovu zaštitu vlasnik je poverio kompaniji Agrol iz Temerina, koja upravo postavlja protivgradni sistem. Ono što je karakteristično za ovo proleće jesu podsticajna sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu namenjenog razvoju voćarske proizvodnje. Deo tog konkursa odnosi se i na podizanje protivgradne zaštite na 200 hektara voćnjaka u Vojvodini…

Voćarska proizvodnja u selu Azanja

Selo Azanja poznato po najstarijoj zemljoradničkoj zadruzi u Srbiji, oduvek je bilo prepoznatljivo po dobrim ratarima i stočarima. I Živomir Pavić nekada je držao stoku i sejao ratarske kulture, ali je 1983. godine rešio da odustane od ratarske proizvodnje i zasadi voćnjak…

Najsavremenija linija za sortiranje voća u Pudarcima, Greefa

Zahvaljujući temerinskom Agrolu od ove godine u Pudarcima se nalazi najsavremenija linija za sortiranje voća, ne samo u Srbiji, već i u okruženju. Mašina je, podrazumeva se, proizvod renomirane holandske kompanije ‘Greefa’ i služi za sortiranje jabuke, breskve, kajsije, nektarina i ostalog okruglog voća prečnika od 40 do 120 milimetara…