Pčelarski sajam u Novom Sadu

Srbija je prepoznala pčelarstvo kao perspektivu domaće poljoprivrede, te će državne institucije nastaviti da subvencionušu i podržavaju pčelare, koji se sve više udružuju i spremaju za ozbiljniji nastup na domaćem, ali pre svega na inostranim tržištima – zaključak je sa Prvog pčelarskog sajma Dunavskog regiona, koji je održan u Novom Sadu 10. i 11. novembra. Ova prodajna i edukativna manifetsacija održana je u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i okupila je većinu proizvođača pčelarske opreme, proizvođeče meda i pčelinjih proizvoda, predstavnike republičkih i pokrajinskih institucija, kao i nekoliko eksperata iz inostranstva, koji su domaćim pčelarima predstavili svoja dostignuća i inovacije. Kao i svaki skup ovog tipa, bila je to odlična prilika za upoznavanje i razmenu iskustava, te prezentaciju i prodaju opreme i pčelinjih proizvoda. Košnice, satne osnove, dimilice, oprema za vrcanje meda, sredstva za prihranu i zaštitu pčela, lekovi i stimulativna sredstva i još mnogo toga, predstavili su proizvođači opreme za pčelarstvo, među kojima je i Suzana Kordić iz Rume. Po njenim rečima, tržište se u poslednje vreme poprilično otvorilo za proizvođače i distributere pčelarskih rekvizita.

Proizvodnja mednih bombona

Med je jedan od nastarijih prirodnih zaslađivača koji ljudi konzumiraju od davnina, i to ne samo zbog lepog ukusa već i zbog mnogih, pre svega zdravstvenih svojstava. Iako mu nikada ne ističe rok trajanja i kao takav, med je pronađen i u piramidama, mi ni danas ne znamo sve njegove blagodeti. Proizvođači meda takođe pomeraju granice njegove proizvodnje, kombinujući ga sa prirodnim eliksirima i dobijajući nove, pre svega zdravstveno korisne proizvode. Nedavno smo vam predstavili 35 godina staru proizvodnju meda porodice Hunjadi iz Petrovaradina. Tokom godina, usavršili su i skoro sa organskom proizvodnjom izjednačili skoro sve vrste meda koji se mogu proizvesti. Kao posebnu priču međutim, izdvajamo priču o nekim drugim proizvodima, među kojima jedan, još uvek kao jedini u Srbiji, dolazi baš iz ove porodične proizvodnje.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Somboru

Rade Malbaški, potpredsednik pčelarskog udruženja „Avram Maksimović“ iz Sombora, pčelarstvom se bavi pune četiri i po decenije. Počeo je samostalno, a za sve te godine prošao je sito i rešeto u ovoj branši, stekavši ogromno iskustvo, ali i jasan uvid u sve probleme, kao i prednosti i izvozne potencijale domaćih pčelinjih proizvoda. Aktivan i ne posustaje, iako ima 76 godina.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Somboru

„Med je destilisana rosa koja pada sa zvezda“, zapisao je davno starogrčki filozof Aristitel. Kao poznavalac i poštovalac hranljivih i lekovitih svojstava meda, Aleksandar Marić iz Sombora je pre jedne decenije počeo da se bavi pčelarstvom. Krenuo je je u rodnom gradu, a kasnije je košnice preselio u obližnji Stapar. Prvobitno je proizvodio med za vlasite, tačnije porodične potrebe, ali kako je počeo da vrca kvalitetan i vrlo ukusan med, zavredio je mnogo mušterija „sa kućnog praga“.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Odžacima

Vredni i preduzimljivi mladi ljudi, pogotovo oni iz manjih sredina, spremni su da se bave poljoprivredom i probaju sami da stvore “hleb sa sedam kora”. Ali, kada ima volje, ima i načina. Tako je Marko Uzelac iz Odžaka, nakon završenog fakulteta koji nema dodirnih tačaka sa agrarom, odlučio da se bavi pčelarstvom. Početak je bio naizgled jednostavan; gledao je kako to rade stariji i iskusniji.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda na Fruškoj Gori

Med je jedan od nastarijih prirodnih zaslađivača koji ljudi konzumiraju od davnina, i to ne samo zbog lepog ukusa već i zbog mnogih, pre svega zdravstvenih svojstava. Danas ih ima mnogo vrsta, a oni pravi zaljubljenici u ovaj prirodni proizvod, nikada ne prestaju da istražuju sve njegove ukuse, kombinacije i blagodeti. Proizvođači meda, sa druge strane, zaljubljenici su uglavnom u prirodu i verovali ili ne, pčele. Da, i ta mala stvorenja zaista mogu postati ne samo deo porodice, već višedecenijske porodične proizvodnje meda, kao što je to slučaj sa porodicom Hunjadi iz Petrovaradina.

Dragičine pčele i košnice u Gakovu

Poznato je da ljubav ne poznaje granice, a u ovom slučaju ljubav prema pčelarstvu gospođe Dragice Mastilović iz Gakova, opredelio je njen životni put. Ona možda nije jedina žena koja se ozbiljno bavi pčelarstvom u Srbiji, ali sigurno jedna od retkih koja radi na visokom, profesionalnom nivou. Odrastala je uz pčelarenje u roditeljskoj kući, a kasnije je proizvodnja meda i pčelinjih proizvoda postalo njeno životno opredelenje. Odavno je razbila predrasude da je pčelarstvo muški posao. U njenom slučaju, muški članovi porodice služe samo kao povremena, sezonska ispomoć.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Bezdanu

Pčelarenje u somborskoj porodici Stanković traje vekovima, s obzirom da su im preci bili salašari, a u davna vremena gotovo svaki salaš je imao po nekoliko košnica. Ipak, u prvim decenijama prošlog veka, pčelarstvo se u ovoj porodici intenziviralo, tačnije postalo glavni izvor prihoda za većinu njenih članova. Tako je i danas. Uz oca Miodraga i majku Anu, pčelarstvom se bavi uspešno četrdesetpetogodišnji Bojan Stanković, a i njegov dvanaestogodišnji sin, koji odrasta ne samo gledajući, već i radeći sa ocem i dedom, po svoj prilici je trasirao put.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda

Iako su sneg i mraz iznenadili poljoprivredne proizvođače u aprilu,a košnice su već iseljene blizu ratarskih i voćarskih kultura, ipak kažu da je zima gotova. Mladog pčelara Stanislava Krajcera iz Novog Sada zatekli smo u Novom Miloševu gde uz uljanu repicu trenutno boravi zajedno sa svojim pčelama.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Loznici

Da zima nije gotova samo za ratare, povrtare i voćare potvrdio nam je i Lozničanin Milan Grujić koga smo zatekli u njegovom pčelinjaku.

Uzgoj pčela i proizvodnja košnica u Vrbasu

Kada je naš današnji mladi domaćin Marko Stanimirović iz Vrbasa zajedno sa svojom porodicom razmišljao o zasnivanju malog privatnog biznisa, nije ni slutio da će za kratko vreme ostvariti zavidan uspeh i postati oslonac mnogim pčelarima koji ili započinju, ili šire svoju proizvodnju. Sve je počelo nakon Markovog povratka sa privremenog rada u Rusiji i predloga njegovog oca Milana da započnu porodičnu pčelarsku proizvodnju. Iako u prvi mah nevoljan, Marko je nakon nekoliko selidbi košnica i druženja sa iskusnim pčelarima shvatio lepotu pčelarstva i odlučio da – zajedno sa mlađim bratom Dušanom – započene sopstvenu proizvodnju. Međutim, tu nije kraj. I dok su njih dvojica nekoliko godina pčelarili sa malim brojem košnica, gubitak zaposlenja njihovih roditelja prinudio ih je na povećaje obima rada. Tada su otpremnine i ušteđevine uložene, ali ne u pčelarsku proizvodnju, već u pogon za proizvodnju košnica.

SPOS gradi postrojenje za prikupljanje meda

Srpsko pčelarstvo je u usponu i razvija se iz godine u godinu. Protekle 2016. godine dostignut je najveći broj košnica u srpskoj istoriji.

Međunarodna pčelarska konferencija, Pomerajmo granice

U nastupajućoj 2017. godini Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je oko 20% više sredstava za finansiranje pčelarske proizvodnje u odnosu na tekuću 2016. godinu – rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na otvaranju međunarodne pčelarske konferencije pod nazivom „Pomerajmo granice“ održanoj na Novosadskom sajmu.

Organski uzgoj pčela na jugu Srbije

Stidljivi sumrak polako stiže i u selo Ivanje koje se nalazi na 870 m nadmorske visine Radan planine. Na tom mestu zatičemo našeg domaćina Milomira Ljubića.

Proizvodnja i plasman meda, Medna ravnica

Srđan Aćimov iz Tovariševa i Đorđe Stanisavljev iz Novog Sada, dva su ambiciozna i mlada momka, drugari koji su krenuli putem jednog divnog poziva – pčelarstva. Od prvobitnog hobija, svoju pčelarsku priču proširili su na stotinak košnica koje sami prave u svojoj radionici. Pored toga, napravili su i svoju punionicu za med, a njihovi medni proizvodi postaju sve prepoznatljiviji. Đorđe nam je ispričao nešto više o svemu što su stvorili.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Kikindi

Do pre tri godine naš današnji domaćin Mlađan Micić poreklom iz Rožnja na Majevici sa prebivalištem u Kikindi bio je, kako sam kaže, naftaš. Tada je napustio to zanimanje i u potpunosti se posvetio svojoj drugoj velikoj ljubavi – pčelarstvu, kojim je počeo da se bavi pre skoro 20 godina. Mlađan je u tom trenutku sa svojim prijateljem i iskusnim pčelarem odlazio u pčelarenje, ne znajući praktično ništa o tom pozivu. Malo po malo ulazio je u srž priče, postepeno učio i na kraju se odlučio da i sebi nabavi tri roja i koju košnicu…Onako, čisto da ih ima… Taj nehajni plan rezultuirao je stvaranjem impresivnog pčelinjaka koji je rastao iz godine u godinu.

Pčelarenje u dvoje u Kikindi

Kada u emisiji „U našem ataru“ radimo priču o pčelarskoj proizvodnji, najčešće je u pitanju iskusan pčelar sa velikim brojem košnica koji svoju proizvodnju razvija godinama i koji se može pohvaliti izuzetnim rezultatima postignutim u prošlosti. Retke su priče o mladim pčelarima, a još ređe priče o mladim parovima koji su svo svoje slobodno vreme posvetili svojim pčelinjacima i proizvodnji meda. E pa danas je situacija drugačija: dozvolite nam da vam predstavimo Zlatka Popetrua i Irenu Zarić iz Kikinde koji zajedničkim snagama brinu o ovom malom i udubno ušuškanom pčelinjaku, smeštenom odmah na izlasku iz grada.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda, Medna ravnica

Srđan Aćimov iz Tovariševa i Đorđe Stanisavljev iz Novog Sada, dva su ambiciozna i mlada momka, drugari koji su krenuli putem jednog divnog poziva – pčelarstva. Od prvobitnog hobija, svoju pčelarsku priču proširili su na stotinak košnica koje sami prave u svojoj radionici.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda, porodice Radujko

Kada nije na naftaškim poljima, Miroslav Radujko iz Kikinde vreme provodi uz svoje pčele koje drži više radi hobija nego radi neke ozbiljne proizvodnje. Kako sam kaže, da nije njegovih košnica bilo bi mnogo više stresnih a mnogo manje opuštenih trenutaka. Najzaslužniji za to što je Miroslav uopšte počeo da se bavi pčelarstvom jeste njegov poznanik, kolega pčelar i mentor Duško Duvnjak, koji mu je pre šest godina poklonio jedno društvo i na taj način pokrenuo lavinu zvanu ljubav prema pčelama. Danas, naš domaćin ima oko 40 košnica i isto toliko društava.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Kikindi

Priča o pčelarskoj proizvodnji Zorana Radišića iz Kikinde počinje pre nešto više od 15 godina kada mu je poznanik poklonio dve košnice i to samo da bi mu Zoran pravio društvo i pčelario zajedno sa njim. Međutim, ovaj poziv je legao našem domaćinu i ubrzo je na svoje dve dodao još sedam košnica što je ustvari i obeležilo zvaničan početak Zoranovog bavljenja pčelarstvom.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda na Fruškoj gori

Ovaj predivni pčelinjak smešten je na oko pet kilometara od Beočina i pripada Radomiru Laziću, prvo komandandiru područno-vatrogasne jedinice u Beočinu, pa onda i pasioniranom pčelaru čiji su se još pretci sa uspehom bavili tim pozivom. Rastući uz pčele i proizvodnju meda, naš današnji domaćin je 2009. godine odlučio da od ovog placa napravi sopstveni mali raj i tu provede retke trenutke mira i odmora – i to ni manje ni više nego radeći sa pčelama.

Udruženje pčelara Dunav iz Apatina

Kada smo prošle godine posetili pčelare iz Požarevca i porazgovarali sa članovima udruženja pčelara „Požarevac“, rečeno nam je da bi smo trebali da posetimo još jedno izuzetno udruženje koje funkcioniše bez trzavica i problema i omogućava svojim članovima ne samo dobar plasman i edukacije, već i emocionalnu satisfakciju kroz filantropski rad. Ovaj put u pitanju je društvo pčelara „Dunav“ iz Apatina, koje postoji praktično od 1945. godine.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Lešnica

Priča o pčelarskoj proizvodnji Slobodana Arsenijevića iz Lešnice kod Loznice počinje još u njegovom detinjstvu kada je pčelario zajedno sa svojim dedom koji je pre više desetina godina imao ni manje ni više do 200 košnica. Radeći povremeno sa njime, naš domaćin je zavoleo pčelarstvo i '70 godine prošlog veka odlučio da mu se posveti, ne u potpunosti, ali dovoljno da može da održava današnju proizvodnju ali i da bude na raspolaganju svojim sugrađanima kao član dobrovoljačkog vatrogasnog društva. Danas Slobodan ima oko 50 društava na tri pčelinjaka i koristi kako DB tako i LR košnice.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda i pogača u Banatu

Porodica Tomić iz Jarkovca kod Sečnja bavi se pčelarstvom već više od 50 godina. Naime, još je davne 1961. godine Vladimir Tomić skinuo jedan roj sa grane, ni ne slutivši da je na taj način započeo porodičnu tradiciju od koje će živeti ne samo njegov sin, već i unuk i praunuci. Od jedne košnice i – možemo slobodno reći – amaterskog pristupa radu, ova porodica je danas dostigla broj košnica kojim se malo ko u Srbiji može pohvaliti.

Otkrivanje Američke truleži legla u košnicama

U ovom pčelinjaku od četrdesetak košnica u blizini Apatina na potezu koji se naziva Budžak postoji osnovana sumnja da se pojavila ozbiljna bolest legla poznata kao Američka trulež, zbog čega je na licu mesta šestočlana komisija za zdravstveni pregled pčela. Ova komisija se sastoji od iskusnih pčelara iz apatinskog društva pčelara “Dunav” predvođena njihovim predsednikom Radetom Stevanovićem.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Banatskom Velikom selu

Priča o pčelarskoj proizvodnji Saše Čolaka iz Banatskog Velikog Sela počela je pre skoro trideset godina i to, kako kaže naš domaćin, sasvim slučajno.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda

Ovo je pčelinjak Radeta Stevanovića iz Apatina, predsednika društva pčelara „Dunav“ iz istog mesta i sada već vrlo iskusnog pčelara. Priča o njegovoj pčelarskoj proizvodnji počela je pre četrnaest godina kada je pronašao novinski članak o pčelarstvu koji mu je zaokupio pažnju i probudio radoznalost.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda Slavoljuba Pokrajca

Dozvolite nam da vam predstavimo Slavoljuba Pokrajca – pčelara iz Apatina koji je pčelarstvom počeo da se bavi samo kako bi se rešio dokolice…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Apatinu

Priča o pčelarskoj proizvodnji Siniše Stojšića – nekada iz Stapara, danas iz Apatina – počinje pre skoro 20 godina kada je nakon očeve smrti nasledio 22 eLeR košnice koje su zahtevale rad i brigu. Tokom prvih nekoliko godina održavao je taj broj i nije imao nameru da širi proizvodnju sve do 2005. godine kada je napravio zaokret i počeo da se ozbiljnije bavi pčelarstvom, što je podrazumevalo ne samo veća sredstva za ulaganje, već i stalnu edukaciju. Godinu dana kasnije, preselivši se iz Stapara u Apatin gde i danas živi, počeo je da se profesionalno bavi pčelarstvom i da od tog poziva živi.

Fond za razvoj poljoprivrede u Svrljigu

U Svrljigu godinama postoji i uspešno radi fond za razvoj poljoprivrede. Za razliku od mnogih u opštinama Srbije koji stagniraju u visini sredstava za razvoj poljoprivrede, svrljiški je došao do čak 10% novca iz opštinskog budžeta.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Vlaški Do

Vlaški Do, selo u opštini Smederevska Palanka, na 80 km južno od Beograda, obiluje bagremom, a njegovu klimu su stručnjaci okarakterisali kao izuzetno pogodnu za pčelarstvo. Veliki broj košnica i pčelara koji ne zive u Vlaškom Dolu, stacioniran je ovde upravo zbog gore navedenih činjenica. Jedan od najuspešnijih u selu je Slavko Matejić koji se ovim poslom bavi 34 godine a mnoge je i naučio tajnama ovog zanata. Ima preko 100 košnica, koje su trenutno na Fruškoj gori a u zavisnosti od godine proizvede i do 4 tone meda. Iako nije mogao da nam pokaže svoje pčele, rado je predstavio selo i udruženje čiji je član…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Suseku

Kada se ukus meda i zvuk zujanja pčela uvuče u jedno porodično domaćinstvo, on tu ostaje. Još pradeda Gavrila Dejanovića, pčelara iz Suseka, počeo je da se bavi pčelarstvom pre skoro 150 godina. Tu tradiciju nastavili su i unapređivali i deda i otac, dok je Gavrilo strpljivo posmatrao i učio. Danas njegov sin Nikola i on imaju 270 košnica od kojih su 140 proizvodne, a ostalo su sedmoramni, petoramni i troramni oplodnjaci za proizvodnju rojeva i matica. Ipak, bez obzira na veliki broj košnica, prinos meda za sada nije dobar…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Kovačici

Pčelarstvo kao lek ili bolje rečeno terapija. Dušanu Đurici iz banatskog sela Kovačica lekar je naredio da odabere jednu od dve terapije za tešku bolest sa kojom se borio u tom trenutku – pecanje ili pčelarstvo…

Pčelarska proizvodnja mladog bračnog para koji je iz grada otišao na selo

Mladim ljudima nije potrebno mnogo da napuste selo i zapute se u grad, često vođeni uverenjem da ih tamo čeka bolji, lakši i bogatiji život. Ali, šta je potrebno da mladi bračni par iz grada poput Novog Sada pređe u malo sremsko selo poput Suseka…

Završno predavanje na projektu Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini

Evropi je potrebno preko 40.000 dodatnih tona meda da bi zadovoljila potražnju i nadoknadila deficit na tržištu. I dok je u granicama Evropske unije potražnja za medom velika a pčelarstvo izuzetno cenjeno, u Srbiji se o pčelarstvu govori kao o grani poljoprivrede koja ima ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal. Da bi došlo do njegovog unapređenja potrebno je uvesti inovacije, ali i rešiti probleme sa kojima se susreće prosečan pčelar…

Projekat razvoja pčelarstva u Vojvodini, Sremska Mitrovica

Posle Novog Sada, Sombora, Šida, Rume i Bačke Palanke edukativna radionica pčelarstva stigla je i u Sremsku Mitrovicu. Dolaskom lepog vremena pčelari imaju dosta posla u svojim pčelinjacima ali za nova saznanja vremena se uvek nađe. Naročito kada su u pitanju povoljni krediti od 2 odsto koje će i ove godine imati na raspolaganju vojvođanski pčelari.

Projekat razvoj pčelarstva u Vojvodini, Bačka Palanka

Znaju pčelari vrlo dobro da su avgustovski radovi najvažniji i da tada praktično počinje pčelarska sezone, ali isto tako znaju da su radovi u martu najopsežniji i veoma važni pred prvu pašu. Veoma je bitno utvrditi zdravstveno stanje i kvalitet legla naročito zbog netipičnih vremenskih okolnosti koje su vladale ove zime. Kao i svi drugi pčelari i oni u Bačkoj Palanci s puno optimizma ulaze u novu sezonu.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Čačanskoj opštini

Uvek je zadovoljstvo posetiti pčelarske proizvodnje i porazgovarati sa pčelarima, bilo da je u pitanju početnik ili stari lisac koji sve tajne svog poziva drži u malom prstu. Zbog toga nas je izuzetno obradovalo što se naš današnji domaćin Milan Živanović iz Čačka odazvao pozivu i pristao da nam predstavi svoju proizvodnju koja danas broji oko 120 košnica i predstavlja neku vrstu porodične tradicije.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda

Pčelari su posebna vrsta ljudi: smireni, odmereni i umereni, sa blagim pogledom i još blažim osmehom na licu, iskreno posvećeni svom pozivu i spremni da zbog njega pređu stotine kilometara ne bi li pronašli pravu pašu. Sličan utisak ostavlja i Dragan Mrđan iz Vrbasa, pčelar kojeg smo upoznali sasvim slučajno tokom jednog od naših putovanja po – verovali ili ne – Sremu. Tačnije, u pitanju je bilo selo Ljuba kod Erdevika u kojem je napravio svoje prve korake kao pčelar.

Pčelarska proizvodnja u selu Gornja Vrezina

U Gornjoj Vrežini kod Niša ima petnaestak pčelara, a među njima ponajbolji je Milovan Icić. On i njegova supruga Zorica se pčelarenjem ne bave u slobodno vreme iz hobija ili zato što nemaju šta drugo da rade. Oni zapravo ne žele drugo da rade…

Pokretno pčelarstvo na jugu Srbije

U pčelarstvu se razlikuje stacionarno i mobilno pčelarenje. Danas govorimo o mobilnom. Držanje košnica u pokretnim kontejnerima je višestruko korisno. Na obroncima Svrljiških planina sreli smo Svetislavku Đurić koja na ovaj način čuva 44 košnice…

Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini, Subotica

U cilju razvoja pčelarstva u Vojvodini, posle Novog Sada, Sombora, Rume i Šida održana je radionica i u Subotici. Eminentni predavači tamošnjim pčelarima predstavili su aktuelnosti iz ove oblasti, a osim korisnih saveta koji će doprineti boljem poslovanju, na radionici je predstavljena i linija povoljnih podsticajnih kredita koje daje pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Med je velika razvojna šansa za mala ruralna mesta, a sredstva koja odobrava Pokrajina i uslovi pod kojima će ih vraćati su više nego povoljni.

Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini

I dok pčele miruju, pčelari svakako ne. Zimska predavanja o razvoju pčelarstva u AP Vojvodini su u toku, a teme razne. Od same tehnologije proizvodnje, zdravstvene bezbednosti i izvoza meda, preko priča o udruživanju…

Osnovan klaster pčelara, Panonska pčela

Iako već godinama postoje brojna udruženja pčelara, ova značajna grana poljoprivrede konačno je dobila i svoj klaster. Konstitutivna sednica održana je u Novom Sadu, a klaster je okupio osim brojnih pčelara i važne naučne institucije sa ciljem razvoja pčelarstva u Vojvodini…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Hajdučica

Za skoro 20 godina pčelarenja Rade Veličkovski stigao je do 100 pčelinjih društava sa godišnjom proizvodnjom i do 4 tone meda kad su dobre paše. Prošla sezona nije bila na očekivanom nivou, kaže pčelar iz Hajdučice nadomak Plandišta. Nekih uzroka nastalih usled vremenskih neprilika pčelari su svesni, ali ih više brine ako iza svega stoje pesticidi.

Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini, Ruma

Posle Sombora, Novog Sada i Šida i rumski pčelari imali su priliku da čuju aktuelnosti iz ove oblasti, i to od eminentnih stručnjaka. Docent Ivan Pihler, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, rumskim je pčelarimana preneo lično iskustvo koje je imao u jednom višegodišnjem projektu. Pregledi pčelinjih društava uglavnom dolaze u periodu kada su poljoprivrednici prezauzeti drugim poslovima, ali radi se o važnoj meri u kojoj ne bi smeli imati grešaka, koji god model kontrole pčelar odabere, istakao je Pihler…

Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini

Pčelarstvo u Srbiji može i mora biti na daleko višem nivou nego što je danas. Prijatno je iznenadio podatak da trenutno u Srbiji ima oko 450.000 registrovanih pčelinjih društava, ali mogućnosti su daleko veće, kaže dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu…

Razvoj pčelarstva u AP Vojvodini, Šid

Koliki su potencijali pčelarstva u Srbiji možda najbolje svedoči podatak da je u 2013. godini izvezeno 2.850 tona meda što je naš najbolji rezultat kada je u pitanju izvoz hrane životinjskog porekla. Novi pravilnici, nove bolesti i još puno toga novog očekuje naše pčelare u vremenima koja dolaze. Neminovnost koju vredni pčelari žele spremno da dočekaju pa ne čudi što je skupštinaska sala Opštine Šid bila premala da primi sve zainteresovane koji su od naših eminentnih stručnjaka mogli da saznaju puno toga. Šidski pčelari već su postali prepoznatljivi po svom polenu, pa ukoliko budu uskladili i ostale zakonske obaveze nema bojazni da će proizvod biti besprekornog kvaliteta, rekla je profesorica Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Beli Potok

Mladi Dejan Milošević iz Belog Potoka u blizini Leskovca počeo je da se bavi pčelarstvom potpuno neplanirano, kada je na leto 2012. godine u kuhinjskom dimnjaku porodične kuće zatekao roj sa maticom. Odatle, Dejan ga je prebacio u svoju prvu DB košnicu i na taj način pokrenuo pčelarsku proizvodnju koja danas, tri godine kasnije, broji 24 društva. U trenutku naše posete prikupljanje meda je završeno, a zbog malog broja košnica naš mladi domaćin išao je samo na bagremnovu i šumsku pašu…

Udruženje pčelara u Braničevskom okrugu

Pčelarstvo je oduvek zauzimalo značajno mesto u poljoprivredi Barajevskog okruga. Poznata po selećem pčelarstvu, ova teritorija se u prošlosti mogla pohvaliti ne samo velikim brojem vrhunskih pčelara, već i sa najviše registrovanih vozila za seobu pčela u staroj Jugoslaviji. Sakupljači meda i zaljubljenici u ovaj poziv su još tada shvatili da je potrebno organizovati se na pravi način ne bi li se podstaklo i unapredilo pčelarstvo u tom regionu. Iz tog razloga osnovano je udurženje pčelara „Požarevac“ koje sa uspehom funkcioniše već pet decenija. Zasnivajući svoj rad na “programu pčelarstva” i uz podršku lokalne samouprave, tokom poslednjih nekoliko godina udruženje je dostiglo visine na kojima nije bilo ranije. Danas broji 300 članova i nalazi se rame uz rame sa udruženjem pčelara „Beograd“ koje je do skoro bilo neprikosnoveno…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Mionici

Oko Mitrovdana naša ekipa posetila je pčelara Olivera Bitičaja iz Mionice, na njegovoj vikendici nedaleko od grada. Sportskoj javnosti Oliver je poznat pošto je godinama bio uspešan karatista, a kasnije i trener…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji

Povlačenje novca iz pretpristupnih fondova Evropske unije, najvažniji je segment u procesu tranzicije za svakog poljoprivrednika, pokazuju iskustva iz regiona, konkretno iz Hrvatske i Slovenije…

Udruženje pčelara iz Inđije, podnelo tužbu protiv nesavesnih voćara

Pet članova Udruženja pčelara ‘Roj’ podnelo je tužbu višem sudu u Novom Sadu protiv voćarskih zadruga iz Novog Slankamena zbog, kako su naveli, neselektivnog tretiranja vočaka herbicidima i insekticidima. Nije bilo ni odgovarajućeg stručnog nadzora što je u aprilu ove godine dovelo do uništenja preko hiljadu košnica u ataru tog sremskog sela…

Problemi pčelara sa nesavesnim voćarima u Slankamenu

Na stotine hektara pod voćem i sa modernim zasadima, kao i hladnjačama, sremsko selo Novi Slankamen s razlogom se svrstava među najpoznatije i najrazvijenije voćarske krajeve Srbije. Veliki broj tamošnjih stanovnika ostvaruje egzistenciju zahvaljujući upravo toj grani poljoprivrede, ali tamo gde se vrti veliki novac tu i krvav trag ostaje…

Proizvodnja kravljeg sira na planini Javor

Na poljoprivrednom gazdinstvu Radoševića koje se nalazi u selu Kušići kod Ivanjice, zastupljeno je nekoliko grana poljoprivrede. Teško je opredeliti se za primarnu proizvodnju, jer je tržište veoma nestabilno, pa zato Radoševići seju krompir, žito, imaju malinjak, košnice, a bave se i proizvodnjom kravljeg sira. Ipak najveće prihode ostvaruju prodajom bukovine…

Profit u vinogradima i proizvodnji meda, STAR 28

U ataru sela Porodin u žabarskoj opštini nekada je dominiralo vinogradarstvo. Na 250 metara nadmorske visine, sa konstantnim vetrom i jednim slojem gline u zemljištu koje zadržava vlagu, selo Porodin i danas ima idealne uslove za proizvodnju kvalitetnog grožđa. Međutim, sedamdesetih godina prošlog veka veliki broj radno sposobnog stanovništva napustio je taj kraj pa su danas vinogradi prava retkost…

Pčele i proizvodnja meda, energetska efikasnost i biomasa, STAR projekat 10

Predstavljamo dva mlada pčelara iz Vršca, Gorana Pavlova i Zorana Markovića. Kao i većini drugih pčelara u Srbiji ni njima nije jasno zašto pčelarstvo kod nas nije na višem nivou s obzirom na prednosti koje imamo na sve druge u regionu. Potencijal ogroman, a učinak minimalan, pa se na pčelarenje mladi ljudi odlučuju samo da bi ostvarili dodatni prihod…

Udruženje pčelara iz Barajeva

Pčelarsko društvo “Barajevo” osnovano je 2009. godine, sa ciljem da okupi pčelare sa teritorije ove opštine, pruži mogućnost edukacije i stručnog usavršavanja, kao i podršku pri prevazilaženju problema koje pčelari imaju u svakodnevnom radu. Ono takođe, promoviše proizvode svojih članova kroz manifesetaciju “Barajevski medenjak”…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Barajevu

Upoznajte Aleksu Škorića, penzionisanog građevinca iz Beograda, koji se bavi pčelarstvom preko pet decenija. Još davne 1957. godine prvi put je učestvovao u vrcanju bagremovog meda, radeći rame uz rame sa svojim ocem koji je ljubav prema pčelarstvu nasledio od svog starog. Tada mu je – ugledavši maticu – postalo sasvim jasno da će se pčelarstvom baviti do kraja svog života. Od tog trenutka prošlo je mnogo vremena – vremena koje je donelo promene…

Pčelarska proizvodnja i obuka pčelara početnika

Naš domaćin Prvoslav Jelić iz Resnika prvi put je došao u kontakt sa pčelama sa svega pet godina starosti, pomežući svom stricu koji je imao 78 košnica u svojoj proizvodnji. Vreme je prolazilo a njegova ljubav prema pčelarstvu nije jenjavala, tako da se pre 28 godina odlučio pokrene sopstvenu malu proizvodnju. Na samom početku je smatrao da će mu pet košnica biti sasvim dovoljno kako bi obezbedio med za sebe i svoju porodicu i održavao svoj hobi…

Profesionalna pčelarska proizvodnja

Koliko pčelarska proizvodnja može da postane ozbiljan biznis pokazuje primer elektro-inženjera Gorana Novković iz Beograda koji se profesionalno bavi pčelarstvom već 15 godina. U momentu našeg dolaska u njegov pčelinjak koji se nalazi Velikom Borku kod Barajeva, tekle su pripreme za selidbu košnica i početak sezone paša. Zamolili smo našeg domaćina da napravi kratku pauzu i ispriča nam o početcima i možda otkrije tajnu uspeha svoje proizvodnje…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Barajevu

Na desetak kilometara od Barajeva nalazi se selo Manić i pčelinjak Predraga Ivankovića, bankara koji za hobi nije odabrao pecanje, kartanje ili fudbal, već pčelarenje. Ovaj vredni suprug i otac dvoje dece pčelarstvom je počeo da se bavi pre pet godina, krenuvši praktično od nule…

Paša uljane repice

Posle lošeg vremena početkom aprila, nekoliko lepih dana je izmamilo cvetanje biljaka i preklapanje pčelinjih paša. Tako na primer cvetanje vrbe koja predstavlja prvu veliku nektarsku i polensku pašu je okasnilo i počelo je da se preklapa sa pašom uljane repice koja je počela da se otvara već posle 10. aprila…

Odabir matice roditelja uzgajanih matica na pčelinjaku

Uspeh pčeljinjeg društva za vreme proizvodne sezone u najvećoj meri zavisi od kvaliteta matice. To je u tolikoj meri izraženo da svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, neće mnogo pomoći ako je matica loša…

Aprilski pregledi pčela

Loše vremenske prilike u prvoj polovini aprila su ozrokovale da mnogi prvi prolećni pregled pčela obavljaju tek sada. Obzirom da je broj mladih pčela sve veći, pčele pokazuju težnju za izgradnjom saća, te bi trebalo svim društvima dodati po jednu ili dve satne osnove…

Oprašivanje voća pčelama

Već smo napomenuli da se zbog niskih temperatura i kišnog vremena mnoga cvetanja voća preklapaju u prvoj polovini aprila. Iz ovih razloga pčele neće moći u potpunosti da iskoriste ovu pašu jer će ona biti burna i kratka. Kajsije koje su počele sa cvetanjem krajem marta još uvek se nalaze u cvatu, a rascvetale su se trnjine, breskve, sa cvetanjem počinju kruške, višnje i trešnje, a ponegde i jabuke. Efikasnost medonosne pčele kao oprašivača najviše dolazi do izražaja upravo u oprašivanju voćaka…

Oprašivanje voća

Već smo napomenuli da zbog niskih temperatura i kišnog vremena mnoga cvetanja voća se preklopaju u prvoj polovini aprila. Iz ovih razloga pčele neće moći u potpunosti da iskoriste ovu pašu jer će ona biti burna i kratka. Kajsije koje su počele sa cvetanjem krajem marta još uvek se nalaze u cvatu, a rascvetale su se trnjine, breskve, sa cvetanjem počinju kruške, višnje i trešnje, a ponegde i jabuke. Efikasnost medonosne pčele kao oprašivača najviše dolazi do izražaja upravo u oprašivanju voćaka…

Stimulativna prihrana pčela

Niske temperature i kišno vreme krajem marta i početkom aprila su usporile razvoj vegetacije i razvoj pčelinjih društava. Na mnogim pčelinjacima zbog loših vremenskih uslova još uvek nije obavljen detaljan prolećni pregled. Obzirom da se promenljivo i hladno vreme javlja tokom cele prve polovine aprila, neophodno je vršiti stimulativna prihranjivanja pčelinjih društava kako bi što manje zaostala u razvoju. Ako u košnicama imamo dovoljnih količina zatvorenog meda odlična podsticajna prihrana je otklapanje ramova sa medom…

Pčela kao oprašivač voća

Već smo napomenuli da zbog niskih temperatura i kišnog vremena mnoga cvetanja voća se preklopaju u prvoj polovini aprila. Iz ovih razloga pčele neće moći u potpunosti da iskoriste ovu pašu jer će ona biti burna i kratka. Kajsije koje su počele sa cvetanjem krajem marta još uvek se nalaze u cvatu, a rascvetale su se trnjine, breskve, sa cvetanjem počinju kruške, višnje i trešnje, a ponegde i jabuke. Efikasnost medonosne pčele kao oprašivača najviše dolazi do izražaja upravo u oprašivanju voćaka…

Sprečavanje pojave grabeži

Grabež koja se najčešće dešava u bespašnom periodu može da nanese velike štete pčelinjacima. Najefikasnija borba je preventiva: - Ako je neophodno izvršiti pregled društava ramove sa medom obavezno prekriti vlažnom krpom ili odlagati u zatvorenu praznu košnicu – Slaba društva i rojeve po mogućnosti držati izdvojeno od jakih proizvodnih društava. – Leta na košnici ne proširivati do prve nedelje aprila. – Prihranu vršiti predveče ili rano ujutru bez prosipanja sirupa unutar i oko košnice.

Pojava grabeži 02

Grabež se najčešće javlja kada u prirodi nema dovoljno nektarne paše. Počinje tako što pčele tuđice pronalaze lako dostupan med u košnicama i o tome obaveštavaju ostale članove društva. Pčele tuđice se mogu primetiti kada prilaze tuđem društvu. Na njima se može primetiti izgled lutalice nervoznog ponašanja. Ne spoštaju se slobodno na leto nego pokušavaju da skliznu u košnicu pored stražarica ne dotičući ih…

Pojava grabeži

Pčelinja društva ne poštuju jedno drugo kada je u pitanju posedovanje meda. Priroda uči medonosne pčele da traže hranu bilo gde, i kada je nađu smatraju je sopstvenom. Čim pčele u proleće počnu da izleću, počinju da traže i hranu. One neće biti privučene samo nektarom i slatkim sirupima nego i medom iz drugih pčelinjih društava ukoliko je on dostupan…

Martovski pregled pčelinjih društava

Još jednom napominjemo da se pregled pčelinjih društava u martu vrši radi čišćenja košnica od zimskih ostatataka (mrtvih pčela, uginulog legla, prljavštine..), sticanja uvida u stanje pčelinjih društava i da bi se eventualnim intervencijama pomoglo pčelama. Košnice se otvaraju u najtoplijem delu dana…

Podsticajno prihranjivanje pčela

Druga polovina marta je idealan period za podsticajno prihranjivanje pčela, kako bi matice pojačano polagale jaja. Ako u košnicama imamo dovoljnih količina zatvorenog meda odlična podsticajna prihrana je otklapanje ramova sa medom kako sa strane klubeta tako i venaca meda iznad legla. Pri ovome treba voditi računa da med ne kaplje po podnjači a naročito ne po letu košnice, jer bi to moglo izazvati grabež. Kada se vrši otklapanje meda to se radi u svim košnicama na pčelinjaku…

Podsticajno hranjenje pčela u martu

Već je napomenuto da su pčele zbog blage zime povukle dosta legla, a da hladan mart može izazvati brojne probleme. Brojno leglo od pčela iziskuje napore u skupljanju polena, hranjenju legla i grejanju legla. U ovim procesima pčele gube dosta energije. Iako u martu već počinju da cvetaju brojne biljke ako su dani hladni pčele neće moći da sakupljaju polen i nektar…

Apiterapija

Konferencija o apiterapiji u organizaciji Udruženja za apiterapiju i unapređenje integrativne zaštite Beograda „API-BEO“, društva pčelara „Jovan Živanović“ i klastera „Panaonska pčela“ koja je održana na novosadskom Medicinskom fakultetu, kroz niz predavanja obradila je mnoge teme vezane za ovo polje tradicionalne medicine. Oko stotirnu pčelara imalo je prilike da prisustvuje predavanjima nekih od najeminentnijih stručnjaka iz sveta pčelarstva, ne bi li saznali više o apiterapiji, koja je – najjednostavnije rečeno – primena pčelinjih proizvoda u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji od bolesti…

Utvrđivanje štete u košnicama posle zime

Loše vreme tokom početka marta može da ima veoma negativne posledice na pčelinja društva. Tokom blage zime kakva je za nama, matice su krenule sa polaganjem jaja vrlo rano. Pregledom nekih pčelinjih društava krajem februara utvrdilo se prisustvo legla na 3 do 5 ramova što je dosta više nego što je to uobičajeno za ovaj period godine…

Aktuelni martovski radovi u pčelinjaku

Pregled pčelinjih društava u martu se vrši radi čišćenja košnica od zimskih ostatataka (mrtvih pčela, uginulog legla, prljavštine..), sticanja uvida u stanje pčelinjih društava i da bi se eventualnim intervencijama pomoglo pčelama. Košnice se otvaraju u najtoplijem delu dana. Jaka pčelinja društva u martu već imaju 3 do 5 ramova legla tako da prilikom pregleda ne treba podizati sve ramove nego se podigne središnji ram i ako utvrdimo zadovoljavajući kvalitet legla drugi ramovi sa leglom se ne diraju. Ako utvrdimo da leglo nije zadovoljavajućeg kvaliteta ili ga nema, pregledamo ram po ram celu košnicu…

Mart na pčelinjaku

U martu ranije ili kasnije, dolazi do otopljenja i jačeg izleta pčela, tako da kada to vremenske prilike dozvole možemo izvršiti detaljniji pregled pčela. Pregled podrazumeva, čišćenje podnjača od zimskih odpadaka ili uginulih pčela. Ako su podnjače oštećene treba ih zameniti. Iz košnica treba izbaciti ubuđale ramove i zameniti ih novim…

Radovi na pčelinjaku krajem februara

Relativno blaga zima koja je lagano za nama, a naročito topao Januar, su uticali da količina legla u košnicama bude nešto veća. Ovo uzrokuje povećanu potrošnju hrane. Da ne bi došlo do stradanja pčelinjih društava od gladi na samom kraju zime, čim vremenski uslovi to dozvole, potrebno je izvršiti pregled društava i primaći zaostali med bliže leglu i klubetu pčela (Slika 3). Ukoliko se primeti manjak hrane, iz košnica koje imaju višak meda ram ili dva sa medom prebaciti u košnice bez meda. Ukoliko primetimo da su pčele pojele zimsku prihranu obavezno ih ponovo prihraniti…

Pčele radilice

Pčele radilice su po veličini najmanji, ali i najbrojniji članovi pčelinjeg društva. U toku godine dolazi do promena u broju i dužini života pčela radilica u košnici. Njihov broj se kreće od oko 20.000 u zimskom periodu, do 70.000 u periodu jakih paša krajem proleća i početkom leta. Leti žive najkraće svega 5 do 6 nedelja, dok zimi žive od 5 do 6 meseci…

Uloga truta

U pčeljinjem društvu trutovi imaju funkciju mužjaka kojima je glavna svrha postojanja da se spare sa maticom i produže vrstu. Svi trutovi koji se uspešno spare sa maticom gube život. Do skora se mislilo da trutovi nemaju nikakvu drugu ulogu u košnici, ali imaju pozitivan uticaj na radno raspoloženje košnice i na zagrevanje košnice. Trut nema žaoku kojom bi se branio. Ima kratak jezik koji upotrebljava da primi hranu od pčele radilice ili da je uzme sam iz ćelije saća sa nektarom ili medom. On ne sakuplja nektar iz cvetova…

Moderan pogon za preradu i pakovanje meda

Dok je sam proces proizvodnje meda i ovako izuzetno ozbiljan posao, njegov dalji plasman može da bude problem sam po sebi. Zbog toga postojanje otkupnih mesta koja u isto vreme vrše i preradu i pakovanje, može da bude ključno za unapređenje pčelarstva i osvajanje kako domaćeg, tako i svetskog tržišta…

Uloga matice u košnici

Normalno pčelinje društvo se sastoji od jedne matice, nekoliko stotina do 3.000 trutova i 10.000 do 70.000 radilica. Moguća su odstupanja od ovog pravila, ali to ne menja suštinu života pčeljinje zajednice. Matica i pčele radilice su stalni članovi pčelinjeg društva, dok su trutovi povremeni i javljaju se po pravilu za vreme sezone rojenja, ali ih ponekad može biti i van tog perioda…

Dužina života medonosnih pčela

Pitanje dužine života pojedinih članova pčelinje zajednice (matica, radilica, trut) je od velikog interesa za sve pčelare. Radilice kao najbrojnija kasta pčelinjeg društva ima veoma različitu dužinu života. U martu im je prosečna dužina života 35 dana dok se u junu svodi na 28 nekad čak i 22 dana. Od toga na rad u polju idu samo 3 do 9 dana. Sa druge strane pčele koje se izlegu u avgustu, septembru i oktobru prežive zimu, a postoje podaci da neke pčele požive i do 300 dana…

Kako dodati maticu

Dodavanje matice obično se vrši u transportnom kavezu u kojem je matica dobijena. Prvo se vrši uklanjanje stare matice iz društva, nakon čega se društvo ostavlja 12 do 24 časa da feromon stare matice oslabi. Nakon ovoga se na satonošu postavlja kavez sa novom maticom i pčelama pratilicama. Ako je sve odrađeno propisno pčele će dok budu probijale šećerni čep na kavezu matice primiti feromon nove matice i prihvatiti je…

Kako oceniti vrednost matica

Pčelinja matica može se ocenjivati na osnovu spoljašnjeg izgleda i preko vrednosti potomstva koje daje. Matica treba da ima izrazito dugačak i širok trbuh koji se postepeno sužava, a grudi joj moraju biti široke. Treba da se kreće polagano po saću i polaže jaja koncentrično. Mora odgovarati ustaljenoj pigmentaciji za rasu pčela kojoj pripada…

Januarsko prihranjivanje pčela

Zimsko prihranjivanje pčela se vrši čvrstom prihranom, odnosno to je najbolje uraditi mednom ili šećernom pogačom. Pčele je najbolje prihranjivati medom iz sopstvene proizvodnje, po mogućstvu prolećnim medom jer on ima i dosta polena. Obzirom da zbog cene meda većina pčelara koristi šećer u prihrani najbolje je da šećer bude invertovan, a da se pogača oplemeni sa vitaminskim ili mineralnim komponentama…

Ishrana pčela

Ukoliko želimo da imamo jaka, zdrava i produktivna pčelinja društva ishrana pčela mora biti dobra i po kvalitetu i po kvantitetu. Osnovni sastojci u ishrani pčela su med i polen. Med je energetska, a polen proteinska hrana. U larvenom stadijumu se troši više polena dok je ishrana odraslih pčela uglavnom vezana za nektar ili med. Procenjuje se da jedno pčelinje društvo za godinu potroši između 40 i 90 kg meda, što zavisi od vrste nektara, i jačine pčelinjeg društva, a takođe sakupi i oko 35 kg polena koji se uglavnom potroši za razvoj društva…

Pregled pčelinjih društava

Pčelinja društva se pregledaju samo kada za to postoji potreba. Često otvaranje košnica uznemirava pčele. Pregled košnica može biti letimičan i detaljan. Brz pregled se vrši u nepovoljnim vremenskim prilikama, a detaljan prilikom zamene matice i proširenja pčelinjeg društva. Pre pregleda je potrebno pripremiti dimilicu ili mesto nje rasprskivač vode i pčelarski nož za razdvajanje ramova…

Kako započeti sa pčelarenjem

Započeti sa pčelarenjem nikada nije kasno, mada je to najbolje učiniti u mladosti jer se tada najbolje razvija interes i ljubav za tu vrstu delatnosti. Pre kupovine rojeva obavezno prvo dobro proučiti neku literaturu o životu pčela i pčelarenju, a zatim se konsultovati sa nekim pčelarom ili još bolje upisati neku od školica pčelarstva koje se organizuju pri pčelarskim udruženjima..

Januar na pčelinjaku

Ako su pčelinja društva dobro snabdevena kvalitetnom hranom i pčelinjak zaštićen od vetrova, treba izbegavati svako uznemiravanje i ne dozvoliti da to čine domaće ili divlje životinje, od kojih neke mogu naneti velike štete. Neke vrste ptica kao što su žuna i detlić, mogu naneti štetu i pčelinjem društvu i košnici. U toku januara obično dođe do formiranja debljeg i trajnijeg snežnog pokrivača, koji može zatrpati košnice…

Virus deformisanih krila kod pčela

Kod jače zaraženosti pčelinjih društvama varoom javljaju se pčele sa zakržljalim ili deformisanim krilima ili pak nekim drugim nedostacima. Ovo se najčešće događa u drugoj polovini leta i u jesen i siguran je znak da je život pčelinjeg društva ugrožen. Uzročnik ove pojave je virus deformisanih krila…

Najčesća virusna oboljenja kod pčela

Po svojoj prirodi, virusi su jedva nešto više od genetskog materijala koji se nalazi u proteinskom omotaču. Praktično sva živa bića imaju svoje specifične viruse koji ih napadaju pa tako i medonosna pčela. Glavni prenosilac, kao i posredni i neposredni aktivator virusa kod pčela je varoa…

Varoza pčela

Varoa je opasna invazivna bolest – parazit koji se hrani hemolimfom larvi, lutki i odraslih pčela. Odrasle ženke varoe su krpelji dužine 1 do 1,5 mm i širine 1,5 do 2 mm. Hrane se hemolimfom pčela čime iscrpljuju pčele kojima se na taj način skraćuje životni vek, a pravljenjem ranica na hitinskoj membrani pčela umogućavaju nastajanje sekundarnih infekcija. Širenje varoe unutar košnice se vrši sa pčele na pčelu, a između košnica najčešće trutovima i grabežom…

Američka trulež legla kod pčela

Svaki pčelar i onaj koji misli da se bavi pčelarstvom kao hobijem ili profesionalnim zanimanjem, treba da zna da je američka trulež legla jedna od najopasnijih pčelinjih bolesti na svetu. Ovo je izrazito zarazna bolest koja zahvata samo pčelinje leglo. Izaziva je bakterja Paenibacillus larvae koja u procesu svog razmnožavanja formira spore koje su vrlo otporne i inficiraju kompletnu pčelarasku opremu i sve pčelinje proizvode…

Zimsko prihranjivanje pčela

Zimsko prihranjivanje pčela se vrši čvrstom prihranom, odnosno to je najbolje uraditi mednom ili šećernom pogačom. Obzirom da zbog cene meda većina pčelara koristi šećer u prihrani najbolje je da šećer bude invertovan, a da se pogača oplemeni sa vitaminskim ili mineralnim komponentama…

Tretiranje pčela oksalnom kiselinom

Tretiranje pčela oksalnom kiselinom nakapavanjem po klubetu pčela se vrši kada je spoljašnja temperatura od 0 do 10 stepeni celzijusa. Još bolje od 5 do 10 stepeni…

Zimsko prihranjivanje pčela

Blage novembarske temperature su uslovile da pčelinja društva budu vrlo aktivna, što je dovelo do povećane potrošnje rezervi hrane u košnici. Ako se ovako nešto ustanovi obavezno se mora vršiti prihranjivanje pčela. Zimi se pčelinja društva, po pravilu, ne prihranjuju. Treba im krajem leta uvek obezbediti dovoljne količine hrane za prezimIjavanje, pretprolećni i rani prolećni razvoj…

Tretiranje pčela protiv varoe oksalnom kiselinom

Varoa je ektoparazit pčela koji je otkroven još 1904. godine, a čiji ogroman ukupan negativan uticaj na pčelinja društva još nije u potpunosti utvrđen. Tretiranje pčela hemijskim preparatima tokom godine ima za posledicu ostavljanje rezidua u pčelinjim proizvodima…

Pčelinji otrov

Pčelinji otrov se ne deponuje izvan pčelinjeg tela nego ostaje u rezervoaru otrovne žlezde pčele sve dok ona nije prinuđena da ga u samoodbrani upotrebi. Novoizležena pčela radailica ima malo otrova, ali se njegova količina povećava do oko 0,4mg, kada je pčela stara 15 dana. Posle 18 dana starosti pčela više ne sintetiše otrov. Pčelinji otrov je bistra tečnost, kisele reakcije sa specifičnom težinom 1,13, oštrog i gorkog je ukusa i aromatičnog mirisa, na sobnoj temperaturi se brzo suši…

Propolis

Medonosne pčele sakupljaju smolastu materiju sa pupoljaka drveća, ili sa kore četinara i ona im služi za zatvaranje pukotina i otvora na košnici kao i za poliranje unutrašnjih zidova košnice i ćelija saće. U pogledu hemijskog sastava propolis je veoma heterogena materija. Reprezentativni uzorak sadrži oko 30% voskova, 50-55% smola i balzama, oko 10% eteričnih ulja i oko 10% polena…

Pčelinji vosak

Pčele radilice luče vosak iz četiri para žlezda koje se nalaze na donjoj strani trbuha pčele. Vosak nastaje sintezom iz prostih šećera kada je pčela stara oko dve nedelje. Za proizvodnju 1 kg voska pčele utroše 3 do 4 kg meda. Čist pčelinji vosak nastaje u vidu ljuspica i neposredno posle izlučivanja se stvrdnjavanja i bele je boje. Jedna izlučena ljuspica voska je teška svega 1,1mg tako da je za 1kg voska potrebno izlučiti 910 miliona ljuspica. Posle dužeg kontakta sa vazduhom vosak oksidiše i dobija žućkastu boju…

Matični mleč

Mleč sintetišu pčele radilice u starosti od 5 do 15 dana koje iz svojih nadždrelnih žlezda izlučuju sekret bogat proteinima i drugim dragocenim sastojcima, koji se intenzivnije stvara u bogatim polenskim pašama. Mlečom pčele hrane maticu tokom razvoja i kasnije tokom života, kao i mlade larve trutova i radilica. Istraživanja mleča privlači veliku pažnju naučnika, jer zahvaljujući svom sastvu matični mleč omogućava matici sasvim specifične funkcije u pčelinjem društvu i daleko veću dugovečnost u odnosu na pčele radilice…

Polen

U biljnom svetu polen predstavlja mušku polnu ćeliju, a za medonosnu pčelu izvor proteina, masti, minerala i vitamina bez čega se ne može odvijati reprodukcija pčelinjeg društva. Polen se sve više koristi kao sastavni deo lekovitih i dijetetskih proizvoda za ljudsku upotrebu. Količina proteina u polenu zavisi od vrste biljke sa koje ga pčela sakuplja i kreće se od 7% kod nekih vrsta bora, do 35% kod urmine palme, graška i pasulja…

Koliko je bitno oprašivanje pčela

Med, polen, propolis, vosak, matična mleč, pčelinj otrov, samo su lakovidljive koristi medonosnih pčela. Njihova najbitnija uloga je oprašivanje biljaka. U Vojvodini ova uloga je još izraženija, obzirom da zbog malih šumskih površina drugih oprašivača ima relativno malo a industrijske medonosne biljake poput suncokreta i uljane repice su zasejane na velikim površinama. Pčele su evoluirale zajedno sa biljkama cvetnicama. Prenoseći polen od cveta do cveta pčele kao nagradu dobijaju nektar. Pčela predstavlja idealan spoj oblika i funkcije za oprašivanje. Brzina mahanja krila je i do 230 zamaha u sekundi a telo im je prekriveno malim dlačicama koje se prilikom leta naelektrišu te kada pčela sleti na cvet polen bukvalno poleti ka njoj. Da bi pčela napravila 1kg meda potrebno je sakupiti tri puta veću količinu nektara za šta je potrebno oko 200.000 izleta pčela, a pri svakom izletu pčela obiđe oko 150 cvetova. Napominjemo da oni koji nisu izvršili jesenje tretiranje pčela protiv varoe to obavezno učine čim vremenski uslovi to dozvole…

Tretiranje pčela protiv varoe

Pčelarska proizvodnja u Leskovcu

Kada su nam rekli da ćemo upoznati jednog od najboljih pčelara leskovačkog kraja očekivali smo na stotine košnica, neverovatne količine meda i pčelinjih proizvoda, kao i hiljade i hiljade pčela koje vredno rade. Međutim ono što nas je dočekalo nije ni nalik tome…

Aktivnosti klastera ‘Panonska pčela’

IPA projekat prekogranične saradnje između Srbije i Hrvatske koji je pčelarima u Vojvodini doneo klaster Panonska pčela, završava se 13. decembra ove godine. Najveća korist ovog projekta je nastanak i postojanje klastera kao pravnog lica koje će doprineti razvoju pčelarstva kako u Vojvodini, tako i u Srbiji. Nakon završne konferencije u Osjeku, predviđene za novembar, menadžmentu klastera ostaje najteži zadatak – obezbediti održivost…

Projekat Panonska pčela

Nakon što je uspešno realizovan zajednički projekat u vezi sa borbom protiv svinjske kuge, Institut za veterinu iz Novog Sada i Osiječka županija pristupili su novom Ipa prekograničnom projektu. „Panonska pčela“ naziv je dvogodišnjeg projekta koji za cilj ima da se kroz povezivanje i umrežavanja proizvođača podigne kvalite meda i drugih pčelinjih proizvoda u prekograničnom području…

Aktivnosti pčelara u prolećnom periodu

U Srbiji nema mnogo žena koje se profesionalno bave pčelarstvom. Međutim, ima jedna u banatskom selu Lazarevo. Anica Batinić je pčelarstvom kao hobijem počela da se bavi pre 10-ak godina, da bi danas zajedno sa svojim mužem, brine o 120 košnica. Bračni par Batinić posetili smo u vreme kada su proveravali u kakvom stanju su njihova pčelinja društva nakon duge zime i početkom prve paše.

Nastavni pčelinjak u poljoprivrednoj skoli u Prokuplju

Pčelarstvo je značajno za Toplički okrug. Ovde se studenti na oglednom pšelinjaku uče praktičnoj nastavi, a nastavu vodi Saša Milosavljević…

Proizvodnja kvalitetnog meda u Despotovcu

Dobrica Jevremović iz Despotovca pčelari gotovo jedno punoletstvo iako ima samo 44 godine. I on, kao i ostali pčelari u Rasinskom okrugu, ovu sezonu neće pamtiti po visokom prinosu meda. Nije ni čudo s obzirom kakve su bile vremenske okolnosti ovog proleća pa će u skladu s tim prinos biti ispod proseka. Kako je godina podbacila, mladi pčelar je iskorstio da uveća pčelinjak sa 100 na 150 košnica.

Organski med sa Tare

Koliko god se poslednjih godina u Srbiji pričalo o potencijalima i prednostima organskog pčelarenja, realnost je da se u državi time bavi samo jedan čovek: Gvozden Stevanović. Ima 69 godina života i 5 decenija pčelarskog iskustva i gotovo da ne postoji pčelar koji ga ne zna u Srbiji, ali i u dalekoj Americi u koju Gvozden od 1986-e povremeno odlazi da gaji matice. Baš jedna takva poseta pre 6 godina navela ga je da razmišlja o organskom pčelarenju.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Čoki

Kada je pre 11 godina ostao bez posla u industriji mesa ‘Čoka’ Lacko Jožef našao se u velikom problemu. Za razliku od većine svojih kolega nije imao ni zemlju ni mehanizaciju, pa nije mogao da se bavi poljoprivredom, ali mu je sinula ideja da počne da pčelari…

Ishrana pčela posle zimskog perioda

Oštra zima i temperatura koja je dosezala i do -27 stepeni, nije bila pogodna za mnoge delatnosti, ali kada je pčelarstvo u pitanju, ne bi trebalo da bude značajnijih gubitaka. Naravno, pod uslovom da su pčele bile dobro zazimljene…

30. savetovanje pčelara u Novom Sadu

Savez pčelarskih organizacija Vojvodine i Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada su 30. put za redom organizovali savetovanje pčelara. I ove godine teme su bile posvećene aktuelnostima i problemima iz oblasti pčelarstva, kao što su to evropski zakoni i uzroci kolapsa pčelinjih zajednica. Na žalost, kao i prošle godine, puno pažnje posvećeno je pašama koje su i dalje tretirane raznoraznim sredstvima što takođe dovodi do velikih uginuća pčelinjih društava. Činjenica da je ova tema ponovo aktuela, govori nam da se nije daleko odmaklo u dogovorima između pčelara i drugih poljoprivrednih proizvođača…

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Topličkom regionu

Pčelarstvo u Toplici je hobi mnogih ljudi i u poslednje vreme sve više postaje zanimanje. Tačan broj onih koji se bave ovim lepim i korisnim poslom se ne zna. Njih stotinu je registrovano u opštinskim i regionalnom udruženju, a smatra se da je to samo 20% ukupnog broja pčelara…

Bavljenje pčelarstvom u Banatu

Pre desetak godina Živa Grujić se vratio iz Nemačke u rodnu Banatsku Suboticu rešen da se posveti poljoprivredi. U mehanizaciju je uložio 50.000 evra kako bi ratario na 10 hektara ali je već sledeće godine shvatio da je napravio veliku grešku jer je ostvario gubitak od 30.000 evra. Rasprodao je mehanizaciju i kupio 6 košnica kako bi se iz hobija bavio pčelarstvom. Danas sebe smatra polu-profesionalnim pčelarom mada se po rezultatima koje ostvaruje to ne bi moglo reći jer proizvodnja od 5 tona na godišnjem nivou sa 200 košnica nije zanemarljiva…

Proizvodnja kvalitetnog meda u Despotovcu

Dobrica Jevremović iz Despotovca se već 17 godina bavi pčelarstvom. Prvo društvo je dobio od svog komšije od kojeg je naučio osnovne korake u proizvodnji meda. Kako nam je rekao, pčele je zavoleo pre svega zbog njihovih osobine, kao što su vrednoća i organizovanost. Dobrica danas ima 100 pčelinjih društava, a za granicu ne zna, pa će nastaviti i dalje da povećava taj broj. Smatra da radi plemenit posao, jer proizvodi zdravu hranu…

Koliko je nepravilna upotreba pesticida opasna za pčele

Konvencionalana poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez upotrebe pesticida. Međutim, njihovo korišćenje ne ide u korak sa razvojem zdravih pčelinjih zajednica. Naprotiv, neadekvatna upotreba pesticida, posebno u doba cvetanja biljaka, dovodi do raznih pčelinjih bolesti. Poslednjih godina beleži se nestajanje oko 100 hiljada pčelinjih društava u našoj zemlji, a jedan od razloga za to je i zagađenje životne sredine. Sa tim problemom se suočavaju svi pčelari, ne samo u Srbiji, već u celom svetu.

Tradicionalno savetovanje pčelara u Novom Sadu

I ove godine na tradicionalnom XXX savetovanju pčelara koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, želju da čuju kakve su to novosti u tehnologiji, pokazalo je nekoliko stotina pčelara iz cele pokrajine. Cilj organizatora je da objedine nauku i proizvodnju kako bi se postigli što kvalitetniji pčelinji proizvodi…

29. savetovanje pčelara

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, 5. marta biće održano tradicionalno savetovanje vojvođanskih pčelara. Reč je o tradiciji dugoj 29 godina. Pčelari će na savetovanju moći da čuju koje su to aktuelnosti vezane za ishranu, selekciju i tehnologiju, a jedna od najvažnijih tema biće pčelinje bolesti koje ostavljaju velike posledice na tu proizvodnju…

Pravilna konzumacija meda

Prilog iz 319. izdanja emisije U našem ataru

Znaćaj pćelinjih proizvoda za zdravlje ljudi

Prilog iz 312. izdanja emisije U našem ataru

Muzej pčelarstva u Sremskim Karlovcima

Prilog iz 286. izdanja emisije U našem ataru

Aktuelnosti u pčelarstvu

Prilog iz 275. izdanja emisije U našem ataru

Pčelinjak krajem februara

Ukoliko to vremenske prilike dozvole (temperatura vazduha bude preko 120C), treba obavezno izvršiti brze preglede pčelinjih društava (ako to već nije učinjeno). Pregledi moraju biti brzi i samo u sredušnjem delu dana kada je najtoplije. Žičicom ili tankom grančicom treba očistii leta, ukoliko su ona blokirana mrtvim pčelama da pčele mogu da izlaze. Nikako ne otvarati košnice iz radoznalosti jer pčele sada gube dosta energije da bi zagrejale leglo…