Profit u proizvodnji rakija od šljiva, STAR 30

Aleksandar Stojanović iz sela Jošanica koje se nalazi na Homoljskim planinama više od 10 godina proizvodi šljivu. Na 2 hektara i 20 ari ima čačansku rodnu, čačansku lepoticu i stenlej. Za razliku od većine drugih šljivara u Srbiji, Aleksandar je zadovoljan i kvalitetom i prinosom ove godine…

Profit u ratarstvu i proizvodnji crne ribizle, STAR 27

Koliko je primena znanja stečenog visokim obrazovanjem garancija uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji najbolje mogu da posvedoče: Sanja Bačić, budući inženjer voćarstva i njen kolega Mladen Vujović, apsolvent sa ratarskog smera. Do diplome ih deli tek nekoliko ispita, što i nije toliko presudno koliko znanje koje mogu direktno da primene na svojim njivama. Mladen Vujović je beogradski student, a u rodnoj Velikoj Gredi u opštini Plandište obrađuje 80 jutara zemlje. Prilično velika površina za nekog ko nema svoju mehanizaciju…

Profit kod uzgoja lešnika, STAR 26

Proizvodnja lešnika u Srbiji poslednjih godina doživljava ekspanziju o čemu svedoči I podatak da ga trenutno ima na više od 500 hektara. Za razliku od većine proizvođača koji još čekaju sedmu godinu da zasad uđe u punu rodnost, Dragan Miljković iz Požarevca ubire plodove zasada starog 25 godina. Uzeo ga je pre 3 godine potpuno zakorovljenog u selu Kravlji Do u opštini Malo Crniće od propale državne firme, doveo ga u red I očekuje da će ove sezone imati oko 10.000 kilograma. Solidan prinos uprkos suši, a biće I vajde. I pored toga što se na našem tržištu može naći turski lešnik koji se trenutno prodaje za 5,3 evra po kilogramu, domaćem je cena 6 evra. Pravi kupci ne žale pare za kvalitetan proizvod pa plasman nije problem uprkos konkurenciji…

Skladištenje pšenice, Zasnivanje jabučnjaka, STAR 18

Zoran Lambeta iz Gajdobre spada u uspešne poljoprivredne proizvođače, ne samo u opštini Bačka Palanka, već i u Vojvodini. Tri gazdinstva sa ukupno 10 članova obrađuje više od 350 hektara oranica. Na po 150 hektara ima zasejanu soju i kukuruz, dok je pod pšenicom ove godine samo 50 hektara. Zoran kaže da je u Gajdobri ove godine čak 60% pšenice manje nego lane što ne čudi obzirom na dešavanja koja su pratila ovu ratarsku kulturu…

Proizvodnja ribizli, Udruženje mlečnih proizvođača ‘Kriška’, STAR projekat 12

Sve do sedamdesetih godina prošlog veka Srbija je bila poznata i po uzgoju ribizle. Dobri poznavaoci prilika u voćarstvu smatraju da ju je sa naših njiva istisnula malina koja je u tom trenutku bila daleko isplativija. Nepravedno zapostavljena crna ribizla bi zbog svih svojih specifičnosti u budućnosti ponovo mogla da bude dobra prilika za domaće voćare. Tako misli i Sanja Bačić iz Požarevca koja je pre tri godine na preporuku svog profesora sa poljoprivrednog fakulteta zasadila Ribes nigrum, odnosno crnu ribizlu…

Proizvodnja jabuka, bostana i uzgoj svinja, STAR projekat 09

U selu Kruščica u belocrkvanskoj opštini od uvek se proizvodi voće visokog kvaliteta. Kada je početkom 90-ih godina ostao bez posla u struci, Jozef Irović je proveo neko vreme u Nemačkoj, a zarađenim novcem zasadio jabuke. Bilo je, kaže, jako teško u samom početku. Nisu se mogli dobiti hemijski preparati na odloženo plaćanje, tržište je bilo izuzetno nestabilno, a ni prinosima se nije mogao pohvaliti. Danas Jozef ima 2.5 hektara pod jabukama i hektar i po šljiva…

Proizvodnja lešnika i voća, STAR projekat 03

U nastavku serijala koji je posvećen unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, vodimo vas u prvo u sremsko selo Putince. Ovdašnje stanovništvo tradicionalno se bavi ratarstvom i stočarstvom što ipak nije sprečilo Dragana Drljaču da zasadi jabuke. Nema velike površine u svom posedu, ali smatra da jedini ozbiljan profit u poljoprivredi leži u voćarstvu…

Profit u vinogradima i proizvodnji meda, STAR 28

U ataru sela Porodin u žabarskoj opštini nekada je dominiralo vinogradarstvo. Na 250 metara nadmorske visine, sa konstantnim vetrom i jednim slojem gline u zemljištu koje zadržava vlagu, selo Porodin i danas ima idealne uslove za proizvodnju kvalitetnog grožđa. Međutim, sedamdesetih godina prošlog veka veliki broj radno sposobnog stanovništva napustio je taj kraj pa su danas vinogradi prava retkost…

Vinogradarska proizvodnja u Braničevu, STAR 23

Retki su ljudi koji se sa gotovo 50 godina života upuste u poljoprivrednu proizvodnju bez da su prethodno imali iskustva u tome. Aca Popović iz sela Krvije kod Petrovca na Mlavi kaže da je sasvim slučajno 2007. godine došao do informacije da država subvencioniše zasad vinograda i već je sledeće godine podigao 2,5 hektara kaberne sovinjona, merloa i petit verdoa…

Gradnja silosa za čuvanje žitarica, Vino sa geografskim poreklom, STAR projekat 11

U današnjoj epizodi serijala o unapređenju poljoprivrednih gazdinstava predstavićemo vam mladog i uspešnog ratara Đorđa Šivoljskog iz sremskog sela Stejanovci. Đorđe obrađuje 240 jutara zemlje, a od prošle jeseni na svom gazdinstvu ima i moderan silos. Još od 2003. godine ima ideju da ga napravi, ali su ga mučile finansije pa je tek lane uspeo da ga završi…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji, udruženje žena, STAR projekat 04

Selo Kladurovo nalazi se ispod Homoljskih Planina 15 kilometara severno od Petrovca na Mlavi. Pre 40 godina ovde je živelo blizu 1 200 stanovnika, a danas ih je upola manje. Kao i u većini sela u Srbiji i ovde je migracija uzela danak, pa se preostali žitelji plaše da bi za desetak godina njihovo mesto moglo ostati prazno. Ipak, selo je još uvek poznato po kulinarstvu, jer se u Kladurovu spremaju kolači po receptima stare Vlaške kuhinje…

Proizvodnja mleka i uzgoj svinja, STAR 20

Banatsko Aranđelovo, selo na tromeđi Srbije, Rumunije i Mađarske ne razlikuje se mnogo od drugih srpskih sela. Mladi masovno odlaze, pa poljoprivredom, kao dominatnom granom privrede u ovom delu zemlje uskoro neće imati ko da se bavi. Gazdinstvo Mikić nema takvih problema. Tihomir ima 24 godine i čvrsto je rešen da ostane na zemlji. Od malena je u poljoprivredi pa se dobro seća kako su pre 12 godina počeli da se bave govedarstvom…

Uzgoj svinja i Farma krava, STAR projekat 16

Godinama unazad svinjarstvo u Srbiji ne donosi profit poljoprivrednicima. Ne postoji jasna strategija, cene inputa variraju, nema organizovanog otkupa pa ne čudi što poljoprivrednici odustaju od te grane stočarstva. U sremskom selu Putinci trenutno se samo tri poljoprivredna proizvođača bave svinjarstvom, a kako kaže agroekonomista iz Rume, Uglješa Trkulja neće biti iznenađenje ako uskoro i oni odustanu…

Farma ovaca, Vlaška vitoroga pramenka i virtemberg rasa, STAR 24

Na salašu Save Mirosavljeva u Banatskoj Subotici, u opštini Bela Crkva, nalazi se najveće stado vlaške vitoroge pramenke, ovce koja se u narodu popularno zove „žuja“. Trenutno je u stadu 180 komada čiste rase i jedno je od tri mesta u Srbiji gde se uzgaja ova ovca…

Kako postići visok kvalitet mleka, STAR 25

U današnjoj epizodi serijala o unapređenju poslovanja poljoprivredih gazdinstava predstavićemo Vam dva mlada vojvođanska stočara, Mitu Plavšića iz Bačke Palanke i Rudolfa Zomborija iz Sajana, sela u kikindskoj opštini. I jedan i drugi oduvek su u poljoprivredi, ali dele istu sudbinu poput svih drugih stočara u Srbiji. Mita Plavšić je do pre tri godine radio kao veterinarski tehničar, a zatim je podigao kredit i kupio farmu krava. Danas ima 180 komada od čega mu je 80 u muži…

Proizvodnja tikvica, bostana i farma krava, STAR projekat 08

U selu Grabovci posetili smo gazdinstvo Branislava Rahara, mladog poljoprivrednika koji se kao i većina drugih u tom delu Srema bavi ratarstvom i povrtarstvom. Kvalitet zemlje je u rumskom delu opštine između druge i šeste klase, a kako kroz Grabovce prolazi kanal Vranj logično je da se veliki broj stanovnika bavi povrtarstvom…

Farma krava i proizvodnja cveća, STAR projekat 06

Sa 33 muzne krave i 80 hektara obradivih površina, domaćinstvo Veselin Dragana iz Iđoša, svrstava se u srednja gazdinstva. Veselin je ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom počeo da se bavi tek pre sedam godina, kada je ostao bez posla u metanolsko-sirćetnom kompleksu Kikindi. Iako i sam kaže da je proizvodnja mleka crna metalurgija u poljoprivredi, neće prestati da se bavi stočarstvom posle toliko ulaganja…

Farma krava i ratarska proizvodnja, STAR projekat 05

Dobri poznavaoci prilika u požarevačkom kraju svrstavaju Gorana Radovanovića iz Poljana u red uspešnijih poljoprivrednika. Goran obrađuje 60 hektara zemlje i bavi se proizvodnjom mleka. Jedan je od retkih koji nije odustao od mlekarstva uprkos svim nedaćama sa kojima se poslednjih godina susreću stočari u Srbiji. U njegovoj štali napravljenoj pre 14 godina trenutno je 23 grla simentalske rase. Osam krava, koliko je trenutno u muži, dnevno donosi ovom gazdinstvu sto litara mleka ekstra klase…

Profit u proizvodnji nevena i uzgoju duvana, STAR 29

Kako sa malih površina ostvariti što veći profit u poljoprivredi enigma je mnogima. Pogotovo gazdinstvima na kojima su ostala starija lica i koja nisu u mogućnosti da obrađuju veće površine, niti da finansijski isprate modernu proizvodnju. Na preporuku agroekonomiste Aleksandra Stojanovića iz Požarevca pre 4 godine Mile Milutinović iz sela Vukovac na Homolju počeo je proizvodnju lekovitog bilja na površni od 20 ari…

Uzgoj lešnika i proizvodnja povrća u plastenicima, STAR 22

Kada mu se 2005. godine rodio sin, Božidar Mišić iz sela Leskovac kod Petrovca na Mlavi rešio je da mu ostavi neki višegodišnji zasad. Dvoumio se između oraha i lešnika ali kako ni o jednom ni o drugom nije puno znao ipak se odlučio za lešnik. Dovoljno mu je bilo to što ulaganja u lesku nisu velika i što je lešnik prilično otporan. Uglavnom, kaže da se nije pokajao…

Proizvodnja bostana, vođenje knjiga u proizvodnji, STAR 21

Proizvođači dinja i lubenica u Srbiji, kao i prethodnih godina, uglavnom ostvaruju dobre prinose ali ih kao i ranijih sezona muči prodaja i nestabilno tržište. Tako je i u Buđanovcima, selu u rumskoj opštini gde je ove godine pod bostanom više od 500 hektara. Rada Lilić je posejao 3 hektara i smatra da bi zbog prezasićenosti tržišta najbolje bilo da svako gazdinstvo ne seje više od jednog hektara. Zbog takve situacije on će biti zadovoljan ukoliko mu se samo vrate uložena sredstva koja su bila nešto manja od 2 hiljade evra po jednom hektaru. Kako cena dnevno varira čak nekoliko puta, što znači da je ujutro 40 dinara, a uveče između 15 i 20, najbolje rešenje bilo bi da naš bostan završava u nekoj od zemalja Evropske unije…

Profitabilnost u ratarstvu i skladištenju žitarica, STAR 19

Ovogodišnju žetvu poljoprivrednici u Srbiji dočekali su u nešto boljem raspoloženju nego lane. Vremenski uslovi pogodovali su žitaricama pa se s razlogom očekuju i dobri prinosi. Dobrivoje Utornik ratar iz Đale kaže da je ječam prosečno rodio oko 4,5 tone po hektaru, a i od pšenice očekuje bogat rod…

Rentabilnost u proizvodnji povrća, STAR projekat 17

U prvoj emisiji iz serijala koji je namenjen unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstava predstavili smo Vam Stevana Mirkovića iz Čelareva. Posetili smo ga zimus pred početak sezone koja je, kao i svaka druga, nosila puno neizvesnosti. Konstantni problemi sa kojima se susreću poljoprivrednici ovoga puta nisu bili u prvom planu. Povrtare širom Evrope je u crno zavila pojava ešerihije koli. Svi znaju da se radi o čistoj izmišljotini, kaže Stevan ali povrtari su već osetili velike posledice. Iako ne sadi krastavce, Stevan kaže da su svi proizvođači povrća na gubitku jer su cene proizvoda drastično pale…

Kalkulacije u ratarskoj i plasteničkoj proizvodnji povrća, STAR projekat 15

Kalkulacija je računski postupak pomoću kojeg se po određenim metodama obračunavaju troškovi koji čine cenu koštanja određenog proizvoda. Ona mora biti: tačna, prilagođena načinu poslovanja, jednobrazna za sve proizvode, blagovremena, pregledna i mora biti dokumentovana knjigovodstvenom evidencijom. Da je to važno svakom modernom zemljoradniku radi unapređenja poslovanja pre dve godine shvatio je i ratar iz Rume Dejan Radić.

Povećanje prihoda u ratarskoj proizvodnji, STAR projekat 14

I ova poljoprivredna sezona biće neizvesna. Kašnjenje uredbi, hronična besparica i zastarela mehanizacija ne ulivaju veliku nadu u bogate prinose. Za poljoprivrednike iz Banata ova sezona biće poseban izazov. U severno-banatskom okrugu podzemne vode i kiše koje je bilo dva puta više od stogodišnjeg proseka zadale su velike glavobolje tamošnjim poljoprivrednicima…

Finansijske kalkulacije u ratarskoj proizvodnji, STAR projekat 13

U današnjoj epizodi iz serijala o unapređenju poljoprivrednih gazdinstava predstavićemo Vam dva mlada ali itekako uspešna ratara: Aleksandra Mijatovića iz sela Bare kod Požarevca i Milana Karajlovića iz Rume. Obojica svoju budućnost vide isključivo u poljoprivredi i to u ratarstvu. Što zbog tradicije, što zbog realnih okolnosti. Aleksandar je jedan od retkih mladih ljudi koji nije želeo da ostane u Austriji i vratio se na dedovinu. Kaže da se ne kaje i da je doneo pravu odluku.

Pčele i proizvodnja meda, energetska efikasnost i biomasa, STAR projekat 10

Predstavljamo dva mlada pčelara iz Vršca, Gorana Pavlova i Zorana Markovića. Kao i većini drugih pčelara u Srbiji ni njima nije jasno zašto pčelarstvo kod nas nije na višem nivou s obzirom na prednosti koje imamo na sve druge u regionu. Potencijal ogroman, a učinak minimalan, pa se na pčelarenje mladi ljudi odlučuju samo da bi ostvarili dodatni prihod…

Kako ostvariti veći profit u ratarskoj proizvodnji, STAR projekat 07

U Srbiji bi ovog proleća trebalo da se zaseje oko 2 miliona hektara oranica, procene su da će ovogodišnja setva biti skuplja i do 40% u odnosu na lanjsku. Ratari iz Srbobrana kažu da će po hektaru biti potrebno oko 100 evra ulaganja, u zavisnosti od toga koliko su već potrošili prilikom prihrane. Igor Husar iz Srbobrana tako će za svojih 30 hektara morati da investira minimum 300 hiljada dinara…

Proizvodnja hrane za ribe, ribolov i ratarstvo, STAR projekat 02

Dobrodolsko jezero moglo bi uskoro postati nezaobilazna stanica svih ozbiljnijih svetskih šarandžija. Ta vrsta ribolova podrazumeva pecanje primeraka težih od 30 kilograma, za koje pecaroši iz celog sveta ostavljaju na desetine hiljada evra, po jednom dolasku. Velika je to šansa za ovaj deo Srema na granici rumske i iriške opštine…

Proizvodnja, skladištenje i čuvanje povrća, STAR projekat 01

Od danas u emisiji ‘U našem ataru’ počinje serijal namenjen unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstava. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, a u okviru projekta STAR, bićete u prilici da vidite na koji način agroekonomisti mogu pomoći proizvođačima da posluju uspešnije. Jedan od primera takve saradnje vodi nas u Čelarevo, na imanje povrtara Stevana Mirkovića…