Mere agrarne politike za 2018

Budžet Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije za 2018. godinu biće znatno veći nego prethodne godine, najavio je Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na otvorenoj diskusiji na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Manifestacija Dobar dan domaćine 2018

Naučni skup ‘Dobar dan domaćine’, koji je šesti put održan na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sve više prerasta u instituciju. Nekoliko hiljada posetilaca, učesnika, novinara i stručne javnosti tokom dvadana rezimiralo je minulu godinu.

IPARD radionice

Informativna radionica na temu Implementacija IPARD mere M1-investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, intenzivno je realizovana u gradovima širom Srbije tokom decembra.

Hydraneo, inovativni pristup u proizvodnji kukuruza, Limagrain

Limagrain vam predstavlja Hydraneo, inovativni pristup u proizvodnji kukuruza u sušnim uslovima. Reč je o jedinstvenom spoju informacionih tehnologija, agrotehničkih mera i prilagođene genetike.

Aktivnosti PSSS Mladenovac

U staroj Jugoslaviji poznata po rekorderima u mlečnom govedarstvu i bogatoj poljoprivrednoj proizvodnji, opština Mladenovac danas je na putu vraćanja starog poljoprivrednog sjaja. Poslednjih decenija poljoprivreda tog kraja počela je da zamire, a mladi da napuštaju sela sve više.

Plasman voća u Rusiju

Čak 94% od ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji i ove godine izvezeno je u Rusiju. Ali šta će se desiti ukoliko rusija ukine sankcije EU ili konkurentne zemlje u narednim godinama povećaju proizvodnju?

Rezervat prirode Zasavica

Navikli ste da Vas kroz našu emisiju iz nedelje u nedelju vodimo u domaćinstva malih i velikih proizvođača, sa namerom da Vam ovi primeri koriste. Ovog puta osvrnuli smo se na nešto sasvim drugačije.

Savetovanje voćara u Novom Sadu

U organizaciji Društva voćara Vojvodine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u prisustvu preko 650 voćara iz cele Srbije, održano je savetovanje o savremenoj proizvodnji voća.

Sremski svinjokolj u selu Voganj

Miris svežeg mesa, suvih kobasica, šunki i kuvanja kotlića, i dvadeset petu godinu za redom privukli su veliki broj Sremaca u centar sela Voganj na tradicionalni Sremski svinjokolj.

Naučni skup o razvoju mehanizacije u Novom Sadu

Kako bi se zastarela mehanizacija u srpskoj poljoprivredi zamenila novom i to dalo ekonomske efekte, godišnje je potrebno uvoditi približno 5.000 dvoosovinskih traktora, isto toliko jednoosovinskih traktora i motooruđa, te oko 250 mini traktora – jedan je od zaključaka sa 24. Naučnog skupa pod nazivom „Pravci razvoja traktora i primene obnovljivih izvora energije“ koji je 8. i 9. decembra održan na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Na ovom skupu bilo je prisutno preko 100 autora i koautora naučnih radova iz Srbije, Slovačke, Rusije, Turske, Republike Srpske i Crne Gore, kao i drugih učesnika.

Izložba sitnih životinja u Kuli

Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja „Kula“ uspešno je realizovalo 43. Međugradsku izložbu sitnih životinja. Nekoliko decenija ljubavi i posvećenosti pticama, kunićima i drugim sitnim životinjama, tradicionalno je satkano u već prepoznatljiv prostor u Kuli, za koje organizatori kažu da postaje premalen za sve učesnike koji se iz godine u godinu prijavljuju.

KWS Kerbanis, zadovoljni korisnici u 2017.

Pitali smo ratare koliko su zadovoljni KWS-ovim hibridima kukuruza.

LG novi program protiv suše, Hydraneo

U susret novoj poljoprivrednoj sezoni a moglo bi se reći i u pravo vreme, kada poljoprivrednici u Srbiji za sobom ostavljaju tešku i sušnu godinu, kompanija Lima Gren predstavila je revolucionarni softver „Hidraneo“ kao pomoć poljoprivrednicima u planiranju proizvodnje, a sa osvrtom na statistiku kada su klimatske prilike u pitanju.

Evropska konferencija o plasmanu voća Eurofruit 2017

Vodeći igrači u proizvodnji voća i povrća u jugoistočnoj Evropi, stručnjaci za maloprodaju, marketing, investicije, uvoz-izvoz i usaglašenost, okupili su se na drugom po redu Eurofruit forumu u Beogradu. Tržišni trendovi, nove tržišne prilike, nove tehnologije i promene u potrošačkoj potražnji, samo su neke od tema koja su privlačile pažnju tokom dvodnevnih izlaganja i diskusija učesnika i posetilaca. Konkretnije gledano, ovaj događaj umrežavanja podrazumevao je jednodnevnu konferenciju i dan studijskih poseta, čime je još jednom proizvođačima i kompanijama u voćarstvu pružen jedinstveni pregled tržišta voća i povrća iz perspektive dobavljača i kupaca u jugoistočnoj Evropi. Fokus je svakako bio i na potencijalima za rast izvoza svežih proizvoda u regionu, kao i povećanje prodaje uveženih proizvoda na svojim rastućim potrošačkim tržištima.

Skup ratara u Bečeju

Sušna 2017. godina, kao što je poznato, donela je veliko smanjenje prinosa većine ratarskih kultura, a naročito su stradali jari usevi. No, posledice suše nisu lako merljive ako se posmatraju individualna poljoprivredna gazdinstva, jer rod je bio raznolik ne samo u različitim krajevima Srbije, već se razlikovao od parcele do parcele. Zato se u fokusu istraživanja grupe eksperata okupljena u Udruženju „Agroprofit“ našla analiza troškova proizvodnje. Analiza je izvršena širom Vojvodine, najviše na području Bačke i Banata, gde se više od mesec dana tragalo o visini ovogodišnjih ulaganja u gajenje pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Rezultati do kojih su došli, kako je rečeno, namenjeni su pre svega gazdinstvima da u planiranju proizvodnje računaju na klimatske promene i da sagledaju efekte svog rada u novim ekonomskim uslovima, koji ne garantuju otkup celokupnog roda pomenutih kultura trenutnom isplatom u sezoni žetve. Najveći podbačaj u prinosu ovog leta doneli su soja i kukuruz i taj gubitak će umanjiti ulaganja u novu prolećnu setvu. A kako je ova godina izgledala sa aspekta ratara, razgovarali smo sa Vladimirom Glavaškim iz Novog Bečeja.

Posledice suše u Banatu

Sve dok ne zađemo među same proizvođače, čini se da se o posledicama ovogodišnje suše ne govori dovoljno ili čak uopšte. Ratari i stočari su na vrhu piramide oštećenih i njihova šteta se još uvek sabira. Među najpogođenijim krajevima u Srbiji, svakako je i Banat. Negde manju, a negde skoro totalnu štetu imaju poljoprivrednici, a nova setva je na vratima. Nije prva sušna godina koju Srbija pamti, ali mi smo nastavili da tragamo za novim rešenjima koje proizvođači iznalaze kako bi nastavili svoju proizvodnju. Ono što kaže stari proizvođač iz Crepaje, Miroslav Grubanov, prvo treba i domaćin ali i država, da stave na papir ko je i čega najviše izgubio u ovoj vreloj sezoni.

Dodeljene nagrade Intesa Farmer 2017

Jubilarno peto po redu takmičenje za najuspešnije poljoprivredne proizvođače iz Srbije – Intesa Farmer 2017, prošlo je u znaku rekordnog broja prijavljenih, preko 600.

Poljoprivreda u Opštini Valjevo

Kada se sagledava ova poljoprivredna godina, bez obzira na to da li je neki kraj manje ili više štete pretrpeo od svih vremenskih nepogoda do sada, šteta je svuda neminovno zabeležena. Svaki kraj u Srbiji, shodno svojim poljoprivrednim delatnostima i geografskom položaju ima nešto da prijavi. Nas je put naneo u opštinu Valjevo i tamošnju Poljoprivrednu savetodavnu stručnu službu. Oko deset stručnjaka zaduženo je za 22 hiljade registrovanih gazdinstava ove opštine. I tu ima uverili smo se, dosta posla.

Aktivnosti PSSS Čačak

Gornji Milanovac, Čačak, Dragačevski kraj, Lučani i Arilje, imaju dve zajedničke karakteristike: opštine su u kojima sve više preovlađuje voćarstvo i o svima brine Poljoprivredna stručna savetodavna služba Čačak. Mnogo je posla, sve više proizvođača, ali i sve težih poljoprivrednih godina, uputili su nas u ovoj stručnoj službi. Ipak, niko još ne odustaje.

20 godina Rezervata prirode Zasavica

Na nekih dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, u ovoj godini jubilej od dvadeset godina slavi specijalni rezervat prirode – Zasavica. Prirodno zaštićeno dobro prve kategorije i turistička i prirodna atrakcija koja ove jeseni dočekuje i polamilionitog posetioca, ljubitelja prirode, starih rasa i istraživača i to iz celog sveta. Ali ukoliko još niste čuli za ovu oazu, neka vas to ne brine. Do pre dvadeset godina, i lokalno stanovništvo ga je smatralo barom, bez ikakvog potencijala, priseća se upravnik Zasavice, Slobodan Simić.

Dan polja Timac Agro

U organizaciji kompanija Monsanto Srbija , Almex i Timac Agro Balkans, na Temerinskom imanju Petefi, tradicionalni Dani polja kukuruza – Inovativni centar, ponovo su oborili rekorde posećenosti tokom sva tri dana.

Posledice suše na severu Bačke

Čak 60 dana sa temperaturama daleko iznad 30 stepeni ostavilo je ove sezone velike posledice u ataru čitave Srbije. Elementarna nepogoda nije proglašena, još uvek se čeka odgovor resornog ministarstva da li će biti pomoći za oštećene poljoprivrednike, a kukuruz se već uveliko počeo skidati sa njiva. Prvi rezultati su katastrofalni, te su neki proizvođači bukvalno ostali bez zlatnog zrna ove godine. Loša situacija je u čitavoj Srbiji, pa tako I na severu Bačke u ataru opštine Bačka Topola. Preko 200 litara kiše je palo manje u odnosu na višegodišnji prosek, kaže diplomirani inženjer agronomije Radomir Šuša iz Poljoprivredne savetodavne službe Bačka Topola. Čak ni prinos suncokreta koji je otporniji na sušu, ove godine nije zadovoljio.

Preporuke semenske pšenice, Agroglobe

Jesenja setva nas stavlja svake godine pred isto pitanje: Koje seme pšenice posejati? Odgovor je samo jedan: KVALITETNO I DEKLARISANO SEME. Već 10 godina Agroglob bira sorte koje daju visoke i stabilne prinose u različitim agroekološkim uslovima, imaju dobar kvalitet i tolerantne su na poleganje i većinu značajnih obolenja.

Dekalb Inovativni centar 2017

Dekalb hibridi već celu dekadu na našem tržištu uvode novine u ratarskoj proizvodnji.

Finansiranje zaštićenih prirodnih područja u Srbiji

Za većinu nacionalni parkovi i parkovi prirode su mesta na kojima se odlazi vikendom, sa porodicom na piknik ili kako bi se u miru prošetalo šumama. I dok uživamo u predelima često zanemarujemo činjenicu da te parkova neko održava i o njima vodi računa. Isto tako, mnogi od nas ne znaju na koji način parkovi opstaju i odakle se finanisraju, imaju li sopstveni izvor prihoda ili su samo još jedna rupa u koju se sliva novac iz državnog budžeta Kako navodi upravnik parka prirode „Stara Planina“ šumskog gazdinstva „Pirot“ javnog preduzeća Srbijašume Igor Petrović, park na čijem je čelu finansira se na tri načina.

Otkup i prerada svežeg voća i povrća u Svilajncu

U našoj emisiji navikli ste da vas vodimo kroz proizvodnje različitih domaćina širom Srbije. Kada je voćarstvo u pitanju, pratimo neretko ceo godišnji proces od zasada do branja prvog voća, savete i iskustva proizvođača, kao i kretanja pojedinih kultura na tržištu. Ovoga puta rešili smo da zavirimo tamo gde voće i povrće i završava, kod otkupljivača i prerađivača i to domaćih. Uputili smo se u Svilajnac u najstariju hladnjaču za preradu prvenstveno voća i to još iz vremena stare Jugoslavije.

Dan polja paprike u Mačvi, Timac Agro

Da suša ne može naneti štetu dobro pripremljenim i othranjenim biljkama, pokazalo se i u Mačvi. Na prvim Danima polja paprike kompanije Timac Agro u ovom kraju, kod domaćina Milana Bučića, sve je preduzeto kako treba i plodovi su u punom jeku. Ali se, iako to mnogi proizvođači zanemaruju, krenulo na vreme.

Posledice suše u Sremu

Teška zima, kasni mraz, grad, velika suša i ponovo nevremena sa gradom pred kraj leta, samo su deo poljoprivredne godine sa kojom se proizvođači širom Srbije, još bore. Dok su voćari ostali bez dobrog dela roda, pojedini ratari nemaji ni šta skinuti kada je kukuruz na primer u pitanju. Na jednoj od nekoliko parcela kukuruza velikog proizvođača Dragana Živkovića iz sela Novi Karlovci u Sremu, tragali smo zajedno za celim klipom kukuruza i to skoro bezuspešno. A to je manje-više, slika i prilika ove sezone celog ovag kraja i šire.

Proizvodnja voćnih sadnica u Šumadiji

Tragajući za dobrim rasadom u Srbiji, naišli smo na porodicu Kačarević čija proizvodnja rasada datira još iz 1926. godine. Od tadašnjih 2000 voćarskih sadnica godišnje, preko proseka od 20 hiljada sedamdesetih godina, danas Verko Kačarević, jedan od dvojice braće koji je nastavio proizvodnju, proizvodi i 150 hiljada sadnica godišnje.

Štete od grada u opštini Topola

Svi se slažu da je ovo izuzetno teška poljoprivredna godina za sve poljoprivredne delatnosti i da će se o gubicima tek računati. Hladna zima i sušno leto ostaviće posledice, ali gotovo da nema kraja u Srbiji koji i između toga nije bio pogođen i nekim vremenskim neprilikama. Kada je sezona voća bila u punom jeku i kada su poljoprivrednici našli načina da se nose sa sušom, u avgustu je grad iznenadio voćare u Šumadiji. „Srpska Toskana“ kako je nazivaju, opština Topola koja samo pod voćem ima oko 7000 hektara, i pored aktivnih protivgradnih stanica, nažalost nije mogla da izbegne veliku štetu. Stradali su rodovi šljiva, vinogradi, jabuke i mnoge druge voćarske kulture.

Kako napraviti savršenu silažu

Kada se uputite na sever Vojvodine i put vas nanese u Čantavir, čak i ako ste već bili gosti kao što je to slučaj sa nama, ne možete a da se iznova ne oduševite lepotom farme porodice Balaša. Tradicionalna proizvodnja mleka koja se generacijski prenosi i usavršava, uređenost i novi rekordi u proizvodnji mleka, samo su neki od epiteta koji prate ovu porodicu. Najmlađi nosioci proizvodnje danas, u svako doba čini se, sa zadovoljstvom će vam reći da još od malena, nije bilo sumnje da će ovu tradiciju ne samo nastaviti već i zaista svakoga dana voleti.

Otkup ovčije vune u Šumadiji

Ovčarstvo je veoma važna privredna grana u Srbiji. Naša zemlja bogata je travnatim padinama, pa zbog toga od davnina predstavlja idealnu sredinu za uzgoj ovaca. Prema nekim procenama zavoda za statistiku, na teritoriji Srbije se uzgaja oko milion i sedam stotina hiljada ovaca, od kojih se oko 270 000 nalazi u Vojvodini, a preostalih 1 400 000 u južnoj i centralnoj Srbiji.

Neodustajanje od porodične proizvodnje u Žitištu

Svaki stranac koji kroz Srbiju prođe, ostaje oduševljen njenim prirodnim lepotama. Investitori koji ulažu, i te kako imaju u šta i da ulažu, ali i da crpe. Poljoprivreda u Srbiji još živi, ali koliko zapravo, često se pitamo?

Poljoprivredna proizvodnja i turizam kod Novog Sada

Povratak na selo je krilatica koju u poslednje vreme sve više čujemo. Jedni je koriste da bi stekli političke poene, drugi da bi pokazali kako razumeju život na selu, a samo oni retki 'povratak na selo' zaista i žive. Porodica Derdić je na pola puta od Šangaja do Kovilja, svila svoju oazu mira i održivog, ili kako to naša sagovornica voli da kaže, samoodrživog gazdinstva.

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja u selu Desimirovac

U obilasku Šumadije sreli smo i jednog nesvakidašnjeg domaćina, Zorana Milojkovića iz sela Desimirovac. Iako je ušao u sedmu deceniju života, ne prestaje da se bori i da svoje veliko poljoprivredno iskustvo deli sa svima. Kako kaže, Srbija je bogom dana zemlja za poljoprivredu, a velika se greška dogodila upravo kada je to zanemareno. Naš domaćin svaštari u poljoprivredi, jer kako kaže nedostatak garancija ga na to primorava, ali dve grane izdvaja: povrtarstvo i stočarstvo. Tačnije bavi se proizvodnjom rasada paradajza, paprike i kupusa i poručuje svima da mu za ranu proizvodnju plastenici ne trebaju i da je kako kaže “leja car”. A evo i zašto.

Teška poljoprivredna godina u Sremu

Nakon veoma dobre 2016. Godine za skoro sve poljoprivredne kulture, po svemu sudeći 2017. Godinu su mnogi poljoprivredni proizvođači već otpisali, kao godinu koja se što pre želi potisnuti u svakom smislu.

Značaj organizovanja oglednih polja u ratarstvu

Ukoliko već sada razmišljate o promeni asortimana koji ćete za sledeću sezonu sejati, a i u svojoj proizvodnji do sada ste iskoristili dosta toga i smatrate da može bolje i više, za vas smo obišli ogledna polja u atarima Sremske Mitrovice i raspitali se kako ona zapravo koriste poljoprivrednim proizvođačima. Srbiji, pod pokroviteljstvo ministarstva poljoprivrede, svega u nekoliko mesta postoje ogladna polja osnovnih ratarskih kultura, na kojima se u proseku oko 2 godine ispituju nova semena. Pored Pančeva, Sombora, Kikinde i Kruševca, Atari Sremske Mitrovice su jedno od tih sedišta gde se na oko 100 hektara nadomak sela Veliki Radinci isputuju novonastala i pristigla semena.

Analiza zemljišta u Šumadiji

Poljoprivredni proizvođači svake godine teže da postignu kvalitetne i stabilne prinose gajenih kultura. Na željene rezultate utiču mnogi faktori, međutim postoji nešto što zapravo zavisi samo od proizvođača, a to je pravilna i racionalna upotreba mineralnih đubriva. I zato je jedna najznačajninih mera koju poljoprivredni proizvođači moraju uraditi tokom godine, agrohemijska analiza zemljišta. Ova agrotehnička mera predstavlja “krvnu sliku” svake parcele, jer se samo rezultatom sistematske kontrole plodnosti može saznati šta vašoj zemlji nedostaje.

Embriotransfer u govedarstvu

Embriotransfer je izuzetno popularan u govedarskoj proizvodnji, kako mesa, tako i mleka. Većina i danas prihvaćenih tehnologija, koje se koriste pri ovom zahvatu, razvijena je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada je i u našoj zemlji rutinski obavljana transplantacija embriona. Na farmi krava Napredak AD, u Staroj Pazovi, a u saradnji sa slovačkim stručnjakom Peterom Česnakom i Poljoprivrednim fakultetom, Departmanom za stočarstvo, obavljen je postupak embriotransfera. Česnak se transplantacijom embriona u stočarstvu bavi od 1998. godine kada je počeo da radi u firmi Slovenske biološke službe.

Održan rusko-balkanski forum

Prošlogodišnja ideja o intenzivnijem povezivanju malih i srednjih preduzeća iz Srbije, sa preduzećima sa celog Balkana pa i Evrope, realizovana je u Novom Sadu. Prvi Rusko-balkanski forum okupio je nekoliko stotina učesnika sa težnjom u preduzimanju novih koraka u razvoju Balkanske trgovine i ekonomske saradnje.

Dan polja šećerne repe, Timac Agro

Ove godine u Srbiji je šećernom repom zasejano oko šezdeset hiljada hektara. Promenljivi vremenski uslovi koji su uključivali ekstremno visoke temperature krajem marta, a potom i izrazito niske temperature, mraz i sneg tokom aprila, uticali su na ove useve. Posledica toga su površine sa izrazito neujednačenim biljkama i sklopovi koji su pet do deset odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.

Dan polja strnih žita kompanije Axereal

Kompanija Axereal Srbija organizovala je Dan polja na parceli AD Agrounija na ulazu u selo Jarkovci kod Inđije. Ovom prilikom su predstavljene sorte pšenice koje kod naših ratara postaju sve popularnije i to zbog visokih prinosa i dobrog kvaliteta hlebnog zrna.

70 godina instituta za voćarstvo i vinogradarstvo

Povodom 70 godina od osnivanja Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, organizovao je naučno-stručni skup ‘Nove sorte vinove loze’.

Stočarski dan na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

Jedan od najlepših dana na svim od 84 do sada održana Poljoprivredna sajma u Novom Sadu, svakako je takozvani Stočarski dan. I ove godine, ovaj dan je i po broju znatiželjnih posetilaca, izlagača i njihovih grla, opravdao svoj epitet. Veliko interesovanje izazvala je i Aukcija stoke, koja je organizovana prvi put u istoriji Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Na aukciji se prvi put našla i najveća izložena životinja na 84. međunarodnom poljoprivrednom sajmu – simentalac bik Kokan. Težak 1980 kilograma bio je prava atrakcija za posetioce a prodat je na Manježu Novosadskog sajma za 4.650 evra.

Aquaponia, proizvodnja povrća simbiozom biljaka i riba

Dijamanti su dokaz da pod velikim pritiskom nastaju sjajne stvari, takva je situacija i sa vodenom baštom Srđana Radina iz vojvođanskog sela Stapar. Nedostatak zemlje ga nije sprečio da se bavi povrtarstvom i da postiže visoke prinose.

Savremena tehnologija proizvodnje jabuka

U današnje vreme poljoprivreda ne može da bude samo hobi, već je to ozbiljna proizvodna grana koja zahteva jasan cilj i ozbiljan pristup, te modernu tehnologiju u proizvodnji. Svremena tehnologija, uz poštovanje svih primerenih agrotehničkih mera, daje izuzetno visok procenat plodova u prvoj klasi, koji su najtraženiji i najisplativiji na tržištu.

Predstavljanje John Deere mehanizacije

Nakon što je prvog maja mađarska kompanija KITE d.o.o. postala zvanični distributer Džon Dir mašina u Srbiji, prvo i ekskluzivno predstavljanje usledilo je na 84. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Na otvorenom i gotovo tradicionalno, najvećem izložbenom prostoru sa raznovrsnom ponudom poljoprivredne mehanizacije i opreme, novi distributer na tržištu Srbije, predstavio je ne samo zavidnu ponudu poljoprivredne mehanizacije, već i strateški plan poslovanja u Srbiji.

Konkurs Intesa Farmer za 2017 godinu

Banka Intesa pokrenula je i ove godine nagradno takmičenje ‘Intesa farmer’ kao izbor najuspešnijih poljoprivrednih proizvođača.

Sajamska akcija KomBank kredita

Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu Komercijalna banka predstavila je specijalnu sajamsku akciju Kombank Agrar kredita i posebne aranžmane koje ima sa institucijama koje se bave finansiranjem poljoprivredne proizvodnje i renomiranim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije.

Povoljni poljoprivredni krediti, ProCredit Bank

Tradicionalni 84. Poljoprivredni sajam u Novom Sadu čija je zemlja partner ove godine bila Bosna i Hercegovina, ugostio je 1500 izlagača iz 60 zemalja i hiljade posetilaca. Tradiciju predstavljanja na sajmu dugu čak 16 godina i ove godine nastavila je i Pro kredit banka, sa veoma bogatom ponudom i programom kredita za ovu godinu.

Kako sa mikrobiološkim đubrivom oporaviti biljke posle hladnog vremena

Pogoršanje vremena i temperature u minusu u pojedinimm krajevima Srbije, nepovoljno su uticali na ratarske, povrtarske i voćarske kulture. Poljoprivredni proizvođači stoga bi, savetuju stručnjaci, trebali već da razmišljaju o oporavku svojih kultura i useva, ukoliko su pretrpeli štetu. S obzirom na to da će se promenljive vremenske prilike verovatno zadržati i narednih dana, kompanija Biofor System, specijalizovana za istraživanja i razvoj u mikrobiologiji, u svojoj ponudi ima provereni preparat Biofor Aktiv, tečno mikrobiološko đubrivo namenjeno upravo jačanju kako biljaka tako i zemljišta.

Udruženje žena Veliko Srce iz Suseka

Tokom posete Suseku, put nas je naveo u domaćinstvo porodice Paroški koja se godinama sa uspehom bavi stočarstvom. I dok glavnu reč oko proizvodnje vode braća Marko i Jovica Paroški, u domaćinstvu sve u svojim rukama drže njihove supruge Verica i Ljubica Paroški, koje ne samo da su uspešne domaćice već i članice udrženja žena „Veliko srce“.

Povoljni krediti za novu poljoprivrednu mehanizaciju

S obzirom na to da uspeh u poljoprivredi između ostalog, zahteva i promišljene investicije i pažljivo planiranje finansija, podrška banke partnera i ove poljoprivredne sezone, može biti stabilan oslonac. ProCredit banka, kao kreditni lider u ovoj oblasti, već sada je spremna da podrži domaće poljoprivredne proizvođače i da, zahvaljujući odličnoj saradnji sa vodećim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije i opreme, svim zainteresovanim poljoprivrednicima omogući da unapređenja na svojim gazdinstvima, realizuju brže, jednostavnije i povoljnije.

Startno folijarno đubrivo za brži porast biljaka, Timac Agro

Fertiakitil Starter je teđno đubrivo kompanije Timak Agro koje zahvaljujući svom organskom kompleksu pomaže biljci, mahom ratarskim kulturama, da poveća otpronost na stresne uslove.

Aktivnosti PSSS Užice

Poljoprivredna stručna i savetodavna služba „Moravica“ u Užicu osnovana je sada već davne 1954. godine kao rejonska stanica za zaštitu bilja. Tokom šest decenija bilo je mnogo vlasničkih promena da bi na kraju ova služba postala privredno društvo u vlasništvu države. Danas PSSS Užice broji 15 zaposlenih od čega je deset savetodavaca dok ostatak čine stručni saradnici za oblast stočarstva i zaštite bilja. Osnovni zadatak poljoprivredne savetodavne i stručne službe je unapređenje biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje na imanjima poljoprivrednih proizvođača i zadruga, kao i uvođenje savremene tehnologije u proizvodnju. Stručna i zdravstvena kontrola nad proizvodnjom semena i sadnog materijala, kontrola proizvodnje priplodnog materijala u stočarstvu, kontrola izvoza poljoprivrednih proizvoda ali i izdavanje fitosanitarnih uverenja samo su neke od delatnosti ove savetodavne službe.

Podsticaji, žitarice, uljarice, Dobar dan domaćine

Pod sloganom ‘Zemlja je sve’ održan je V naučno-stručni skup ‘Dobar dan domacine’ na kom su se obrađivale akruelne teme iz sfere ratarstva i agroekonomije, a koje su predložili poljoprivrednici i njihova udruženja.

SPOS gradi postrojenje za prikupljanje meda

Srpsko pčelarstvo je u usponu i razvija se iz godine u godinu. Protekle 2016. godine dostignut je najveći broj košnica u srpskoj istoriji.

Rumski vašar, februar 2017

Još jedan rumski vašar je došao i prošao. Na njemu, kao i svakog 3. u mesecu ima svega – od igle do lokomotive.

Skup Savremena proizvodnja voća na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

Zima je pravo vreme za sticanje nekih novih znanja kroz razne oblike savetovanja, skupova i predavanja i njegovu kasniju primenu pod vedrim nebom.

Aktuelno stanje pšenice u uslovima mraza i ratarska proizvodnja u južnom Banatu

Prošle godine, u vreme setve ozimih kultura vremenski uslovi nisu išli na ruku ratarima, pa je pšenica posejana izvan optimalnog agrotehničkog roka, razlog tome bile su obilne padavine u oktobru mesecu. Procenjuje se da je samo 1/3 useva posejana u roku najboljem za setvu ozimih kultura i to u periodu od 5-og do 25- og oktobra. Sneg koji je pao prethodnih dana pogoduje usevima pšenice, jer mlade biljke štiti od niskih zimskih temperatura. Stručnjaci ipak predviđaju da je šteta neminovna i da ove godine nije realno očekivati tako dobre prinose žita kako prethodnih sezona.

Gajenje alternativnih biljnih vrsta

Postoji ekonomska opravdanost za proizvodnju ratarskih kulutra poput spelte, raži, sočiva, maka, lana, ricinusa, ovsa i heljde – rečeno je na forumu o „Gajenju alterantivnih njivskih biljaka“ održanom na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.

Planovi pošumljavanja u Srbiji

U jednoj od prošlih epizoda emisije „U našem ataru“ mogli ste da pogledate prilog o šumarstvu, tačnije o aktuelnom stanju i budućnosti srpskog šumarstva. Tada smo se sa našim sagovornikom pomoćnikom izvršnog direktora sektora „Šumarstvo“ u javnom preduzeću Srbijašume Bratislavom Kisinom dotakli tema poput prirodnog prirasta i kontrolisane ali i nekontrolisane seče šuma pri čemu smo saznali da je tek 29.1% od predviđene 41.4% od ukupne površine pod šumama te da je potrebno dodatno pošumljavanje. Međutim, čak i kada se pošumljavanje izvrši potrebno je i negovati te novopodignute ali i one postojeće sastojine.

Uzgoj magaraca i magarećeg mleka

U oboru se trenutno nalazi oko tridesetak grla dok se još stotinak nalazi na pašnjacima Krčedinske ade. I ta grla kao i ova koja vidite pred sobom pripadaju rasi Balkanski magarac.

Šta poljoprivrednici mogu da očekuju od IPARD programa u Srbiji

Jedno od najvažnijih pitanja EU jeste zajednička poljoprivredna politika, što se najbolje ogleda u budžetskim davanjima. Naime, dosadašnja praksa je pokazala da je skoro polovina budžeta EU, do sada ulagana u ruralni razvoj i poljoprivrednu politiku. Jedan deo tih sredstava odlazi iz Ipard fondova, i namenjen je zemljama kandidatima, u koje spada i naša zemlja. A koliko je pomoć Iparda značajna, pitali smo stručnjaka, i evo kakav je njegov odgovor:

Takmičenje u proizvodnji kukuruza, 100P plus

17.112 kilograma kukurza po hektaru sa 14% vlage – pobednički rezultat na ovogodišnjem takmičenju u prinosu kukurza koje drugi put za redom organizuje Klub 100p+.

Stručno savetovanje voćara na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

Redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i spiritus muvens srpskih voćara, profesor Zoran Keserović poručio je na tradicionalnom savetivanju voćara u Novom Sadu da je voćarska godina bila uspešna uprkos izmrzavanju, pretežno na jugu Srbije, potom loših uslova u vreme oprašivanja, oplodnje i napada monilije kod kajsije i pogotovo kod trešnje, i posebno zbog velikih količina padavina.

Otvaranje Naučno-istraživačkog centra kompanije KWS

Lokalno adaptirani, visoko prinosni i stabilni hibridi čija je selekcija od početka do kraja rađena u Srbiji, biće za nekoliko godina dostupni ratarima, a sve zahvaljujući novootvorenom, moderno opremljenom istraživačko razvojnom centru kompanije KWS u Staroj Pazovi.

Proizvodanja i plasman organskog ajvara

Hladnjača poznatog otkupljivača i prerađivača voća i povrća “Strela Kljajić” u predgrađu Leskovca ovih dana skladišti samo konvencionalno uzgajanu i obrađenu malinu. Žal za ne tako davnim vremenima kada je ovaj otkupljivač lansirao organski ajvar na tržište i dalje je aktuelan. 2012. godine odvažili su se da počnu sa proizvodnjom organskog ajvara uz podršku Centra za razvoj Jablaničko-pčinjskog okruga i Austrijske razvojne agencije. Danas se Leskovački “cepkani ajvar” prodaje u velikim supermarketima ali samo na Severu Vojvodine.

Međunarodna pčelarska konferencija, Pomerajmo granice

U nastupajućoj 2017. godini Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je oko 20% više sredstava za finansiranje pčelarske proizvodnje u odnosu na tekuću 2016. godinu – rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na otvaranju međunarodne pčelarske konferencije pod nazivom „Pomerajmo granice“ održanoj na Novosadskom sajmu.

Naučno stučni skup, Razvoj traktora i obnovljivi izvori energije

Dvadeset i treći naučni skup pod nazivom “Razvoj traktora i primena obnovljivih izvora energije“ u organizaciji Departmana za poljoprivrednu tehniku i Naučnog društva za pogonske mašine, traktore i održavanje – JUMTO, održan je na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Ove godine fokus rasprave bila je tema mehanizacije kao faktora unapređenja poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva sa posebnim osvrtom na stanje mehanizacije u Srbiji.

Najava Skupa Savremena proizvodnja povrća

I ove, kao i mnogih prethodnih godina održaće se već uveliko tradicionalno 18. po redu savetovanje pod nazivom „Savremena proizvodnja povrća“ u organizaciji „Vojvođanskog društva povrtara“, „Odbora za selo“ Srpske akademije nauka i umetnosti, a od ove sezone i „Master“ Kongresnog centra Novosadskog sajma. Prema rečima glavnog organizatora skupa, profesora doktora Žarka Ilina sa departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ovo savetovanje će imati još veći značaj ukoliko se u obzir uzme da su uslovi tokom upravo završene proizvodne sezone bili izuzetno nepovoljni za pojedine povrtarske vrste.

Problemi sa poljoprivrednim zemljištem i uzgoj jabuka

Ovaj zasad jabuke nalazi se u Drugovcu kod Smedereva i pripada našem današnjem domaćinu diplomiranom inženjeru poljoprivrede Goranu Milanoviću čija se proizvodnja jabuke prostire na ukupnoj površini od šest hektara, dok druge voćne vrste zauzimaju dva. Ovde je sortiment biran na osnovu potražnje domaćeg i inostranog tržišta i sastoji se od ajdareda koji se prostire na 80% površina, Rajndersa, Redčifa, Čelendžera, Mucua i Zlatnog delišesa. Na žalost, Goran će – baš kao i mnogi porizvođači jabuke čiji se zasadi nalaze u okolni Smedereva – 2016. godinu pamtiti po značajnim gubicima.

Prevencija šumskih požara u Srbiji

U nekoliko proteklih epizpoda emisije „U našem ataru“ mogli ste da pogledate priloge o stanju i budućnosti šumarstva u Srbiji, kao i planovima pošumljavanja. Ipak, naša priča ne bi bila kompletna da posebnu pažnju nismo poklonili temi prevencije šumskih požara, o kojima su mnogi od nas samo slušali priče i gledali televizijske priloge na televiziji. Kako navodi pomoćnik izvršnog direktora sektora 'šumarstvo' javnog preduzeća „Srbijašume“ i naš današnji sagovornik Bratislav Kisin, opasnost od šuskih požara je i te kako realna posebno tokom letnjih meseci, dodajući pri tom da je najčešći uzrok ljudski faktor.

Proizvodnja domaćeg organskog ajvara, Udruženje žena Radanska Ruža

Osnovano kao socijalno preduzeće, danas jedno na teritoriji Srbije, udruženje žena “Radanska Ruža” iz Lebana zapošljava žene sa invaliditetom I žene koje su žrtve tranzicije.

Debata o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji

Omogućiti mladima do 42 godine dugoročan zakup državnog zemljišta; porodičnim gazdinstvima ograničiti površinu koja može da se uzme po pravu prečeg zakupa na ne više od 200 hektara; prebaciti sa lokalne na državnu upravu odluku o prodaji državnog zemljišta; onemogućiti lokalnim samoupravama izdavanje državnog zemljišta; zakonski sankcionisati zapušteno zemljište; uvesti kontrolne mehanizme za plodored i knjigu polja – samo su neki od predloga koje su predstavnici udruženja poljoprivrednih proizvođača i medija izneli pred predstavnike Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na „Forumu o izmenama – dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu i podsticajimna“, a sve sa ciljem da se ovi zakoni izmene i unaprede.

Dodeljene nagrade Intesa Farmer 2016

Najbolji od najboljih. Tako bi se mogli opisati pobednici ovogodišnjeg konkursa „Intesa Farmer“ u organizaciji banke „Intesa“ koja već četvrtu godinu za redom nagrađuje najuspešnije poljoprivrednike iz oblasti ratarstva, voćarstva, povrtarstva i stočarstva.

Prevencija seče šuma u Srbiji

Uzimajući u obzir da se oko 30% ukupne površine u Srbiji nalazi pod šumama, a da se drvo – posebno ono za ogrev – može prodati za realtivno dobru cenu, ni ne čudi činjenica da je zabeleženo dosta slučajeva krađa i bespravne seče šuma sa kojima se javno preduzeće „Srbijašume“ bori iz godine u godinu. Međutim, situacija nije jednostavna i zavisi od toga da li su u pitanju privatne ili javne površine pod šumom. Što se tiče privatnih šuma, preduzeće „Srbijašume“ nema nadležnost ali ni ljudske resurse da se o njima stara, već je svaki vlasnik je dužan da sam sačuva svoju imovinu. Kako navodi pomoćnik izvršnog direktora sektora 'šumarstvo' Bratislava Kisina, u privatnoj šumi postoje dve varijante bespravne seče.

Povoljni dinarski krediti, bez troškova obrade kredita, Opportunity banka

Bankarski krediti su odličan način da poljoprivredni proizvođači dođu do dodatnih finansijskih sredstava, posebno u slučaju ozbiljnijih investicija. Bilo da je u pitanju uvećanje obima proizvodnje, izgradnja objekata ili kupovina mehanizacije, prava investicija ostvarena kroz dobru kreditnu ponudu može da malog proizvođača pretvori u domaćina. Te činjenice je svestan i Miloš Ljubić iz Vrela kod Uba koji se bavi ratarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom mleka. Bez obzira na to što u svojoj proizvodnji postiže odlične rezultate, nedavno se okrenuo kreditima Opportunity banke ne bi li prvo investirao u proizvodnju, a nakon toga i u mehanizaciju.

Stanje i budućnost šumarstva u Srbiji

U Srbiji se preko 2.200.000 hektara nalazi pod šumom. Prevedeno u procente, to znači da je 29.1% naše države ustvari šumovito, što nas svrstava u red srednje-šumovitih zemalja ukoliko se kao parametar uzima svetski prosek. Međutim, prostornim planom republike Srbije predviđeno je da se površina pod šumom proširi na, prema računicama stručnjaka, optimalnih 41.4% – navodi pomoćnk izvršnog direktora sektora šumarstvo u javnom preduzeću „Srbijašume“, Bratislav Kisin.

Povoljni poljoprivredni krediti, ProCredit banka

Prokredit banka, kao banka koja gaji svest o značaju razvitka poljoprivrede u Srbiji, ove godine omogućila je rekordnom broju poljoprivrednih proizvođača pristup subvencionisanim kreditima Ministarstva poljoprivrede.

Problemi sa izdavanjem državne zemlje u Srpskom Itebeju

Poljoprvireda je primarna delatnost u Srpskom Itebeju, malom Bantatskom selu od dve hiljade stanovnika. U selu je najviše ratara, a među njima vlada jedinstvo koje se retko sreće. Tako je to zajedništvo, 2011. godine preraslo u udruženje ratara, kom je, osim konkretnih ciljeva kumovao i jedan, sada već veliki zajednički problem.

Dobar dan domaćine

Zaštita bilja u prethodnoj sezoni i preporuke za novu, iskustva u proizvodnji pšenice i njeno razvrstavanje ali i agrarna politika i moguće mere bile su tri teme o kojima se razgovaralo na „mini“ savetovanju pd nazivom „Letnji dobar dan domaćine“ u organizaciji departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Takmičenje sekača motornom testerom u Vrnjačkoj Banji

U junu je održano državno prvenstvo organizovano od strane „Društva šumarskih inženjera i tehničara Srbije“ gde je prvo mesto osvojio Marko Nešković iz šumskog gazdinstva „Golija“ javnog preduzeće „Srbijašume“.

Manifestacija Moja bašta 2016

Manifestacija „Moja bašta“ u organizaciji Udruženja poljporivrednih roizvođača „Banatska lenija“, održana je sada već tradicionalni sedmi put u okviru „Dana poljoprivrede 2016“ na kikindskom gradskom trgu. Kikinđani su iz prve ruke mogli da se uvere u kvalitet poljoprivrednih proizvoda sa parcela njihovih sugrađana, ali se i informišu o novinama u svetu poljoprivrede. Uz poljoprivredne proizvođače – prevashodno povrtare i voćare – i udruženja iz drugih krajeva naše države, svoje učešće su uzele i kompanije za proizvodnju i distribuciju repromaterijala što je ovu manifestaciju pretvorilo u svojevrstan mini poljoprivredni sajam.

Izazovi mlečnog govedarstva, Holandija Srbija

Seminar na temu Holandija – zemlja mlečnog govedarstva održan u Novom Sadu, predstavio je sistem organizacije transfera znanja u Holandiji, te uputio na izazove mlečnog govedarstva. Održano je i tehničko predavanje na temu ishrane krava, na kome su govorili stručnjaci iz ove oblasti. Sanja Bugarski iz Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine ukazala je na probleme u ovoj oblasti.

Proizvodnja sirka metlaša

U ratarskoj proizvodnji sirak je veoma zastupljen, poseban značaj imaju sirak za zrno i sirak metlaš. Sirak za zrno se po površinama i proizvodnji ubraja među pet najvažnijih gajenih biljaka na svetu. Tolerantnost prema suši i visokim temperaturama, kao i manja zahtevnost u pogledu tipa zemljišta u kombinaciji sa skromnijim zahtevima u pogledu biljnih hraniva jesu najčešće isticane prednosti sirka u odnosu na druge gajene biljke. U Bačkoj, proizvođači imaju dugu tradiciju u proizvodnji sirka, i ovaj kraj je poznat po domaćinima koji preko 40 godina gaje ovu ratarsku kulturu. Jedan od njih je i Lehel Šuranji iz Sente, koji gaji sirak metlaš, i za 15 dana počinje sa kosidbom.

Info Ipard Srbija u Dolovu

Do sada smo već imali prilike da pričamo o Ipard fondovima, a kako vreme odmiče, ova tema sve je popularnija u krugovima poljoprivrednih proizvođača. Na njihovu sreću, našli smo se baš tamo gde su kriju odgovori- radionici pod nazivom “Info Ipard Srbija”, na kojoj smo se informisali o gorućim pitanjima vezanim za Ipard, ne bi li smo vas do kraja pripremili za proces apliciranja. Za početak, iskusni predavači objašnjavaju nam šta su to ipard fondovi i zbog čega su oni značajni za našu poljoprivredu?

Aktivnosti ZZ Buđanovci

Na dvadesetak kilometara od Rume nalazi se mesto Buđanovci koje je u poslernjih desetak godina postalo centar za proizvodnju dinje, ne samo u Sremu već i u čitavoj Srbiji. Površine pod tom povrtarskom kulturom variraju iz sezone u sezonu ali se predpostavlja da se svake godine povećavaju, jer geografsko poreklo samo po sebi nosi neku težinu pri pregovorima sa kupcima. Kako bi smo saznali nešto više o proizvodnji dinje u ovom sremskom mestu, posetili smo zemljoradničku zadrugu „Buđanovci“ i porazgovarali sa njenim direktorom Radovanom Raškovićem koji se prvenstveno osvrnuo na ovogodišnje uslove za proizvodnju te povrtarske kulture.

Akcija dinarskih kredita Opportunity banke

Bankarski krediti su odličan način da poljoprivredni proizvođači dođu do dodatnih finansijskih sredstava, posebno u slučaju ozbiljnijih investicija. Bilo da je u pitanju uvećanje obima proizvodnje, izgradnja objekata ili kupovina mehanizacije, prava investicija ostvarena kroz dobru kreditnu ponudu može da malog proizvođača pretvori u domaćina. Te činjenice je svestan i Miloš Ljubić iz Vrela kod Uba koji se bavi ratarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom mleka. Bez obzira na to što u svojoj proizvodnji postiže odlične rezultate, nedavno se okrenuo kreditima Opportunity banke ne bi li prvo investirao u proizvodnju, a nakon toga i u mehanizaciju.

Lovište Rit

Lovište „Rit“ koje se nalazi u neposrednoj blizini Padinske Skele na levoj obali Dunava, prostire se na oko 3.200 hektara – od čega veliki deo čine poljoprivredne površine – i omiljena je destinacija mnogim Beograđanima koji vole lov, bilo da je u pitanju divlja svinja, jelen ili pak fazani.

Konjički klub u Čurugu

Krajem marta posetili smo Čurug, selo u Žabaljskoj opštini koje je nadaleko poznato po izuzetnim ratarima. Tokom poslednjih godina u njemu je došlo i do razvića stočarstva – prevashodno ovčarstva – pa zato i ne čudi da je sve više i više zainteresovanih za ovu granu poljoprivrede. Međutim, dok uzgoj stoke doživljava ponovni procvat, jedna druga grana se polako i čini se nesumnjivo gasi. Na žalost u pitanju je uzgoj životinja koje su nekada radile posao traktora, bez kojih se roba nije mogla prevesti a ni njiva obraditi. Naravno u pitanju su konji i konjarstvo, zanimanje koje se radi iz ljubavi a ne iz profita, jer profita u tome jednostavno nema. Tokom posete ukazala nam se prilika da porazgovaramo sa članovima konjičkog kluba „Čurug“ koji stoji iza organizacije Čuruške fijakerijade. Želeli smo da znamo šta je dobra praksa u konjarstvu, kakav je stav države prema uzgajivačima konja, koji su najveći problemi i na kraju krajeva, šta uopšte znači biti konjar?

Lovište Crni lug

Dobrodošli u lovište „Crni lug“ javnog preduzeća „Srbijašume“…

Bojčinska šuma kod Surčina

Ovo predivno mesto naziva se Bojčinska šuma i predstavlja zaštićeno svojevrsno prirodno dobro koje ima status spomenika prirode od 2013. godine. Prostire se na površini od oo 670 hektara od čega je pod drugom zonom zaštite oko 140 hektara, dok je ostatak pod trećom zonom zaštite flore i faune.

Info IPARD projekat u Srbiji

U okviru projekat pod nazivom „Info IPARD Srbija“ podržanog od strane ambasade Sjedinjenih Američkih Država održano je još jedno predavanje sa ciljem da se poljoprivredni proizvođači informišu o dostupnosti, raspoloživosti i mogućnosti upotrebe sredstava IPARD programa. Na predavanjima je naglašeno da ovaj instrument predpristupne pomoći koji je Evropska unija namenila Srbiji, ima za cilj da unapredi i poveća konkurentnost naše poljoprivrede. Međutim, uvek postoji pitanje: Kada će zaista sredstva IPARD fonda postati dostupna?

Aktivnosti PSS Smederevo

Poljoprivredna stručna savetodavna služba u Smederevu, može da se pohvali odličnom saradnjom sa zemljoradnicima ovog kraja. Smederevski kraj prvenstveno je poznat po nepreglednim zasadima jabuka, breskvi, šljiva, vinove loze i trešanja. Samo prošle godine odavde je izvezeno više od 50.000 tona voća. Uspešna saradnja se odlikuje kako radom i edukacijom poljoprivrednika na terenu, tako i konkretnim savetima oko prijavljivanja za subvencije.

Povoljni dugoročni dinarski krediti, Opportunity banka

Bankarski krediti su odličan način da poljoprivredni proizvođači dođu do dodatnih finansijskih sredstava, posebno u slučaju ozbiljnijih investicija. Bilo da je u pitanju uvećanje obima proizvodnje, izgradnja objekata ili kupovina mehanizacije, prava investicija ostvarena kroz dobru kreditnu ponudu može da malog proizvođača pretvori u domaćina. Te činjenice je svestan i Miloš Ljubić iz Vrela kod Uba koji se bavi ratarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom mleka. Bez obzira na to što u svojoj proizvodnji postiže odlične rezultate, nedavno se okrenuo kreditima Opportunity banke ne bi li prvo investirao u proizvodnju, a nakon toga i u mehanizaciju.

Uzgoj svinja i proizvodnja bara za ptice

Da li ste se ikada zapitali kako izgleda proizvodnja bara za ptice? A da li bi ste se zapitali kako ta proizvodnja izgleda kada bi je radio jedan svinjar? Dozvolite nam da Vam predstavimo Željka Radovanova iz Vrbasa, uzgajivaća svinja koji proizvodi bar. Za početak, hteli bi smo da vam ispričamo priču o njegovoj svinjarskoj proizvodnji koja je počela još kada je naš domaćin bio dete: njegov otac je sa uspehom držao svinje i postepeno svoje znanje i umeće prenosio na svog sina. Tokom godina, proizvodnja se usavršavala, broj grla se uvećavao ali uvek sa skokom cene, a kako je cena padala tako se smanjivao i broj grla. Radovanovi su uvek pratili trendove sa jednim ciljem: opstanak na tržištu.

Stočarski dan na Novosadskom sajmu

Četvrtak na međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu od uvek je bio rezervisan za stočarstvo i decenijama unazad u narodu je poznat kao stočarski dan. Na šesti dan sajma stočari iz svakog kutka naše zemlje se tradicionalno okupljaju kako bi čuli novosti iz sveta stočarstva i prisustvovali odvajkada pozatoj nacionalnoj izložbi stoke.

Zašto je bitna analiza zemljišta

Analiza zemljišta kao veoma važna agrotehnička mera, prvi je korak koji pomaže da utvrdimo sastav i kvalitet zemljišta. Agrohemijska analiza zemljišta obuhvata ispitivanje kiselosti zemljišta, kalcijum-karbonata, kalijuma, fosfora, azota i humusa, kao i preporuku za upotrebu vrste i količine đubriva. Analiza zemljišta je obaveza za poljoprivrednike, kao i jedan od uslova za dobijanje subvencija..

Kako se boriti protiv cerkospore u šećernoj repi, Sunoko

Na sada već tradicionalnoj manifestaciji pod nazivom „Dani šećerne repe“, kompanija „Sunoko“ je poljoprivrednicima predstavila aktuelno stanje na tržištu šećerne repe, nove tehnologije i najsavremeniju poljoprivrednu mehanizaciju koja se koristi u cilju povećanja prinosa kraljice ratarskih kultura. Uz predstavljanje nove ALS tehnologije u šećernoj repi, proizvođači su mogli da dobiju i savete vezane za đubrenje, suzbijanje korova kao i primenu modernih agrotehničkih mera, ali povrh svega – velika pažnja posvećena je suzbijanju cerkospore kao ekonomski najznačajnije bolesti u proizvodnji šećerne repe.

Aposlutni pobednik u svinjarstvu na Novosadskom sajmu 2016

Na ovogodišnjem 83. po redu Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu učestvovalo je preko 1.500 izlagača iz više od 60 zemalja čitavog sveta: od mehanizacije, preko sadnog materijala pa sve do stoke. Nama je ove godine posebnu pažnju privukao štand Delta Agrara na kojem smo mogli da se uverimo u kvalitet grla koja dolaze sa njihovih svinjarskih farmi.

Projekat Info IPARD Srbija u Ruskom Selu

Projekat pod nazivom „Info IPARD Srbija“ ima za cilj, kao što mu samo ime kaže, da informiše srpske poljoprivredne proizvođače o dostupnosti, raspoloživosti i mogućnosti upotrebe sredstava IPARD programa. Ovaj instrument predpristupne pomoći koji je Evropska unija namenila Srbiji, ima za cilj da našu poljoprivredu unapredi i napravi je konkurentnom kako bi mogla da se takmiči sa velikim igračima ne samo na evropskom već i na svetskom tržištu.

20 godina firme Agrol, specijalizovane za voćarsku proizvodnju

Kompanija „Agrol“ iz Temerina u svetu voćarstva poznata je kao preduzeće koje u svojoj paleti ima kompletnu ponudu potrebnu za zasnivanje i održavanje jedne uspešne voćarske proizvodnje: uz uvoz sadnog materijala i projektovanje voćnjaka, „Agrol“ nudi i voćarsku mehnizaciju i protivgradne mreže. Takođe, ova firma obezbećuje i logistiku u hladnjačama poput linija za pakovanje, sortiranje, ili labeliranje – i sve to već dve decenije: naime, ove godine „Agrol“ slavi 20 godina postojanja i uspešnog poslovanja.

Povoljnosti za nabavku mehanizacije, Opportunity banka

Bankarski krediti su odličan način da poljoprivredni proizvođači dođu do finansijskih sredstava posebno u slučaju finansijskih investicija. Bilo da je u pitanju uvećanje obima proizvodnje, izgradnja objekata ili kupovina mehanizacije, investicija ostvarena kroz dobru kreditnu ponudu može malog proizvođača pretvoriti u domaćina.

Intesa Farmer krediti

Banka Intesa je pokrenula projekat “Intesa Farmer” 2013. godine u želji da ukaže na značajnu ulogu agrarnog sektora u celokupnom ekonomskom razvoju zemlje, ali i da kroz afirmaciju najuspešnijih poljoprivrednika doprinese njegovom daljem napretku.

Povoljno kreditiranje kod ProCredit banke

Kako težnja ka investicijama pa samim tim i potražnja za kreditima iz godine u godinu raste, na upravo završenom 83. Poljoprivrednom sajmu Prokredit banka je posetiocima ponudila bankarske kredite po izuzetnim uslovima.

Savremena proizvodnja malina, Komercijalna banka

Kako investicija u protivgradnu mrežu i sistem za navodnjavanje utiče na proizvodnju malina…

Povoljni krediti za poljoprivrednike, Komercijalna banka

Komercijalna banka je 2008. godine prepoznala potencijal i značaj poljoprivredne proizvodnje i krenula u ovaj segment kreditiranja. Od tada je Komercijalna banka svake godine prisutna neđunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Kako funkcioniše ZZ Gospođinci

Iako je zakon o zadrugama donešen još krajem prošle godine, postavlja se pitanje šta su i koliko toga njegovim stupanjem na snagu dobile manje zadruge. U svetlu tih događaja, odlučili smo da posetimo zemljoradničku zadrugu „Gospođinci“ čiji se kooperanti prevashodno bave povrtarstvom i koja, prema rečima stručnjaka, predstavlja model po kojem bi trebalo organizovati i druge slične privredne subjekte. Tokom razgovora sa direktorom zadruge diplomiranim inženjerom poljoprivrede Radivojem Nadlačkim, dotakli smo se mnogih tema – od ovogodišnjih uslova za proizvodnju do pitanja organizacije.

Sajamske akcije za poljoprivrednike ProCredit banke

Veliki sajam poljoprivrede koji se već tradiocionalno održava u Novom Sadu i ove godine će po 83. put okupiti poljoprivrednike zainteresovane da unaprede svoj posao i ulože novac u kupovinu novih traktora, kombajna, kao i izgradnju i opremanje objekata u domaćinstvima, ali i u kupovinu poljoprivrednog zemljišta.

Sajam Fruit Logistica 2016 u Berlinu

Poljoprivredni sajam u Berlinu koji se svake godine održava početkom februara jedan je od najvećih i najznačajnijih u celoj Evropi.

Poseta sajmu Fruit Logistica u Berlinu

Poljoprivredni sajam u Berlinu koji se svake godine održava početkom februara jedan je od najvećih i najznačajnijih u celoj evropi. Ove godine sajam je trajao od 3. do 5. februara i na jednom mestu okupio je sve značajnije proizvođače voća, povrća, pakovanja, logistike, transporta i mehanizacije.

Povoljni poljoprivredni krediti ProCredit banke

Iako Srbija važi za zemlju poljoprivrede, podrškom razvoja domaćeg agrara bavi se svega nekoliko banaka od tridesetak koliko ih trenutno posluje na ovim prostorima. Naime, poljoprivredna proizvodnja se u principu ne može analizirati kroz bankarske skoring programe i modele, što znači da je za njeno razumevanje potrebno strpljenje, iskustvo ali i stalno prisustvo na terenu. I tu na scenu stupa Prokredit banka koju već godinama odlikuje izuzetna lojalnost i revnost klijenata u otplati kredita, što je čini jednom od najkvalitetnijih i najsigurnijih na domaćem tržištu.

Belmužijada u Svrljigu

Belmuž, mladi sir, kazan i varjače, specijaliteti i brojne đakonije, muzika i sportska takmičenja bili su deo ovogodišnje devete po redu Belmužijade, održane u Svrljigu prvih dana avgusta. Oko svrljiškog brenda Belmuža okupilo se 60 hiljada posetilaca iz svih krajeva Srbije…

Gazdinstvo Milana Isakovića posle poplava

Stanovnicima Donjeg Dobrića kod Loznice maj mesec uvek je donosio probleme sa elementarnim nepogodama, što sa padavinama, što sa podzemnim vodama, a neretko je i grad pravio ogromnu štetu poljoprivrednicima. Ove godine, baš na svetog Proroka Jeremiju, inače krsnu slavu porodice Isaković, voda je donela nezabeleženu katastrofu kakvu ne pamte ni mnogo stariji meštani od tridesetsedmogodišnjeg Milana…

Posledice poplava u Donjem Dobriću

Humanost i solidarnost kakvu je Srbija pokazala u danima poplavnog talasa nije ostavila ravnodušnim nikoga pa ni one van granica naše zemlje koji su se tih dana divili srpskoj slozi. Ali kako to već kod nas ide, samo nekoliko nedelja kasnije opet smo postali oni stari što za ljude koji zavise od te solidarnosti nije dobra vest. I ne samo što su potpuno zanemareni već su i na udaru mešetara, priča nam Velimir Simić iz Donjeg Dobrića kod Loznice. Najpre je platio ceh lošem semenu, a sada će zbog vode morati da seje kukuruz po treći put. Državne pomoći u vidu semena i nafte nema pa je Velimir primoran da ponovo sam isfinansira setvu. Ovaj put daleko skuplju jer je seme početkom juna naprasno poskupelo…

Lukoil kartice za poljoprivrednike

Naftna kompanija Lukoil Srbija A.D. obezbedila je za ovu sezonu poljoprivrednih radova debitnu karticu. Kupovinom goriva putem Lukoil kartice za poljoprivrednike korisnik ostvaruje pravo na popust od tri dinara, i do 8 dinara za kupovinu dizel goriva…

Velike štete od poplava u Donjem Dobriću

Ni selo Donji Dobrić kod Loznice nije dospevalo u udarne vesti tokom poplavnog talasa, jer nije bilo ljudskih žrtava, srećom, ali drame i neizvesnosti jeste. Njihova agonija počela je 14. maja, u sred noći, kada su shvatili da opasnost stiže i da je vrag odneo šalu. Tamošnji žitelji, mahom poljoprivrednici, spašavali su šta se spasti moglo ali se prave razmere štete tek sad vide…

Posledice poplava u Mačvanskom Prnjavoru

Da je tokom poplavnog talasa u Srbiji bilo favorizovanja pojedinih sela i gradova od strane medija, pa i državnih organa, potvrđuje i slučaj Mačvanskog Prnjavora. Do samo pre nekoliko dana u ovom selu bilo je metar i po vode koja je stigla iz Drine. Neki kažu da se za trenutak vratila u staro korito udaljeno od novog 7 kilometara i ostavila katastrofalne posledice. Srećom bez ljudskih žrtava, što je možda i razlog što iz ovog sela nisu stizali dramatični izveštaji tih dana mada su zaista bili takvi…

81. Poljoprivredni sajam u Novom Sadu

U senci posledica koje su donele poplave u Srbiji na Novosadskom sajmu ipak je održana najveća poljoprivredna manifestacija na ovim prostorima. Dugo se većalo, a na najvišem državnom nivou odlučeno, da se tradicija duga 80 godina ne prekine uprkos jezivim izveštajima koji su tih dana stizali sa poplavljenih područja…

Kolike su štete od poplava u Sremu

U reportaži o posledicama poplava u Sremu naša ekipa želela je da krene sa najzapadnije tačke, sa tromeđe Bosne, Srbije i Hrvatske. Međutim, u selo Jamena nije se moglo jer je dva dana ranije najpre u potpunosti evakuisano, a zatim i poplavljeno. Svi koji su ranije posetili ovo idilično mesto sigurno ga nisu zaboravili, ali je za većinu stanovnika Srbije ono bilo potpuno nepoznato…

Organska proizvodnja u Stigu i Negotinskoj krajini

U saradnji sa resornim ministarstvom Poljoprivredna stručna i savetodavna služba iz Požarevca krenula je u realizaciju projekta koji su predložili sami zaposleni. Na osnovi saznanja sa terena izabrali su organsku poljoprivredu, koja bi sa turizmom i bogatom gastroekonomijom mogla predstavljati celinu…

Rumski vašar

Početkom februara ekipa emisije „U našem ataru“ posetila je Rumski vašar – jedan od najvećih vašara na ovim prostorima koji se održava svakog trećeg u mesecu i na kojem može da se pronađe sve što je jednom poljoprivredniku manje ili više potrebno – od polovnog kultivatora, do mladunčeta pulina za čuvanje stada ili šarplaninca za čuvanje dvorišta. Prvi put održan još davne 1747. godine, vašar je od uvek važio za pravo mesto ukoliko je pojedinac želeo da nabavi konje, stoku ili pak stočnu hranu. Tokom godina pijaca se postepeno širila i ubrzo pretvorila u, moglo bi se reći, čuvenu manifestaciju koja posetocioma pruža svojevrstan doživljaj teško-opisiv jednostavnim rečima.

Obeležavanje Svetog Trifuna u Sremskim Karlovcima

I dok se nekada za Svetog Trifuna u nebo gledalo sa iščekivanjem, a sve kako bi oblaci prosuli po koju kap i obećali dobar rod koji će doneti mnogo vina, vremena su se promenila i danas je situacija dosta drugačija.

Slaninijada u Kačarevu

U Kačarevu, banatskom selu gde se spajaju dve gastronomske tradicije, po 29. put za redom održana je čuvena Slaninijada – manifestacija koja sa sobom opravdano nosi prvo epitet jedne od najstarijih „ijada“, a onda i težinu te titule. Posetioci koji sredinom februara navrate u ovo mesto severno od Pančeva, očekuju da će ih dočekati graja, muzika, miris dobre hrane i – pre svega – tradicije.

Naučno stručni skup – Savremena proizvodnja povrća

Uz države Evropske unije, Rusija je prošle godine uvela sankcije i Turskoj – jednom od tri najveća proizvođača povrća na Mediteranu. Međutim, Srbija nema ni kapacitet, ni organizaciju, pa samim tim ni veliku šansu da iskoristi ovu priliku i uveća izvoz povrća za jednu od najmnogoljudnijih država sveta – izjavio je profesor sa departmana za povrtarstvo na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Žarko Ilin tokom otvaranja sedamnaestog naučnog skupa „Savremena proizvodnja povrća“ održanog u Master centru Novosadskog sajma. Prema njegovim rečima čak postoji mogućnost da se kao posledica međunarodnih odnosa, na našem tržištu nađu velike količine jeftinog povrća sumnjivog kvaliteta iz Turske.

Šta donosi novi zakon o finansiranju poljoprivrede

Od prvog jula 2015. godine, zahvaljujući Zakonu o finansiranju i obezbeđenju finansiranja i poljoprivredne proizvodnje, poljoprivredni proizvođači će moći da koriste buduće useve kao insturment obezbeđenja potreživanja koje se predaje finansijerima poljoprivredne proizvodnje. Šta to ustvari znači? Pa kako smo mi razumeli, ukoliko želite da pre žetve podignete kredit za setvu ili se kod nekog pravnog lica zadužite za repromaterijal, sada Vam zakon omogućuje da svoje dugove vratite kroz robu sa sopstevnih njiva. Prema rečima učesnika u izradi ovog zakona Aleksandra Miloševića, ovo je potpuno novi način finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Posledice poplava i opasnosti od Jadra u Podrinju

Reka Jadar koja se proteže dužinom od 35 kilometara je, uz Drinu, najznačajnija reka u opštini Loznica. I dok tokom sušnih godina poput ove sliv Jadra obezbeđuje plodno zemljište proizvođačima, u godinama sa velikom količinom padavina može da predstavlja ne samo velik problem, već i potencijalnu opasnost za živalj lozničke i krupanjske opštine. Zato mnogi meštani, među kojima je i Žaklina Jezdimirović koja se bavi proizvodnjom malina i tovom junadi, za Jadar kažu da je nekad majka, nekad maćeha…

Donošenje strategije poljoprivrede za narednih 10 godina

Javne rasprave u vezi sa donošenjem strategije poljoprivrede za narednih 10 godina ulaze u završnu fazu. Za sada nema velikih primedbi na ovaj opšti akt, koji će se, kako je planirano, sprovoditi sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju. Ona će doneti određene reforme, definisaće budžetske okvire i dati smernice poljoprivrednicima, ali da ne bude zabune, od nje se ne mogu očekivati konkretni podsticaji, ističe aktuelni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić niti je to akt kojim će se naći model da se mladi zadrže na selu…

Registrovanje poljoprivrednih gazdinstava u 2014

Prijavljivanje i obnova registracije gazdistava polazna su osnova za korišćenje sredstava za sve vidove podsticaja i premija iz agrarnog budžeta. Lane je u Srbiji prijavljeno oko 250.000 imanja, a očekivanja su da taj broj ove godine bude i veći. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poziva poljoprivrednike da to što pre urade i ističe da se paralelno rade i pravilnici te da će svi detalji u vezi sa tim biti poznati najkasnije za dva meseca, ili bolje rečeno, tek posle parlamentarnih izbora. Takođe, on dodaje, da uprkos nekim najavljenim izmenama u ovoj godini ih ipak neće biti.

Zimska škola PSS Pozarevac

Zimska škola poljoprivrednika u Požarevcu, sedamnaesta po redu, privukla je veliki broj proizvođača iz Braničevskog okruga. Njih više od 500 došlo je na skup ne bi li čuli koje su nove mere agrarne politike za 2014-u, kao i druge aktuelnosti. Skup je trebalo da otvori ministar Dragan Glamočić ali je zbog bolesti bio sprečen pa je ta čast pripala državnom sekretaru Željku Radoševiću.

Porodica Damnjanović iz sela Bresničić

Poljoprivredna proizvodnja porodice Damnjanović iz sela Bresničić u Topličkom kraju…

Uprava za poljoprivredu grada Niša, u poseti poljoprivrednicima

Kako u prošloj, tako i na početku ove godine rukovodstvo i stručnjaci Uprave za poljoprivredu i razvoj sela grada Niša posećuju sela i poljoprivrednike da porazgovaraju, pomognu, posavetuju i zajednički sa domaćinima realizuju planove koji nisu mali…

Manifestacija Dobar dan domaćine

U želji da pomognu malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima Departman za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu zajedno sa Asocijacijom i Unijom poljoprivrednih proizvođača će 23. Januara 2014. godine organizovati naučno-stručni skup po nazivom „Dobar dan domaćine“. Protokol o saradnji zvanično je potpisan na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, a podrška je dobijena od ministarstva poljoprivrede…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 11

Po pitanju usklađivanja pravila poljoprivredne politike sa onom u Evropskoj uniji 2013. godina nije donela značajnije promene. Prema procenama resornog Ministarstva to će se po svemu sudeći dogoditi tek 2015. što znači da imamo još godinu dana da se dobro pripremimo za sve izazove. Ova sezona bar kada su voćari u pitanju samo je potvrdila tezu da trgovina sa ruskim kupcima nije najsigurnija. Većina voćara u Srbiji oslanja se na to tržište, pa je možda došlo vreme da počnu ozbiljnije da razmišljaju o plasmanu robe u zemlje EU. Slađan Savić, voćar iz Požarevca ne radi velike površine i početnik je u ovom poslu, ali rodom i kvalitetom više je nego zadovoljan. Imao je 54 tone po hektaru jabuke u četvrtoj godini, od čega je 80% bilo u prvoj klasi i sve je odmah prodao po željenoj ceni. Polovinu na domaćem tržištu, a polovinu Rusima kojima je naše tržište ove sezone bilo dalje nego ikad…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 10

Sudeći prema poslednjim informacijama koje stižu iz Brisela, Srbija će pregovore o članstvu u EU početi 21.01.2014. godine. Time će i formalno početi proces koji neformalno traje već duže vreme…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 09

Novi strateški okvir zajedničke poljoprivredne politike u okviru Evropske unije donosi značajne reforme koje se smatraju najvećim još od 2008. godine. Potreba za reformama javila se zbog globalizacije, nestabilnosti cena na tržištu, krize, klimatskih promena i neophodnosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Akcenat ovih reformi stavljen je i na ruralni razvoj, a pre svega na ravnopravniju rasopdelu podsticaja, odnosno direktnih plaćanja namenjenih poljoprivrednim proizvođačima. Nova zajednička poljoprivredna politika stupa na snagu 2014. godine i trajaće do 2020. s tim da će 2014. godina biti tranziciona, kako bi se sve članice prilagodile promenama. S obzirom na važeći period, nova politika se svakako tiče i naše zemlje…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 08

Korišćenje pesticida u poljoprivredi neminovnost je svake uspešne proizvodnje. Međutim, nisu retki slučajevi kada proizvođači zarad postizanja kvaliteta i većeg prinosa postupaju nesavesno i kada preteruju sa upotrebom preparata za zaštitu bilja. Poslednja ispitivanja su pokazala da se povećani tragovi pesticida najčešće pronalaze u jabukama, breskvama i malinama. Potrošače najviše zanima na koji način iskontrolisati proizvođače i kazniti nepoštovanje pravila upotrebe preparata za zaštitu bilja…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 07

Zajednička poljoprivredna politika jedna je od najvažnijih politika Evropske unije u koju se ulaže gotovo polovina budžeta. U toku je usvajanje nove šestogodišnje poljoprivredne politike koja će biti na snazi od 2014. do 2020. a koja se tiče i našeg domaćeg agrara. A koliko agrarna politika Srbije odstupa od evropske i koliko će biti teško uskladiti pravila, pitali smo i člana pregovaračkog tima kada je u pitanju poljoprivreda i ruralni razvoj, Danila Golubovića…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 06

Zakon o bezbednosti hrane do kraja godine biće sigurno predmet rasprave šire stručne javnosti, naročito zbog genetski modifikovanih organizama. Prema dosadašnjim najavama njegovih kreatora, u velikoj meri ličiće na onaj koji je na snazi u zemljama Evropske unije. Njegovo donošenje ne uslovljava unija, već puka potreba da bi građani konačno znali čime se zapravo hrane…

Manifestacija Moja bašta u Kikindi

Manifestacija “Moja bašta” nedavno je održana na glavnom kikindskom trgu. Kikinđani su mogli da uživaju u čarolijama boja i ukusa domaćih poljoprivrednih proizvoda, da slušaju tamburaše, i da kupe nešto zdravo za sebe i svoju porodicu. Moja bašta je održana šesti put, a kako organizatori, iz udruženja Banatska lenija, kažu, na njoj je predstavljen uspešan rad poljoprivrednika iz celog regiona…

Pobednici Intesa Farmer konkursa za 2015 godinu

Proglašenjem ovogodišnjih pobednika i svečanom dodelom nagrada završen je treći po redu konkurs Banke Intesa pod nazivom “Intesa Farmer”. Kao i svake godine, stručna komisija odabrala je četiri poljoprivredna proizvođača koji su se istakli i postigli zavidne rezultate u kategorijama ratarstva, voćarstva, povrtarstva i stočarstva…

Dan polja i stanje ratarskih kultura u Subotici

Na oglednom polju Poljoprivredne savetodavne i stručne službe iz Subotice održani su sada već tradicionalni Dani Polja, gde su predstavljene nove tehnologije kao i novi hibridi kukuruza, suncokreta i soje, a sve sa ciljem da se ratarima sa severa Bačke olakša rad i pomogne pri unapređenju proizvodnje. Posetici su mogli da se uvere u snagu 106 novih hibrida kukuruza, dvadesetak hibrida suncokreta i 35 hibrida soje koji se nalaze u makroogledu savetodavne službe. Kako je na Danima polja bio prisutan veliki broj poljoprivrednih proizvođača ali i stručnjaka iz oblasti ratarstva, iskoristili smo priliku da se raspitamo o stanju useva u severno-bačkom okrugu…

Izbor za najboljeg poljoprivrednika, Intesa Farmer 2013

Početkom juna Banka Intesa raspisala je konkurs za izbor najboljeg poljoprivrednika, tačnije Intesa Farmera 2013, a sada je došlo vreme za proglašenje pobednika…

Kako je Poljoprivredna škola u Prokuplju iskoristila napušteno imanje

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola u Prokuplju radi na realizaciji jednog višestruko značajnog programa za školu, njene studente, pa i državu…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 05

U iščekivanju usklađivanja naših sa evropskim zakonima iz poglavlja 11 koji se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj, pojedini proizvođači u Srbiji ne sede skrštenih ruku. Kaže Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima sa EU…

Analiza zemljišta na jugu Srbije

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su u obavezi da za sve svoje parcele koje su uvedene u registar biljne proizvodnje jednom u pet godina obave hemijsku analizu…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 04

Usklađivanje propisa i zakonodavstva u procesu pridružavanja Evropskoj uniji jedan je od najtežih ali svako najvažniji zadatak za srpski agrar. Konkretno, kada je o stočarstvu reč, napravljeno je dosta pomaka što potvrđuju i najave da će se i pravilnik o bezbednosti hrane uskladiti sa evropskim pravilima, a to između ostalog znači i vraćanje dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku od 0,05 procenata. Ozbiljan korak u integracijama napravljen je zapravo još pre 4 godine kada je donet Zakon o stočarstvu i od kada je kontrola produktivnosti i matičenja postala obaveza…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 03

Pristupanje Evropskoj uniji, kojoj teži i naša zemlja, veoma je složen proces. Jedna od prednosti Srbije je ta što imamo dovoljno vremena da se dobro spremimo za sva pravila koja moramo uskladiti sa njihovim. Kada je reč o Poglavlju 11 pregovaračkog procesa, koji se odnosi na ruralni razvoj i poljoprivredu, urađeno je dosta toga, kaže šef pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević. To dokazuje sve veći broj proizvoda iz Srbije koji ispunjava visoke standarde kvaliteta i mogu se utrkivati sa evropskim konkurentima. Međutim, priznaje šef Pregovaračkog tima da u toj oblasti ima još jako puno posla…

Poljoprivredna TV iz Slavonske Požege

Poljoprivrednih emisija na svetu sigurno ima na desetine, možda i stotine hiljada, ali usko specijalizovanih televizijskih kanala sa poljoprivrednim temama ima samo 3. Jedna je, naravno u Americi, druga u Vijetnamu, a treća, i najmlađa u komšiluku. U slavonskoj Požegi. Na ideju su došli mladi ljudi rešeni da najmoćnijim medijem pomognu poljoprivrednicima tako što će kroz razmenu emisija iz čitave bivše Jugoslavije gledaocima svakodnevno prenositi iskustva drugih poljoprivrednika…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 02

Na koji način funkcioniše poljoprivreda posle ulaska jedne zemlje u Evropsku uniju u ovoj priči poslužiće nam iskustvo hrvatskih poljoprivrednika. Za Ivana Grbića iz slavonske Požege, vlasnika preduzeća koje se bavi proizvodnjom ulja od bundevinog semena, ulazak u uniju znači dobijanje nepovratnih sredstava. I to polovine od neophodne sume koja mu je potrebna za realizaciju projekta…

Sajam balkanskog biodiverziteta u Dimitrovgradu

Opština Dimitrovgrad obeležila je 21. septembar, dan opštine nizom lepih manifestacija…

Jugoslovenka iz Donjeg Medjurova

Prognozno izveštajna služba u srednjem Banatu

Prognozno-izveštajna služba bavi se prognoziranjem, praćenjem i signaliziranjem prisustva biljnih bolesti i patogena, a sve na osnovu podataka dobijenih kroz vizuelno posmatranje, proračune i preglede alata poput meteoroloških stanica, feromonskih klopki i svetlosnih lovnih lampi. Ali to sve već znamo. Ono što ne znamo je na koji način tri sposobne dame, na čelu sa koordinatorkom Snežanom Parađenović uspevaju da pokriju kompletnu teritoriju srednjeg Banata, donoseći proizvođačima pravovremenu informaciju o potrebama za tretiranjem useva…

Udruženje poljoprivrednika Seljak iz Cvetojevca

Nakon što su zadruge prestale da postoje u svom izvornom obliku formiranje poljoprivrednih udruženja u Srbiji nametnulo se kao najbolje moguće rešenje. U poslednjoj deceniji formirano je na desetine, možda i stotine takvih udruženja, ali očekivani rezultati su izostali. Udruženje poljoprivrednika „Seljak“ iz Cvetojevca primer je da sve može biti mnogo drugačije. Formiralo ga je 20 poljoprivrednika iz: Botunje, Cvetojevca, Dobrače, Čumića, Jovanovca i Cerovca i od osnivanja pa do danas beleže samo pozitivne rezultate. Interesantno je to što već 7 godina udruženje čini isti broj domaćinstava što je možda i ključ uspeha…

Poseta predsedniku Udruženja poljoprivrednika Paori, Miroslav Grubanov

Dešavanja u srpskom agraru dovela su do toga da poljoprivrednici danas više nisu robovi zemlje već vlasti, kaže Miroslav Grubanov predsednik Udruženja poljoprivrednika „Paori“ iz Crepaje. Udruženje je osnovano pre 3 godine, ali ne u smislu profitabilnosti, već da bi pokušali da izmene nešto u odnosu države prema poljoprivrednicima, kaže naš domaćin. Nekada su paori živeli mnogo bolje i sa puno manje zemlje nego što rade danas jer su vladali normalni uslovi na tržištu dok se za trenutna pravila to ne bi moglo reći…

Kooperativa Maisadour u Francuskoj

U prošlim emisijama videli ste egzotične, priče iz Francuske, videli ste kako su francuski seljaci odlučili da svom kukuruzu daju dodatu vrednost, i kako je došlo do toga da se od kukuruza proizvode traženi i skupi proizvodi, kao što su na primer specijani pilići gološijani ili flo gra, pačija jetra koja može da dostigne cenu i do 40 evra po kilogramu. Medjutim , svega toga ne bi bilo da ne postoji jedna, slobodno možemo da kažemo najvažanija stvar oko koje se sve zapravo okreće, koja istovremeno kontroliše ceo proces, od proizvodnje semena kukuruza do prodaje gotovog pileta u hipermaerktu – KOOPERATIVA…

Dan polja Agromarketa u Beloj Crkvi 2013

Četvrti put za redom PIK Južni Banat iz Bele Crkve i kompanija Agromarket organizovali su Dan polja. Bila je to prilika da posetioci iz zemlje i inostranstva pogledaju ono što Pik Južni Banat ima da pokaže, a to su savremeni voćnjaci i vinogradi, ali i izuzetno ozbiljna ratarska proizvodnja…

Savremena destilerija za proizvodnju rakije

Tradicija pečenja rakije u Srbiji mogla bi biti promenjena s obzirom na novi zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Iako ima mnogo onih koji su nezadovoljni ovakvim potezom države, zakon svakako ide na ruku većim proizvođačima i industriji. Ova zakonska regulativa je ohrabrila firmu Promont group iz Novog Sada da pokrene destileriju za voćne rakije kapaciteta 150 hiljada litara godišnje…

Kako spasiti podrum rakije u Crkvencu

Kako nije oronuo i zapušten poput drugih propalih preduzeća, Navipov podrum u Crkvencu na prvi pogled ne čini se kao da deli sudbinu ostalih loše privatizovanih preduzeća. Ipak, iza čistog dvorišta i minijaturnog muzeja koji je tu da podseća na neke bolje dane, kriju se prazni objekti, jer je firma od prošlog maja i zvanično u stečaju. Reklo bi se: samo još jedna priča iz naše svakodnevice gde naočigled svih propada ogroman potencijal…

Zbog života u prirodi, selidba iz grada u selo

U selu Petrovac nadomak Kragujevca posetili smo gazdinstvo Dragana Cvetkovića. Ovaj 44-ogodišnji veterinar je rođeni Kragujevčanin, ali pre šest godina s porodicom gradski život zamenio je seoskim…

Poljoprivredni sajam u Gornjoj Radgoni

U Gornjoj Radgoni, malom mestu u Sloveniji na samoj granici sa Austrijom, ove godine je održan jubilarni 50. sajam poljoprivrede. Koncept sajma godinama je isti što znači da su glavni segment priredbe i dalje komercijalne izložbe iz oblasti mehanizacije i prerađivačke industrije. Sajam je doneo i brojne stručne skupove na aktuelne teme sa kojima se suočavaju sve zemlje EU, pa tako i Slovenija…

Vodenica u selu Šarbanovac podno Rtnja

Šarbanovac podno Rtnja, je jedno od retkih sela u kojima još uvek živi i funkcioniše vodenica, koja je napravljena pre oko 65godina…

Najava 79. sajma poljoprivrede u Novom Sadu

Predstavljanje prehrambene industrije, organske proizvodnje, poljoprivredne mehanizacije, nacionalna izložba stoke i ocenjivanje kvaliteta proizvoda okosnica su 79. međunarodnog poljoprivrednog sajma koji se održava od 12. do 18. maja na novosadskom sajmu…

Priča o selu Kravlje na obroncima Svrljiških planina

Žitelji Kravlja, sela na obroncima Svrljiških planina, žive uobičajenim životom ovih prohladnih jesenjih dana. Završili su setvu ozimih kultura, pripremili stočnu hranu, hranu za sebe, još samo da pripreme drva i zima može da počne…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji, udruženje žena, STAR projekat 04

Selo Kladurovo nalazi se ispod Homoljskih Planina 15 kilometara severno od Petrovca na Mlavi. Pre 40 godina ovde je živelo blizu 1 200 stanovnika, a danas ih je upola manje. Kao i u većini sela u Srbiji i ovde je migracija uzela danak, pa se preostali žitelji plaše da bi za desetak godina njihovo mesto moglo ostati prazno. Ipak, selo je još uvek poznato po kulinarstvu, jer se u Kladurovu spremaju kolači po receptima stare Vlaške kuhinje…

Dan polja PSS Tamiš Pančevo i Syngenta

Konzervacijska obrada zemljišta je već niz godina zastupljena u poljoprivredi pa uprkos malom broju proizvođača koji su se odlučili za ovaj način obrade zemlje nije nepoznanica ni u Srbiji. Podršku novim tehnologijama u poljoprivrednoj proizvodnji dala je i kompanija Syngenta. Naime, Poljoprivredna stručna služba iz Pančeva već dugo istražuje konzervacijski tip obrade zemljišta, pa su stručnjaci dobili i neke rezultate koje uveliko dele sa poljoprivrednicima širom Vojvodine. Osim mehaničke obrade parcela, za uspešan prinos neophodno je i hemijsko tretiranje, pa su u saradnji Syngente i pančevačke poljoprivredne stručne službe urađena i ogledna polja. Rezultati demantuju tvrdnje da konzervacija zahteva veća ulaganja u hemiju…

Naučno istraživački centar Maisadour

U prethodnim reportažama videli ste kako je od skromnih početaka 1946. godine kooperativa Maisadour izrasla u ozbiljnu korporaciju koja godišnje trguje sa milion tona žitarica, desetinama miliona pilića i razne druge živine i koja drži veliki trgovinski lanac okrenut poljoprivrednicima. Vrhunac svega onoga što Maisadour radi i ono po čemu je najpoznatiji na svetskoj sceni je nauka, odnosno proces stvaranja novih sorti i hibrida…

Ribnjak u Laliću, raj za pecaroše

Mnogi ljubitelji ribolova ne znaju da u selu Lalić koje se nalazi u blizini Odžaka, postoji pravi, mali ribarski raj. Ribnjak se prostire na oko dva hektra, okružen je raznovrsnim rastinjem koje pravi hladovinu, a ono što je najvažnije bogat je šaranom, štukom i babuškom. Ideja za podizanje ribnjaka potekla je od čoveka kome je kršteno ime Daniel Valent, ali svima poznat kao Divlji Kuk. On se u Lalić doselio pre 10 godina i od tada traje borba da se ovo bačko selo uvrsti na kartu poštovaoca ribolova. Ovu ideju nije bilo lako sprovesti u delo. Na mestu gde se danas nalazi ribnjak nekada je bila otpadna jama koju je Kuk sam očistio i, verovali ili ne, ručno kopao kako bi postigao željenu dubinu ribnjaka. Razumevanja nije bilo ni od koga, ali želja za ostvarenjem sna koji sanja još od malena, Divljem Kuku je dala snage i strpljenja. Kako i sam kaže, seoski turizam je sve popularniji, a on u tom pravcu razmišlja već decenijama…

Poljoprivredna proizvodnja staračkih domaćinstava

Do kraja godine biće završen popis poljoprivrede, a dobijeni podaci doprineće sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u agraru – čime raspolažemo i šta nam je potrebno? Steći ćemo i uvid u starosnu strukturu domaćinstava, tačnije znaće se i broj onih gazdinstava koje vode poljoprivrednici koji su zagazili duboko u osmu deceniju života…

Manifestacija Dobar Dan domaćine

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održan je treći po redu stručni skup pod nazivom „Dobar dan domaćine“ na kom su predavači govorili o aktuelnim temama iz sfere ratarstva i mehanizacije koje su predložili poljoprivrednici i njihova udruženja. Prema rečima direktorice Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Dragane Latković, i ove godine je postojala želja da se promeni tematika naučnog skupa i pruži šansa svim saradnicima kako fakuleta tako i departmana…

Proizvodnja zdrave hrane Baka Vide iz Neradina

Dom Vidoslave Avramović iz Neradina na prvi pogled se čini kao uobičajna kuća u Sremu. Međutim prolaskom kroz dvorište i ulaskom u malu etno-sobu, stiče se utisak da smo zagazili u daleku prošlost i vratili se u neko bolje i mirnije vreme, kada su mirisi bili jači, kada je posao bio teži ali značajniji, kada je imalo smisla usporiti i odmoriti, i kada je hrana bila kud i kamo zdravija…

Konkurs Povratak mladih na selo

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima i vanbračnim partnerima na teritoriji autonomne pokrajne Vojvodine za kupovinu kuća sa okućnicom. Ciljevi ovog konkursa su podsticanje razvoja ruralnih sredina, oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje nataliteta, povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti i najvažnije – poboljšanje demografske strukture kao preduslova za pokretanje privrednih aktivnosti…

Poljoprivredna škola u Kanjiži

Poput svih drugih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji, tako i ova u Kanjiži ima svoje parcele koje učenicima služe za praktičnu nastavu. Od drugih se razlikuju po tome što su bukvalno sve na ovoj ekonomiji pravili sami učenici, jer su nekada imali i građevinski smer. Ono što takođe razlikuje ovu školu od ostalih je to što je na velikoj većini od 100 hektara zemlja ritska pa samim tim i ne baš najbolja za sve useve.

Bioplug, mikrobiološki preparat za razgradnju organskih ostataka

Ono što se ne vidi na oko, a prepoznaje kukuruz, jeste da se na takvom zemljištu koren biljke puno bolje ukoreni. U to se uverio i domaćin Branko Ralić koji je lane prvi put koristio Bioplug. Svestan da mora pomoći zemljištu isprskao je strnjište i stajnjak koji je bio nešto suvlji sa 5 litara Biopluga, a krajem juna već uviđa da je napravio pravi potez…

Murali u selu Velika Plana

Toplička Velika Plana je selo dobrih poljoprivrednika, umetnika i sportista. Na njivama i voćnjacima su ljudi i mašine. Sportisti su na terenima širom Srbije, a umetnici pokazaše svoje umeće u centru sela…

Subvencije u srpskom agraru

Donošenje Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je usvojen krajem januara, trebalo je na prvom mestu da omogući poljoprivrednicima predvidvljivost u proizvodnji. Ideja je bila dobra, ali ne i realizacija, pa su proizvođači više nego razočarani efektima novog Zakona. Pare nisu stigle kad su bile najpotrebnije što je za njih bilo i najvažnije u ovom dokumentu, a dodatnu zabunu u sagi zvanoj „isplata subvencija“ počele su da prave prve uplate sredinom maja…

Bezbednost hrane

Bezbednost hrane je preozbiljna stvar da bi se dozvolilo da funkcioniše na postojeći način, ocena je vojvođanskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića. Pre svega to je važno za građane iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga, ali i iz ekonomskih, jer ako se ne uspostavi sistem kontrole koji je ekvivalent onom u zemljama u okruženju, onda to znači da proizvodi iz Srbije neće moći da se izvoze, kaže Ješić…

Krađe u seoskim domaćinstvima

Od kad je sveta i veka bilo je i krađa, ali u ovoj meri – nikada. Gotovo da nema dela Srbije gde nije zabeležen neki slučaj, pa tako i u čačansko-milanovačkom kraju gde već nedeljama nepoznata grupa lopova krade bukvalno sve što može da se odnese sa jednog seoskog domaćinstva…

Zlakusa, selo poznato po grnčarskom zanatu

Zlakuška grnčarija i tamošnji grnčari čuveni su ne samo u našoj zemlji već i širom Evrope. Karakteristika ove grnčarije je ta što se sve radi u tehnici staroj više od četiri veka na sporom ručnom kolu i pečenjem na otvorenoj vatri, što je jedinstven slučaj na širim balkanskim prostorima…

Proizvodnja kvalitetnih opanaka u Svilajncu

Kada biste u Svilajncu pitali za Miodraga Jeftića, mnogi ne bi znali o kome se radi. Pod nadimkom Drakče, ovog 83-godišnjaka znaju ne samo u Resavi već mnogo dalje, ispostaviće se kasnije čak i u dalekoj Rusiji…

Poljoprivredna škola u Svilajncu

Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika u Svilajncu godinama važi za jednu od najuglednijih škola tog tipa u Srbiji, a možda i šire, kažu tamošnje lokal-patriote. Praktičan deo sprovodi se na ekonomiji neposredno uz školu, a obrađuju i 120 hektara zemlje od čega na sto sprovode ratarsku proizvodnju, na 5 hektara povrće, a na 15 voće i sadni materijal…

Reakcije na aranžman sa Al Dahrom

Aranžman sa Al Dahrom, kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, presedan je u našoj poljoprivrednoj praksi. Iz ugla onih koji se protive tome reč je o štetnom i protivustavnom ugovoru, dok je to za republičku vladu jedan od najboljih poslovnih poteza u poslednjoj deceniji…

Strategije resornih ministarstava poljoprivrede

Iako su srpski poljoprivrednici već navikli da se sa svakim dolaskom novog ministra formira nova strategija, ovoga puta ta praksa će sigurno izostati. Prema oceni pojedinih stručnjaka takav odnos ministara govorio je o partijsko-feudalnom pristupu, što se tragično reflektovalo na srpski agrar…

Usvojene mere za ublažavanje posledica suše

Republička vlada izdvojiće između 18 i 19 milijardi dinara, odnosno 160 do 170 miliona evra za saniranje posledica suše. Iako još uvek ne postoje tačne procene štete pretpostavlja se ona prepoloviti jesenji rod…

Škola o uzgoju tartufa

Za uzgoj tartufa pod lešnikom neophodno je imati idealne uslove. To podrazumeva adekvatnu nadmorsku visinu kao i kvalitet i kiselost zemljišta. Na primer Ph vrednost ne bi trebalo da bude ispod 7.5, ali ne sme ni da prelazi 8. Tartufu odgovara kiselost preko 8, ali je to pogubno za njegovog nosača i najboljeg saveznika – lešnik!

Kako poljoprivrednici reaguju na subvencionisanje dizel goriva

U Srbiji je u toku distribucija bonova za regresirano dizel gorivo u visini od 60 dinara po litru namenjeno prolećnoj setvi. Poljoprivrednici će do 15. aprila moći da kupe gorivo na 370 benzinskih stanica NIS-a širom zemlje, a kako kažu zaposleni u Poljoprivrednim stručnim službama interesovanje je izuzetno veliko. Ceo postupak oko podnošenja zahteva, prema njihovim rečima, ne traje dugo, od 3 do 7 dana, a posao dodatno olakšava činjenica što se tačno zna ko sve ima pravo na ovu vrstu pomoći…

Značaj profesionalnog i kvalitetnog tretmana semena

U organizaciji Semenske asocijacije Srbije održan je seminar o pravilnom, kvalitetnom i profesionalnom tretiranju semena. Asocijacija organizuje seminare kako bi informisala i edukovala učesnike u semenarskoj industriji jer smatra da je informisanost najvažniji preduslov za nesmetanu primenu zakonske regulative i funkcionisanje uspostavljenih sistema u semenarskom sektoru…

Od fudbala do poljoprivrede

Ljubav je, kažu, pokretač svega, a primera je na svakom koraku, pa i tu nedaleko od Niša. Ljubav je Vukosavu Golubović dovela u Paligrace u domaćinstvo Gorana Golubovića. Mogla je Vukosava živeti i u Nišu. Posle četvorogodišnjeg bavljenja fudbalom, u zlatno doba niškog Mašinca, ali ljubav prema dobrom momku i selu bila je jača…

DREPR projekat u Srbiji

DREPR projekat u bukvalnom prevodu znači „Čist Dunav – naša zajednička budućnost“ i sprovodi ga Svetska banka i naše ministarstvo poljoprivrede. Traje već 5 godina i svrstavaju ga u najuspešnije jer je iskorišćeno više od 95 odsto ponuđenih fondova. Skoro dvadeset miliona dolara donacija povuklo je: 100 farmi, 3 klanice, 3 kafilerije i 7 poljoprivrednih škola u Srbiji. Svi oni shvatili su koliko je odlaganje stajnjaka važan proces u očuvanju životne sredine, a kako se projekat razvijao, uvideli su i neke prednosti koje im može doneti takav tretman djubriva…

Koliko košta prodaja robe na kvantaškim pijacama

Većina poljoprivrednih proizvođača u Srbiji svoje proizvode plasira na kvantašima. Tamo se prodaje na veliko, tačnije na gajbice ili džakove. Takvo poslovanje je mnogima jedini izvor zarade, ali kakva je zapravo računica odlaska na kvantaš? Radisav Bogdanović iz sela Dragojevac kod Vladimiraca proizvodi povrće na otvorenom na 2 hektara i pod plastenicima ima oko 3500 kvadrata. On svoju robu prodaje na šabačkom i beogradskom kvantašu i smatra da uslovi nisu dobri, a nije zadovoljan ni načinom poslovanja…

Velike štete od grada u Niškom regionu

Prošao je crni oblak da crnji ne može biti tog 24. juna uveče. Uništio je letinu u niškim selima Lalinac, Sečanica. Stradali su povrće, kukuruz, pšenica, pocepani su plastenici…

Duhovne litije u selu Gradište kod Niša

Gradište, nedaleko od Niša, je selo sa blizu dve stotine domova u kojima žive vredni ratari i povrtari. Poljoprivrednicima je to osnovno zanimanje. Mlađi ljudi rade u Nišu ili Merošini, deca su đaci niških srednjih škola. Ljudi u Gradištu dele sudbinu sadašnjice. Većina živi skromno u skromnim kućama, ali ima i onih koji su sagradili nove kuće, uredili dvorišta…

Krpelj, uzročnik Lajmske bolesti

Bakterija borrelia bordofelie nalazi se u inficiranim krpeljima i prenosi zaraznu lajmsku bolest…Prilog iz 345. izdanja emisije U našem ataru

U kojoj meri su krpelji opasni

Iako se obično zgražavamo pri pomisli na ovu sitnu i potencijalno veoma opasnu, parazitski orijentisanu životinjicu, činjenica je da krpelj nastanjuje identičan prostor kao i njihovi toplokrvni domaćini…Prilog iz 344. izdanja emisije U našem ataru

Koje sve opasnosti prete od krpelja

Krpelji se javljaju tokom cele godine. Dve dominantne vrste u urbanoj sredini su…Prilog iz 342. izdanja emisije U našem ataru

Prisustvo krpelja kod životinja

Simptomi, postupci i opasnosti ujeda krpelja po pse i mačke…Prilog iz 341. izdanja emisije U našem ataru

Klub poljoprivrednika Kisač

Prilog iz 327. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja kiselog kupusa

Prilog iz 323. izdanja emisije U našem ataru

ProAgro Lider 2010

-Prilog iz 322. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja prave Zlatiborske pršute

Prilog iz 317. izdanja emisije U našem ataru

Dodela žutih rotacionih svetala

Prilog iz 315. izdanja emisije U našem ataru

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja

Prilog iz 312. izdanja emisije U našem ataru

Kako opstati u poljoprivrednoj proizvodnji?

Prilog iz 308. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivredna proizvodnja na Ceru

Prilog iz 305. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja gljive šitake

Prilog iz 304. izdanja emisije U našem ataru

Kako opstaju klaničari u Srbiji

Prilog iz 302. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivreda u Mioničkoj opštini

Prilog iz 302. izdanja emisije U našem ataru

Iskustva iz Italije

Prilog iz 301. izdanja emisije U našem ataru

Kako odabrati pravu mehanizaciju

Prilog iz 297. izdanja emisije U našem ataru

Tkački etno proizvodi

Prilog iz 293. izdanja emisije U našem ataru

Organski brašno, sir, peciva

Prilog iz 291. izdanja emisije U našem ataru

Težak položaj poljoprivrednika

Prilog iz 286. izdanja emisije U našem ataru

Saradnja poljoprivrednika i stručnih službi

Prilog iz 281. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivredna proizvodnja u Melencima

Prilog iz 279. izdanja emisije U našem ataru

Krugovi u žitu, Crop Circles, Turija, Srbija 2014

Problematične licitacije za izdavanje državne zemlje u zakup

Koncept izdavanja državne zemlje u zakup trebalo je da omogući disperziju zemljišta na male i srednje farmere kao i njihovu konkurentnost, ali nepoštovanje zakona dovelo je do toga da se u poslednjih desetak godine dešavaju brojne malverzacije po tom pitanju. U selu Ostojićevo kod Čoke od 2002. godine 560 hektara državne zemlje izdaje se jednom čoveku, tačnije jednoj zadruzi i to po ceni od 2400 dinara po hektaru. Tamošnji poljoprivrednici godinama ulažu napore da se promene licitacione jedinice kako bi i oni mogli da se uključe u borbu za državnu zemlju…

Kuće od slame, štede energiju i novac

Slama predstavlja osušene stabljike žitarica – prirodan je i zdrav materijal, godišnje obnovljiv, a ipak se tretira kao otpad. Godišnje se proizvedu ogromne količine slame, koje veoma često budu spaljene na njivama, što predstavlja veliki ekološki problem. Poslednjih godina i kod nas, a decenijama u Evropi, slama se koristi i u energetici, ali ona može uspešno da posluži i u građevinarstvu…

Poseta banci Monte dei Paschi di Siena u Italiji

Tokom putovanja koje je organizovala ProCredit banka poljoprivredni proizvođači iz Srbije bili su u prilici da obiđu i najstariju aktivnu banku na svetu. Ona se nalazi u Sijeni, osnovana je davne 1472. godine, a i danas posluje u zgradi u kojoj je osnovana…

Putovanje ProAgro Lider, Italija 2011

ProCredit Banka je kao i svake godine dobitnike nagrade ProAgro Lider za 2011. godinu vodila na studijsko putovanje. Agrolideri su ove godine posetili italijansku oblast Toskana…

Dodeljene nagrade ProAgro Lider 2011

ProCredit banka proglasila je pobednike na ovogodišnjem konkursu za izbor deset najuspešnijih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ProAgro Lider 2011…

ProAgro Lideri u Austriji i Italiji

Najuspešniji poljoprivredni proizvođači iz Srbije, stočari, ratari i povrtari, pobednici na konkursu ProAgro Lider, vratili su se sa studijskog putovanja po Austriji i Italiji…Prilog iz 346. izdanja emisije U našem ataru

Putovanje ProAgro Lidera u Slovačku i Češku

ProCredit banka već tradicionalno svake godine, nagrađene poljoprivrednike u izboru za ProAgro Lidera vodi na studijsko putovanje u inostranstvo, tačnije u zemlje EU, a ove godine izbor je pao na Slovačku i Češku…

Konkurs ProAgro lider za 2012. godinu

ProCredit banka i ove godine, već šesti put za redom, organizuje svoj nagradni konkurs ProAgro Lider posvećen izboru deset najuspešnijih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji…

Najava konkursa ProAgro Lider 2012

ProCredit banka objavila je i ovog proleća svoj već tradicionalni konkurs ProAgro Lider na kom će šestu godinu za redom izabrati i nagraditi deset najuspešnijih poljoprivrednika u Srbiji. Cilj konkursa ProAgro Lider je da javnosti predstavi domaće poljoprivrednike čije poslovanje odlikuju najviši prinosi i najbolji rezultati…

Velibor Kuzmanović, Snegotin

Mileta Marković, Štitar

Miroslav Stanković, Čekmin

Marko Petrović, Osečenica

Miroslav Gosnjić, Liplje

Radoslav Katić, Farkaždin

Jovica Đorđević, Donji Krajinci

Katalin Mužlai, Bačko Gradište

Ivan Radić, Bavanište

Mersudin Omerović, Nadumce

Proizvodnja kalifornijskih glista i glistenjaka u Elemiru

Proizvodnja kalifornijskih glista i glistenjaka možda izgleda jednostavno, ali nas je porodica Mihajlov iz Elemira uverila da je to daleko od istine. Oni su u ovom poslu duže od dve decenije, prošli su sve faze i došli na nivo kojem su težili, ali na cilju ih je dočekalo nešto drugo…

Destilerija sa tradicijom u Banatskom Velikom Selu

Do Drugog svetskog rata selo Hubert, današnje Banatsko Veliko Selo imalo je javnu destileriju, pecaru kapaciteta fermentacije 500 000 litara. Ni malo čudno jer je tadašnji kikindski srez imao preko 3000 hektara vinograda i još više voćnjaka koji su oboleli 50-ih godina i gotovo nestali sa tih prostora…

Slovenačka i srpska poljoprivreda

Sa 600 000 obradivih oranica i 400 000 hektara pašnjaka, Slovenija se ne smatra poljoprivrednom velesilom, ali prema rezultatima koje postižu, zaslužuju svaki respekt. Iz godine u godinu proizvede sve više hrane i na taj način umanjuju zavisnost od uvoza, ali mora se priznati tek od ulaska u EU situacija se snatno popravila…

Generali osiguranje prinosa

Činjenica je da ratarsku proizvodnju zadese godine kad usled izrazito nepovoljnih klimatskih uslova poljporivrednici ostvaruju niske prinose useva, pa samim tim i niske prihode. S druge strane, tokom plodnih godina na smanjenje zarade utiče i problem niske otkupne cene žitarica. Baš zbog toga Đenerali osiguranje poljoprivrednim proizvođačima nudi kvalitetan proizvod pod nazivom “Agro prihod” koji će štititi kako cenu tako i prinos useva…