Proizvodnja domaće rakije u selu Guberevac

U Gružanskom kraju, negde tačno izmežu Kraljeva i Kragujevca, pa oko 3 kilometra uzbrdo, pravi se rakija koja se godinama već izvozi isključivo za Ameriku i Australiju. Prepoznatljiva je, kvalitetna i dosta tražena, a za njenu proizvodnju bila je potrebna ideja i samo malo hrabrosti. Prvoslav Pera Aleksić upravo to je i imao pre 15 godina, kada se sa suprugom iz Kraljeva u kojem je živeo tri decenije, vratio u rodno selo. I čini se uspeo.

Proizvodnja i plasman sira i kajmaka u selu Bečanj

Kada u jednom domaćinstvu proizvodi čak četiri generacije jedne porodice, uverili smo se, onda zaista nije ni bitno u kom kraju, gradu ili državi živite. Porodica Obrović iz sela Bečanj kod Čačka, baš je takva porodica – vredna, složena i što je možda i najbitnije, organizovana. Domaćinstvo tik uz šumu, nekada samo trošna kuća a danas dovoljno velika za sve članove i muzna grla koja nose proizvodnju. Ljubica koja je nosilac proizvodnje sira i kajmaka ove porodice, kaže da je sve počelo silom prilika, ali da danas ne može da zamisli da se nečim drugim bavi.

Proizvodnja voćnih rakija

Bila je ovo teška godina za sve voćarske kulture. O tome koliko je zapravo kvalitetnih plodova u opticaju ove sezone, možda najbolje znaju prerađivači. Ili ako bismo želeli da budemo precizniji, onda bismo rekli proizvođači pravih, domaćih i kvalitetnih rakija u Srbiji. Tragom takvih informacija, put nas je doveo u Novi Slankamen kod dugogodišnjeg i školovanog proizvođača rakije, Ratka Aleksića. Zanimljivo je da, proizvodnja ili da kažemo pečenje rakije u porodici Aleksić, datira još od prethodnih generacija, ali baš Ratko bio je taj koji je ovoj delatnosti želeo da doda i diplomu, a kasnije su stigle i brojne nagrade stručnjaka.

Otkup i prerada svežeg voća i povrća u Svilajncu

U našoj emisiji navikli ste da vas vodimo kroz proizvodnje različitih domaćina širom Srbije. Kada je voćarstvo u pitanju, pratimo neretko ceo godišnji proces od zasada do branja prvog voća, savete i iskustva proizvođača, kao i kretanja pojedinih kultura na tržištu. Ovoga puta rešili smo da zavirimo tamo gde voće i povrće i završava, kod otkupljivača i prerađivača i to domaćih. Uputili smo se u Svilajnac u najstariju hladnjaču za preradu prvenstveno voća i to još iz vremena stare Jugoslavije.

Proizvodnja kvalitetnih džemova

U šumadijskom selu Čumić gotovo da nema domaćinstva koje se ne bavi bar malo voćarstvom. I tako je oduvek, kažu meštani. Za svačiju proizvodnju ima mesta i proizvođači se međusobno podržavaju, kako oni stariji tako i novi koji se u voćarstvo upuštaju. Porodica Lazarević jedna je od tih koja se tradicionalno bavi poljoprivredom. Začetke svojih roditelja je nasledio i nastavio Đorđe Lazarević, a potom preneo i na svoju suprugu i svo troje dece. Ono što je bilo izazov za ovu porodicu pre nekoliko godina, danas je ostvarena proizvodnja i to džemova i sokova od skoro svog voća od kog se mogu napraviti.

Proizvodnja mednih bombona

Med je jedan od nastarijih prirodnih zaslađivača koji ljudi konzumiraju od davnina, i to ne samo zbog lepog ukusa već i zbog mnogih, pre svega zdravstvenih svojstava. Iako mu nikada ne ističe rok trajanja i kao takav, med je pronađen i u piramidama, mi ni danas ne znamo sve njegove blagodeti. Proizvođači meda takođe pomeraju granice njegove proizvodnje, kombinujući ga sa prirodnim eliksirima i dobijajući nove, pre svega zdravstveno korisne proizvode. Nedavno smo vam predstavili 35 godina staru proizvodnju meda porodice Hunjadi iz Petrovaradina. Tokom godina, usavršili su i skoro sa organskom proizvodnjom izjednačili skoro sve vrste meda koji se mogu proizvesti. Kao posebnu priču međutim, izdvajamo priču o nekim drugim proizvodima, među kojima jedan, još uvek kao jedini u Srbiji, dolazi baš iz ove porodične proizvodnje.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Somboru

Rade Malbaški, potpredsednik pčelarskog udruženja „Avram Maksimović“ iz Sombora, pčelarstvom se bavi pune četiri i po decenije. Počeo je samostalno, a za sve te godine prošao je sito i rešeto u ovoj branši, stekavši ogromno iskustvo, ali i jasan uvid u sve probleme, kao i prednosti i izvozne potencijale domaćih pčelinjih proizvoda. Aktivan i ne posustaje, iako ima 76 godina.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Somboru

„Med je destilisana rosa koja pada sa zvezda“, zapisao je davno starogrčki filozof Aristitel. Kao poznavalac i poštovalac hranljivih i lekovitih svojstava meda, Aleksandar Marić iz Sombora je pre jedne decenije počeo da se bavi pčelarstvom. Krenuo je je u rodnom gradu, a kasnije je košnice preselio u obližnji Stapar. Prvobitno je proizvodio med za vlasite, tačnije porodične potrebe, ali kako je počeo da vrca kvalitetan i vrlo ukusan med, zavredio je mnogo mušterija „sa kućnog praga“.

Farma krava i proizvodnja sira u Čurugu

Kada krenete putem Vojvodine, svakakve poljoprivredne proizvodnje ima. I to nije novost. Uvek ćete naići na ratare, povrtare, voćare, stočare i pčelare i svakojake proizvodnje koje se u ovom delu Srbije uglavnom prenose generacijski, sa očeva na sinove, pa dalje na njihove sinove. I mnoge smo priče već ispričali u našoj emisiji, čak i preneli na neke nove generacije.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Odžacima

Vredni i preduzimljivi mladi ljudi, pogotovo oni iz manjih sredina, spremni su da se bave poljoprivredom i probaju sami da stvore “hleb sa sedam kora”. Ali, kada ima volje, ima i načina. Tako je Marko Uzelac iz Odžaka, nakon završenog fakulteta koji nema dodirnih tačaka sa agrarom, odlučio da se bavi pčelarstvom. Početak je bio naizgled jednostavan; gledao je kako to rade stariji i iskusniji.

Otkup ovčije vune u Šumadiji

Ovčarstvo je veoma važna privredna grana u Srbiji. Naša zemlja bogata je travnatim padinama, pa zbog toga od davnina predstavlja idealnu sredinu za uzgoj ovaca. Prema nekim procenama zavoda za statistiku, na teritoriji Srbije se uzgaja oko milion i sedam stotina hiljada ovaca, od kojih se oko 270 000 nalazi u Vojvodini, a preostalih 1 400 000 u južnoj i centralnoj Srbiji.

Proizvodnja i prerada ljutih papričica

Ljubitelji ljutih ukusa, a pre svega ljutih papričica, prema postojećoj statistici, u Srbiji su u proseku mogli da konzumiraju domaće paprike ljutine do 30.000 skovila. I svi oni koji su u tome uživali i tu ljutinu izdržali, smatraju se hrabrim gurmanima. Ali kako nazvati one koji kupuju i konzumiraju Karolinu riper – najljuću papriku na svetu, koja na skali merenja ljutine ima čak 2,5 miliona skovila?

Proizvodnja sokova od trnjine na severu Banata

Iako je Srbija zemlja koja u nasleđe ima vekovima prepoznatljivu poljoprivredu, današnji proizvođači sve više iznalaze načine da se okreću i nekim novim i nekim starim, možda nepravedno zaboravljenim kulturama. Smiljana Mraković iz Kikinde, nikada nije težila da bude veliki poljoprivredni proizvođač. Naprotiv, proizvodnja povrća za sopstvene potrebe uglavnom je vodila konzumiranju i prodaji istog u sezoni, a onda i preradi.

Farma krava i proizvodnja kvalitetnih sireva

U Kovilju smo posetili porodicu Jovanov i to pre svega zbog njihovog, ili bolje rečeno mama Đuđinog, sira. Međutim, osim krava i proizvodnje sira, zatekli smo puno dvorište životinja. Tu su svinje, konj, bikovi u tovu, ali i šest krava od kojih su trentno četiri na muži, dok bi dve trebalo uskoro da se otele. Kada govorimo o rasnom sastavu, u ovoj štali mogu da se nađu i simental i holštajn-frizijske krave.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda na Fruškoj Gori

Med je jedan od nastarijih prirodnih zaslađivača koji ljudi konzumiraju od davnina, i to ne samo zbog lepog ukusa već i zbog mnogih, pre svega zdravstvenih svojstava. Danas ih ima mnogo vrsta, a oni pravi zaljubljenici u ovaj prirodni proizvod, nikada ne prestaju da istražuju sve njegove ukuse, kombinacije i blagodeti. Proizvođači meda, sa druge strane, zaljubljenici su uglavnom u prirodu i verovali ili ne, pčele. Da, i ta mala stvorenja zaista mogu postati ne samo deo porodice, već višedecenijske porodične proizvodnje meda, kao što je to slučaj sa porodicom Hunjadi iz Petrovaradina.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Bezdanu

Pčelarenje u somborskoj porodici Stanković traje vekovima, s obzirom da su im preci bili salašari, a u davna vremena gotovo svaki salaš je imao po nekoliko košnica. Ipak, u prvim decenijama prošlog veka, pčelarstvo se u ovoj porodici intenziviralo, tačnije postalo glavni izvor prihoda za većinu njenih članova. Tako je i danas. Uz oca Miodraga i majku Anu, pčelarstvom se bavi uspešno četrdesetpetogodišnji Bojan Stanković, a i njegov dvanaestogodišnji sin, koji odrasta ne samo gledajući, već i radeći sa ocem i dedom, po svoj prilici je trasirao put.

Uzgoj i prerada voća, Taština kuhinja

Kada se bavite voćarskom proizvodnjom, kreativnosti čini se nikada kraja. O tome svakako svedoči i ideja voćara Dejana Stambolića iz Ražnja. Ako krenemo od početka proizvodnje, niko se u porodici pre Dejana nije bavio poljoprivredom. Nije kaže čak bilo ni naznaka tome dok on nije došao na ideju da bi upravo voćarstvo moglo da bude delatnost koja će obeležiti naredne generacije Stambolića. Šest godina nakon pokretanja proizvodnje, i dalje bi se naizgled moglo reći da je reč o jednostavnom voćarstvu i gajenju nekoliko kultura.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda

Iako su sneg i mraz iznenadili poljoprivredne proizvođače u aprilu,a košnice su već iseljene blizu ratarskih i voćarskih kultura, ipak kažu da je zima gotova. Mladog pčelara Stanislava Krajcera iz Novog Sada zatekli smo u Novom Miloševu gde uz uljanu repicu trenutno boravi zajedno sa svojim pčelama.

Proizvodnja kozijeg sira u Suseku

Usled loših uslova na tržištu a nakon dugogodišnje tradicije, naš današnji domaćin Sima Kovačević iz Suseka kod Beočina odlučio je da svoje domaćinstvo preorjentiše sa proizvodnje kravljeg mleka na neku drugu vrstu proizvodnje. Nakon kratkotrajne analize tržišta stočarskih proizvoda, pre tačno dve godine odlučio se za kozarstvo – tačnije proizvodnju kozijeg sira. Počeo je sa stadom od desetak koza da bi danas taj broj porastao na 50.

SPOS gradi postrojenje za prikupljanje meda

Srpsko pčelarstvo je u usponu i razvija se iz godine u godinu. Protekle 2016. godine dostignut je najveći broj košnica u srpskoj istoriji.

Proizvodnja mleka i sira u Čortanovcima

Porodica Pejčić iz Čortanavaca uz mleko proizvodi i kravlji sir: sitni, topljeni, rolovani – fenomenalanog ukusa, izuzetanog kvaliteta. Već godinama u ovoj familiji postoji tradicija proizvodnje prerađevina od mleka, a naš današnji domaćin Radivoj Pejčić odlučio je da sa nama podeli priču o tajnama dobrog sira ali i počecima koji nisu ni malo bili laki.

Proizvodanja i plasman organskog ajvara

Hladnjača poznatog otkupljivača i prerađivača voća i povrća “Strela Kljajić” u predgrađu Leskovca ovih dana skladišti samo konvencionalno uzgajanu i obrađenu malinu. Žal za ne tako davnim vremenima kada je ovaj otkupljivač lansirao organski ajvar na tržište i dalje je aktuelan. 2012. godine odvažili su se da počnu sa proizvodnjom organskog ajvara uz podršku Centra za razvoj Jablaničko-pčinjskog okruga i Austrijske razvojne agencije. Danas se Leskovački “cepkani ajvar” prodaje u velikim supermarketima ali samo na Severu Vojvodine.

Proizvodnja i plasman meda, Medna ravnica

Srđan Aćimov iz Tovariševa i Đorđe Stanisavljev iz Novog Sada, dva su ambiciozna i mlada momka, drugari koji su krenuli putem jednog divnog poziva – pčelarstva. Od prvobitnog hobija, svoju pčelarsku priču proširili su na stotinak košnica koje sami prave u svojoj radionici. Pored toga, napravili su i svoju punionicu za med, a njihovi medni proizvodi postaju sve prepoznatljiviji. Đorđe nam je ispričao nešto više o svemu što su stvorili.

Proizvodnja domaćeg organskog ajvara, Udruženje žena Radanska Ruža

Osnovano kao socijalno preduzeće, danas jedno na teritoriji Srbije, udruženje žena “Radanska Ruža” iz Lebana zapošljava žene sa invaliditetom I žene koje su žrtve tranzicije.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda, Medna ravnica

Srđan Aćimov iz Tovariševa i Đorđe Stanisavljev iz Novog Sada, dva su ambiciozna i mlada momka, drugari koji su krenuli putem jednog divnog poziva – pčelarstva. Od prvobitnog hobija, svoju pčelarsku priču proširili su na stotinak košnica koje sami prave u svojoj radionici.

Proizvodnja kiselog kupusa porodice Ćulum

Simo Ćulum, poljoprivredni proizvođač iz Futoga, tačno pre 37 godina, ukiselio je svoju prvu turu futoškog kupusa, danas to više nije samo kupus, već nadaleko poznati brend, jednako priznat kako kod nas, tako i u Australiji, Kanadi i Rusiji. Sve je počelo od prostorija koje danas koristi za preradu, nakadašnje zadruge, u kojoj je po prvi put video kako se kiseli kupus.

Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Lešnica

Priča o pčelarskoj proizvodnji Slobodana Arsenijevića iz Lešnice kod Loznice počinje još u njegovom detinjstvu kada je pčelario zajedno sa svojim dedom koji je pre više desetina godina imao ni manje ni više do 200 košnica. Radeći povremeno sa njime, naš domaćin je zavoleo pčelarstvo i '70 godine prošlog veka odlučio da mu se posveti, ne u potpunosti, ali dovoljno da može da održava današnju proizvodnju ali i da bude na raspolaganju svojim sugrađanima kao član dobrovoljačkog vatrogasnog društva. Danas Slobodan ima oko 50 društava na tri pčelinjaka i koristi kako DB tako i LR košnice.

Slanina i čvarci, nusproizvod ili blago mesne industrije

Tokom posete 28. Slaninijadi u Kačarevu imali smo prilike da se upoznamo sa mnogim proizvođačima ovog mesnog delikatesa, degustiramo mnoge uzorke i što bi narod rekao, omastimo brk… Ali zapravo… I dok su nam izlagači sa osmehom nudili svoje proizvode, jedno pitanje nam se motalo po glavi: šta je ustvari, dobra slanina? Iz tog razloga odlučili smo da to pitanje postavimo što većem broju ljudi – od organizatora, preko proizvođača, klaničara i mesara, pa sve do predstavnika struke i nauke.

Slaninijada u Kačarevu

U Kačarevu, banatskom selu gde se spajaju dve gastronomske tradicije, po 29. put za redom održana je čuvena Slaninijada – manifestacija koja sa sobom opravdano nosi prvo epitet jedne od najstarijih „ijada“, a onda i težinu te titule. Posetioci koji sredinom februara navrate u ovo mesto severno od Pančeva, očekuju da će ih dočekati graja, muzika, miris dobre hrane i – pre svega – tradicije.

Proizvodnja kozijeg sira u selu Glušci

Za jedinstveni koziji sir iz sela Glušci u opštini Bogatić pročulo se nadaleko, naročito posle osvojenih plaketa za kvalitet u Briselu i Moskvi. Da dobre sireve sa plesnima mogu da prave i naši ljudi, a ne samo Italijani i Francuzi, dokazao je penzionisani profesor sa više poljoprivredne škole u Šapcu, Momčilo Budimirović. Kvalitetno kozije mleko, malo lekovitog bilja i kora od hrastove kore čine osnovne sastojke ovog delikatesa…

Proizvodnja sušenih šljiva u Osečini

U Podgorini ima oko 3000 hektara pod šljivom. Površine se iz godine u godinu uvećavaju, pa u proseku svaki stanovnik Osečine ima oko 60 stabala šljive. Ovako izgleda statistika opštine koja je i poznata po proizvodnji kako oni kažu „modrog blaga“. Proizvođači ovu godinu ocenjuju kao izuzetno rodnu, ali će je pre svega pamtiti po veoma niskoj otkupnoj ceni. Takva je situacija bila jesenas sa svežom šljivom, ali da li su bolje prošli oni koji su je osušili, pitali smo Ljubišu Jovanovića koji se, osim proizvodnje, bavi i preradom i pakovanjem suve šljive…

Proizvodnja i prerada voća u selu Đurđevac

Na obroncima Medvednika, Povlena, Maljena i Suvobora, na 170 metara nadmorske visine, nalazi se selo Đurđevac. Udaljeno je svega 15 kilometara od Valjeva i 8 od Mionice, ali kako do zaseoka nema tvrdog puta čini se da su daleko dalje. I ovo selo deli sudbinu drugih srpskih sela. Svake godine broj stanovnika se smanjuje, a nema više ko ni da ode, jer se deca i ne rađaju, kaže nam Milovan Tešanović…

Proizvodnja prirodnih rakija i seoski turizam u Feketiću

Poput većine ratara u Srbiji i Joška Koriž iz Feketića nije zadovoljan ovogodišnjim otkupnim cenama: pšenice, kukuruza i suncokreta. Najveći gubitak od 60.000 dinara po jutru ostvaren je na suncokretu, kaže mladi ratar, a ništa bolja nije ni situacija sa pšenicom koju će ove godine ponovo sejati samo zbog plodoreda. Ove godine jedino je zadovoljan pivskim ječmom pa ostaje samo da žali što ga nije imao na većim površinama…

Uzgoj i prerada aronije u selu Struganik

Aronija je ove jeseni punila naslovne strane ali ne zbog svojih lekovitih osobina već zbog brojnih malverzacija na pijacama širom Srbije. Nesavesni trgovci prodavali su kojekakve plodove kao aroniju i time ozbiljno narušili i imidž ove voćne vrste i poslovanje ljudi koji od toga žive. Aca Pavlović iz Struganika, inače rodnog mesta vojvode Živojina Mišića, u ovom poslu je gotovo 6 godina, a kako stvari stoje što se poverenja kupaca tiče čini se da je opet na početku…

Proizvodnja bundevinog ulja u Hrvatskoj

Boraveći u Hrvatskoj naša ekipa u Požegi posetila je i gazdinstvo Ivana Grbića. Porodično gazdinstvo postoji već 23 godine i uglavnom se bave semenskom proizvodnjom. Zadnjih 10 godina proizvode i bundevino seme, a kad su videli koje sve mogućnosti pruža ova uljarica rešili su da izgrade uljaru pa tako danas iz ovih postrojenja na svetlost dana godišnje izađe oko 40.000 litara bundevinog ulja. I to 3 različite vrste…

Proizvodnja prirodnih rakija u Donjoj Trepči kod Čačka

U Donjoj Trepči kod Čačka naša ekipa posetila je Minićevu kuću rakije. Stanimir Minić, inače građevinac po struci, proizvodnjom rakije bavi se već 30 godina, ali od 2005. od kada je počeo da osvaja nagrade za kvalitet na međunarodnim sajmovima, proizvodi domaće rakije vrhunskog kvaliteta. Koliko su kvalitetne rakije govori i podatak da je i ove godine pobedio sa 3 različite rakije na 3 različita takmičenja u Novom Sadu, Osečini i Knjaževcu. Nema voća sa Suvobora, Rudnika ili Vujan planine koja nije prošla kroz Canetov lampek. Na jednu od tih rakija naš domaćin skreće posebnu pažnju…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 02

Na koji način funkcioniše poljoprivreda posle ulaska jedne zemlje u Evropsku uniju u ovoj priči poslužiće nam iskustvo hrvatskih poljoprivrednika. Za Ivana Grbića iz slavonske Požege, vlasnika preduzeća koje se bavi proizvodnjom ulja od bundevinog semena, ulazak u uniju znači dobijanje nepovratnih sredstava. I to polovine od neophodne sume koja mu je potrebna za realizaciju projekta…

Kiseljenje kupusa u čačanskom kraju

Ovogodišnju sezonu povrtari iz doline Zapadne Morave pamtiće po osrednjem prinosu. Za razliku od drugih delova Srbije njihovi prinosi nisu bili toliko izloženi napadima insekata, ali ih ni ove godine nije zaobišao grad…

Uzgoj i prerada proizvoda od mangulica

Na obroncima planine Jelice, nedaleko od Čačka u zaseoku Dolovi kod Ježevice, već 10 godina jedan mladi poljoprivrednik drži mangulice na način kako se to radilo pre 150 godina. U apsolutno netaknutoj prirodi, na 600 metara nadmorske visine, Slavko Vućičević je uspeo da žicom ogradi površinu od 30 hektara šuma i livada i tako mangulicama obezbedi sve uslove za organski uzgoj što je prvi uslov za dobijanje kvalitetnog mesa po kojoj je ova rasa nadaleko čuvena.

Proizvodnja vina i rakija Stari Hrast

Ispod ovog hrasta, u šumadijskom selu Žirovnica, za koji kažu da je star 2 veka, pre isto toliko godina stigla je i porodica Stevanović. Godinama su širili imanje, a dedovinu je nastavio da ukrupnjava i Čedomir Stevanović, čije vinograde i voćnjake je posetila i naša ekipa. Pod vinogradima ovaj domaćin ima 10 hektara. Deo prinosa preradi u svojoj vinariji koja nosi ime „Stari hrast“, naravno po starom zapisu sa početka priče. S obzirom na to da je vinarija tek uhvatila zamajac, primorani su da još uvek deo grožđa prodaju većim vinarijama. Ali Čedomir se nada da će uskoro dovoljno ojačati kako bi sav prinos preradili u svojoj vinariji.

Uzgoj šljiva i proizvodnja rakije u Gornjem Dobriću

Da je šljiva ove godine donela rekordne prinose, kakvih se ne sećaju ni najstariji proizvođači u Srbiji, potvrdio nam je i Slavko Nikolić, proizvođač rakije od šljive iz Gornjeg Dobrića kod Loznice. Suša, pa jedna dobra kiša, doprineli su da šljiva sazri za 48 sati što je otežalo sakupljanje, ali vredelo je, kaže Slavko. On je nakupio 42 tone i sa otkupljane 3 tone i još 5 tona džanarika, planira da ispeče oko 5.500 litara komercijalne rakije, što znači jačine od 48 stepeni i 18 gradi.

Svaštarska proizvodnja u selu Staro Lanište

Prava je retkost sresti mladog čoveka koji je 100% rešio da ostane na selu, kao što je to odlučio Dejan Stanković iz Starog Laništa kod Jagodine. Još kao mali pomagao je dedi i ocu oko svih poljoprivrednih radova, pa je nakon srednje škole i on rešio da nastavi porodičnu tradiciju. Gazdinstvo Stankovića je tipično šumadijsko domaćinstvo koje se nije profilisalo za samo jednu poljoprivrednu proizvodnju, već kako se to kaže svaštare. Bave se ratarstvom, stočarstvom i pomalo povrtarstvom…

Proizvodnja i plasman suvih šljiva u Osečini

Od 3460 hektara koliko zauzimaju voćnjaci u opštini Osečina, čak 2640 čine zasadi šljive, pa tako i nije čudno što je ova voćna vrsta postala zaštitni znak najzapadnijeg dela kolubarskog okruga. Uz sada već naširoko čuveni „Sajam Šljiva“, rakije šljivovice i slatkih proizvoda od šljiva, Osečina je poznata i po proizvodnji suve šljive. Jedan od najozbiljnijih proizvođača ovog delikatesa je Goran Simić iz Gornjeg Crniljeva koji se osim same proizvodnje i sušenja, bavi i preradom, pakovanjem i daljim plasmanom…

Proizvodnja suvih šljiva u Osečini

Uz sada već čuveni sajam šljiva koji se održava svakog poslednjeg vikenda u avgustu, opština Osečina poznata je po još jednom poljoprivrednom proizvodu traženom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu: u pitanju je naravno sušena ili suva šljiva. Nekoliko voćara sa ove teritorije prepoznalo je tržini potencijal ovog proizvoda i odlučilo da sve svoje snage usmeri na njegovu produkciju i plasman. Jedan od njih je i Milenko Đurđević iz Osečine Sela koji godišnje proizvede preko 20 tona suve šljive…

Proizvodnja prirodnih rakija na Tari

Porodica Simić iz sela Dobrotina na Tari se već sedam generacija unazad bavi proizvodnjom rakije i veoma su ponosni na dugu tradiciju pečenja kvalitetne kapljice. Uz veliki trud i rad postigli su prepoznatljiv ukus, a u njihovom asortimanu nalazi se 7 vrsta: prepečenica, drenovača, rakija od maline, medovača, travarica, klekovača i dunja. A ono što im daje poseban ukus jeste receptura. Naš domaćin kaže da je pečenje rakije nauka, ali da je najvažnije imati zdrave i zrele plodove i naravno presudna je i higijena. Međutim, Milorad ne krije u potpunosti staru recepturu, i naglašava da je odvajanje prvenca takođe veoma značajan segment, ali, verovali ili ne i kako proizvođač postavlja kazan.

Ekoloska sušara za voće i povrće

Sunčeva energija se može primeniti u razne svrhe. Videli smo da se koristi za proizvodnju električne energije, za grejanje, za zagrevanje vode, a studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta su solarnu energiju iskoristili za patentiranje ekološke sušare za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja. Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru sa solarnim panelom manjih kapaciteta, a posebno je namenjena individualnim proizvođačima. Sušara je napravljena od drveta, žica i limenki, a najviše podseća na rernu. A evo i kako ovaj sistem zapravo funkcioniše…

Proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija

u Novom Slankamenu, čuvenom voćarskom selu, naša ekipa posetila je Ratka Aleksića, 48-ogodišnjaka koji je u ovo sremsko selo doselio iz Hrvatske. Ratko se ne bavi voćarstvom ni vinogradarstvom, barem ne direktno jer ne proizvodi voće, ali peče rakiju i to vrhunskog kvaliteta…

Uzgoj i prerada lešnika u Požarevcu

Proizvođač lešnika iz Požarevca Dragan Miljković uprkos lošim vremenskim uslovima imao je bolji prinos u odnosu na prošlu sezonu. Njegove kolege širom Srbije u proseku su imali manji prinos za 40%, ali je on zahvaljujući kiši koja je pala u maju i junu ostvario zadovoljavajući rezultat…

Sakupljanje i prerada šumskih plodova

Sakupljanje i prerada divljih šumskih plodova nije nimalo lak i jednostavan posao mada ima niz svojih prednosti. To najbolje znaju Radmila i Miloš Mijatović, penzioneri iz Robaja, sela ispod Divčibara, koje katastarski pripada mioničkoj opštini iako je od Valjeva udaljeno svega 15-ak kilometara. U ovaj posao ušli su pre 4 godine s’ namerom da sačuvaju od zaborava stare recepte koji su ujedno i medicina na prirodnoj osnovi…

Proizvodnja prirodnih voćnih rakija u Grockoj

Zahvaljujući harmoničnom spoju klime i zemljišta, zdravih plodova i plemenitog bakra, veštine, znanja i posvećenosti, dobija se rakija jedinstvenog prirodnog ukusa i vrhunskog kvaliteta namenjena uživanju svih čula…

Otkup, prerada, zamrzavanje i sušenje jagodičastog voća

Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za čuvene džempere iz Sirogojna. Bila je to prva delatnost kompanije koja je posle 20 godina postojanja proširila aktivnosti pa se danas veoma uspešno bave i zamrzavanjem, uglavnom jagodičastog voća, a među retkima su u državi koji se bave i sušenjem voća putem infuzije. Kompanija raste iz godine u godinu, kao i broj kooperanata kojih je trenutno više od 2.000. Interesantno je da svaki kooperant ima ugovor bez kojeg ne može prodati proizvod kompaniji, ali je to ujedno i baza za avansiranje proizvodnje…

Preporuke i tehnologija za proizvodnju kvalitetnih rakija

Od ukupne godišnje proizvodnje šljive u Srbiji, čak 80% se preradi u rakiju, što je mnogo veći procenat u odnosu na druge šljivarske zemlje. Šljivovica je naš tradicionalni proizvod, a proizvodnja se zasniva najviše na požegači od koje se dobija zaista kvalitetna rakija, kaže Branko Popović istraživač sa Instituta za voćarstvo u Čačku. Međutim, postoje i druge sorte, a najvažnije je prilagoditi tehnologiju sortama od koje želite da pečete rakiju…

Uzgoj i prerada šljiva u opštini Osečina

Čedomira Jovanović iz sela Tuđin upoznali smo na Sajmu šljiva u Osečini. Kako nam je rekao izlaže svake godine, jer je to idealna prilika da se proizvođači šljiva iz Podgorine okupe na jednom mestu i na taj način promovišu ono što najbolje znaju, a to je proizvodnja i sušenje šljive. Jovanovići pod zasadima imaju dva hektara. Prinos je obično oko 5 tona, međutim, ove godine je to svega 3 tone po hektaru…

Organska proizvodnja i prerada voća

Ovogodišnji Proagrolideri imali su priliku da posete kompaniju koja se bavi proizvodnjom i preradom voća, tačnije jabuka, krušaka i kajsija. U pitanju je organska proizvodnja, jer se ceo prinos prerađuje u dečju hranu.. U svom posedu kompanija ima 160 hektara, od čega je 140 pod voćem, a 20 hektara su šume. Najzastupljenije su kruške na 55 hektara, zatim slede kajsije na 45, a ostalo su jabuke…

Profit u proizvodnji rakija od šljiva, STAR 30

Aleksandar Stojanović iz sela Jošanica koje se nalazi na Homoljskim planinama više od 10 godina proizvodi šljivu. Na 2 hektara i 20 ari ima čačansku rodnu, čačansku lepoticu i stenlej. Za razliku od većine drugih šljivara u Srbiji, Aleksandar je zadovoljan i kvalitetom i prinosom ove godine…

Proizvodnja kravljeg sira na planini Javor

Na poljoprivrednom gazdinstvu Radoševića koje se nalazi u selu Kušići kod Ivanjice, zastupljeno je nekoliko grana poljoprivrede. Teško je opredeliti se za primarnu proizvodnju, jer je tržište veoma nestabilno, pa zato Radoševići seju krompir, žito, imaju malinjak, košnice, a bave se i proizvodnjom kravljeg sira. Ipak najveće prihode ostvaruju prodajom bukovine…

Berba i prerada višanja na imanju PD Zaječar

Poljoprivredno dobro Zaječar obrađuje 1200 hektara, a najzastupljenije su ratarska i voćarsk proizvodnja. Osnov delatnosti je semenska proizvodnja ratarskih kultura kao što su pšenica, suncokret, tritikale i raž, a drugi deo proizvodnje predstavlja višnja i to isključivo oblačinska, čije zasade imaju na oko 100 hektara. Očekivani ovogodišnji rod je oko 1000 tona, a cela proizvodnja može da se skladišti u hladnjači koja je ušla u četvrtu sezonu…

Proizvodnja i prerada šljiva u selu Đurevac, Opština Blace

U Blačkom selu Đurevac meštani se uglavnom bave proizvodnjom šljive. Na području te opštine ima oko 3 miliona zasada šljive, a njenom kvalitetu, kažu meštani, doprinosi i povoljna mikroklima. Naime, toplička kotlina poznata je po ruži vetrova, jer se nalazi izeđu Kopaonika, Jastrepca i planine Radan…

Proizvodnja šljiva, suvih šljiva i rakije

Nakon što je 25 godina radio u Švajcarskoj, Slobodan Stojanović se 2003. vratio u rodno selo Milivu kod Despotovca i odlučio da se posveti poljoprivredi. S obzorom na to da ovaj brdsko planinski kraj izuzetno pogoduje voćarstvu, Slobodan se opredelio za šljivu i to čačansku rodnu…

Savremena destilerija za proizvodnju rakije

Tradicija pečenja rakije u Srbiji mogla bi biti promenjena s obzirom na novi zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Iako ima mnogo onih koji su nezadovoljni ovakvim potezom države, zakon svakako ide na ruku većim proizvođačima i industriji. Ova zakonska regulativa je ohrabrila firmu Promont group iz Novog Sada da pokrene destileriju za voćne rakije kapaciteta 150 hiljada litara godišnje…

Fabrika za preradu voća u Podgorini

Zapadna Srbija, a posebno kraj oko Valjeva poznat kao Podgorina, čuven je po proizvodnji voća. Nije ni čudo što je baš u tom kraju podignuta fabrika za preradu voća ‘Agranela’. Fabrika posluje već šest godina, a primarna joj je prerada šljive, višnje i kruške. Devedeset odsto proizvodnje se izvozi, a ostatak je predviđen za domaće potrebe…

Proizvodnja i prerada voća u selu Čumić

Na dvadesetak kilometara od Kragujevca, na samim obroncima Rudnika, nalazi se selo Čumić, jedno od najvećih sela Šumadije. Povoljan geografski položaj uslovio je da se u tom kraju razvije šljivarstvo. Meštanin sela Goran Mijailović, rešio je da nastavi porodičnu tradiciju dugu skoro 200 godina. On se bavi proizvodnjom i preradom šljive…

Proizvodnja i prerada šljive u selu Čumić

Ovu sezonu voćari širom Srbije pamtiće po mnogo čemu. Pčela i drugih oprašivača bilo je manje nego obično, a protivgradni sistemi nisu bili na visini zadatka…Prilog iz 348. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja i prerada suve šljive

Okolina Valjeva poznata je po voćarstvu, a posebno po proizvodnji šljive. Samo u maloj opštini Osečina zasađeno je oko milion stabala šljive…Prilog iz 347. izdanja emisije U našem ataru

Kako spasiti podrum rakije u Crkvencu

Kako nije oronuo i zapušten poput drugih propalih preduzeća, Navipov podrum u Crkvencu na prvi pogled ne čini se kao da deli sudbinu ostalih loše privatizovanih preduzeća. Ipak, iza čistog dvorišta i minijaturnog muzeja koji je tu da podseća na neke bolje dane, kriju se prazni objekti, jer je firma od prošlog maja i zvanično u stečaju. Reklo bi se: samo još jedna priča iz naše svakodnevice gde naočigled svih propada ogroman potencijal…

Proizvodnja vina i rakije u Titelu, Jožef Sabo

Mnogi poljoprivrednici u Vojvodini znaju da je Jožef Sabo direktor Pokrajinskog fonda za poljoprivredu, čije povoljne kredite koristi veliki broj vojvođanskih paora, ali ne znaju i da ima sopstvenu proizvodnju u kojoj postiže zavidne rezultate…

Serdarski koziji sir i vinarija Vindulo

Od hobija do ozbiljne vinarije i prave turističke ponude! To je bio put vinarije Vindulo i njenog vlasnika Lasla Dujmovića iz Temerina. Na posedu koji se nalazi između Temerina i Bečeja podigao je 7 hektara vinograda, izgradio podrume i autentični vojvođanski salaš. Nekoliko generacija porodice Dujmović pomalo se bavilo vinarstvom, a iako je po struci stomatolog, Laslo nije želeo da prekine tu tradiciju.

Lekoviti preparati baka Vide iz Neradina

Za baka Vidu iz Neradina i njene čuvene lekovite proizvode znaju svi u tom delu Srema, a kako često nastupa i na raznim festivalima upoznali su je i u drugim delovima Srbije. Njena misija je kaže, da pomogne ljudima da svoje bolesti leče prirodnim lekovima umesto konvencionalnim. Za lek je potrebno samo ga ubrati i konzumirati…

Rezervat Zasavica, proizvodnja i prerada magarećeg mleka

Da se od nacionalnih parkova i prirodnih rezervata preko dobro organizovanog programa poslovanja može daleko stići vidi se u primeru Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. Za samo 15 godina uspeli su da zaboravljeni komad netaknute iskonske prirode sačuvaju, a zatim da u njega dovuku više od 30.000 posetilaca, koliko se očekuje do kraja 2011-e. Bezbroj specifičnosti razlog su burnog razvoja, kažu u rezervatu. Jedna od njih je da su jedini rezervat kojim ne gazduje država već Pokret gorana iz Sremsle Mitrovice, a postali su i najveći držaoci starih rasa Srbije. Podigli su ekološki turizam na daleko viši nivo, a velika zasluga ide i mangulici koju su najpre spasili od nestajanja, a zatim od nje napravili brend…

Prerada Label Rouge pilića u Francuskoj

U nastavku reportaže koju smo snimili prilikom posete kooperativi Maisadour gde nas je vodilo preduzeće Agrobaza iz Novog Sada, videćete kako se u okviru kooperative koriste mogućnosti klanice…

Proizvodnja Italijanske šunke San Daniele

Na putovanju ProAgro Lideri posetili smo italijansku regiju San Daniele, tačnije kompaniju koja se bavi proizvodnjom šunke. Da bi šunka nosila ime San Daniele ona mora biti proizvedena na teritoriji te regije. Kako su nam rekli naši domaćini, razlog je posebna mikroklima i vetrovi koji su karakteristični za tu regiju. Takođe su bitna i pravila vezana za samu proizvodnju svinja…

Proizvodnja sira u selu Sočica

Selo Sočica, smešteno na samoj granici sa Rumunijom, karakteriše odliv stanovništva kao i mnoga druga ruralna područja u Srbiji. Sočica je pre dvadesetak godina imala oko 300 stanovnika, a danas gotovo duplo manje. Oni koji su ostali ne mogu da žive od ratarstva i voćarstva, jer je u pitanju peta, šesta i sedma klasa zemljišta, pa su šansu prepoznali u stočarstvu. Porodica Đuđa, koju smo posetili, mlečnim govedarstvom se bavi duže od dve decenije ali od pre dve godine ne predaju mleko već ga sire. Drugačije više nije moglo, priča nam četrdesetogodišnji Jon…

Proizvodnja mlekare Lazar iz Blaca

Od osnivanja pre 19 godina do danas, primarna delatnost preduzeća Lazar iz Blaca bila je i ostala proizvodnja i prerada mleka i mlečnih proizvoda. Odgovarajući svakodnevnim zahtevima tržišta uz pomoć savremene tehnologije, mlekara je konstantno povećavala svoje kapacitete, a samim tim i broj kooperanata…

Farma krava i proizvodnja sira u Ugrinovcima

Gazdinstvo Vukomanović iz Ugrinovaca za razliku od većine svojih komšija i dalje se bavi proizvodnjom čuvenog sremskog sira. Stočni fond se smanjio u selu, a mnogi koji su se bavili mlečnim govedarstvom počeli su da kooperiraju sa mlekarama tako da su Vukomanovići među retkima koji čuvaju brend ovog kraja…

Proizvodnja mleka i sira u Ugrinovcima

Iako po struci sveže svršeni struktovni eknomista, Zoran Zorkić iz Ugrinovaca rešen je da se u budućnosti bavi poljoprivredom. On predstavlja šestu generaciju Zorkića koja se bavi stočarsko-ratarskom proizvodnjom, tačnije proizvodnjom čuvenog sremskog sira. Ugrinovci su gotovo postali predgrađe Beograda što obezbeđuje ogromno tržište, ali trenutna situacija je neodrživa, kaže mladi poljoprivrednik i dodaje da bi porodična tradicija u proizvodnji sira lako mogla biti prekinuta ukoliko se nešto drastično ne promeni u njihovu korist…

Proizvodnja sira u Krnješevcima

Sremsko selo Krnješevci se po mnogo čemu razlikuje od većine sela u Srbiji. Na 820 stanovnika koliko ima dolazi isti broj krava, što je raritet u državi obzirom na činjenicu da se stočni fond godinama smanjuje. Meštani ovog sela koje pripada staropazovačkoj opštini nalazi se neposredno pored auto-puta Beograd-Zagreb ponosni su na svoje pašnjake koji ih čine prepoznatljivim i van granica naše zemlje…

Farma krava i proizvodnja sira u selu Trlić

Ljubivoj Lalićanin iz sela Trlić kod Uba ima 80 leta, a već 60 godina se bavi proizvodnjom kravljeg sira. Recept za kvalitetan sir naučio je od svoje majke, a prodaje ga na skadarlijskoj pijaci u Beogradu. Deda Ljuba svake subote ide u Beograd i tako već 6 decenija…

Farma krava i ratarska proizvodnja u Suseku

Tradicija bavljenja poljoprivredom porodice Begojević iz fruškogorskog sela Susek stara je više od 250 godina i bez prekida traje do danas. Svi članovi domaćinstva uključeni su u proizvodnju ali se tačno zna ko šta radi, pa je tako za ratarski deo posla zadužen Milan, dok Branislav vodi računa o stoci. Zemlja u Suseku i okolini je odličnog kvaliteta, kaže Milan, ali prinosi zbog suše nisu bili na prošlogodišnjem nivou…

Farma krava i proizvodnja sira u selu Makce

Uprkos podacima o konstantnom smanjenju stočnog fonda u Srbiji, u delu Braničevskog okruga je drugačije. Prema najnovijem godišnjem izveštaju koji je uradila požarevačka Poljoprivredna stručna i savetodavna služba, broj grla pod kontrolom je uvećan za više od hiljadu…

Farma krava i proizvodnja sira i kajmaka

Porodica Božić iz Gornje Nedeljice oduvek se bavi poljoprivredom. Obrađuju 20 hektara zemlje, ali im je primarna proizvodnja mleka, tačnije sira i kajmaka. Nedeljno naprave oko 80 kilograma sira i 35 kilograma kajmaka, što je kako kažu mnogo isplativije od prodaje mleka, jer se na pare čekalo i do 3 meseca…

Proizvodnja mleka i prerada u sir

Usled niske cene mleka, poslednjih godina u Srbiji, sve je više proizvođača koji žele da preradom mleka zaokruže svoj proces proizvodnje. To možda jeste rentabilnije, ali je neophodno ispoštovati brojne standarde jedne takve proizvodnje…

Farma krava i proizvodnja sira u Kikindi

Porodica Sireta iz Kikinde, obrađuje oko 55 jutara zemlje, a pre 5 godina su odlučili da se ozbiljnije posvete i proizvodnji mleka. Kao i većina poljoprivrednika iz tog dela Banata i oni su prošle godine pretrpeli velike štete, jer im je skoro 20 jutara bilo pod vodom. Zbog takvog stanja ovogodišnja setva kasni, ali se oni nadaju da će uspeti da je privedu kraju. Veći deo ratarske proizvodnje podređen je stočarskoj, iako se to poslednjih godina nije pokazalo kao isplativo. Ipak, u proizvodnju mleka su mnogo uložili i ne planiraju tako lako da odustanu…

Farma Zelena koza i proizvodnja kozijeg sira

Kada je pre sedam godina počeo da se bavi kozarstvom, Milan Rainović iz Kisača nije ni sanjao da će njegova farma prerasti u pravu malu zanatsku proizvodnju. Naime, farma Rainović se udružila sa farmom Ilišević, pa osim kvalitetnog kozijeg mleka, oni proizvode i kvalitetne kozije sireve. Dnevno mogu da prerade oko 600 litara mleka. Kriška, meki, polutvrdi, sir sa raznim ukusima, sve se proda, kaže Milan. A to govori da ljudi shvataju koliko su kozije mleko i proizvodi od njega važni za zdravlje ljudi…

Proizvodnja mleka i sira u Šumadiji

Selo Jabučje nalazi se desetak kilometara od Kragujevca, ima šezdesetak domaćinstava i svi se uglavnom bave poljoprivredom. U tom delu Šumadije, njih 150 svrstano je u uspešne stočare među kojima je i Miroljub Radenković. Ceo život bavi se stočarstvom i ne odustaje od toga uprkos svim nedaćama…

Otkup i prerada mleka u Mlekari Gaj u Goračićima

U Srbiji funkcioniše oko 200 mlekara. Malo je takvih mlekara kao mlekara ‘Gaj’, koja se nalazi u selu Goračići kod Čačka i koja proizvodi kajmak i sir, a tradicija je duga stotinak godina. Kako zapravo mlekara ‘Gaj’ funkcioniše obzirom na nešto manji obim proizvodnje nego što je to uobičajeno…

Proizvodnja i prerada mleka u sir

Na gazdinstvu Milentijevićevih u Rabrovcu, selu nadomak Mladenovca, živi četiri generacije. Oduvek se ta porodica bavila poljoprivredom. Sir koji proizvedu, najstariji član porodice deda Milan nosi i prodaje u Beograd već 50 godina…Prilog iz 345. izdanja emisije U našem ataru

Prerada mleka i proizvodnja sira

Prilog iz 326. izdanja emisije U našem ataru

Grana padano sirevi

Prilog iz 325. izdanja emisije U našem ataru

Slowfood, sajam sira u Italiji

Prilog iz 308. izdanja emisije U našem ataru

Uzgoj koza i proizvodnja kozijeg sira u selu Grabovica

Milan Bogdanović iz sela Grabovice kod Despotovca, za alpsku kozu se odlučio iz prostog razloga što je najmlečnija od svih rasa. Na muži je trenutno 30 komada, muzu se dva puta dnevno što nije nimalo lak posao, a kako nema zagarantovanog otkupa kozijeg mleka u tom delu Resavskog okruga, Bodganovići su primorani da prave sir. To iziskuje mukotrpan rad, ali zadovoljni su poslovanjem.

Proizvodnja kozjeg sira na planini Javor

Poljoprivredno gazdinstvo Verice Petrović iz sela Kušići bavi se proizvodnjom kozjeg mleka i sira. Verica je jedina u čitavom kraju koja se bavi ovom proizvodnjom, a ono što je karakteriše jeste to što kompletna proizvodnja ima epitet eko. Pravo na to ima jer se njene koze hrane prirodnom hranom sa Javora. Koze su veoma zahtevne životinje, koje vole raznovrsnu hranu, a kako kaže naša domaćica, koza uvek prvo pomiriše hranu pa tek onda jede. Gazdinstvo Petrovića okružuju zdrave livade, na kojima koze pasu po ceo dan i koje se prihranjuju isključivo kozjim stajnjakom. Tokom jeseni stado je na Javoru u obližnjim šumama gde brste zovu, brezu, hrast, trešnju i drugo rastinje…

Osavremenjivanje farme koza u Kisaču

Prilog iz 329. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja, prerada i plasman ribljih proizvoda

Istražujući tržište, kako domaće tako i strano, kompanija DTD Ribarstvo, došla je do zaključka da na oba nedostaje prerađevina od ribe, tačnije paštete od slatkovodnih riba. Početkom prošle godine u Bačkom Jarku otvorili su moderno postrojenje za proizvodnju riblje paštete. Jedan od prvih poteza bila je proizvodnja paštete od tolstolobika. Ova riba smatra se vrlo pogodnom za ishranu ljudi, jer sadrži visok nivo Omega 3 nezasićenih masnih kiselina…

Proizvodnja i prerada bundevinog ulja u Sloveniji

Šestu godinu za redom članovi Društva agrarnih novinara posetili su Poljoprivredni sajam u Gornjoj Radgoni. Osim sajamske priredbe novinari su obišli i nekoliko gazdinstava u Sloveniji među kojima je i porodica Šaruga koja se već 50 godina bavi proizvodnjom bundevinog ulja…

Proizvodnja i prerada povrća u ZZ Čurug

U Srbiji posluje oko 2 000 zemljoradničih zadruga. One su poslednjih decenija zatvarane pa ponovno otvarane, ali retko se koja može pohvaliti permanentnim radom. ZZ Čurug je pre dve godine proslavila 100-ti rođendan, u novom ruhu i sa novim investicijama, od kojih je najznačajnija hladnjača kapaciteta 500t…

Pravljenje futoškog kiselog kupusa

Gazdinstvo Ćulum iz Futoga bavi se proizvodnjom kiselog kupusa od 1979-e godine. Nekada su radili male količine, a danas sa proizvodnjom od 1.000 tona na godišnjem nivou predstavljaju značajan faktor na domaćem tržištu…

Otvoren Julia Mlin u Feketicu

Julia mlin, deo centralnoistočnog evropskog mlinarskog koncerna koji posluje u četiri države u regionu, otvorio je mlin u Feketiću. Vrednost ove greenfield investicije veća je od 5 miliona evra, a kako ističu u kompaniji Julia mlin, to je najveća investicija u srpsku poljoprivredu u 2011-oj godini…

Proizvodnja hrane po starim receptima, bez aditiva

I ove godine Prolećni poljoprivredni sajam u Osijeku okupio je blizu 200 izlagača. Našu pažnju privukao je štand porodice Bošnjak iz baranjskog sela Branjin Vrh, ali ne zbog činjenice da je Ljubica nekada davno živela u Novom Sadu već zbog načina kako su ona i njen suprug organizovali svoju proizvodnju nakon što su kao tehnološki višak ostali bez posla. Iako sa malom površinom zemlje Ljubica i Andrija prerađuju svo voće i povrće koje uberu na svom imanju i to po starim receptima bez ikakvih aditiva…

Destilerija sa tradicijom u Banatskom Velikom Selu

Do Drugog svetskog rata selo Hubert, današnje Banatsko Veliko Selo imalo je javnu destileriju, pecaru kapaciteta fermentacije 500 000 litara. Ni malo čudno jer je tadašnji kikindski srez imao preko 3000 hektara vinograda i još više voćnjaka koji su oboleli 50-ih godina i gotovo nestali sa tih prostora…