Organsko – konvencionalna proizvodnja u Sremu

Organskih proizvođača još uvek je malo u Srbiji, ali ipak sve više. Još je međutim, manje onih koji se uporedo bave i organskom i konvencionalnom proizvodnjom i to već godinama. Ignjat Jurišić iz sremačkog sela Šuljam, jedan je od njih. Sve je počelo tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom kaže, da bi se tokom godina, prateći inovacije i trendove u poljoprivredi kao i kvalitet, opredelio i za organsku proizvodnju. Zatekli smo ga u zaoravanju pokošene organske pšenice i to sa najmlađim sinom, na samo jednoj od parcela porodice Jurišić.

Organska proizvodnja u Šumadiji

Da nikada nije kasno da započnete nešto novo, da se tome ne samo predate već i pretvorite isto u porodičan posao koji uključuje svakog člana porodice, više nego dobro svedoči primer naše današnje domaćice, Zorice Milošević iz Grabovca. Naime, Zorica je posle 22 godine rada, ostavila posao u fabrici opeke, upisala fakultet ne bi li stekla znanje o organskoj proizvodnji i pet godina kasnije, zajedno sa svojom porodicom stekla epitet prepoznatljivog i traženog proizvođača.

Proizvodnja peršuna na severu Banata

Iz emisije u emisiju ponavljamo da bez navodnjavanja nema ni dobrih prinosa u poljoprivredi. Prošle godine šećerna repa bila je u samom vrhu po isplativosti kada su u pitanju ratarske kulture, i sa prinosom od 70 tona po hektaru bilo je moguće zaraditi oko 1.500-1.800 evra po hektaru. Zoltan Muči iz Gornjeg brega nedaleko od Sente, ove godine je repu zamenio peršunom, koji takođe ima dobru cenu. On je prvi put ove godine posejao peršun na 37 hektara, ali uz primenu najsavremenije tehnologije. Celokupna površina se navodnjava, a kroz sistem kap po kap, peršun dobija i prihranu. Sistem je ukopan u zemlju i sve je kompijuterski regulisano. Na parcelama gde je odrađena subirigacija samo se smenjuju kulture, a dobar prinos opravdava visoka ulaganja u početku, i veoma brzo se ovakva investicija isplati.

Proizvodnja belog sleza i valerijane u selu Lozovik

Već skoro deceniju i po emisija „U našem ataru“ pravi reportaže sa čitave teritorije naše zemlje. Tokom tih godina obišli smo nebrojano ratara, voćara, povrtara, stočara, pa čak i tartufara. Međutim, nije bilo mnogo prilika da posetimo proizvodnju lekovitog bilja, posebno onu koju vodi tek svršeni srednjoškolac. Dakle, dozvolite da Vam predstavimo Milana Hranisavljevića iz Lozovika u opštini Velika Plana, dvadesetogodišnjeg varioca po zanimanju koji je svoj zanat odlučio da zameni njivama na kojima uz krompir, krastavce i karfiol, uzgaja i lekovito bilje – beli slez i valerijanu…

Lekoviti preparati baka Vide iz Neradina

Za baka Vidu iz Neradina i njene čuvene lekovite proizvode znaju svi u tom delu Srema, a kako često nastupa i na raznim festivalima upoznali su je i u drugim delovima Srbije. Njena misija je kaže, da pomogne ljudima da svoje bolesti leče prirodnim lekovima umesto konvencionalnim. Za lek je potrebno samo ga ubrati i konzumirati…

Uzgoj svinja Cinta Sense i proizvodnja šafrana u Italiji

Tokom putovanja koje je organizovala ProCredit banka, poljoprivredni proizvođači su u Toskani imali priliku da posete i jednu porodičnu farmu, na kojoj se uzgajaju svinje i konji, a proizvode i med, ulje i šafran. Ipak, u ovoj paleti poljoprivredne proizvodnje, primaran je tov svinja. Reč je o rasi činta seneze. Cinta sienese je autohtona rasa koja je pedesetih – šezdesetih godina zamenjena drugim rasama i skoro je nestala. U sedamdesetim godinama Toskana je pokrenula projekat zaštite te autohtone rase, jer su došli na istorijski minimum – 9 krmača i 2 nerasta. Danas, u Toskani ima više od 5.000 grla registriranih autohtonih svinja. Cinta sienesa je povoljna rasa za uzgoj na otvorenim pašnjacima jer za razliku od belih svinja ne rije tlo. Porodica Bretoni proizvede oko 600 svinja godišnje, međutim, potražnja je četiri puta veća od ponude. U Italiji postoji Pravilnik kada je u pitanju držanje svinja, a porodica Bretoni ga se strogo pridržava.

Profit u proizvodnji nevena i uzgoju duvana, STAR 29

Kako sa malih površina ostvariti što veći profit u poljoprivredi enigma je mnogima. Pogotovo gazdinstvima na kojima su ostala starija lica i koja nisu u mogućnosti da obrađuju veće površine, niti da finansijski isprate modernu proizvodnju. Na preporuku agroekonomiste Aleksandra Stojanovića iz Požarevca pre 4 godine Mile Milutinović iz sela Vukovac na Homolju počeo je proizvodnju lekovitog bilja na površni od 20 ari…

Hibrid suncokreta NK Rocky, Syngenta seeds

Kada zbog vremenskih uslova setva suncokreta kasni ili je potrebno presejati neki usev, jedino rešenje su hibridi rane grupe zrenja. Međutim, zbog manjeg potencijala za prinos, ratari kao i proizvođači lekovitog bilja kojima setva kamilice počinje već u avgustu, nerado se odlučuju za tu opciju…

Organska proizvodnja povrća i lekovitog bilja

U emisiji „U našem ataru“ već ste imali priliku da upoznate Janoša Farago iz Oroma kod Kanjiže. Samo da vas podsetimo da je on jedan od najuspešnijih organskih proizvođača u Srbiji i da je u Oromu podigao biosalaš na kojem uzgaja 40-ak biljnih vrsta. Pod organskom proizvodnjom mu je 10 hektara, a proizvonju širi iz godine u godinu. U odnosu na našu poslednju posetu, porodica Farago je smanjila proizvodnju žitarica, a povećala površine pod začinskim i lekovitim biljem, čije mirise je vetar i ovoga puta nosio širom atara. Miriše majčina dušica, origano, žalfija i mnoge druge biljne vrste, a kako kaže naš domaćin, osnovno u organskoj proizvodnji jeste šarolika paleta biljaka.

Proizvodnja lekovitog bilja u Severnom Banatu

Plava polja lana, opojni mirisi žalfije, bosiljka, majčine dušice, miloduha i drugih začinskih i lekovitih biljaka nisu čest prizor u našim atarima. Ipak, u vojvođanskom selu Orom, ta slika nije nesvakidašnja. Naime, Janoš Farago se unazad devet godina ozbiljno posvetio upravo proizvodnji začinskog i lekovitog bilja. Ta proizvodnja se nekada vezivala za Vojvodinu i Južni Banat, da bi se proširila i na Bačku, ali i na ostale delove Srbije. Ne postoje precizni podaci koliko je hektara pod ovim biljem zasejano u našoj zemlji, ali neka statistika pokazuje da se ta površina 2006. godine kretala oko 1, 5 hiljadu hektara, dok neki stručnjaci procenjuju da se kreće i do 2,5 hiljade. Naš domaćin, Janoš Farago iz Oroma ima 10 hektara sa preko 20 vrsta začinskog i lekovitog bilja, kao i raznog povrća. On je jedno vreme živeo u Nemačkoj, gde je video koliko je važna zdrava ishrana, pa je rešio da se vrati na porodični salaš i primeni iskustva koja je stekao na Zapadu…

Aronija, biljka koja je i hrana i lek

Nivo svesti građana da pravilan koncept ishrane mnogo utiče na zdravstveno stanje ljudi, danas je viši nego ikad. Upravo zbog toga, sve više se govori, ne samo o korpusu namirnica koje ne nanose štete ljudskom organizmu, nego i o onima koje mogu bitno da pomognu u trenucima kada je telo ugroženo nekom bolešću. Upravo na tom talasu narasla je popularnost aronije u svetu…

Proizvodnja lekovitog, aromatičnog bilja i čajeva

Iako je bivša Jugoslavija nekada bila glavni snabdevač Evropske unije lekovitim i aromatičnim biljem, Srbija poslednjih godina ima minornu ulogu u ovoj delatnosti. Srbija danas nema ni 10% ranijeg izvoza. Trenutno imamo pet većih izvoznika, a jedna od njih je i kompanija Macval iz Novog Sada koja proizvodi lekovito i aromatično bilje na 430 hektara…