Proizvodnja peršuna na severu Banata

 Iz emisije u emisiju ponavljamo da bez navodnjavanja nema ni dobrih prinosa u poljoprivredi. Prošle godine šećerna repa bila je u samom vrhu po isplativosti kada su u pitanju ratarske kulture, i sa prinosom od 70 tona po hektaru bilo je moguće zaraditi oko 1.500-1.800 evra po hektaru. Zoltan Muči iz Gornjeg brega nedaleko od Sente, ove godine je repu zamenio peršunom, koji takođe ima dobru cenu. On je prvi put ove godine posejao peršun na 37 hektara, ali uz primenu najsavremenije tehnologije. Celokupna površina se navodnjava, a kroz sistem kap po kap, peršun dobija i prihranu. Sistem je ukopan u zemlju i sve je kompijuterski regulisano. Na parcelama gde je odrađena subirigacija samo se smenjuju kulture, a dobar prinos opravdava visoka ulaganja u početku, i veoma brzo se ovakva investicija isplati.

 

 

Ostavite komentar:

 

Komentari

Trenutno nema komentara za ovu vest.

Medijski partneri