Podsticaji za Zemljoradničke zadruge

Prema sadašnjoj statistici, u Srbiji postoji oko 1500 aktivnih zadruga. Ipak i pored vekovne tradicije, pojam zadruge u Srbiji tvrde nadležni, izumire. Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović, veruje da su razlog tome loša iskustva poljoprivrednika u prošlom veku i da je vreme da se to promeni. O tome kako, kojim sredstvima i podsticajima će Vlada Srbije u narednom periodu podsticati ponovna udruživanja proizvođača, raspravljano je na drugoj konferenciji pod nazivom ‘Uloga zadrugarstva u razvoju poljoprivrede Srbije’.

Aktivnosti ZZ Buđanovci

Na dvadesetak kilometara od Rume nalazi se mesto Buđanovci koje je u poslernjih desetak godina postalo centar za proizvodnju dinje, ne samo u Sremu već i u čitavoj Srbiji. Površine pod tom povrtarskom kulturom variraju iz sezone u sezonu ali se predpostavlja da se svake godine povećavaju, jer geografsko poreklo samo po sebi nosi neku težinu pri pregovorima sa kupcima. Kako bi smo saznali nešto više o proizvodnji dinje u ovom sremskom mestu, posetili smo zemljoradničku zadrugu „Buđanovci“ i porazgovarali sa njenim direktorom Radovanom Raškovićem koji se prvenstveno osvrnuo na ovogodišnje uslove za proizvodnju te povrtarske kulture.

Kako funkcioniše ZZ Gospođinci

Iako je zakon o zadrugama donešen još krajem prošle godine, postavlja se pitanje šta su i koliko toga njegovim stupanjem na snagu dobile manje zadruge. U svetlu tih događaja, odlučili smo da posetimo zemljoradničku zadrugu „Gospođinci“ čiji se kooperanti prevashodno bave povrtarstvom i koja, prema rečima stručnjaka, predstavlja model po kojem bi trebalo organizovati i druge slične privredne subjekte. Tokom razgovora sa direktorom zadruge diplomiranim inženjerom poljoprivrede Radivojem Nadlačkim, dotakli smo se mnogih tema – od ovogodišnjih uslova za proizvodnju do pitanja organizacije.

Zadruga Oblačinska višnja

Pored proizvođača još neko u Merošini brine o otkupnoj ceni – direktor ZZ ‘Oblačinska višnja’ Vojkan Miladinović. Zadruga je formirana pre četiri godine sa ciljem rešavanja problema proizvođača, ali se do cilja nije došlo…

Udruženje odgajivača svinja Tri praseta

Odgajivači svinja u selu Hum kod Niša neguju tradiciju u ovoj grani poljoprivrede. Nedavno su formirali udruženje pod bajkovitim nazivom ‘Tri praseta’, u kome je za sada tri člana, ali biće ih još, kaže predsednik Zvonko Živanović…

Značaj zadrugarstva na jugu Srbije

Bila je prijatelj seljaka u celom dvadesetom veku, uvek spremna da mu otvori vrata, da mu pomogne mnogo puta u toku godine, a on da joj vrati samo jednom na kraju godine kada ubere plodove. Duga je priča o njenom značaju za čoveka koji se zvao zadrugar…

Udruženje poljoprivrednika opštine Stara Pazova

Kao i sva druga udruženja poljoprivrednika u Srbiji i Udruženje poljoprivrednika opštine Stara Pazova nastalo je kao potreba da se olakša i unapredi poslovanje malog i srednjeg proizvođača. Godinu dana rada je iza njih, broje dvesta članova, a od skoro imaju i novog predsednika Mirka Pešića, mladog ratara iz Golubinaca, voljnog i ambicioznog da opravda ukazano poverenje…

Zemljoradnička zadruga Azanja

Kao najveći problem u srpskom agraru poljoprivrednici ističu nepostojanje zemljoradničkih zadruga. Tačnije, njihovo gašenje. Nekada su bile stub poljoprivrede, sve do devedesetih godina prošlog veka, a danas predstavljaju samo sinonim na neko bolje vreme. Pokušaja da se ono oživi ima. Postoje i inicijative upućene državnom vrhu, a u planu je i konačno donošenje Zakona o zadrugarstvu. Zadruga u Azanji, nekada čuvena, pa potpuno devastirana danas slavi uspeh što je uopšte opstala i što se tradicija nije prekinula za 120 godina, koliko postoji, što je čini najstarijom u nas. Nekada je imala 250 zaposlenih i 1.000 kooperanata, a danas tek 13 uposlenika i dvestotinak poljoprivrednika sa kojima posluje.

Zadrugarstvo u Srbiji

I pored činjenice da su zadruge tradicionalno najznačajniji oblik poslovnog organizovanja poljoprivrednika, u Srbiji vlada velika kriza poverenja u zadrugarstvo, prouzrokovana turbulencijama koje je preživeo zadružni sistem u poslednjih 20-ak godina…

Kolika je snaga udruženih poljoprivrednika

Kolika snaga poljoprivrednih udruženja može biti kada se ujedine najbolje se vidi u primeru da će se državno zemljište izuzeti iz trgovine i dogovora sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. To je pobeda vojvođanskih poljoprivrednika, kazao je resorni pokrajinski sekretar Goran Ješić jer će tema pregovora sa Arapima isključivo biti kapital poljoprivrednih preduzeća, ali ne i državno uzurpirano zemljište. Jedna bitka je dobijena ali to nije kraj borbe, ocenjeno je na konferenciji u Novom Sadu na kojoj su osim Ješića prisustvovali i predstavnici nekoliko poljoprivrednih udruženja iz Vojvodine. Oni su uputili apel ministru Goranu Kneževiću i javnosti da sa ozbiljnošću uzmu u obzir njihovu zabrinutost povodom: sprovođenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Nacrta zakona o podsticajima i agrarnog budžeta za 2013. godinu…

Udruženje žena Banstolka

Na padinama Fruške Gore pored magistralnog puta M-22 poznatije kao vikend naselje Banstol, nalazi se gazdinstvo porodice Hemun. Udaljeno od Novog Sada 16 km i 15 km od Inđije, ovde je sticajem okolnosti postalo i sedište udruženja žena ‘Banstolka’. Prvobitno su se žene ovog kraja okupile kako bi kroz rad i druženje prebrodile tugu usled gubitka bračnih drugova, ali je vremenom ta ideja prerasla u mnogo značajniju ulogu…

Udruženje poljoprivrednika Seljak iz Cvetojevca

Nakon što su zadruge prestale da postoje u svom izvornom obliku formiranje poljoprivrednih udruženja u Srbiji nametnulo se kao najbolje moguće rešenje. U poslednjoj deceniji formirano je na desetine, možda i stotine takvih udruženja, ali očekivani rezultati su izostali. Udruženje poljoprivrednika „Seljak“ iz Cvetojevca primer je da sve može biti mnogo drugačije. Formiralo ga je 20 poljoprivrednika iz: Botunje, Cvetojevca, Dobrače, Čumića, Jovanovca i Cerovca i od osnivanja pa do danas beleže samo pozitivne rezultate. Interesantno je to što već 7 godina udruženje čini isti broj domaćinstava što je možda i ključ uspeha…

Poseta predsedniku Udruženja poljoprivrednika Paori, Miroslav Grubanov

Dešavanja u srpskom agraru dovela su do toga da poljoprivrednici danas više nisu robovi zemlje već vlasti, kaže Miroslav Grubanov predsednik Udruženja poljoprivrednika „Paori“ iz Crepaje. Udruženje je osnovano pre 3 godine, ali ne u smislu profitabilnosti, već da bi pokušali da izmene nešto u odnosu države prema poljoprivrednicima, kaže naš domaćin. Nekada su paori živeli mnogo bolje i sa puno manje zemlje nego što rade danas jer su vladali normalni uslovi na tržištu dok se za trenutna pravila to ne bi moglo reći…

Proizvodnja aronije i uzgoj ovaca u selu Cvetojevac

Puno poljoprivrednika u Srbiji primorano je da zbog dešavanja u agraru svaštari u proizvodnji. Jednog takvog proizvođača posetili smo u šumadijskom selu Cvetojevac udaljenom 10 km od Kragujevca. Gotovo je nemoguće opisati u jednoj rečenici čime se sve Goran Milošević bavi ali da bismo zagolicali vašu maštu dovoljno je reći da već 4 godine ima zasađenu aroniju, od prošle godine i esperzetu, proizvodi humus, a na njegovom gazdinstvu velikom 2 hektara nalazi se desetak vrsta životnja među kojima su i neke krajnje neobične. Ipak, prioritet su ovce jer bi one trebalo Goranu da donesu najviše novca. Do prošle godine imao je 44 grla, a kako nisu bile umatičene rasprodao je stado i krenuo od nule. Danas je na njegovom gazdinstvu 16 komada virtemberg rase koje pari sa saflokom…

Zemljoradnička zadruga Gospođinci

Zemljoradnička zadruga Gospođinci postoji od 1993. godine kada ju je osnovalo 27 lokalnih poljoprivrednika. Uprkos brojnim problemima koje su zadruge doživele u poslednjih 20-ak godina, ova i dalje posluje uspešno o čemu svedoči i podatak da trenutno okuplja 98 zadrugara. Kako se u ovom kraju poljoprivrednici uglavnom bave povrtarstvom ne čudi što je najveći broj zadrugara upravo iz te oblasti, mada ima i ratara i stočara…

Kooperativa Maisadour u Francuskoj

U prošlim emisijama videli ste egzotične, priče iz Francuske, videli ste kako su francuski seljaci odlučili da svom kukuruzu daju dodatu vrednost, i kako je došlo do toga da se od kukuruza proizvode traženi i skupi proizvodi, kao što su na primer specijani pilići gološijani ili flo gra, pačija jetra koja može da dostigne cenu i do 40 evra po kilogramu. Medjutim , svega toga ne bi bilo da ne postoji jedna, slobodno možemo da kažemo najvažanija stvar oko koje se sve zapravo okreće, koja istovremeno kontroliše ceo proces, od proizvodnje semena kukuruza do prodaje gotovog pileta u hipermaerktu – KOOPERATIVA…

Udruženje žena Tamiški cvet iz Tomaševca

Gotovo da danas nema sela u Srbiji koje ne beleži smanjenje broja stanovnika. Migracije mladih iz sela u gradove traje više od 20 godina i predstavlja nepopularan trend za koji država još nije pronašla adekvatno rešenje. Tako je i sa Tomaševcem, selom u Srednjem Banatu koje trenutno broji tek nešto više od 1.200 stanovnika. Da selo ima brojnih mogućnosti prepoznalo je 30-tak žena organizovane u Asocijaciji „Tamiški cvet“. Postoje 20 godina, a od 2008-e registrovane su kao Asocijacija i jedine su u Tomaševcu koje pokušavaju da deluju organizovano kako bi oživele selo…

Udruživanje odgajivača borovnica

Proizvodnja borovnice je svakako novina u Srbiji. Pod zasadima je oko 100 hektara, a sve više ljudi se interesuje za tu proizvodnju. S obzirom na to da količine koje pojedninci proizvedu nisu dovoljne za evropsko ili svetsko tržište, ono što je neophodno jeste udruživanje. Jedini koji su ove godine uspeli da izvezu borovnicu na tržište Evropske unije, jesu borovničari koji su se okupili oko zadruge „Bluberikop“. Zadruga je osnovana tek prošle godine i broji 15 zadrugara i nekoliko kooperanata…

Udruženje Banatska lenija iz Kikinde

U opštini Kikinda ima skoro 4000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Kako bi osigurali kvalitetniju i uspešniju proizvodnju, poljoprivredni proizvođači iz tog dela Banata su se pre 8 godina okupili u okviru Udruženja „Banatska lenija“ . Udruženje danas broji skoro 300 članova iz svih grana poljoprivrede. Kako bi što bolje i brže rešavali svoje probleme, proizvođači su podeljeni u zavisnosti od delatnosti kojom se bave, odnosno na sekcije. Banatska lenija predstavlje lidera u ovom regionu, a ono je dobilo i nagradu kikindske opštine kao najaktivnija organizacija. Poljoprivredni proizvođač mora da bude edukovan o onome što radi, a činjenica je da su naši proizvođači neinformisani, što znatno utiče na kvalitet proizvodnje, kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Banatska lenija“, Nikola Filipović. On odaje da se u okviru Udruženja često organizuju obuke, a ono što je najnovije jeste vođenje knjige polja…

Koliko je osnivanje zadruga važno za poljoprivredne proizvođače

U Srbiji postoji više od 4500 sela i varošica, a u njima se većina meštana bavi poljoprivredom. Situacija u ruralnim sredinama nije na zavidnom nivou, a njihovom razvoju bi svakako pomoglo osnivanje udruženja i zadruga. Takve institucije bi mogle da deluju lokalno i kada su neki globalni problemi u pitanju, rekao je agroekonomista Miladin Ševarlić. On je istakao da osnivanja zadruga više nije pitanje, već neminovna neophodnost i dodao da je najvažnije da poljoprivrednici shvate koliko je to važno kada je njihov napredak u pitanju. Međutim, starijim poljoprivrednim proizvođačima ostao je gorak ukus u ustima od zadruga kakve su nekada delala. Ipak, to se mora zaboraviti i izgraditi poverenje prema sistemu koji se nudi, a u tome im može pomoći i novi zakon o zadrgama, koji će morati rešiti pitanje vlasništava. Cilj je da su proizvođači vlasnici zadružne imovine koja je i stvorena njihovim zalaganjem i radom, ističe profesor Ševarlić…

ZZ Tisa, Bačko Petrovo Selo

U Srbiji postoji oko 2 000 registrovanih zadruga, međutim aktivno ih je svega 1 400. Među poljoprivrednicima i dalje ima skeptika kada je u pitanju zadružna organizacija, ipak zadruge u našoj zemlji imaju oko 100 000 članova. Svi oni čekaju novi zakon o zadrugama ne bi li taj sistem konačno bio uređen. Jedna od zadruga koja relativno dobro funkcioniše jeste i ZZ Tisa u Bačkom Petrovom Selu…

Medijski partneri