Tov bikova u selu Krćevac

Otac Dragan i sin Đorđe Blagojević iz sela Krćevac kod Topole, pre oko 2,5 godine upustili su se najpre u izgradnju objekta, a potom i njegovo punjenje tovnim bikovima. Nemaju poljoprivredu u svojim profesijama ali imaju imaju porodičnu ljubav prema poljoprivredi i vrednom radu.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Mratišić

Nismo prvi put na gazdinstvu porodice Milaković iz sela Mratišić, ali prošlo je nekoliko godina od kad smo bili te je proizvodnja mleka kao i broj muznih krava simentalske rase na ovoj farmi, povećan.

Farma krava i proizvodnja mleka u Gradini kod Sombora

Saša Vuković iz sela Gradina kod Sombora je mladić koji se odlučio da se bavi proizvodnjom mleka i tovom bikova. Ostatak proizvodnje je u službi govedarstva.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Gola Glava

Da je moguće ostvariti kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju gde god poželite, svedoči primer porodice Stanković iz sela Gola Glava nedaleko od Valjeva. Reč je o brdskom selu sa oko 1000 stanovnika od kojih se većina bavi poljoprivrednom.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jagnjilo

Na gazdinstvu porodice Micić trenutno žive i rade tri generacije. Otac i sin su nosioci poljoprivredne proizvodnje, ali tu je i podmladak da pripomogne. Vladan Micić je veterinarski tehničar po profesiji pa dobar deo dana odlazi na posao.

Tov bikova u Hrvatskoj

U želji da upoznamo vredne poljoprivrednike našeg regiona, svratili smo i do susedne nam Hrvatske. U selu Veliki Grđevac u Bjelovarsko – Bilogorskoj županiji naišli smo na mladog domaćina koji je na sebe preuzeo vođenje domaćinstva. Antonio Dušek se po završetku fakulteta vratio na selo i praktično od oca i majke preuzeo poljoprivrednu proizvodnju. Ono što danas imaju, Antonio, zahvaljuje roditeljima koji su to sve stvorili i koji mu i dan danas pomažu.

Farma krava i proizvodnja mleka u Osečenici

Iako je najviše voćara, opština Mionica može se poslednjih godina pohvaliti i sa sve više farmi krava. Stočara nije mnogo u ovom kraju, ali je uglavnom reč o porodičnim proizvodnjama koje se unapređuju i koje se i generacijski nasleđuju i po nekoliko generacija okupljaju na jednom gazdinstvu. Takva je priča i porodice Vujić iz sela Osečenica. Na govedarstvo se sa isključivog ratarenja, prebacio današnji nosilac proizvodnje, Milisav Vujić i to još osamdestih godina. Do tada, svi u porodici su se bavili raznim drugim granama poljoprivrede kaže.

Tov junadi u selu Ečka

Najlepša slika jednog poljoprivrednog gazdinstva je kada u poslu učestvuje cela porodica, kada se tradicija bavljenja agrarom prenosi sa kolena na koleno, a imetak se polako uvećava. Tako su roditelji poznatog stočara Adama Bugara iz Ečke još davne 1983. godine napustili poslove u državnim ustanovama i osnovali farmu mlečnih goveda, što je bila jedna od prvih privatnih farmi u tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Velike turbulencije i promene na tržištu mleka uslovile su da pre osam godina porodično domaćinstvo Bugar, sada pod dirigentskom palicom Adama starijeg, pređe na ekstenzivno gajenje teladi za tov rase hereford. Ovakav zaokret u proizvodnji usledio je nakon prijateljskog nagovora, a postao je uspešan posao. Adam Bugar sada je vlasnik stada od blizu 130 grla, a seća se početaka svojih roditelja, jer to je bio i njegov ulazak u stočarske vode.

Tov bikova u selu Badovinci

„Na mladima svet ostaje“, stara je izreka koja ne može baš s punim pravom da se primeni i u srpskoj poljoprivredi 21. veka. Mnogo mladih napušta selo, ali ostaju oni najuporniji, vredni i sposobni mladi ljudi koji su odrasli radeći s roditeljima, zavoleli su posao i pronašli se u njemu. Jedan od njih je Srđan Janković iz mačvanskog sela Badovinci. Iako još uvek srednjoškolac, đak veterinarskog odelenja Poljoprivredne škole u Šapcu, punom parom radi s roditeljima na imanju, a najviše ga interesuje stočarstvo. Seća se kako je sve počelo i zadovoljan je jer se stado simentalaca polako ali sigurno uvećava.

Stočarsko – ratarska proizvodnja u selu Gola Glava

Statistika i dalje pokazuje da sve više ljudi napušta sela. Takva sudbina najpre je pogodila ona sela koja se nalaze u brdskim krajevima, ali sve više ne zaobilazi ni ona malo veća, ravničarska sela. Ipak, oni koji reše da svoj životni vek ipak posvete mestu gde su i rođeni, od seoskog života i poljoprivrede ne odustaju. I za svoje porodice stvaraju najbolje, čak i u najtežim vremenima. Upravo takav je i primer Branka Đuričića, poljoprivrednog proizvođača iz sela Gola Glava nadomak Valjeva. Na ovom gazdinstvu je i rođen, kao i njegova današnja porodica, i manje-više, svi su tu i danas. Uspešno vode nekoliko poljoprivrednih proizvodnji, među kojima su svinjarstvo, ovčarstvo, tov bikova, ratastvo i u voćarstvo koje je u začetku. Ali tako mora u današnje vreme, kaže naš domaćin, ukoliko želite da opstanete u ovom kraju.

Farma krava i proizvodnja mleka u Novom Orahovu

Na farmi Januško u Novom Orahovu trenutno se nalaizi 131 krava i stotinak junica, što ovu farmu čini jednom od najozbiljnijih u ovom delu Vojvodine. Januškovi su proizvodnju započeli krajem devedesetih, a već 2003.-a godina bila je prelomna, ili će odustati ili preći na viši nivo, što su već tada bili i zahtevi velikih otkupljivača mleka. Danas proizvode mleko EU klase, crni holštajn im daje oko 7000 litara mleka, a sva grla su pod selekcijom. Sve to nam govori koliko se ova porodica ozbiljno bavi proizvodnjom mleka. Naravno stočarsku priču svakako prati I ratarska koja je kao i kod većine poljoprivrednika podbacila i u prinosu i u kvalitetu, što kvari planove i našim domaćinima.

Ratarsko – govedarska proizvodnja u Banatskom Monoštoru

U današnjoj svakodnevici, još uvek je malo onih koji se odlučuju da se otisnu iz gradova na selo i tamo zasnuju porodice i nastave život. Ali oni koji se na to i odlučuju,rado su naši sagovornici, a njihove priče ne retko su zaista inspirativne, u životnom baš kao i poljoprivrednom smislu. Priča Srđana Čobića iz Banatskog Monoštora, jedna je od baš takvih priča. Od malena je gajio ljubav prema poljoprivredi, a pre dve godine odlučio se da sa suprugom kupi, ne kuću u selu, već salaš nadomak sela, sa svim izazovima koje on nosi. Kao i većina meštana, odlučio se na ratarsku i stočarsku proizvodnju.

Farma krava i proizvodnja mleka u Kikindi

Da će ovo, kada se sve na kraju zaključi i podvuče crta, po svemu sudeći biti možda i najteža godina za stočare u Srbiji, sve je izvesnije. Već na polovini sušnog leta, mnogi od njih su počeli razmišljati o smanjenju broja grla, a neki su nam to i potvrdili. Srđan Čobić iz Kikinde jedan je od njih. Danas zajedno sa suprugom, ali skoro ceo svoj život trudi se da nastavi svoju porodičnu poljoprivrednu proizvodnju u srcu banatske varošice.

Proizvodnja i plasman sira i kajmaka u selu Bečanj

Kada u jednom domaćinstvu proizvodi čak četiri generacije jedne porodice, uverili smo se, onda zaista nije ni bitno u kom kraju, gradu ili državi živite. Porodica Obrović iz sela Bečanj kod Čačka, baš je takva porodica – vredna, složena i što je možda i najbitnije, organizovana. Domaćinstvo tik uz šumu, nekada samo trošna kuća a danas dovoljno velika za sve članove i muzna grla koja nose proizvodnju. Ljubica koja je nosilac proizvodnje sira i kajmaka ove porodice, kaže da je sve počelo silom prilika, ali da danas ne može da zamisli da se nečim drugim bavi.

Tov bikova u selu Očage

U lepom Mačvanskom selu Očage, koje broji svega nekoliko stotina stanovnika poljoprivreda ne zamire. Meštani se tradicionalno uglavnom, bave ratarskom i stočarskom proizvodnjom. U domaćinstvima se može primetiti da se i stare kuće osvežavaju iako pored njih ima isto toliko i onih novih, za naslednike.

Farma krava i proizvodnja mleka u Svilajncu

Na ovogodišnjem 84. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, opština Svilajnac dobila je pehar kao apsolutni šampion sajma u kategoriji govedarstva. I to nije prvi put. Stočari ovog kraja godinama, pa i decenijama unazad, neguju govedarstvo u svom kraju i pored toga što su godine sve teže kako za proizvodnju mleka i genetiku, tako i u pogledu ishrane grla. 2017. Godina, kao i za sve poljoprivrednike u Srbiji, biće izazov i za govedare ovog kraja.

Farma krava i proizvodnja mleka u Novom Slankamenu

Porodica Aleksić iz Novog Slankamena kod Inđije i danas ima jednu od najobimnijih mlekarskih proizvodnji u ovom delu Srema i sa oko 250 grla mahom crnog holštajna i oko 100 grla na muži, i u poljoprivrednoj godini poput ove, ne odustaje i ne posustaje. Na ovoj farmi, uvek je iznova zanimljivo, dočekala nas je domaćica, Svetlana Aleksić, ništa manje predana porodičnoj proizvodnji od muža, svekra i devera. Kaže da nije lako, ali da i godinama kasnije od kada na farmi radi rame uz rame sa ukućanima, zaista voli sve to.

Farma krava i proizvodnja mleka u Žitištu

Mlečno govedarstvo, kažu dugogodišnji proizvođači, nekada je bila najisplativija grana stočarstva. Najviše je iziskivala posla i posvećenosti, ali isto toliko je vraćala. Danas, međutim, ostalo je samo ovo poslednje – posao i posvećenost, sa veoma malo isplativosti. Ipak, sa ovom granom poljoprivrede se ne može lako ni prestati, pogotovu ako je ona obeležila vaš i život vaše porodice u Srbiji.

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Kečenović

Da se od nasleđene ratarske i stočarske proizvodnje ne odustaje čak i u najtežim, sušnim godinama poput ove, uverili smo se na imanju braće Kečenović iz Čantavira. Tradicionalnu porodičnu proizvodnju koju su još pre nekoliko decenija započeli još deda i otac, Ferenc i Janoš uporno nastavljaju i ne posustaju čak ni kada je najteže, kažu. A sve je počelo sa par grla krava simentalske rase.

Uzgoj autohtonih rasa goveda, svinja i magaraca na Krčedinskoj Adi

Kako izgleda gajenje autohtonih rasa goveda, ovaca, svinja, konja i magaraca, videli smo na Tradicionalnom „Danu stočara“ održanom 26. avgusta na Krčedinskoj adi, u organizaciji Udruženja stočara „Dunav“ iz Kovilja. To je bio skup odgajivača iz stočarske branše,a dočekali su ih domaćini koji se na specifičan, ekstenzivan način bave uzgojem životinja.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vukašinovac

Bez obzira na to u kakvom položaju stočari u Srbiji bili danas ili poslednjih godina, od stočarstva se ipak ne odustaje. Obilazeći proizvođače i gazdinstva širom Srbije, gotovo sa sigurnošću možemo reći da su najuporniji u ovoj proizvodnji porodična gazdinstva, sa poljoprivrednom tradicijom od nekoliko decenija pa čak i celog veka. Jedna takva porodica je i porodica Živković iz sela Vukašinovac nedaleko od Niša. Tri generacije ove porodice i danas se bore za mlečno govedarstvo i tov junadi koje su tokom decenija podigli, mada se, kako to negde uvek i biva, kaže najmlađi domaćin Nemanja Živković, davno još počelo sa ratarstvom.

Embriotransfer u govedarstvu na farmi u Bačkom Dobrom Polju

Željko Kovačević iz Bačkog dobrog polja, nosilac je četvrte generacije koja se u njegovoj porodici bavi stočarskom proizvodnjom mleka i ratarstvom. Pažljivo i genetski biran uzgoj grla i stručnost u ovoj oblasti poljoprivrede iskoristili smo da osim o proizvodnji mleka, nešto više saznamo i o genetskim trendovima u govedarstvu. Od svih, više od 30 grla koje ima na svom porodičnom domaćinstvu, sva grla su baš tu i oteljena. Da bi se postigao kvalitet od kog porodica Kovačević ne odustaje, mora se krenuti od preventive koja u ovoj grani govedarstva kaže, počinje baš tada, od prvog dana života svakog grla.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vrtište

Čak i u mestima gde se ljudi koji se bave poljoprivredom mogu nabrojati na prstima jedne ruke, ima onih zaljubljenika koji od nje ne odustaju, čak i kada su proizvodnju sami stvorili, bez ičega ostavljenog u nasledstvo. Jedna od takvih je i priča Danijele Radosavljević iz Vrtišta kod Niša, koja zajedno sa suprugom evo deceniju već, ne odustaje od mlečnog govedarstva, čak iako situacija u ovoj grani poljoprivrede kaže, nikada nije bila lošija. Zajedno su se upustili u to, zajedno će u tome i ostariti.

Tov junadi u selu Rutevac

Porodična proizvodnja i tradicija koje se nastavljaju i od kojih se ne odustaje uprkos svim poteškoćama sa kojima se poljoprivredni proizvođači u Srbiji unazad godinama bore, ipak iziskuje najveće poštovanje. Mladi koje je nasleđuju, pokušavaju sa fakultetima i odlaskom u gradove, ali dosta njih se i vraća ili jednostavno odlučuje da nastavlja započeto. Upravo takav slučaj je i sa porodicom Vučković iz sela Rutevac u Aleksinačkom okrugu. Otac i dva sina i još dva unuka, nasledili su najpre ratarsku proizvodnju svojih predaka i vremenom je proširili i na mlečno govedarstvo i tov junadi. Sve zajedno zatekli smo raspoređene na njivi u žetvi i na porodično gazdinstvu i muži. Oca Vojkana Vučkovića stoga pitali smo, da li je sve ovo što danas i vidimo, zapravo i priželjkivao?

Farma krava i proizvodnja sira u Čurugu

Kada krenete putem Vojvodine, svakakve poljoprivredne proizvodnje ima. I to nije novost. Uvek ćete naići na ratare, povrtare, voćare, stočare i pčelare i svakojake proizvodnje koje se u ovom delu Srbije uglavnom prenose generacijski, sa očeva na sinove, pa dalje na njihove sinove. I mnoge smo priče već ispričali u našoj emisiji, čak i preneli na neke nove generacije.

Farma krava i proizvodnja kvalitetnih sireva

U Kovilju smo posetili porodicu Jovanov i to pre svega zbog njihovog, ili bolje rečeno mama Đuđinog, sira. Međutim, osim krava i proizvodnje sira, zatekli smo puno dvorište životinja. Tu su svinje, konj, bikovi u tovu, ali i šest krava od kojih su trentno četiri na muži, dok bi dve trebalo uskoro da se otele. Kada govorimo o rasnom sastavu, u ovoj štali mogu da se nađu i simental i holštajn-frizijske krave.

Farma krava i proizvodnja mleka u Bačkom Dobrom Polju

Dok se poslednjih nekoliko godina u Bačkoj sve više govori ali i realizuje priča o gajenju malina, ali i drugim voćarskima a odmah za njima i povrtarskim kulturama, nosioci porodične tradicije ovog kraja, ne posustaju pred trendovima tržišta već ostaju verni proizvodnjama koje su im ostavljene u nasledstvo. Takva je priča i Željka Kovačevića iz Bačkog dobrog polja, koji je nosilac četvrte generacije koja se u njegovoj porodici bavi stočarskom, proizvodnjom mleka i ratarstvom. Naš domaćin je po struci serviser računarskih sistema. Zavidnom iskustvu i znanju u ovoj profesiji, možda još više parira i prednjači i kvalitetna proizvodnja mleka, pažljivo i genetski biran uzgoj grla i stručnost u ovoj oblasti poljoprivrede. Ali u svemu tome je tvrdi, nekako ipak najvažnija tradicija koja se ne prekida.

Farma krava i ratarstvo u Čurugu

U Čurugu smo ove godine već bili. Predstavili smo vam tradicionalnu proizvodnju sira porodice Radišić, koja se generacijama na tom gazdinstvu prenosi sasvekrve na snajku. Svi ukućani međutim, složili su se da mleko i sir nadaleko prepoznatljivi po kvalitetu, ne nastaju tu, u mlekari, već na njivi. To nas je dalje odvelo nekoliko koraka unazad. Ovo gazdinstvo neguje još jednu poljoprivrednu tradiciju – ratarenje. Petar Radišić danas je nosilac te proizvodnje u ovoj Čuruškoj porodici i skoro svi prinosi ratarskih kultura koje gaji, odlaze na ishranu krava. I tako je od kada zna za sebe kaže.

Farma krava i proizvodnja mleka u Kovilju

Na gazdinstvu Uglješ u Kovilju se ratarska i stočarska znanja i iskustva prenose sa kolena na koleno već dugi niz generacija. Danas Dragoslav, zajedno sa svojim bratom vodi gazdinstvo. Dok je brat zadužen za ratarsku proizvodnju, naš sagovornik više vodi računa o stočarskom delu.

Embriotransfer u govedarstvu

Embriotransfer je izuzetno popularan u govedarskoj proizvodnji, kako mesa, tako i mleka. Većina i danas prihvaćenih tehnologija, koje se koriste pri ovom zahvatu, razvijena je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada je i u našoj zemlji rutinski obavljana transplantacija embriona. Na farmi krava Napredak AD, u Staroj Pazovi, a u saradnji sa slovačkim stručnjakom Peterom Česnakom i Poljoprivrednim fakultetom, Departmanom za stočarstvo, obavljen je postupak embriotransfera. Česnak se transplantacijom embriona u stočarstvu bavi od 1998. godine kada je počeo da radi u firmi Slovenske biološke službe.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Kumane

Tragajući za primerima dobre poljoprivredne prakse, tradicionalnim koliko i početničkim, svaki put se evo već godinama, obradujemo istrajnosti proizvođača u jednoj oblasti, kada je reč o decenijama. Domaćini su međutim, neretko preskromni, pa čak i kada je reč o dve i tri decenije starom porodičnom poslu, smatraju da je reč o nedovoljnom vremenu za postići sve što se može. Novobečejsko selo Kumane ima mnogo stočara oduvek. Goran Petrović jedan je od njih. Na bavljenje proizvodnjom mleka kaže, njegovu porodicu naveo je život. Počeli su pre dvadeset godina sa samo jednim grlom.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Kumane

Putevi naše emisije godinama nas već vode u domaćinstva najrazličitijih domaćina i poljoprivrednih proizvođača. Ma koliko se delatnosti kojima se bave čine sličnim, svaka priča je, verujte, uvek potpuno nova za nas i nadasve drugačija.

Farma krava i proizvodnja mleka u Novom Miloševu

U banatskom selu Novo Miloševo, meštani su uspeli da do danas sačuvaju ratarsku proizvodnju i stočarstvo. Ove poljoprivredne grane odolevaju svakodnevici i nekako se još uvek generacijski prenose. S vremena na vreme, kaže naš domaćin Slobodan Popov, u selu se pojavi neki, takoreći početnik u poljoprivredi, ali uglavnom je reč o porodičnom nasledstvu kojeg se mnogi, još uvek ne odriču.

Farma krava i proizvodnja mleka u Suseku

Verni gledaoci emisije „U našem ataru“ možda se sećaju naše posete gazdinstvu porodice Begojević iz Suseka i razgovora sa ocem Glišom o ratarstvu kao i jednim od njegovih sinova Branislavom Begojevićem sa kojim smo popričali o proizvodnji mleka. Tada je u domaćinstvu bilo 25 muznih krava, dvadesetak junica, deset teladi i 40 tovnih bikova Simentalske rase i obrađivalo se oko 200 jutara kvalitetne sremske zemlje.

Da li je isplativa proizvodnja mleka

Kada upitate prosečnog stočara u Srbiji da li ikad izvodi računicu koliko ga košta dnevni obrok za kravu i koliko je isplativa proizvodnja mleka, u većini slučajeva dobićete negativan odgovor.

KWS kukuruz Balasco i Konfites, idealni za proizvođače mleka

Poslušajte iskustva porodice Mužlai iz Bačkog Gradišta koja se bavi proizvodnjom mleka, a seje KWS hibride kukuruza.

Farma krava i proizvodnja mleka u Banatskom Novom Selu

Slika stočarstva u Srbiji nije sjajna, svakim danom se ugasi najmanje po jedna farma, a broj grla se drastično smanjuje. Svima je jasno da položaj stočara nije na zavidnom nivou. Oni rade 365 dana u godini i ne znaju da praznike, i slobodne dane. Malajmare Aurel iz okoline Pančeva počeo je u neka srećnija vremena da se bavi stočarstvom, i to veoma skromno sa samo 8 junica, da bi danas bio jedan od najuglednijih farmera u ovom kraju. On ima veliko domaćinstvo sa farmom koja broji preko 270 krava. Ruku pod ruku sa velikom farmom idu i isti takvi problemi sa kojima se suočava ne samo Aurel, već i drugi stočari. Pokušali smo da doznamo kakvi problemi muče stočare i koliko je uopšte ova grana isplativa.

Farma krava i proizvodnja mleka u Porodinu

Dok žene na selu uglavnom vode računa o kuči i ukućanima, domaćini imaju posla u njivi i oko stoke, pa su tako kod nas veoma retke žene koje samostalno vode gazdinstvo, jer ova oblast tradicionalno pripada muškarcima. To, međutim, nije slučaj u kući Borke Bakić iz Porodina, ova mlada i energična žena, majka dvoje dece, vodi računa o svom domaćinstvu i brine o kravama. Ona svaki dan hrani krave, čisti štalu, ima posla oko muže, i brine o zdravlju ovih životinja. Njen radni počinje u 5 sati ujutro i najčešće traje 17 sati. Borka je jedno vreme sa svojim suprugom živela u Italiji, a onda se vratila na porodično imanje na kome je sam svoj gazda ili u njenom slučaju gazdarica.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Trnava

Miroslav Savić iz sela Trnava kod Užica bavi se proizvodnjom mleka.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Ovsište

I dok u Ovsištu, selu nadomak Topole, nema mnogo uspešnih stočara, oni malobrojni koji su odlučili da svoj život posvete stočarstvu mogu se pohvaliti velikim uspehom i izuzetnim gazdinstvima.

Kukuruz za silažu Sremac

Poslušajte zadovoljne korisnike LK hibrida kukuruza.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Nikojevići na Zlatiboru

Priča o proizvodnji mleka porodice Cicvarić iz Nikojevića nadomak Užica počela je 2002. godine. Tada je naš današnji domaćin Novica napustio dotadašnji posao u valjaonici bakra i odlučio da nastavi i na viši nivo podigne dugogodišnju porodičnu tradiciju uzgoja krava simentalske rase.

Farma krava i proizvodnja mleka u Novom Slankamenu

Porodica Aleksić iz Novog Slankamena kod Inđije ima jednu od najobimnijih mlekarskih proizvodnji u istočnom delu Srema: od ukupno 240 grla crno-belog holštajna, oko 90 ih je na muži, a dnevna proizvodnja iznosi oko 1700 litara. U ovom gazdinstvu se ne razmišlja o smanjenju i restrikcijama već samo o proširenje proizvodnje pa se zato sva ženska telad ostavlja radi obnove i uvećanja već postojećeg stada. Prema rečima naše današnje domaćice Svetlane Aleksić, koja zajedno sa suprugom Daliborom i deverom Predragom vodi računa o ovoj obimnoj i zaista impresivnoj stočarskoj proizvodnji, veliku ulogu u čitavoj priči igra dobro osmišljen i realizovan objekat koji se zasniva na slobodnom sistemu držanja.

Farma krava i proizvodnja mleka u Đurđinu

Gazdinstvo porodice Dulić predstavlja pravi primer kako bi jedna porodična proizvodnja mleka trebala da bude organizovana. Uz oca Josipa i majku Gordanu, sinovi Marko i Luka su na sebe preuzeli deo posla i deo odgovornosti pa danas zajedničkim snagama probijaju put ka nekim novim pobedama. Čitava priča počela je još tokom bombardovanja, dakle davne ’99. godine, kada je naš današnji domaćin Josip kupio tri junice holštajn, simentalske i monbelijar rase. Od tog trenutka proizvodnja se širila da bi danas dostigla dnevnu proizvodnju od 1.700 litara mleka sa muznim prosekom od 24.2 litre.

Uzgoj simentalca po principu krava-tele

Najnovija istraživanja internacionalnog tržišta pokazuju da u Evropskoj uniji na godišnjem nivou nedostaje između 600.000 i 700.000 tona goveđeg mesa konzumne kategorije a da zemlje na prostoru bivše Jugoslavije u proseku izvezu svega oko 10.000 tona. Dakle, postoji prostor za plasman našeg mesa, samo ga je potrebno proizvesti. Međutim, to je mnogo lakše reći nego učiniti: za razliku od proizvodnje mleka u kojoj se beleži stalan prihod, u tovu isplata dolazi jednom godišnje. Istina, zahteva ona mnogo manje rada u odnosu na mlekarsku proizvodnju ali sa njom deli neke odlike: potrebna su značajna sredstva za početni ulog, od izuzetnog je značaja kvalitetna ishrana a u poslednje vreme sve veći značaj poklanja se i objektima ali i uslovima držanja.

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Mijatović iz sela Belosavci

Čak i ako proizvođač u svojoj proizvodnji mleka na raspolaganju ima 30 visoko-kvalitetnih grla simentalske rase sve teža situacija u srpskom stočarstvu onemogućuje mu da postigne zagarantovan uspeh. Tokom naših putovanja po Šumadiji put nas je naveo i do mesta Belosavci u okolini Topole gde smo posetili Dragana Mijatovića, jednog od najuspešnijih proizvođača mleka ovog kraja. Intenzivnim stočarstvom počeo je da se bavi pre osam godina kada je cena mleka bila visoka a mlekarstvo prosperitetno zanimanje. Uprkos dobro osmišeljnom i razvijenom sistemu rada, naš domaćin navodi da situacija i budućnost mlekarstva nije ni malo svetla.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Čikerija

Na dvadesetak kilometara od Subotice nalazi se Čikerija, malo mesto koje državna granica od 1918. godine deli na dva dela. I dok se severni deo sela nalazi na teritoriji Mađarske, južni je ostao u sastavu Srbije i danas broji oko 1.000 stanovnika. Tu se prevashodno vodi salašarski način života, uz obilje njiva, pašnjaka i naravno stoke a Jedan od najvećih stočara u ovom malom selu ali verovatno i okolini je naš današnji domaćin Mirko Tumbas koji zajedno sa svojim bratom Ivanom drži oko 200 grla simentalske rase. I dok tako velik broj grla zavređuje pažnju, do tog obima se nije stiglo preko noći: bilo je potrebno je mnogo rada, truda, vremena ali i jedan sklopljen brak kako bi se ova priča pokrenula sa nule.

Sistem krava – tele u Gardinovcima

Naš današnji domaćin Vladimir Marković veći deo života proveo je u Novom Sadu gde je radio kao instruktor u auto školi. Nakon odlaska u penziju opredelio se za povratak u očinsku kuću u Gardinovcima i zasnivanje sopstvene stočarske proizvodnje. Kako nije imao previše obradive zemlje, odlučio je da iskoristi pašnjake koji okružuju ovo malo bačko mesto i na taj način sebi smanji sveukupne troškove ishrane.

Proizvodnja mleka i sira u Čortanovcima

Porodica Pejčić iz Čortanavaca uz mleko proizvodi i kravlji sir: sitni, topljeni, rolovani – fenomenalanog ukusa, izuzetanog kvaliteta. Već godinama u ovoj familiji postoji tradicija proizvodnje prerađevina od mleka, a naš današnji domaćin Radivoj Pejčić odlučio je da sa nama podeli priču o tajnama dobrog sira ali i počecima koji nisu ni malo bili laki.

Tov junadi u selu Krćevac

Ovaj novoizgrađeni objekat za držanje tovnih junadi nalazi se u Krćevcu kod Topole i pripada Blagojevićima – ocu Draganu i sinu Đorđu – koji se već bave mlekarstvom i u ovom trenutku imaju desetak krava na muži. Svesni da je proizvodnja mleka najisplativija ukoliko je prati proizvodnja mesa, njih dvojica odlučili su da ulože znatna sredstva i zajedničkim snagama podignu ovaj moderan objekat kapaciteta 120 tovnih grla.

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Balaša iz Čantavira

Malo je onih koji do sada već nisu čuli za impresivnu proizvodnju mleka porodice Balaša iz Čantavira. Sa 180 muznih grla od kojih je 168 trenutno na muži i 450 grla ukupno, ova porodična farma spada u tri najveća porodična gazdinstva u Srbiji kada je u pitanju dnevna proizvodnja mleka ali i muzni prosek koja momentalno iznosi 29 litara. Sve se zasniva na zajedničkom radu oca Mikloša ali i sinova Tihomira – koji je zadužen za ratarsku proizvodnju; i Tamaša – koji je zadužen za stočarstvo. Ovde je dobrodit životinje na prvom mestu: kao što i sami možete da vidite tu su liga boksovi a u pitanju je slobodan sistem držanja u kojem će ovi crno-beli holštajni dati svoj maksimum.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Nikolinci

U potrazi za reportažama o stočarima južnog banata, put nas je naveo u Nikolince, malo mesto u blizini Alibunara, gde je vredan stočar i naš današnji domaćin Danijel Čolovka sa ekipom emisije „U našem ataru“ podelio priču o svojoj proizvodnji mleka, svom radu i svojim planovima za budućnost…

Farma krava i proizvodnja mleka, porodice Stipić iz Đurđina

Proizvodnja mleka porodice Stipić iz Đurđina nije nešto što se viđa svaki dan.

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Malajmare

Za proizvodnju mleka Malajmare Aurela iz Banatskog Novog Sela mogu se vezati mnogi atributi, ali pridev „skromna“ nije jedan od njih. Čitava priča počela je 1980. godine u vreme „Zelenog plana“ i iako je u nekoliko navrata gasio svoju proizvodnju, Aurel je svaki put uspevao da je i obnovi zahvaljujući prevashodno kreditima i napornom radu. Danas u ovim impozantnim objektima nalazi se preko dve stotine grla holštajn-frizijske rase od kojih su 90 na muži i gde se ostvaruje dnevna proizvodnja mleka ekstra klase koja iznosi oko 2.100 litara.

Farma krava i proizvodnja mleka u Tovariševu

Porodica Feđver iz Tovariševa već godinama uspešno se bavi proizvodnjom mleka. Svoju proizvodnju zasnovali su na stotinu grla…

Tov junadi u selu Maljurevac

U porodici Radosavljević iz Maljurevca, mesta u blizini Kostolca, tov junadi je svojevrsna tradicija. Naš današnji domaćin Dragan Radosavljević, koji je inače zaposlen kao mašinski inženjer, navodi da je na porodičnom gazdinstvu uvek bilo grla u tovu i uvek se od toga moglo pristojno i živeti: tada je bilo sasvim dovoljno imati petnestak komada koji bi doneli dovoljno novca za pristojan život. Međutim, vremena su se promenila i potreban je višestruko veći broj grla kako bi se ostvarila ista zarada, zbog čega danas porodica Radosavljević ima proizvodnju sa oko 30 grla u tovu.

Tov junadi u Vranju

Priča o stočarskoj proizvodnji porodice trajković, za razliku od mnogih, i nema tako dugu tradiciju kao što bi mnogi pomislili. Sve je počelo pre šest godina kada je naš današnji domaćin Dalibor Trajković kupio ovu parcelu i izgradio objekat koji vidite pred sobom sa jednim ciljem – da započne sopstveni tov junadi.

Stočarska proizvodnja u selu Kasidol

Na petnaest kilometara od Požarevca, nalazi se mesto Kasidol i dom našeg današnjeg domaćina Tomice Petrovića. Ovaj vredni poljoprivrednik se već decenijama unazad bavi ne samo ratarskom proizvodnjom koju je nasledio od svojih roditelja već i mlečnim govedarstvom u nešto manjem obimu. Tomici u svakodnevnim aktivnostima pomažu i njegovi roditelji Zoran i Vidinka, supruga Snežana, ali i dva sina Aleksandar i Dušan koji – kada god su u mogućnosti – ulažu i vreme i trud ne bi li ovo izuzetno porodično gazdinstvo funkcionisalo u najboljem mogućem redu.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Todorovce

Jablanički okrug, iako naširoko i nadugačko poznat po izvrsnim povrtarima, može da se pohvali i vrhunskim stočarima. Jedan od takvih je i naš današnji domaćin…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Sebečevac

Malo je onih koji se bave govedarstvom a nisu čuli za našeg domaćina Borjana Simonovića iz Sebečevca kod Kruševca, dobitnika mnogih nagrada za kvalitet krava, prvotelki i junica na manifestacijama od Novosadskog poljoprivrednog sajma, do lokalnih smotri. U ovoj proizvodnji mleka i priplodnog materijala sva grla su simentalske rase a Borjan je četvrta generacija u porodici Simonović koja se sa uspehom bavi stočarstvom.

Izazovi mlečnog govedarstva, Holandija Srbija

Seminar na temu Holandija – zemlja mlečnog govedarstva održan u Novom Sadu, predstavio je sistem organizacije transfera znanja u Holandiji, te uputio na izazove mlečnog govedarstva. Održano je i tehničko predavanje na temu ishrane krava, na kome su govorili stručnjaci iz ove oblasti. Sanja Bugarski iz Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine ukazala je na probleme u ovoj oblasti.

Farma krava i tov bikova u Ilandži

Priča o stočarskoj proizvodnji Srđana Vojnova iz Ilandže počinje krajem prošlog veka kada je naš današnji domaćin nabavio junicu sa farme u Kovačici. Od te jedne junice on je do danas razvio ozbiljnu proizvodnju mleka koja se zasniva na Holštajn-Frizijskoj rasi kao i tov bikova koji je započeo relativno skoro i koji se zasniva na Simentalskoj rasi. I dok na prvi pogled sve izgleda kao pod konac, čini se da – što bi rekao ovaj proizvođač – „situacija nije ni malo ružičasta“.

Stočarska proizvodnja u Salašu Crnobarskom

Vladan Miljević, poljoprivrednik iz Mačve, kaže da se njegovo bogatstvo ne meri veličinom pašnjaka, voćnjaka, livada ili broja stoke koju ima u svom domaćinstvu, već brojem dece. Ovaj vredni mačvanin sve što radi i stvara u životu planira da ostavi svojim naslednicima, kojih ima četvoro. Ćerke Vladana, Nikolina, Milica i sin Vladimir, ponos su i dika svog oca, koji skromno kaže da je sve snove uspeo da ostvari u životu. Ljubav prema poljoprivredi prenosi na mlađa pokolenja i veruje da će se njegova deca krenuti utabanom stazom vrednog oca. Dok deca ne stasaju, Vladan složno sa bratom vodi gazdinstvo. S obzirom na nepredvidivosti na poljoprivrednom tržištu, on se odlučio za svaštarsku proizvodnju.

Kako unaprediti ishranu kod goveda, Timac Agro

Stočari dobro znaju da kvalitetna ishrana predstavlja ključan faktor u svakoj uspešnoj proizvodnji mleka i da uz kabasti, grla moraju dobijati i koncentrovani deo obroka. Bilo da se sastoji od smeša kukuruza, suncokreta, sojine sačme, silaže, deteline, sena, koncentrata, kravama su potrebni i mineralno vitaminski dodaci, kao i posebni dodaci ishrani kako bi krave ostvarile svoj pun potencijal. Zato kompanija Timak Agro svim proizvođačima preporučuje „Litamaks 2“ – inovativni proizvod koji reguliše kiselost sadržaja buraga, povećava iskoristljivost hrane i poboljšava imunitet i opštu otpornost organizma kroz dodatke helata mikroelemenata, vitamina E, kvasaca i kombinacije esencijalnih ulja.

Akcija dinarskih kredita Opportunity banke

Bankarski krediti su odličan način da poljoprivredni proizvođači dođu do dodatnih finansijskih sredstava, posebno u slučaju ozbiljnijih investicija. Bilo da je u pitanju uvećanje obima proizvodnje, izgradnja objekata ili kupovina mehanizacije, prava investicija ostvarena kroz dobru kreditnu ponudu može da malog proizvođača pretvori u domaćina. Te činjenice je svestan i Miloš Ljubić iz Vrela kod Uba koji se bavi ratarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom mleka. Bez obzira na to što u svojoj proizvodnji postiže odlične rezultate, nedavno se okrenuo kreditima Opportunity banke ne bi li prvo investirao u proizvodnju, a nakon toga i u mehanizaciju.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jaša Tomić, II deo

U jednoj od prethodnih epizoda emisije „U našem ataru“ mogli ste da pogledate prvi deo priče o porizvodnji mleka porodice Hecei iz Jaše Tomića kod Sečnja. Na ovoj farmi nalazi se preko stotinu grla Simentalske, Holštajn- Frizijske i Braun Svis rase od kojih je šezdesetak u svakom trenutku na muži. U prošloj epizodi dotakli smo se pitanja ishrane i izbora rase, kao i situacije koja prati proizvođače mleka u Srbiji. Međutim ono čega se nismo dotakli je tema objekta, muznog sistema i načina držanja koji je ovde zastupljen. Kao i prošli put, naš sagovornik je Hecei Edmond koji uz oca Karolja i brata Atilu vodi računa da u ovoj proizvodnji sve teče kao podmazano. Priču smo nastavili dotaknuvši se teme izgradnje i svrhe ovog objekta.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jaša Tomić

Priča o stočarskoj proizvodnji porodice Hecei iz Jaše Tomića kod Sečnja počela je još devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija i inflacije i kada se od plate nije moglo živeti. Tada je Hecei Karolj, sada vlasnik ove proizvodnje mleka i mesa napustio posao u veterinarskoj stanici i posvetio se stočarstvu kojim se dugi niz godina bavio njegov otac. Nakon mnogo rada i truda, ’99 godine ova farma je u potpunosti zaživela i postala primer kako bi jedna proizodnja mleka i mesa trebala da izgleda i funkcioniše. Danas, 17 godina kasnije u nje rad su u potpunosti uključeni i Karoljevi sinovi Edmond, koji najviše vremena provodi uz stoku, i Atila koji je najviše posvećen ratarskoj proizvodnji.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rajković

Na desetak kilometara od Mionice nalazi se selo Rajković koje broji ne više od 300 stanovnika. Iako malo, ovo mesto je dom porodice Jovanović koja se već desetak godina poprilično teško ali ipak veoma uspešno bavi proizvodnjom mleka. Uz našeg današnjeg domaćina Vitomira Jovanovića, brigu oko stoke vodi praktično čitava porodica: tu je pre svega njegova supruga Milena, kao i majka Maksimija i otac Stanko koji su pre jedne decenije imali pet do šest grla i bavili se ne mlekom, već tovom.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Svileuva

Na devet kilometara od Koceljeve nalazi se najveće selo u toj opštini Svileuva koje broji preko 500 poljoprivrednih gazdinstava i predstavlja dom porodice našeg današnjeg domaćina Gorana Ristivojčevića – izuzetnog stočara i proizvođača mleka koji može da se pohvali ne samo dobrim stočnim fondom već i izuzetnim objektom u kojem obitavaju njegova grla. Naime, priča o ovoj stočarskoj proizvodnji počela je pre otprilike desetak godina, praktično istovremeno kada je Imlek počeo da otkupljuje mleko u ovim krajevima.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Ćukovine

Proizvodnja mleka porodice Savatić iz Ćukovina je baš takva – porodična. Naime, u njenom funkcionisanju učestvuju svi članovi: otac Zoran i dva sina Miloš i Milan sa svojim suprugama Maricom i Dankom, pa i decom. Mnogo ruku i sloga u kući rezultovali su da ovo dvorište postane sinonom za dom dobre poljoprivredne prakse i proizvodnje mleka na koju bi mnogi mogli da se ugledaju.

Kako na najbolji način izbalansirati i dopuniti ishranu goveda, Timac Agro

Kako na najbolji način izbalansirati i dopuniti ishranu svojih goveda? Jedan od praktičnih i jednostavnih načina je Kalseblokovima kompanje Timak agro. Kalseblokovima su mineralni blokovi pogodni za dopunu i balansiranje ishrane domaćih životinja koji kroz različite uravnotežene formulacije mikro i makroelemenata, vitamina i specijalnih dodataka, pružaju efikasna rešenja u različitim uslovima. Sa formulacijom koja se temelji na mineralima dobijenim iz morskih algi, Kalseablokovi Timak agra ispunjavaju i zahteve životinja najvišeg genetskog potencijala.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jajčić

Priča o stočarskjo proizvodnji Đorđa Uskokovića iz Jajčića kod Ljiga počela je još za života njegovog oca kada je u domaćinstvu bilo svega pet krava. Tada se situacija dosta razlikovala od današnje: ne samo da je bilo manje grla i potrebe za manje rada, već nije postojao ni ovaj objekat pa se čitava proizvodnja odvijala u manjoj, zagušljivijoj štali gde se pad mlečnosti drastično osetio tokom letnjih meseci. Danas se u ovom domaćinstvu nalazi 13 krava na muži sa dnevnom proizvodnjom od oko 240 litara.

Mladi stočar iz Salaša Crnobarskog

Miloš Todorović iz mačvanskog sela salaš Crnobarski, jedan je od poljoprivrednika za primer. U ovom gazdinstvu žive 4 generacije koje složno vode imanje. Miloš godišnje utovi oko 1000 svinja, pored toga gaji ovce i krave, a bavi se i ratarstvom, i jedini je poljoprivrednik u selu koji ima svoje silose. Vredno radeći dugo godina imanje porodice Todorović, u ovom kraju, postalo je sinonim za uspeh i slogu.

Farma krava i proizvodnja mleka u Farkaždinu

Stevica Ivkov iz Farkaždina bavi se prevashodno proizvodnjom mleka zahvaljujući svojim mlečnim crno-belim i crveno-belim holštajnima. Iako su se njegovi stari od davnina bavili stočarstvom, priča o ovako ozbiljnoj proizvodnji koju vidite pred sobom počinje pre petnaestak godina. Završivši školu za veterinarskog tehničara, Stevica se zaposlio veterinarskoj službi da bi nakon tri godine provedene na tom radnom mestu shvatio je da želi da pokrene sopstvenu mlekarsku proizvodnju.

Farma krava i proizvodnja mleka u Farkaždinu

Kao i u svakoj priči, početak je bio poprilično težak. Naš domaćin je – kao što i sami vidite – svoju proizvodnju zasnovao na Holštajnu i to zbog – kako kaže – odlične mlečnosti.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Novo Orahovo

Pre petnaest godina porodica Kadvanji Elvire iz Novog Orahova odučila je da započne izuzetno ozbiljnu i u svakom smislu respektabilnu proizvodnju mleka. Pre toga nisu se ozbiljnije bavili stočarstvom, već su se fokusirali na uzgoj duvana i to na površini od tri jutra. Kako su istovremeno imali sedam krava u svojoj proizvodnji, ispostavilo se da su samo na osnovu mesečne premije za mleko Kadvanji dobili duplo veći iznos od onog koji su dobili za godinu dana kroz subvencije po hektaru. To je bio dovoljan razlog da se sa ratarstva preorjentišu na stočarstvo. Iako posla ima na pretek, Kadvanji imaju samo jednog radnika jer dobar deo na sebe preuzimaju sin i snaja.

Farma krava i proizvodnja mleka, gazdinstva Itebejac

Porodica Itebejac iz Šajkaša proizvodnjom mleka počela je da se bavi pre deset godina, kada je naš današnji domaćin Ljubodrag Itebejac kupio matično stado od dvanaest grla holštajnske rase. Pre poprilićno naglog zaokreta u mlekarske vode, on se poprilično uspešno bavio ratarstvom i svinjarstvom. Međutim, kako kaže, u tome jednostavno nije bilo sigurnosti.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Maovi

Ovo je priča o Goranu Vasiću iz Maova, čoveku koji je svoju proizvodnju mleka započeo pre više od dve decenije u malom objektu od cigala i blata. Tada nije bilo subvencija države niti projekata iz evropskih fondova koji bi stimulisali mlade da ostanu na selu i zasnuju gazdinstvo. U tom trenutku postojao je samo jedan motivator za pokretanje poljoprivredne proizvodnje – preživeti inflaciju i posleratnu besparicu.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jevremovci

Ovo pitomo domaćinstvo nalazi se u mestu Jevremovac kod Šapca i pripada Miloradu Kućanskom koji se bavi proizvodnjom mleka. Priča našeg domaćina počinje preuzimanjem proizvodnje od oca koji se preko pet decenija bavio stočarstvom. Tada su cifre bile mnogo manje, kako u proizvodnji tako i u profitu – navodi on.

Uzgoj Hereforda u južnom Banatu

Pašnjaci atara sela Pavliš, koje se nalazi nadomak Vršca, već dve decenije opskrbljuju hranu za stado Hereford goveda porodice Milašinov na čijem se čelu danas nalazi naš domaćin – Sava Milašinov. Da li zbog zbog prostranih travnatih površina koje su pavliškim stočarima svake sezone na raspolaganju ili pak zbog malih zahteva koje ova rasa ima za uzgoj, Savin otac je pre 20 godina kupio osam junica i jednog bika sa farme u Ruskom Krsturu, i tako započeo porodičnu tradiciju uzgoja goveda rase Hereford.

Farma krava i tov bikova u selu Kavadar

Pre desetak godina, nakon što je ostao bez posla u fabrici kablova, Milosav Milojević iz sela Kavadar nadomak Jagodine, nije video drugu mogućnost prehrani porodicu, osim da se okrene govedarstvu I proizvodnji mleka. Do tada je u domaćinstvu bilo nekoliko krava simentalske rase a danas taj broj varira između 15 i 20. Milosav je zbog povećanja kapaciteta sopstvenim sredstvima izgradio i odgovarajući objekat…

Farma krava u proizvodnja mleka u selu Cerovac

Porodičnu tradiciju bavljenja stočarstvom u selu Cerovac u blizini Kragujevca, uspešno nastavlja i unapređuje domaćin Milan Simić. Kaže da se iskustva u ovoj oblasti već dugo u njegovoj familiji nasleđuju „s kolena na koleno“ i da bi voleo da i njegov sin, koji mu je trenutno velika pomoć, jednog dana potpuno preuzme posao gajenja goveda simentalske rase…

Farma krava i proizvodnja mleka u Somboru

Mlečna farma Nikole Karalića važi za jednu od najboljih u okolini Sombora, zbog visoke proizvodnje mleka i objekata koji relativno lako rešavaju problem toplotnog stresa od krava muzara. U njegovom proizvodnom pogonu ima 50 muznih krava i oko 60 priplodnih junica rase crni holštajn za koji su se odlučili zbog znatno veće mlečnosti u odnosu na Simentalsku rasu…

Problemi malih proizvođača mleka na jugu Srbije

Ovo nije priča o proizvodnji mleka sa 50 krava muzara, otvorenim sistemom držanja i ishranom organskog porekla koja rezultira kvalitetnim proizvodima visoke cene. Ovo je priča o srpskom seljaku, sitnom proizvođaču, čoveku koji je morao i želeo više ali nikad nije uspeo. Priča o kratkim usponima i velikim padovima, ucenama tržišta i spletovima nesrećnih okolnosti. Naš domaćin, Zoran Kocić iz Presečine kod Leskovca, proizvodnjom mleka je počeo da se bavi 2005. godine…

Farma krava i proizvodnja mleka u Topoli

Dok su zapadni delovi opštine Topola poznati po uzgoju voća i vinograda, žitelji severnih naselja tradicionalno se bave stočarstvom. Uglavnom nastavljaju porodični posao, ali ima i onih koji su prva grla kupili tek pre nekoliko godina kao što je slučaj sa Momčilom Đorđevićem čija se farma krava bavi proizvodnjom i prodajom mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Debeljači

Tokai Antal, proizvođač mleka iz Debeljače – prelepog sela u blizini Kovačice – kao vrlo mlad dečak vratio se na ove prostore iz inostranstva u kojem je živeo sa roditeljima. Proces adaptacije na njemu novu okolinu nije bio lak, ali želja njegove porodice da uspe je plamtela i dovela do pokretanja – u tom trenutku – male poljoprivredne proizvodnje…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Šupljak

Na imanju Salai Geze trenutno se mogu naći oko 130 grla rase crveni i crni holštajn, od čega je 65 na muži. Ranije samo tovio junad, međutim kako su nakupci prvo obećavali jednu, pa posle nudili drugu cenu za meso, odlučio je da se preorjentiše u proizvodnju mleka. Zbog toga, iako je počeo sa simentalskom rasom, odlučio je da pretopi svoje krdo u Holštajn, zbog, kako kaže, bolje mlečnosti. Za samo deset godina, postao je jedan od vodećih proizvođača mleka u subotičkom okrugu…

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Ivković

Da je tradicija bavljenja govedarstvom u mladenovačkom kraju viševekovna, svedoči primer Milana Ivkovića, stočara u čijoj porodičnoj lozi, generacijama unazad ovaj posao nije gubio kontinuitet. Do njegove kuće u selu Koraćica, nadomak Mladenovca, vodi mali, izdvojeni put, a tamo je sa suprugom i kćerkama stvorio malo domaćinstvo koje vredno radi tokom čitave godine. Bavljenje stokom preuzeo je od starijih nakon završetka srednje škole i nastaviće sve dok mu zdravlje bude dozvoljavalo…

Ratarsko stočarska proizvodnja u selu Grčac

Porodica Milana Babanića iz sela Grčac kod Smederevske Palanke oduvek je ulagala u ratarsku proizvodnju pa je još njegov pradeda u žetvu išao pomoću parne mašine, otac je među prvima u kraju kupio traktor a 1976. godine i prvi kombajn…

Farma krava i proizvodnja mleka u Somboru

Stevan Stričević iz Sombora obrađuje preko 120 hektara zemljišta od čega je oko 30 pod pšenicom, 40 pod kukuruzom, 45 pod šećernom repom i oko 4 pod sojom. Uzimajući u obzir i detelinu koja je potrebna za prehranu stoke Stevan je jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača ovog kraja…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Koraćica

Mladenovački kraj je skoro pola veka u nazad lider u uzgajanju kvalitetnih grla simentalske rase i rekorder po količini mleka po grlu stoke…

Tov bikova u Gradini

Josip Parčetić iz sela Gradina iz Sombora obrađuje 185 jutara što svoje, što zemlje uzete u zakup od čega je 70 jutara pod pšenicom, 34 pod šećernom repom, 50 pod kukuruzom, 16 pod sojom, 9 pod lucerkom i 6 jutara pod suncokretom…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Belosavci

U selu Belosavci nadomak Topole domaćin Dragan Mijatović nastavlja dugogodišnju porodičnu tradiciju i bavi se uzgojem krava čiste simentalske rase. Proizvodi i prodaje mleko, a njegove junice su višestruko nagrađivane na međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu…

Stočarsko ratarska proizvodnja porodice Begojević iz Suseka

Na samom kraju Suseka, malog mesta na Fruškoj gori, nalazi se uspešno domaćinstvo porodice Begojević sa proizvodnjom koja traje već pet generacija. Na oko dve stotine jutara zemlje koju obrađuju, kukuruz i suncokret zauzimaju po 70 jutara, dok se pšenica, soja i detelina gaje na po 15. Prema rečima našeg domaćina Gliše Begojevića, plodored se u njihovoj proizvodnji poštuje: pšenica je predusev i za soju i za kukuruz na koji se seje suncokret. I dok se taj niz u najvećem broju slučajeva ne prekida, ove sezone Begojevići su pokušali nešto novo – posejali su suncokret na ječam…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Mihajlovac

Na nešto više od petnaest kilometara od Smedereva nalazi se Mihajlovac, selo koje je u Podunavskom okrugu poznato po jakim i izuetno uspešnim stočarima. Jedan od njih je svakako i naš domaćin Miroslav Krstić koji u svojoj proizvodnji ima oko dvadesetak krava na muži. Sve je počelo pre petnaest godina kada je uzeo otpremninu od Železare i odlučio da uveća svoj stočni fond koji je u tom trenutku brojao svega nekoliko grla.

Gazdinstvo Milana Isakovića posle poplava

Stanovnicima Donjeg Dobrića kod Loznice maj mesec uvek je donosio probleme sa elementarnim nepogodama, što sa padavinama, što sa podzemnim vodama, a neretko je i grad pravio ogromnu štetu poljoprivrednicima. Ove godine, baš na svetog Proroka Jeremiju, inače krsnu slavu porodice Isaković, voda je donela nezabeleženu katastrofu kakvu ne pamte ni mnogo stariji meštani od tridesetsedmogodišnjeg Milana…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Tulare

Na pola puta Prokuplje – Kuršumlija, smešteno je Tulare, selo dobrih i vrednih domaćina. Kao i na svim pitomim i blagim padinama Jastrebca, Radana i Kopaonika, i ovde se ljudi uglavnom bave ratarstvom i voćarstvom…

Problemi sa otkupom mleka u selu Kumane

Sa kravom po glavi stanovnika selo Kumane jedno je od retkih u srednjem Banatu gde se tradicija nije prekinula i gde je stočni fond ostao na nivou iz sretnih godina. Jedan iz redova mlađih farmera, Vladimir Kaluđerski, kaže da u selu trenutno ima preko 3.000 muznih krava od čega je 40 grla njegovo. Kao i većina drugih i Vladimir krave pušta na seoski pašnjak koji je verovatno jedan od najvećih u Banatu sa površinom od 2.000 hektara i gde se svakodnevno hrani više od 1.500 krava. Naš domaćin drži crno-belog i crvenog holštajna, sva grla su umatičena, a kako je počela paša logično da je i štalski prosek pao. Sa 22-23 litre na 15 litara po kravi…

Udruženje ‘Čuruški farmeri’

U želji da poprave ambijent u svom poslovanju poslednjih godinu dana osnovano je bezbroj udruženja u Srbiji. Neki fiktivno, neki već funkcionišu dosta uspešno, a neki su još na samom početku kao udruženje ‘Čuruški farmeri’ iz istoimenog sela…

Farma krava i proizvodnja mleka u Malom Pesku

Selo Mali Pesak sa stotinak stanovnika jedno je od najmanjih u opštini Kanjiža. Iako im je najbliža prodavnica udaljena čak 6km i nemaju ni školu ni crkvu, ovom selu ne preti nestanak zahvaljujući mladim i uzornim poljoprivrednicima poput Geze Saboa kojeg smo posetili…

Farma krava i proizvodnja mleka u Čurugu

Ni selo Čurug nije zaobišla sudbina drugih ruralnih sredina, pa se broj stanovnika od poslednjeg popisa smanjio za tri hiljade. Ipak, sa više od 10000 i dalje je jedno od većih sela u Bačkoj pa i u Vojvodini. Tamošnji stanovnici mahom žive od poljoprivrede pošto su u tranziciji ugašena preduzeća u kojima veliki deo njih bio zaposlen…

Farma krava Sokolov

Poljoprivredno gazdinstvo Dejana Sokolova nadomak Dimitrovgrada je jedno od pet najuspešnijih u ovoj opštini. Farma poseduje preko 40 krava, a na kvalitetan način se obezbeđuje i podmladak…

Farma krava i proizvodnja mleka u Farkaždinu

Sa 70 grla, od čega je muznih 45, Stojadin Spasić spada u veće proizvođače mleka, ne samo u svom rodnom Farkaždinu, već i u drugim banatskim selima. Teška godina je ostala iza njih jer hrane nije bilo dovoljno pa je očuvani stočni fond pravi uspeh…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Mratišić

Gazdinstvo porodice Milaković iz sela Mratišić kod Mionice naša ekipa prvi put posetila je pre dve godine u trenutku kada je Milan završio srednju školu i faktički preuzeo stočarski deo posla na sebe. Koliko je uspešan u tome vidi se u samoj štali u kojoj je oko 40 grla simentalske rase od čega su 23 na muži. Teška godina za stočare nije ostavila velike posledice na ovo gazdinstvo.

Primena mineralnih blokova u ishrani krava, Timac Agro

Mineralni blokovi u ishrani krava nisu novina na našim prostorima i gotovo da danas nema ozbiljnog proizvođača mleka koji lizalice nije uvrstio u program ishrane. Timac Agro balkans na naše tržište doneo je „Calseadigest sp“, produkt ekskluzivne formulacije rađene na temelju minerala dobijenih iz morskih algi. Krave ga rado jedu, iskorištenost je gotovo stopostotna, a i rezultati su vidljivi u šta se uverio i stručni tim Timac Agrobalkansa koji je sproveo ogled na jednoj reprezentativnoj farmi sa 360 krava holštajn rase u Bašaidu.

Tov junadi u selu Mol

U vojvođanskom selu Mol, porodica Matić živi od poljoprivrede. Dok ćerke studiraju, otac Ivan se bavi rastarstvom, a tridesetjednogodišnji sin Petar uzgaja bikove i svinje. To uspešno radi već 10 godina.

Farma krava i proizvodnja mleka u Belom Blatu

Smešteno na obodu Carske bare, 25 km od Zrenjanina, nalazi se selo Belo Blato. U njemu se naš današnji domaćin, Dragomir Živić, primarno bavi proizvodnjom kravljeg mleka i tovom goveda, ali i ratarstvom.

Farma krava i proizvodnja mleka u Milićevom selu

Priča o proizvodnji mleka našeg današnjeg domaćina Milana Čolakovića iz Milićevog Sela u ariljskoj opštini, počela je pre dvadesetak godina. Do tog trenutka brojno stanje se uvek kretalo do pet grla i zadovoljavalo je potrebe jedne porodice. Promenom trendova pojavila se potreba za proširnjem i broj muznih krava je ubrzo počeo da raste. Od uvek se veći deo ove proizvodnje zasnivao na grlima simentalske rase prevashodno zbog veće telesne mase i bolje cene pri prodaji muške teladi bikova. Danas u svojim objektima Milan ima jedanaest muznih krava od kojih su sve rase holštajn, uvedene u ovu proizvodnju radi postizanja veće količine mleka na uštrb masnih jedinica.

Uzgoj Hereford rase po sistemu krava tele

U ataru banatskog sela Ečka, na pašnjacima sa ritske strane Begeja, Adam Bugar uzgaja hereford bikove. Njegovo krdo čini 117 grla, od koji je 70 odraslih krava i dva priplodna bika, a ostalo su telad i junice do godinu dana.

Farma krava i proizvodnja mleka u Badovincima

Tokom godina obišli smo mnoge proizvodnje mleka širom Srbije ali samo nekoliko njih je na nas ostavilo pozitivan utisak kao farma Milana Pajića iz mačvanskog mesta Badovinci. Tu je, rekli bi ljudi, sve pomalo specifično: od rasporeda objekata na ovom placu koji je izuzetno uzak a dugačak, preko muzne štale koja je rađena proračunato, sa brigom i pažnjom, pa sve do sprovođenja ogleda u tovu ne bi li se utvrdile karakteristike rase koju naš domaćin planira da uvede u svoju proizvodnju. Ali o tome nešto kasnije. Za početak nas je ipak interesovao – pa sam početak.

Farma krava i proizvodnja mleka u Šašincima

Na svega desetak kilometara od Sremske Mitrovice nalazi se selo Šašinci gde Jovan Popović već skoro dvadeset godina sa uspehom vodi svoju proizvodnju mleka. Priča počinje drugog aprila 1996. Godine u vreme kada mleko nije trebalo skoro nikome: u selu se ugasio otkup jer Mitrovačkoj mlekari nije bila potrebna sirovina, a na pijaci se nije mogao prodati sir jer ljudi jednostavno nisu imali. To je našeg domaćina navelo da povuče konkretan i pomalo riskantan potez: kontaktirao je Imlek i pokrenuo otkup mleka za teritoriju Srema.

Uzgoj buša u Velikom Središtu

Suton na salašu u ataru Velikog Središta kod Vršca i stado od oko 50-ak grla autohtone rase goveda – prizor kojem se ne može prisustvovati baš često. Tokom dana ova grla vreme provode prevashodno na pašnjacima, slobodno se napasajući i uživajući tamo gde im je najprijatnije, a noći noće u ovom objektu. I zaista sada sve izgleda idilično, ali pre pet godina, kada je kupljeno matično stado od pet krava i jednog bika, stanje nije bilo ni približno onome što je danas.

Farma krava i proizvodnja mleka u Izraelu

Vraćamo se u Izrael – zaista možemo da kažemo, zemlju čuda. Eh, sada kada kažemo zemlju čuda, i to u poljoprivrednoj emisiji svi pomisle izraelska poljoprivreda, pa biće reči i o tome naravno, malo kasnije, ali ovde su čuda na svakom koraku. I u poljoprivrednom smislu i u verskom smislu i u verovali ili ne kombinaciji te dve stvari.

Farma krava i proizvodnja mleka u Staparu

Sa 50 grla na muži, štalskim prosekom od oko 25 litara, mlekom ekstra klase i modernim izmuzištem, farma krava porodice Katić iz Stapara ispunjava sve kriterijume jedne moderne mlekarske proizvodnje. Ipak, nije sve od uvek izgledalo kao što je sada: nekada je broj grla bio manji a život dosta drugačiji – navodi naš domaćin Jovica Katić…

Uzgoj Hereford rase, po sistemu krava tele na pašnjacima planine Maljen

U teško dostupnim predelima na samoj tromeđi opština Gornji Milanovac, Valjevo i Požega, mirno pase stado od 25 grla rase Hereford koje pripada Milenku Čutoviću iz Čačka. Naš današnji domaćin, inače mašinac po zanimanju, odlučio je da sebi stvori mesto na kojem će ostaviti brige svakodnevnog života i gradske vreve, pa je na pašnjacima planine Maljen napravio svojevrsnu idilu koja mu omogućuje ne samo odmor, već i profit…

Sanja Magić – od proizvodnje mleka do uzgoja svinja

Prošlo je već godinu dana od kako smo prvi put posetili Sanju i njenog brata Dejana Magića iz Ljube i ispričali njihovu priču o specifičnoj porodičnoj situaciji i snalaženju u novonastalim uslovima; usponima i padovima ali i problemima sa kojima se suočavaju ovo dvoje mladih ljudi. U tom trenutku Sanja je imala pet krava na muži i proizvodnju mleka sa štalskim prosekom od oko 25 litara, ali ne i luksuz zvani slobodno vreme. Iako je još tada bilo nagoveštaja da će možda doći do preorjentacije ove stočarske proizvonje sa mleka na tov, moramo priznati da zaista nismo očekivali ono što smo tokom naše ponovne posete zatekli…

Farma krava i uzgoj svinja u selu Glušci

Zašto se sve više poljoprivrednih proizvođača odlučuje na svaštarenje? Šta se desilo sa vremenima kada se domaćin bavio samo jednom granom stočarstva i obezbeđivao dovoljno ne samo za pristojan život, već i za ulaganja u dalju proizvodnju? Ako pitate Slobodana Brkića iz mesta Glušci u opštini Bogatić koji se bavi govedarstvom i svinjarstvom, nesigurno tržište i nestabilnost cena uzrokovali su da se mnogi stočari opredele za više opcija ne bi li sebi osigurali stalan prihod…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rašanac

Na petnaest kilometara od Petrovca nalazi se selo Rašanac gde porodica Vujčić preko trideset godina sa uspehom održava svoju mlekarsku proizvodnju. I dok većinu obaveza na sebe preuzimaju naš domaćin Zaviša i njegov sin Stevan – budući mašinski inženjer koji ne dozvoljava da mu školovanje utiče na obaveze u domaćinstvu – svoj deo posla vredno obavljaju i supruga Ana ali i ćerka Maja koja radi kao medicinska sestra. Dakle, u ovom domaćinstvu nema povlašćenih pojedinaca, već svako svojim zalaganjem omogućuje da se nastavi trodecenijska tradicija…

Tov junadi u selu Slatina

Tokom neobaveznog razgovora sa stručnjacima iz oblasti stočarstva „Poljoprivredne stručne savetodavne službe“ Čačak, dotakli smo se pitanja proizvodnje mesa i mogućnosti plasmana robe te vrste. Sa obzirom na to da svaka pečenjra uz Ibarsku magistralu nudi jagnjeće i praseće pečenje, ovčari i svinjari ne moraju da brinu. Sa druge strane, teletina ili junetina nisu uobičajne na njihovim jelovnicima, pa ni ne čudi činjenica da je sve manje proizvođača koji tove junad ili bikove. Šta više, samo retki imaju zaista uspešnu proizvodnju tog tipa – navode stručnjaci. Jedan od tih retkih je i Vladimir Đurović iz Slatine koji zajedno sa svojim ocem Tihomirom već dugi niz godina ima uspešnu proizvodnju tovnih bikova…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Ranovac

Naš domaćin Siniša Obretković iz sela Ranovac kod Petrovca pre petnaestak godina odlučio je da, nabavkom priplodne junice, poveća kvalitet i obim svoje mlekarske proizvodnje u kojoj je imao svega dve krave. Tokom godina ostavljao je žensku telad, povremeno dopunjujući zapat kvalitetnom genetikom sa drugih farmi. Danas ima 13 krava, četiri junice i sedam ženskih teladi. Iako se odlučio da svoju mlečnu proizvodnju zbog kvalitetnijeg mleka, više cene muških teladi kao i bolje otpornosti na bolesti zasniva na simentalcu, u Sinišinom objeku se mogu pronaći dva grla rase Holštajn…

Pravljenje silaže i tov junadi u Podrinju

Nikola Marić iz Brezovice važi za jednog je od najboljih stočara u krupanjskoj opštini, koji u svom gazdinstvu uz dnevnu proizvodnju mleka koja se kreće od 120 do 130 litara, ima i – za nas mnogo značajniji – tov bikova. A kako i kada je sve počelo?

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vrtište

Porodica Radosavljević iz Vrtiša u blizini Niša mlečnim govedarstvom bavi se već osam godina. Njihova proizvodnja, koja danas važi za jednu od ozbiljnijih u niškom kraju, ne bi bila to što jeste da ćerka nije upoznala sadašnjeg muža koji se takođe bavi stočartvom, navodi naša domaćica Danijela Radosavljević…

Tov junadi u Jadranskoj Lešnici

Priča o gazdinstvu Radenka Krunića iz Jadranske Lešnice kod Loznice nije uobičajna priča o poljoprivrednoj proizvonji, uspesima koje naš domaćin postiže i problemima sa kojima se suočava. Ovo je priča o čoveku koji daje sve što ima čak i onima koji ne dele njegovo prezime i njegovu krv. Kako? Pa jednostavno: Krunići su hraniteljska porodica već više od 30 godina…

Posledice poplava i opasnosti od Jadra u Podrinju

Reka Jadar koja se proteže dužinom od 35 kilometara je, uz Drinu, najznačajnija reka u opštini Loznica. I dok tokom sušnih godina poput ove sliv Jadra obezbeđuje plodno zemljište proizvođačima, u godinama sa velikom količinom padavina može da predstavlja ne samo velik problem, već i potencijalnu opasnost za živalj lozničke i krupanjske opštine. Zato mnogi meštani, među kojima je i Žaklina Jezdimirović koja se bavi proizvodnjom malina i tovom junadi, za Jadar kažu da je nekad majka, nekad maćeha…

Proizvodnja mailina i tov junadi u Podrinju

Dozvolite nam da vam ispričamo krajnje neobičnu priču o Jezdimirovićima iz Zavlake kod Krupnja, porodici koja se bavi proizvodnjom maline i tovom junadi. Za početak upoznajte Žaklinu i njenog supruga Borisava – glavu porodice i iskusnog kamenoresca koji nije hteo pred kamere, već je odlučio da tu čast prepusti svom najstarijem sinu Čedomiru, dvadesetjednogodišnjem veterinarskom tehničaru krupanjske veterinarske stanice. Svoj deo posla vredno radi i ćerka Anđela, ali i blizanci Georgije i Georgina koji su sada u šestom razredu. Za razliku od mnogih priča koje uključuju višedecinjsku tradiciju, ova je nešto svežija i mnogo bržeg ritma. Dakle, kako je porodica uspešnog zanatlije počela sa poljoprivrednom proizvodnjom?

Suzbijanje i lečenje mastitisa na jugu Srbije

Mastitis kod krava je infektivno oboljenje vimena koje nanosi velike štete govedarstvu i proizvodnji mleka. On se javlja kod krava muzara u periodu laktacije pa mleko kod takvih grla najčešće nije za upotrebu…

Farma krava i proizvodnja mleka u Banatskom Novom Selu, Timac Agro

Sa farme poljoprivrednika iz Banatskog Novog Sela, Mirka Maksimovića, godišnje se isporuči 1.150.000 litara mleka. da bi obezbedio kvalitetnu ishranu, na 300 hektara zemlje seje kukuruz, suncokret, lucerku i pšenicu. Timakova đubriva koristi već nekoliko godina…

Farma krava i proizvodnja mleka u Mošorinu

Blagorodna godina ratarima zbog niskih otkupnih cena nije donela veliku radost, ali stočarima jeste. Hrane će biti više nego dovoljno pa sa ovim paritetima proizvođači mleka i tovljači bikova konačno mogu da budu zadovoljni. Na farmi Dragoja Bagića iz Mošorina nije se smanjio stočni fond zbog prošlogodišnje krize. Zahvaljujući hranivima lošijeg kvaliteta zadržao je broj od 50 muzara, ali će sa ovogodišnjom hranom sve to nadoknaditi…

Mineralni blokovi Calseadigest SP za kvaliteniju ishranu krava

Moderno stočarstvo postavlja visoke zahteve pred životinje, čije se dobro zdravlje i visoka proizvodnja mogu ostvariti isključivo kvalitetnom ishranom, ali i raznim drugim dodacima, poput lizalica. Mineralni blokovi u ishrani krava nisu novina na našim prostorima, ali jeste jedan drugačiji proizvod koji stiže iz Timac Agro Balkansa. U pitanju je „Calseadigest SP“, proizvod ekskluzivne formulacije rađene na temelju minerala dobijenih iz morskih algi. Krave ga rado jedu, iskorištenost je gotovo stopostotna, a i rezultati su vidljivi u šta se uverio i stručni tim Timac Agrobalkansa koji je sproveo dvomesečni ogled na farmi Miroslava Budimskog u Vrbasu. Cilj je bio da se ispita koliko je bolja svarljivost hrane posle upotrebe Calseadigesta SP. Ogled je sproveden na pet steonih krava sa opadajućom laktacijom tako što je odrađeno merenje petomilimetarskim sitom fecesa krava pre i posle upotrebe Calsedigesta sp. Već golim okom moglo se zaključiti da je u drugom merenju partikula bilo daleko manje…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Osnić

Životna priča Dragog Nekšanovića iz sela Osnić u opštini Boljevac, čini se poput mnogih drugih koji su u tranziciju izgubili posao i vratili se na selo…

Syngenta hibridi kukuruza, za sigurnu proizvodnju mleka

Čvrstina temelja stočarskih farmi pre svega zavisi od sigurnosti u proizvodnji kukuruza. Zbog toga nema mesta improvizaciji, a poverenje se poklanja samo vrhunskoj genetici…

Svaštarska proizvodnja u selu Đurđevac

U selu Đurđevac, u mioničkoj opštini, posetili smo gazdinstvo porodice Tešanović. Četrdesetosmogodišnji Miloje zajedno sa ocem i majkom poput većine poljoprivrednika u ovom kraju svaštari u proizvodnji, jer drugačije ne bi opstali, kaže on. U grad nije želeo, što se pokazalo dobrom odlukom, jer su gotovo sve fabrike prestale sa radom…

Uzgoj svinja i krava muzara u Bačkoj Topoli

Rejon oko Bačke Topole tipičan je ratarsko-stočarski što se može pripisati tradiciji, ali obzirom na kvalitet zemlje je i najrealnije poslovanje. Tako već četiri generacije radi porodica Paulšek na svom salašu koji se nalazi nedaleko od grada. Na 100 hektara proizvode: kukuruz, ječam, pšenicu i lucerku, jer imaju krave i bave se tovom svinja i junadi. Lane su odoleli velikom iskušenju i dokupili hranu ne želeći da smanje stočni fond što se pokazalo dobrim potezom, jer je ove godine sve došlo na svoje. Pet otkosa lucerke i 6,5 tona kukuruza po hektaru u proseku u sušnoj godini više su nego zadovoljavajući prinosi, kaže mladi domaćin Đerđ Palušek. Osim dobrih prinosa velika je stvar što je i kvalitet hraniva na visokom nivou, naročito silaže…

Farma krava i proizvodnja mleka u Brajkovcu

Južni deo opštine Lazarevac, u koju spada nekoliko sela, oduvek se smatrao stočarskim krajem. Mada je najveći deo stanovnika zaposlen u Kolubari, u ovim selima uvek su se držale krave i ovce. Kažemo držale jer je naš domaćin iz Brajkovca, Dragan Jovičić, jedan je od retkih koji još čuva porodičnu tradiciju i još uvek ima skoro punu štalu krava sa dnevnom proizvodnjom od 160 litara…

Tov bikova u selu Vržogrnci

Na gazdinstvu Miroslava Korelovića, iz sela Vržogrnci kod Zaječara, do pre nekoliko godina bilo je desetak muznih krava. Danas samo 4, a pitanje je hoće li se zadržati i na tom broju s obzirom na uslove u poslovanju kakve imaju tamošnji stočari. Za litar mleka naš domaćin dobija 25 dinara pa mu se ne isplati ni da ga transportuje do otkupnog mesta. Šteta da je tako, kaže Miroslav, jer kapaciteta ima, a znanja i volje takođe, samo nema sigurnog plasmana…

Čičoka u ishrani krava

Iako se iz pojedinih stručnih krugova u poslednje vreme može sve češće čuti da upotreba čičoke u ishrani stoke nije preporučljiva, nje sve više ima u Srbiji, kako u centralnim delovima, tako i u Vojvodini. Stočar iz Đurđeva, Đorđe Kucunski, obrađuje 200 jutara zemlje, a od ove godine ima i 2 jutra čičoke. Ideju da je posadi dobio je na internetu kako bi se uverio u njene potencijale i mogućnosti. Za prvu godinu sve je dobro prošlo, kaže Đorđe…

Stočarska proizvodnja u selu Trbosilje

Malo je poljoprivrednih imanja u Srbiji koji se mogu pohvaliti okruženjem kakvo ima gazdinstvo Gavrilović iz sela Trbosilje u lozničkoj Opštini. Imanje se nalazi na 300 metara nadmorske visine, a okružuju ga planinski masivi: Povlena, Maljena, Iverka, Gučeva, Vlašića i, naravno, Cer. Geografski položaj bogom dan je za stočarsku proizvodnju, ali lanjska suša bila je nemilosrdna pa je broj grla na ovoj farmi, zbog nedostatka hrane, smanjen sa 32 na 24 krave…

Farma krava i proizvodnja mleka u Botošu

Do pre 7 godina porodica Sujić iz Botoša kod Zrenjanina bavila se povrtarstvom i ratarstvom, a onda su odlučili da kupe 12 junica i započnu stočarsku proizvodnju. Bez imalo iskustva, bez adekvatne mehanizacije i svih pratećih objekata prva godina bila je pravi košmar, kaže Rodoljub Sujić. Danas, kažu dobri poznavaoci stanja u ovom kraju, ovo je jedan od najboljih zapata simentalca u Banatu, a možda i šire…

Tov junadi u selu Mojković, Krupanj

Premale parcele u krupanjskoj opštini naterale su mnoge proizvođače da se opredele ili za voćarstvo ili – ukoliko insistiraju na ratarstvu – za stočarstvo, pri čemu se prevashovno misli na govedarstvo bilo da je u pitanju tov ili pak proizvodnja mleka. Naš domaćin Mirko Mrkonjić je jedan od onih koji su se opredelili za tov bikova zbog, verovali ili ne, potrebe njegovih njiva za prirodnim đubrivom. Elem, sve je počelo 2000. godine…

Farma krava i proizvodnja mleka u Šajkašu

Jedan od najvažnijih aspekata u proizvodnji mleka je svakako ishrana stoke i pravilan odabir kvalitetne i adekvatno proizvedene i uskladištene stočne hrane. Uz senažu i silažu, potrebno je uvesti i upotrebu koncentrovanih hraniva kako bi se postigla dobra mlečnost i vrhunski proizvodni rezultati. Međutim, postoje i potpuno prirodna i kvalitetna hraniva čiju upotrebu stručnjaci toplo preporučuju, a koja nisu zastupljena na svim mlekarskim farmama. Jedno od njih je i pivski trop, takođe poznat kao treber ili malasa. Kako bi smo se uverili u rezultate koji se postižu raznovrsnom ishranom stoke, posetili smo farmu Nikole Bagića iz Šajkaša koji se već skoro dve decenije bavi proizvodnjom mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Donje Krajince

Porodica Nešić iz mesta Donje Krajince koje se nalazi u opštini Leskovac pre desetak godina imala je jednu od najozbiljnijih ovčarskih proizvodnji na tom području. Međutim, činjenica da se isplativost te grane stočarstva smanjuje iz godine u godinu, naterala je braću Miroslava i Nenada da preduzmu drakonske mere i preusmere se na govedarstvo…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Kusovac

Porodica Lazarević iz sela Kusovac u opštini Knić u srcu Šumadije bavi se stočarstvom, povrtarstvom i ratarstvom, ali im je primarna proizvodnja mleka. Oni trenutno poseduju 22 grla, od kojih je 10 krava muzara, imaju devet junica i tri bika simentalske rase. Glava porodice i najstariji član, Slavomir Lazarević, ponosan je što je prošle godine renovirao štalu i sebi i svojoj porodici olakšao posao. Sada ima poseban sistem za čišćenje, koji celu štalu izđubri za svega četiri minuta, a troši veoma malo struje…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Arapovac

U selu Arapovac pored Lazarevca posetili smo gazdinstvo Slavka Matijaševića. Odskora, Slavko je, zahvaljujući beneficijama Kolubare, otišao mlad u penziju i počeo da uživa u životu. Ne ide na pecanje, nije ni lovac ali je veliki zaljubljenik u poljoprivredu…

Farma krava i proizvodnja mleka u Farkaždinu

Uprkos teškim vremenima koje već godinama prate srpske stočare, u zrenjaninskoj opštini opstao je stočni fond. Nije to bilo ni lako ni jednostavno i do uspeha je vodila samo volja kakvu su imala i braća Ivkov iz Farkaždina…

Udar groma ugasio farmu krava

Na samom rubu lazarevačke opštine između Ljiga i Aranđelovca nalazi se selo Brajkovac. Administrativno, i Brajkovac spada pod grad Beograd, ali, kao što i sami vidite, suštinski ne pripada tamo. Kao i većina srpskih sela i Brajkovac je u kategoriji nestajanja, jer mladi mahom odlaze. Jovan Andrić, ugledni domaćin iz ovog sela kao i svi drugi Šumadinci mora da svaštari. Ima i voćnjak, i obrađuje 12 hektara zemlje što je u ovim geografskim uslovima itekako zahtevan posao naročito za našeg domaćina koji sve to radi sam. Do avgusta ove godine imao je i punu štalu krava, a onda je priroda pokazala svoju ćud…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Deronje

U štalama Vase Ristića iz Deronja trenutno se nalaze 24 krave. Kapaciteti su popunjeni, a kako kaže naš domaćin, uprkos krizi koja već nekoliko godina prati mlečno govedarstvo, nije bio prinuđen da smanjuje stočni fond. Međutim, kriza se osetila na količini mleka, koja se javlja kao posledica lošijeg kvaliteta ishrane samih grla. Dnevno u Bačku Palanku preda oko 400 litara mleka i zadovoljan je sistemom isplate, međutim, kao i većina proizvođača, nije zadovoljan cenom. Na pitanje kako uspeva da održi ovaj broj krava, Vasa odgovara…

Vodič za poljoprivrednike na putu ka Evropskoj uniji 04

Usklađivanje propisa i zakonodavstva u procesu pridružavanja Evropskoj uniji jedan je od najtežih ali svako najvažniji zadatak za srpski agrar. Konkretno, kada je o stočarstvu reč, napravljeno je dosta pomaka što potvrđuju i najave da će se i pravilnik o bezbednosti hrane uskladiti sa evropskim pravilima, a to između ostalog znači i vraćanje dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku od 0,05 procenata. Ozbiljan korak u integracijama napravljen je zapravo još pre 4 godine kada je donet Zakon o stočarstvu i od kada je kontrola produktivnosti i matičenja postala obaveza…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Dudovica

Na gazdinstvu porodice Pavlović iz Dudovice do prošle godine u štali je bilo svega nekoliko krava, kao i kod većine stanovnika ovog dela opštine Lazarevac, a danas je to jedna ozbiljna farma sa više od 30 grla. Na intezivnu stočarsku proizvodnju opredelili su se u najgoroj mogućoj godini, pa je zbog nestašice hrane prouzrokovane sušom jedini cilj bio održati postojeću proizvodnju…

Tov junadi u selu Deronje

Kada se spomene selo Deronje, većini je prva asocijacija tamburica, jer u ovom selu ima najviše tamburaša po glavi stanovnika. Međutim, to nije bio povod za našu posetu ovom delu severa Bačke. Naime, u Deronjama je nekada bilo preko 1000 tovnih bikova, danas ih je svega 50-ak, od čega je čak 35 u dvorištu Borislava Gojića. Kako kaže, o rentabilnosti ove proizvodje ne treba diskutovati, jer je toliko nestabilna da je nekad potpuno neisplativa, nekad je zadovoljavajuća, a retko kad se može okarakterisati kao veoma isplativa. Trenutno, nije loše, dodaje naš domaćin…

Isplativost tova junadi u Maradiku

Raznorazni faktori uticali su prethodnih godina na isplativost tova bikova. Nestabilnost cena, nakupci, skupa hrana i još puno toga dovelo je do situacije da su štale ostale prazne. Branko Ralić iz Maradika, kome je tov dopunski posao nije odustao, a rizik mu se isplatio…

Farma krava i proizvodnja mleka u Boru

Ivicu Petrovića iz Bora već smo Vam u jednoj od naših prethodnih emisija predstavili kao uspešnog povrtara koji sa članovima svoje porodice postiže značajne rezultate i u proizvodnji mleka. 2007-e godine doneli su odluku da se ozbiljnije posvete muznom govedarstvu, pa tako danas imaju 15-ak grla. Imali su i sreće sa ženskim podmlatkom, priznaje mladi domaćin mada ističe da je kupovina junice sa dokazanim genetskim potencijalom bila pravi potez…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Zlokućane

Sa osam muznih krava koje u proseku dnevno daju 160 litara mleka, Jovica Stevanović najveći je proizvođač u selu Zlokućane. Ni u drugim selima merošinske opštine u niškom okrugu nije puno bolja situacija…

Organska stočarska proizvodnja u leskovačkom kraju

Na putu od Leskovca ka Suvoj Planini na oko 600 metara nadmorske visine nalazi se malo selo Stupnica. Prema poslednjem popisu u selu živi oko 250 stanovnika, a nekada ih je bilo dostruko više. Jedan od retkih koji je odlučio da ostane na porodičnom imanju jeste i Stevan Stamenković…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Lužane

U selu Lužane, u opštini Aleksinac, posetili smo gazdinstvo Srbe Tifunovića i uverili se zbog čega u ovom kraju važi za najprimernijeg stočara. Do 11. Septembra 2004.godine ovo gazdinstvo bavilo se povrtarstvom, sve dok baš tog dana mraz nije obrao prvoklasni rod paprike prvi put uzgajan uz pomoć zalivnog sistema. Razočarenje jeste bilo veliko, ali odluka da se okrene stočarstvu pokazalo se pravim izborom. Za manje od 10 godina sa 4 ovo gazdinstvo je stiglo na 80 grla stoke sa godišnjim prosekom od 6.000 litara mleka po kravi. Kada je Srba počinjao nepojmljivo je bilo dobiti 4.000 litara, kaže naš domaćin…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Raševica

Stanimir Canić iz sela Raševica kod Paraćina proizvodnjom mleka bavi se već dugi niz godina i spada u veće i ozbiljnije stočare tog dela Srbije. U štalama ima 35 grla, obrađuje 50-ak hektara zemlje i postiže veoma dobre rezultate. Međutim, trud koji ulaže mnogo je veći nego kod stočara iz nekih drugih delova Srbije, jer poljoprivrednike iz Raševice i okoline muči jedan veliki problem, a to je usitnjenost parcela.

Farma krava Murgač u Zmajevu

U jeku spremanja stočne hrane posetili smo gazdinstvo porodice Murgač u Zmajevu, a gazdu Josipa pronašli smo na njivi dok je presovao soju. Nema jeftinije hrane od ove sa čak 8 odsto proteina, koju sve češće domaćinstva koriste i za loženje. Sve je bolje od paljenja na njivi, mada se to i dalje radi, kaže Josip. On ovu soju neće davati svojim kravama, jer za uspešnu proizvodnju mleka, bavarska simentalka mora imati besprekornu hranu.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Jovanovac

Porodica Gavrilović iz sela Jovanovac kod Kragujevca stočarskom proizvodnjom bavi se decenijama unazad, međutim kako kaže najstariji član porodice, Mihajlo, ne pamati da je proizvodnju mleka nekada pratilo više problema kao što je to slučaj tokom poslednjih nekoliko godina. U njihovim štalama je trenutno 20-ak grla, od čega je polovina na muži. Kako nam je rekao Mihajlo, cenu mleka ne prate i cene repro materijala, odnosno hrane koja je neophodna da biste proizveli rentabilne količine mleka.

Proizvodnja mleka na farmi Feđver u Tovariševu

Tešku godinu za proizvođače mleka farma Feđver iz Tovariševa uspešno je prebrodila. Brojno stanje ostalo je nepromenjeno, a štalski prosek zadržan je na nivou između 21. i 23. litre po kravi. Proizvodnja jeste bila skuplja jer su kupovali koncentrovani deo obroka, ali zahvaljujući kabastoj hrani, koja pritom nije bila naročitog kvaliteta, uspeli su da zadrže i kvalitet mleka. Ili, ipak nisu, jer referentne laboratorije još uvek nema koja bi to potvrdila. Jedino se zna da je nivo aflatoksina sveden na 0,013 procenata…

Svaštarska proizvodnja u selu Staro Lanište

Prava je retkost sresti mladog čoveka koji je 100% rešio da ostane na selu, kao što je to odlučio Dejan Stanković iz Starog Laništa kod Jagodine. Još kao mali pomagao je dedi i ocu oko svih poljoprivrednih radova, pa je nakon srednje škole i on rešio da nastavi porodičnu tradiciju. Gazdinstvo Stankovića je tipično šumadijsko domaćinstvo koje se nije profilisalo za samo jednu poljoprivrednu proizvodnju, već kako se to kaže svaštare. Bave se ratarstvom, stočarstvom i pomalo povrtarstvom…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Veliko Krčmare

Mika Pavlović iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca dobro je poznat onima koji prate domaću stočarsku proizvodnju. Pre svega poznat je po kvalitetnim simentalskim grlima, ali i po tome što se ne ustručava da javno govori o lošoj situaciji u proizvodnji mleka. Stara izreka kaže da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje, međutim to se ne može reći i za vapaj proizvođača mleka u Srbiji. Nekoliko poslednjih godina bile su posebno loše po ovaj deo poljoprivrede, koji je ispraćen nestabilnom cenom mleka, sušom, odnosno nestašicom hrane, kašnjenjem subvencija i brojnim drugim problemima…

Voćarsko – stočarska proizvodnja u selu Babina Luka

Selo Babina Luka u valjevskoj Opštini nalazi se na 290 metara nadmorske visine podno Divčibara i Blizanskog visa. Ovo mesto kolubarskog okruga zbog klimatskih uslova i geografskog položaja ima idealne uslove za bavljenje voćarstvom. Kao i u drugim delovima Srbije i ovde su aprilski mraz, a zatim i suša desetkovali rod jer voćari ovog kraja nemaju zalivne sisteme…

Poljoprivredna proizvodnja gazdinstva Dikić iz Neština

U plejadi mladih a uspešnih poljoprivrednika, u malom sremskom selu Neštin, posebno mesto zauzima Živko Dikić. Ovaj 35-ogodišnjak ratari, drži ovce, krave, otkupljuje mleko, bavi se voćarstvom i vinogradarstvom, tovi svinje i junad. Svaštar u pravom smislu te reči…

Svaštarska proizvodnja u Starom Žedniku

Gazdinstvo Radnić iz Starog Žednika intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom se bavi od 1980-e godine. Obrađuju preko 400 jutara zemlje, bave se stočarstvom i voćarstvom. Od ratarskih kultura zastupljeni su: kukuruz, suncokret, pšenica i ozimi pivarski ječam. Nekada su sejali i soju ali prinosi nisu bili zadovoljavajući. Ove godine imali su i uljanu repicu koju su morali da preseju pa je neplanski površina pod kukuruzom ove godine veća od planirane…

Proizvodnja krušaka i tov junadi u Bogatiću

U Bogatiću kod Šapca većina meštana bavi se ratarstvom i stočarstvom, a neznatan je broj onih koji se odlučuju za voćarstvo. Međutim, loša situacija kada je u pitanju tov svinja i junadi, naterala je Branislava Dukića da se okrene voćarskoj proizvodnji, iako se time nikada nije bavio. On je pre dve godine na jednom hektaru zasadio kruške, a najzastupljenija je viljamovka…

Proizvodnja kravljeg sira na planini Javor

Na poljoprivrednom gazdinstvu Radoševića koje se nalazi u selu Kušići kod Ivanjice, zastupljeno je nekoliko grana poljoprivrede. Teško je opredeliti se za primarnu proizvodnju, jer je tržište veoma nestabilno, pa zato Radoševići seju krompir, žito, imaju malinjak, košnice, a bave se i proizvodnjom kravljeg sira. Ipak najveće prihode ostvaruju prodajom bukovine…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji

U Srbiji više od 800 000 poljoprivrednih gazdinstava svaštari, odnosno nema primarnu proizvodnju. Jedno od takvih je i domaćinstvo porodice Matić iz Donje Bukovice kod Valjeva. Prema rečima našeg domaćina, Miloša Matića, on nikada nije radio u nekoj firmi jer je još kao dete počeo da se bavi poljoprivredom…

Stočarstvo i voćarstvo u Tabanovićima

Prilog iz 314. izdanja emisije U našem ataru

Priča o selu Kravlje na obroncima Svrljiških planina

Žitelji Kravlja, sela na obroncima Svrljiških planina, žive uobičajenim životom ovih prohladnih jesenjih dana. Završili su setvu ozimih kultura, pripremili stočnu hranu, hranu za sebe, još samo da pripreme drva i zima može da počne…

Hibrid kukuruza za silažu Agrano, Syngenta seeds

Još jedna godina velikih izazova ostala je za srpskim ratarima. Posle ‘godine vode’ usledila je gotovo pustinjska suša. Ipak, i u takvom ambijentu neki su imali šta da požanju…

Silažni hibrid kukuruza Turtop, Syngenta seeds

U neprekidnom nastojanju da postignu više prinose, a time i manje troškove proizvodnje mleka i mesa na svojim farmama, mačvanski stočari, kao i njihove kolege širom sveta, iz godine u godinu tragaju za hibridima kukuruza koji mogu to da im omoguće. Spoznaja je sve više, što stečenim na svojim njivama, što na komšijskim ili na brojnim oglednim poljima…

Tov junadi u selu Degurić

Gazdinstvo porodice Munjić iz sela Degurić kod Valjeva jedno je od značajnijih kada je u pitanju proizvodnja junećeg mesa u kolubarskom okrugu. Ivan Munjić se tovom junadi bavi desetak godina i godišnje utovi stotinak grla. Polovinu tovi uslužno u saradnji sa valjevskom zadrugom…

Uzgoj svinja i tov bikova u Gornjem Dobriću

Selo Donji Dobrić je naseljeno mesto grada Loznice i pripada Mačvanskom okrugu. U naselju ima nešto više od 400 domaćinstava koja isključivo žive od poljoprivrede. Među njima je i Milivoj Alimpić, četrdesetjednogodišnji proizvođač koji se bitno razlikuje od drugih. Baja, kako ga zovu u ovom kraju, proveo je 12 godina u Švajcarskoj gde je radio na jednoj farmi svinja koja je u turnusu imala 36.000 tovljenika. Veliko iskustvo u svinjarstvu i ušteđeni novac doneo je u rodni Donji Dobrić kako bi započeo stočarsku proizvodnju. Kupio je kompletnu polovnu mehanizaciju u Švajcarskoj u vrednosti 36.000 evra, potom i 6 hektara zemlje, ali ideja nije u potpunosti realizovana ni posle 4 godine, od kako se vratio iz pečalbe…

Farma krava i uzgoj svinja u Krnješevcima

Sremsko selo Krnješevci pripada opštini Stara Pazova i poznato je po tome što ima najviše pašnjaka u Srbiji koji se prostiru na više od 100 hektara. Samim tim stočarstvo čini glavnu delatnost od koje se ne odustaje uprkos brojnim problemima s’ kojima se srpski stočari suočavaju u poslednje vreme. Početkom novembra, kada smo posetili ovo selo, počela je bitka tamošnjih stočara sa opštinskom administracijom da se pašnjaci ne izdaju u zakup i ne pretvore u oranice…

Svaštarska poljoprivredna proizvodnja u Azanji

Kao i većina poljoprivrednika u Srbiji i Borivoje Pantić iz Azanje primoran je da svaštari u poljoprivrednoj proizvodnji: ‘Jedino na takav način se može doći do nekog profita’ – dodaje ovaj 43-ogodišnjak. On ratari na 15 hektara, ima tri muzne krave, drži svinje i ovce, a jedan je od retkih stočara koji ne odustaje od tova junadi…

Uzgoj svinja i krava u selu Gola Glava

Selo Gola Glava nalazi se 20ak kilometara od Valjeva i poznato je po vrsnim voćarima. Tradicionalno se gaji šljiva, a u poslednje vreme sadi se i dunja. Ranije je bilo i kupine i maline, ali danas sve manje. Branko Đuričić oduvek svaštari u poljoprivredi, ali je pre 10 godina zbog bolesti voćnog zasada morao da povadi malinu. Ostalo mu je nešto šljive, ali je stočarstvo dominantno u njegovom poslovanju…

Farma svinja i junadi u selu Jagnjilo

U mladenovačkoj Opštini poljoprivrednici tradicionalno kombinuju ratarsku sa stočarskom proizvodnjom. Dominira mlečno govedarstvo ali smo u selu Jagnjilo upoznali Dejana Mićića koji se opredelio za uzgoj svinja…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji u Badovincima

Dragan Paunić iz sela Badovinci kod Šapca, ceo svoj život svaštari u poljoprivredi. Od ratarstva, preko stočarstva pa sve do povrtarstva, kaže jedino tako može da opstane. Pod povrćem ima oko 4,5 hektara, veći deo je na otvorenom, a manji pod plastenicima. Redovno seje rani kupus i to pod agrilom, a ove godine je imao 25 hiljada komada. Međutim, ovogodišnja zarada nije pokrila ni osnovna ulaganja…

Proizvodnja mleka i uzgoj svinja, STAR 20

Banatsko Aranđelovo, selo na tromeđi Srbije, Rumunije i Mađarske ne razlikuje se mnogo od drugih srpskih sela. Mladi masovno odlaze, pa poljoprivredom, kao dominatnom granom privrede u ovom delu zemlje uskoro neće imati ko da se bavi. Gazdinstvo Mikić nema takvih problema. Tihomir ima 24 godine i čvrsto je rešen da ostane na zemlji. Od malena je u poljoprivredi pa se dobro seća kako su pre 12 godina počeli da se bave govedarstvom…

Uzgoj svinja i Farma krava, STAR projekat 16

Godinama unazad svinjarstvo u Srbiji ne donosi profit poljoprivrednicima. Ne postoji jasna strategija, cene inputa variraju, nema organizovanog otkupa pa ne čudi što poljoprivrednici odustaju od te grane stočarstva. U sremskom selu Putinci trenutno se samo tri poljoprivredna proizvođača bave svinjarstvom, a kako kaže agroekonomista iz Rume, Uglješa Trkulja neće biti iznenađenje ako uskoro i oni odustanu…

Farma tovnih junadi i svinja u Dobriću

Prilog iz 338. izdanja emisije U našem ataru. Jedan lep primer kvalitetne i napredne stočarske i ratarske proizvodnje u Dobriću, u Šabačkom kraju.

Raznovrsna poljoprivredna proizvodnja u selu Landol

Prilog iz 333. izdanja emisije U našem ataru

Stočarska proizvodnja u selu Šurice

U prošloj emisiji bilo je reči o ratarskoj proizvodnji Zorana Popvića iz sela Šurice, koji nam je otkrio sa kojim problemima se susreću ratari iz okoline Loznice. Počevši od loših vremenskih uslova, preko izlivanja obližnjih reka, pa sve do poplava, Zoranova proizvodnja ratarskih kultura pretrpela je štete koje su se direktno odrazile i na njegovu drugu delatnost: proizvodnju mleka i mesa. Zbog tih nepogoda Popovići ove godine kasne sa pravljenjem silaže što može da bude veliki udar na budžet…

Uzgoj ovaca i tov junadi porodice Vikor

Sa 300 ovaca i 100 tovnih bikova, porodica Vikor iz Vrbasa svrstava se u veće stočare ovog dela Bačke. Ne odustaju od tradicije pa makar to ponekad vodilo i do negativnog finansijskog bilansa. Zbog toga su mnogi odustali od tova bikova, ali se u poslednje vreme sve više poljoprivrednici u Srbiji okreću upravo tome. Tako je i kod našeg mladog domaćina u Vrbasu koji to više radi zbog podele rizika nego što veruje u priče o boljim danima koji dolaze za one proizvođače koji se bave tovom junadi…

Uzgoj ovaca i krava u selu Semedraž

Selo Semedraž nalazi se u moravičkom okrugu nedaleko od Gornjeg Milanovca. Prostire se na obroncima planine Rudnik na 450 metara nadmorske visine, pa ne čudi što se meštani isključivo bave stočarstvom i voćarstvom. Selo ima oko 250 stanovnika i taj broj se ne menja godinama što znači da mladi ostaju. Porodica Marković ima predstavnike tri generacije i svi doprinose u radu, najveći teret ipak nosi 48-ogodišnji Miroslav…

Farma krava i ovaca u selu Tabanović

Da dobra genetika i kvalitetna ishrana krava garantuju i visoku mlečnost pokazuje primer Slobodana Novakovića iz Tabanovića, sela u mioničkoj Opštini. Prosek od 6.000 litara rezultat je priče koja je počela pre 15-ak godina kada je Slobodan uvezao 5 grla simentalske rase iz Nemačke. Od tada se radi ozbiljna selekcija kako bi simentalac postao još bolji nego što jeste, kaže naš domaćin i naglašava da je genetika i pored svega prvi uslov za uspešno vođenje farme…

Na mlađima farma ostaje

Prilog iz 321. izdanja emisije U našem ataru

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Miokus

Porodica Galonić iz Miokusa postala je poznata srpskoj javnosti tokom majskih poplava kada su svi mediji brujali o njihovoj snalažljivosti i jednostavnom rešenju uz pomoć kog su uspeli da spasu svoj celokupan stočni fond od davljenja. Ali o tome nešto kasnije. Za početak želimo da vam predstavimo njihovu obimnu i ozbiljnu proizvonju mleka, koju zajednički vode tri generacije Galonića: najstariji Svetozar, njegov sin Cvetko i unuk Miloš, koji je i odvojio vreme za kratak razgovor…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Miokus

Mladi Ljubinko Isaković iz sela Miokus u okolini Šapca ima samo 22 godine, a već se stara o čitavom domaćinstvu. Nakon tragedije u kojoj mu je stradao otac, Ljubinko je ostao sa majkom, da zajedno nastave da se bave stočarstvom, ratarstvom i povrtarstvom. Od osam krava simentalske rase, koliko ukupno imaju, četiri svakodnevno muzu. One prosečno daju po 20 litara mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Kaću

Na malom poljoprivrednom gazdinstvu Aleksandra Marića iz Kaća uzgajaju se krave i svinje, a dvorište porodične kuće krase i dva velika psa. Marići se primarno bave proizvodnjom mleka. Imaju 10 krava muzara, od ukupno 26 grla. Njihove krave daju prosečno 20 litara mleka, a u proizvodnju su uključeni svi članovi domaćinstva…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rogača

U kojoj meri pravi izbor genetike pozitivno utiče na mlečnost, pokazuje stočarska proizvodnja Zorana Đokića iz Rogače. Dok je još radio kao knjigovođa u jednom državnom preduzeću, kupovao je postepeno grla, da bi pre dvadesetak godina i definitivno odlučio da se posveti mlekarstvu. Sa svešću da se selekcijom postižu najbolji rezultati, Zoran je odlučio da ulaže u najbolji genetski materijal što mu je na kraju krajeva donelo i nagradu na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu još davne 1996. godine. Danas, skoro dvadeset godina kasnije, njegovo stado se odlikuje više kvalitetom nego kvantitetom…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Belotić

Naša putovanja vijugavim putevim kolubarskog okruga dovela su nas do sela Belotić i stočarske proizvodnje Novaka Mitrovića koji važi za jednog od najozbiljnijih proizvođača mleka u opštini Osečina. Sve je počelo pre dvanaest godina kada je prodao četiri očeve krave, uložio dodatna sredsta i pazario pet čistokrvnih grla imajući na umu samo jednu stvar – mlečnost…

Farma krava i proizvodnja mleka u Ruskom Selu

Mile Pucar iz Ruskog Sela, koji danas ima sopstvenu proizvodnju mleka, proveo je jedan period u Italiji radivši na mlečnim farmama, učeći kroz praksu i skupljajući znanje ne bi li mogao da ga primeni po povratku u domovinu. Naučivši mnogo vratio se kući i ubrzo shvatio da finansijska situacija i ekonomski uslovi u državi onemogućuju prvenstveno nabavku a onda i primenu novih tehnologija koje se smatraju uobičajnima u zemljama zapadne Evrope…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Lalinac

Tradicija oko 200 domaćinstava u Lalincu kod Niša je povrtarstvo, ali sa obzirom na nemalu ratarsku proizvodnju. Mnogi domaćini opredelili su se i za stočarstvo…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Tabanović

Na bregu u zagrljaju reka Ribnice i Kolubare nalazi se selo Tabanović gde se Slobodan Novaković već dve decenije bavi mlekarstvomi i uzgojem priplodnih junica simentalske rase za koje kaže da su postizale zavidne rezultate na kojoj god farmi završile. Trenutno u staji ima 41 grlo od čega su 22 muzne krave, dok ostatak čine junice i telad. Mušku telad prodaje, što je i razumljivo obzirom da se prvenstveno fokusirao na proizvodnju mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Mošorinu

Gazdinstvo Radovana Etinskog iz Mošorina posetili smo na leto 2012. godine u vreme velikih suša, kada se postavljalo pitanje da li će ne samo njihova, već mnoge druge stočarske proizvodnje uspeti da zadrže brojno stanje i prežive tu, možemo slobodno reći, paklenu godinu. U tim trenucima mnoge stočare su mučili slabi prinosi kukuruza kao i loš kvalitet silaže koja je osnovna hrana svake stočarske proizvodnje. Ipak, 2012 je prošla i danas – skoro dve i po godine kasnije – proizvodnja porodice Etinski i dalje postoji, sa više grla nego ikad ranije…

Farma krava i proizvodnja mleka braće blizanaca Baštić iz Osečenice

Izraz „porodično poljoprivredno gazdinstvo“ upravo je dobi novi smisao. Upoznajte Gorana i Zorana Baštića, braću blizance iz Osečenice u blizini Mionice, koji imaju proizvodnju mleka sa dvadesetak krava simentalske rase. Rade u istoj proizvodnji, sa svojim porodicama žive u istoj kući i – što je najvažnije – među njima nema svađe i neslaganja…

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Stančić iz Kumana

Već je prošlo određeno od kada se prvi put načulo o donošenju pravila o izmeštanju farmi van naseljenih mesta. I dok se na prvi pogled čini kao razumno i šta više logično rešenje, ovakav potez povlači mnoga pitanja među kojima se izdvaja problem infrastrukture. Ozbiljna proizvodnja zahteva ne samo struju, tekuću vodu i kanalizaciju, već i pristupne puteve koji neće otežavati pristup i transport. Svesni ovog problema, odlučili smo da posetimo salaš porodice Stančić koja svaki dan, ovakvim putevima, prelazi sedam kilometara od kuće do objekata gde se nalaze njihova goveda…

Farma krava Sanje Magić u selu Ljuba

Sanja Magić iz Ljube kod Erdevika ima 23 godine i zbog velike porodične tragedije koja ju je zadesila, već tri godine praktično sama sa uspehom vodi proizvodnju mleka sa pet krava na muži. Završivši srednju ekonomsku školu – ugostiteljski smer, Sanja je, baš kao što bi i svaka mlada devojka, sreću okušala u gradu. Promenila je nekoliko poslova, dala sve od sebe ali nakon određenog vremena ipak je odlučila da se vrati kući i na sebe preuzme određene dužnosti u domaćinstvu, koje je uz svog brata Dejana, savesno obavljala…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Ceremošnja

Slađan Trailović iz Ceremošnje već dugi niz godina zajedno sa svojim roditeljima održava porodičnu proizvodnju mleka u kojoj je, prema njegovim rečima, prva krava kupljena još pre njegovog rođenja. Od tog trenutka proizvodnja se polako razvijala da bi pre četiri godine dostigla ono što je danas: pet krava na muži, tri junice i dva teleta svi rase simentalac za koju su se Trailovići odlučili jer je, u odnosu na Holštajn, cena teladi viša a mleko kvalitetnije. Mlečnost je do 20 litara po muži, a sav prihod od subvenicija, za koje Slađan kaže da bi voleo da su veće, ulaže u proizvodnju hrane za goveda. Svoja grla hrani livadskim senom, lucerkom, kukuruzom, koncentratom i silažom za koju tvrdi da je nikad ne sprema sam…

Savremena farma krava gazdinstva Latinović

Olivera Latinović je već stari znalac svima koji prate dešavanja iz sveta poljoprivrede. Ova Nakovčanka već dugi niz godina ulaže napor i vreme kako bi poboljšala ne samo svoj, već i položaj drugih proizvođača mleka na teritoriji Srbije. I dok je njen rad u Asocijaciji proizvođača mleka Vojvodine poznat mnogim stočarima, njen pristup proizvodnji možda i nije. Zbog toga smo odlučili da zavirimo iza kulisa i priupitamo je isto što bi i bilo kog drugog proizvođača. Tako smo saznali da priča počinje pre nepune decenije kada je odlučila da se zbog velikih oscilacija u ceni žive vage sa tova junadi preorjentiše na proizvodnju mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Horgošu

Na samom kraju Horgoša, stotinak metara nakon poslednjeg skretanja levo sa asfaltnog puta, nalazi se porodična farma za prizvodnju mleka Urban Jožefa iz Horgoša, koji ima oko 130 grla rasa simentalac i crni i crveni holštajn, od čega je osamdesetak na muži. Priča o ovoj impresivnoj proizvodnji počinje 1995. godine sa jednom kravom i shvatanjem da postoji velika razlika između monetarne vrednosti sata ljudskog rada i litre mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Petrovac kod Kragujevca

Da je moguće da mlad čovek svojim radom i zalaganjem postigne mnogo, dokazuje primer Saše Veljkovića, tridesetjednogodišnjeg veterinarskog tehničara koji je svoje sposbonosti odlučio da usmeri u uzgoj krava i proizvodnju mleka. Na njegovoj farmi u Petrovcu u blizini Leskovca, trenutno se nalazi oko 80 grla od čega su polovina mlečne krave a polovina junice, simentalske i rase crveni i crni holštajn…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Azbresnica

Merošina, poljoprivredna opština ipak ne živi samo od jedne grane poljoprivrede poput voćarstva, koje je uistinu dobrog donela njenim žiteljima. Ima ovde mogućnosti, posebno u podjastrebačkim selima, i za druge delatnosti…

Farma krava i proizvodnja mleka u Vršcu

Kada se misli na tipičnu proizvodnju mleka u Srbiji, najčešće se misli na domaćinstva koja u svom sklopu imaju objekte sa najviše tridesetak krava. Uz to, onih koji su spremni da se uhvate u koštac sa tom teškom industrijom stočarstva, je sve manje i manje…

Ratarsko stočarska proizvodnja u Šurici

Lutajući vijugavim putevima lozničkog kraja naišli smo na malo mesto zvano Šurice. Ovo seoce koje broji oko 200 stanovnika dom je Zorana Popovića, uglednog domaćina koji se bavi ratarstvom i stočarstvom…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Belanovce

Slobodan Maksimoć iz Belanovca – jedan od vodećih proizvođača mleka u leskovačkom okrugu – počeo je praktično ni od čega: imao je jednu kravu, vredne ruke i mudra ulaganja. Danas on u sklopu svog domaćinstva ima objekte sa 39 grla: 27 krava, četiri junice i osam teladi koju, inače, prodaje na stočnoj pijaci. Njegove krave, koje daju od 20 do 30 litara mleka dnevno, pretežno su simentalske rase. Ima samo dva grla rase Holštajn…

Farma krava i proizvodnja mleka u Velikom Šiljegovcu

Selo Veliki Šiljegovac nadaleko je čuveno po uzornim stočarima, tačnije proizvđačima mleka i uzgajivačima simentalske rase. Na čelu tamošnjeg udruženja „Mlečna dolina“ je Marko Brkić, dobitnik brojnih priznanja za kvalitetna simentalska grla, u šta smo se i sami uverili. U njegovim štalama trenutno ima 50-ak grla, a kako kaže uprkos krizi u mlečnom govedarstvu nije bio prinuđen da smanjuje broj krava. Najveći problem u poslednje dve godine bio je nedostatak hrane. Prošle godine problem je bila suša, a prethodne jak grad koji je pogodio atar Velikog Šiljegovca. Svemu tome doprinela je i država, naglašava naš domaćin, i to kašnjenjem subvencija na koje su mnogi računali.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Luka

Na nekoliko kilometara od Bora, na polju između planina Stol i Deli Jovan nalazi se farma Igora Jankovića, jedna od najmodernijih u ovom kraju. Mladi domaćin kaže da će to biti tek kada organizuje automatsko izđubravanje i moderniju mužu, ali ne sumnja u realizaciju planova. Bilo je bitno pregurati sušnu godinu sa što manje gubitaka, u čemu je Igor delimično uspeo. Broj grla nije smanjio, ali štalski prosek jeste opao.

Farma krava i proizvodnja mleka u Velikom Šiljegovcu

Porodica Miladinović iz sela Veliki Šiljegovac kod Kruševca ima dugu tradiciju u proizvodnji mleka. Počeli su pre skoro 50 godina, a tradiciju nije prekinuo ni Boban koji je tu proizvodnju podigao na jedan viši nivo. Veliki Šiljegovac ima 3500 stanovnika, a većina meštana bavi se upravo proizvodnjom mleka. Nekada je ovaj deo Srbije poznat pod nazivom Ribarska reka imao preko 10 hiljada tovnih grla, ali su se ljudi vremeno opredeljivali za proizvodnju mleka. Danas na ovom terenu ima oko 2 hiljade umatičenih krava, mahom simentalske rase. Miladinovići u štalama imaju 50 grla, od čega je polovina na muži.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Radonja

Nakon 35 godina rada, Milivoje Leković iz sela Radonja u opštini Nova Varoš, ostao je bez posla. U svojim poznim godinama bio je prinuđen da se okrene poljoprivredi, tačnije intenzivnijoj proizvodnji mleka. Radonja je planinsko selo i tamošnji poljoprivrednici nemaju dilemu kojoj grani će se okrenuti, jer su prirodni uslovi takvi da je stočarstvo tako reći jedini izbor. U ovom delu Srbije broj krava na gazdinstvima retko kada prelazi deset, a takvi poljoprivrednici se smatraju veoma uspešnim. Lekovići imaju pet, i dve priplodne junice, a što se mleka tiče štalski prosek se kreće oko 20-ak litara. Kako kaže naš domaćin, time bi bio zadovoljan kada bi cena mleka pratila ulaganje, a umesto toga, skoro im je otkupljivač čak i smanjio cenu za tri dinara.

Izgradnja nove farme krava u selu Koracica

Selo Koraćica nalazi se nadomak Mladenovca na istočnim padinama planine Kosmaj. Iako se nekada ovaj kraj bukvalno plavio od vinograda i grožđa, danas su čokoti ovde veoma retki. U selu, umesto vinogradara, danas žive ljudi koji se mahom bave stočarskom proizvodnjom. Jedan od njih je i Vladimir Ivković koji je tu tradiciju nasledio od svog oca. Kako kaže ljubav prema kravama stekao je još kao mali dečak, pa je bilo logično da za svoje zanimanje izabere poljoprivredu.

Farma krava i proizvodnja mleka u Šašincima

Porodica Popović iz sremskog sela Šašinci od 1996. godine intezivno se bavi proizvodnjom mleka. Na farmi je trenutno 24 krave, od čega 17 na muži, a tu je i 30 junadi u tovu. Stočnu hranu proizvode na 184 jutara zemlje, a od skoro su ponovo ubacili i svinje u tov jer uviđaju da će potreba za hranom biti sve veća. Dosadašnje iskustvo pokazuje da, kad je u pitanju mlečno govedarstvo, minimalni broj muznih grla na jednom gazdinstvu mora biti 25.

Farma krava i proizvodnja mleka u Osečenici

Svaki putnik namernik koji bar jednom svrati u kolubarsko selo Osečenica neće ostati ravnodušan prema lepotama koje pruža ovaj kraj. Podno Divčibara, a na skoro 400 metara nadmorske visine, ovaj predeo ne pruža samo lep pogled već i dobre potencijale za bavljenje stočarstvom. Zemljište nije naročito plodno ali ipak dovoljno da se kravama obezbedi kvalitetan obrok, kaže Dragan Spasojević koji sa suprugom i sinom uspešno vodi gazdinstvo. Iako je ovaj kraj kao Bogom dan za uzgoj simentalca u njihovim štalama zatekli smo crno-belog holštajna…

Proizvodnja sira u selu Sočica

Selo Sočica, smešteno na samoj granici sa Rumunijom, karakteriše odliv stanovništva kao i mnoga druga ruralna područja u Srbiji. Sočica je pre dvadesetak godina imala oko 300 stanovnika, a danas gotovo duplo manje. Oni koji su ostali ne mogu da žive od ratarstva i voćarstva, jer je u pitanju peta, šesta i sedma klasa zemljišta, pa su šansu prepoznali u stočarstvu. Porodica Đuđa, koju smo posetili, mlečnim govedarstvom se bavi duže od dve decenije ali od pre dve godine ne predaju mleko već ga sire. Drugačije više nije moglo, priča nam četrdesetogodišnji Jon…

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Kuručev

Prema očekivanju, posledice prošlogodišnje suše i nedostatka kvalitetne stočne hrane postale su jasno vidljive tek ovog proleća. Na farmi mladog stočara iz Melenaca, Ivice Kuručeva, gde je 20 krava na muži, dnevna proizvodnja mleka manja je čak za 100 litara u odnosu na prethodnu godinu…

Farma krava u selu Donja Trnava kod Niša

Dejan i Divna Vidojković iz Donje Trnave kod Niša odlični su proizvođači pšenice na više hektara moravske zemlje. Tu je i kukuruz, detelina, sve zarad stočarstva koje im je pri srcu i kome posvećuju najviše vremena. Imaju dobra visoko mlečna grla krava, svojim teladima popunjavaju staju…

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Benčik

Na porodičnoj farmi porodice Benčik iz Gornjeg Tavankuta trenutno ima oko 200 grla goveda, od čega je 80 krava muzara. Dnevno proizvedu oko 1100 litara mleka evropskog kvaliteta. Kako kaže vlasnik farme, Pere Benčik, poslednjih godina je bilo puno problema u stočarstvu, nekako su uspeli da ih prežive, pa se situacija malo stabilizovala. Trenutnom cenom od oko 40 dinara nisu u potpunosti zadovoljni, ali ipak postižu pozitivne rezultate. Na farmi se vodi računa o svakom segmentu, što rezultira melko ekstra kvaliteta koje predaju Subotičkoj mlekari…

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Davčik

Iako je većini ljudi Gornji Tavankut poznat po voćarskoj proizvodnji, u tom delu severa Bačke nalazi se i nekoliko ozbiljnih stočara, tačnije proizvođača mleka. Jedan od njih je i Ivan Davčik koji se već 24 godine bavi tom poljoprivrednom delatnošću. Trenutno ima 50 krava u laktaciji, a dnevno proizvodi oko 750 litara mleka. Nekada mu je štalski prosek bio 21 litra, dok se danas kreće oko 17 litara. Kako kaže glavni krivac za to je loša prošlogodišnja ratarska sezona, odnosno lošiji kvalitet hrane. Međutim, porodica Davčik nije bila prinuđena da smanjuje broj krava, ali kako kaže naš domaćin ishod bitke bio je neizvestan do poslednjeg dana…

Poseta farmi krava u Slovačkoj

Studijska poseta Agro Lidera Slovačkoj i Češkoj bila je odlična prilika da se naši proizvođači upoznaju sa proizvodnjom svojih kolega u tim zemljama, naročito zbog činjenice da obe zemlje već imaju ozbiljan staž u EU…

Selekcijska smotra krava

U okviru glavnog odgajivačkog programa svake godine sprovode se selekcijske smotre krava i linearno ocenjivanje prvotelki. Cilj takvih smotri jeste da se sagleda genetski potencijal grla, odnosno da se vidi da li ta grla imaju standardne eksterijarne karakteristike rase kojoj pripadaju. A zašto je to važno za farmere i za njihovu proizvodnju?

Farma krava i proizvodnja mleka u Orlovatu

Uprkos krizi u stočarstvu i sve manjem broju krava u Srbiji na svu sreću još uvek ima stočara koji ne odustaju. Jedan od njih je Miroslav Prohaska iz jednog od najstarijih banatskih sela – Orlovata. On obrađuje oko sto hektara zemlje, ima 25 muznih krava i još toliko junica, teladi i bikova…

Stočarska proizvodnja u Opštini Blace

U podjastrebačkim selima u opštini Blace stočarska proizvodnja se povećava rame uz rame sa voćarskom kao dominantnom granom. Tome doprinose dobri uslovi za stočarstvo kao i mlekara Lazar, obezbeđenje kvalitetnih muznih grla, dobrom cenom i redovnom isplatom…

Kako su se pokazale uvozne junice u Sremu

Da bi se unapredilo mlečno govedarstvo u Srbiji uvoz kvalitetnih grla iz inostranstva bio je logičan izbor. Pre kupovine uglavnom je bilo reči o uslovima nabavke, mada ne i o tome koji pojedinci i po kojim kriterijumima će birati materijal. Prema onome što trenutno viđamo na terenu bila je to krupna greška. Kao i mnogo puta do sada, politika je uspela da nadvlada zdrav razum i obesmisli čitavu ideju…

Farma krava u selu Stubal kod Blaca

Od Blaca pet kilometara asfaltnim putem kroz stare i nove zasade šljiva, koji dominiraju blačkim poljima, dolazimo u selo Stubal da se uverimo da se u ovom kraju ne živi samo od voćarstva…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Krnule

Selo Krnule u opštini Vladimirci doživljava nezaustavljivu migraciju stanovništva. Nekada je to bilo selo sa više od 2000 stanovnika, poznato po vinogradima, šljivama, dobroj rakiji i lepim ženama, a danas je zaboravljeno od svih i osuđeno na nestanak, priča nam Milovan Gajić, stočar iz tog mesta…

Silažni hibrid kukuruza Helen, LG AN

Sa 260 grla stoke od čega je 60 bikova i 100 muznih krava, farma porodice Mužlai među najvećima je u Bačkom Gradištu. Dnevno se na njihovoj farmi proizvede preko 2000 litara mleka koje dobijaju zahvaljujući dobroj genetici krava i kvalitetnoj ishrani, a kako u stočnom obroku dominira silaža sejali su LG hibrid Helen…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Mesarci

Na farmi gazdinstva Cvetković, iz sela Mesarci u opštini Vladimirci, trenutno je 27 grla od čega 14 na muži. U pitanju je dobar priplodni materijal, a kako od skora primenjuju recepturu stručnjaka za ishranu krava, dobili su ne samo bolji kvalitet već i kvantitet mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Tulare

Naselje Tulare u opštini Prokuplje deli sudbinu većine srpskih sela. Mladi odlaze u grad, staračka domaćinstva nestaju, a kako se selo nalazi na putu ka Kosovu i kako se njime sve ređe ide, ne čudi što je poljoprivreda jedina šansa za tamošnjih 200 stanovnika koliko ih je ostalo…

Mali proizvođači mleka u niškom regionu

Niška mlekara preuzima mleko od svih proizvođača i sa svih farmi u niškom kraju, bez obzira koliku proizvodnju mleka imaju. Posetili smo i proizvođače koji imaju malu proizvodnju tzv. male proizvođače sa deset i petnaest krava, ali koji posvećuju pažnje higijeni u staji i propisima proizvodnje stočne hrane pre svega silaže…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rasna

Vladan Mehandžić, poljoprivrednik iz Rasne, sela pokraj Požege, jeste po godinama mlad stočar, ali u Zlatiborskom okrugu važi za primernog i uspešnog proizvođača. Trenutno je u njegovim štalama 44 grla simentalske rase od čega je 27 muznih krava…

Farma krava u selu Karan na Zlatiboru

Marjan Mitrić, 33-godišnji poljoprivrednik iz sela Karan, svrstava se u mlade stočare, što po godinama, što po stažu u toj oblasti. Zajedno sa ocem počeo je stočarsku proizvodnju 2006. godine i već na startu se suočio sa jednom velikom nepravdom…

Farma krava mlekare Lazar

Farmu muznih krava u Gornjoj Draguši, nedaleko od Blaca, podigla je 2008. godine mlekara ‘Lazar’ kako bi obezbedila dovoljno sirovina za svoje potrebe. Reč je o najmodernijoj farmi nizvodno od Save i Dunava, kaže njen upravnik Slobodan Serdar. Od 800 grla koliko je trenutno u štali 400 je na muži…

LGAN silažni hibridi kukuruza

U okviru predstavljanja LG koncepta animal nutrition prikazani su rezultati ogleda koji pokazuje da korišćenje silaže sa oznakom LGAN u ishrani krava obezbeđuje 600 gr više mleka po grlu dnevno…

Farma krava i proizvodnja sira u Ugrinovcima

Gazdinstvo Vukomanović iz Ugrinovaca za razliku od većine svojih komšija i dalje se bavi proizvodnjom čuvenog sremskog sira. Stočni fond se smanjio u selu, a mnogi koji su se bavili mlečnim govedarstvom počeli su da kooperiraju sa mlekarama tako da su Vukomanovići među retkima koji čuvaju brend ovog kraja…

Farma krava i uzgoj četinara u Crkvencu

Selo Crkvenac nalazi se na četiri kilometra od Svilajnca i nadaleko je poznato po Navipovom podrumu i destileriji odakle su u neko srećno vreme odlazili milioni litara šljive prepečenice. Navip je u stečaju, a taj deo istočne Srbije odavno ne važi za vinogradarsko-voćarski već za ratarsko-stočarski kraj. U kakvom stanju je stočarstvo najbolje govori podatak da je u Crkvencu pre 10-20 godina bilo između 1500 i 2000 grla stoke, a da je danas u selu svega sotinak…

Farma krava i proizvodnja mleka u Rutevcu

Koliko god situacija u srpskom stočarstvu bila teška postoje farmeri koji postižu rezultate na evropskom nivou. Već 30 godina u jugoistočnom delu Srbije vodi se stroga selekcija u genetici, krave se hrane kvalitetno, pa ne čudi što krave muzare daju i preko 50 litara mleka, kaže Dragan Živanović iz sela Rutevac kod Aleksinca…

Farma krava i proizvodnja mleka na Čeneju

Zbog pritisaka i odluke o zabrani držanja stoke u Novom Sadu, Milan Josić morao je da napusti taj grad i proizvodnju preseli u neku ruralnu sredinu 2010-te godine. Nije otišao daleko, u svega petnaestak kilometara udaljeni Čenej. Za nešto više od dve godine izgradio objekte i povećao proizvodnju pa je danas u štali preko pedeset grla…

Osavremenjavanje farme krava u Lozoviku

Na gazdinstvo Dragana Ilića u selu Lozovik kod Smedereva došli smo da vidimo kako napreduje izgradnja novog objekta za smeštaj krava. Naime, naš domaćin se stočarstvom bavi od malena, a intenzivnom proizvodnjom mleka poslednjih dvadeset godina…

Farma krava i proizvodnja mleka u Ugrinovcima

Priča Žikice Popovića iz Ugrinovaca nimalo se ne razlikuje od drugih stočara u Srbiji ove godine. Nedostatak kvalitetne stočne hrane već se dramatično odražava na mlečnost goveda, a naročito one sa dobrom genetikom. Nema visokih prinosa ako krava ima lošiji obrok što pokazuje i iskustvo našeg domaćina. Sa dobrom hranom njegove krave davala su u proseku između 25 i 30 litara dok je ove godine prosek 20 litara. U ugrinovačkom ataru ne postoji zalivni sistemi što se na zemlji pete i šeste klase itetako odrazilo na prinose, a kasnije i na mlečnost krava…

Pravilna ishrana krava u uslovima nedostatka hrane

Najveći problem u ishrani mlečnih krava ove godine farmerima stvara loš kvalitet kabastih hraniva. Poznato je da preživarima potrebno 40% kabaste hrane, a kako seme i silaža usled suše nisu dovoljno kvalitetni i nema ih u dovoljnim količinama, farmeri često greše što taj nedostatak pokušavaju da nadomeste koncentrovanim hranivima…

Savremena farma krava i proizvodnja mleka u Nakovu

Na farmi muznih krava Olivere Latinović i njenog brata u Nakovu suša već uveliko uzima danak. Nedostatak kvalitetne hrane smanjio je mlečnost, pa 40 muzara umesto 1000 litara koliko su davale, danas daju 840 litara mleka. Uslovi za držanje idealni, genetika odlična, ali umesto lucerke krave jedu kukuruzovinu, pa ne čudi što je mlečnost opala za 25%…

Tov junadi i proizvodnja mleka u Rutevcu

Selo Rutevac kod Aleksinca, čuveno po povrtarima, a naročito po paprici baburi, danas deli sudbinu većihe srpskih sela. Mladi odlaze u grad u potrazi za boljim životom pa je prava retkost sresti domaćina koji je čvrsto rešen da sa svojom porodicom ostane na selu. Jedni od retkih su Vučkovići gde Vojkan sa svoja dva sina uspešno vodi gazdinstvo. Bave se stočarstvom i obrađuju 47 hektara zemlje, a kako u tom delu jugositčne Srbije kiše nije bilo više od 5 meseci zanimalo nas je kakve su posledice suše…

Proizvodnja mleka i sira u Ugrinovcima

Iako po struci sveže svršeni struktovni eknomista, Zoran Zorkić iz Ugrinovaca rešen je da se u budućnosti bavi poljoprivredom. On predstavlja šestu generaciju Zorkića koja se bavi stočarsko-ratarskom proizvodnjom, tačnije proizvodnjom čuvenog sremskog sira. Ugrinovci su gotovo postali predgrađe Beograda što obezbeđuje ogromno tržište, ali trenutna situacija je neodrživa, kaže mladi poljoprivrednik i dodaje da bi porodična tradicija u proizvodnji sira lako mogla biti prekinuta ukoliko se nešto drastično ne promeni u njihovu korist…

Farma krava i proizvodnja mleka, gazdinstva Malajmare

Poslednjih godina retko gde se može videti ovako velika farma koja ima 154 grla i koja se prostire na više od dva hektara. Ova farma nalazi se u Banatskom Novom Selu i osnovana je davnih 80-ih godina. Njen vlasnik Aurel Malajmare kaže da nije bilo lako bilo lako podići ovu farmu, ali da je sad još teže zadržati je…

Farma krava i proizvodnja mleka u Krnješevcima

Uroš Milosavljević iz Krnješevaca je apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predstavnik četvrte generacije gazdinstva koje ima dugu stočarsku tradiciju. Oduvek su se Milosavljevići bavili mlečnim govedarstvom, a kako su Krnješevci blizu Beograda, mleko nisu predavali mlekarama već su ga sirili i nosili u prestonicu. Trenutno na muži ima 12 grla, a već duže od 4 decenije drže samo rasu crno-beli holštajn. Kako kaže budući diplomirani inženjer stočarstva, ta rasa je ubedljivo najbolja za ti vrstu proizvodnje…

Proizvodnja sira u Krnješevcima

Sremsko selo Krnješevci se po mnogo čemu razlikuje od većine sela u Srbiji. Na 820 stanovnika koliko ima dolazi isti broj krava, što je raritet u državi obzirom na činjenicu da se stočni fond godinama smanjuje. Meštani ovog sela koje pripada staropazovačkoj opštini nalazi se neposredno pored auto-puta Beograd-Zagreb ponosni su na svoje pašnjake koji ih čine prepoznatljivim i van granica naše zemlje…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Dučić

Opština Mionica nadaleko je poznata po dobrim stočarima. Reč je o brdsko-planinskom delu Srbije što je i jedan od razloga velike zastupljenosti ove grane poljoprivrede. Jednog od tih uspešnih stočara, Marka Milosavljevića, upoznali smo u selu Dučić. Marko se već 30 godina bavi proizvodnjom mleka, a poznat je i po proizvodnji kvalitetnih priplodnih junica…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vlaška

Selo Vlaške nalazi se u neposrednoj blizini Mladenovca i ima oko 1000 domaćinstava. Nekada je u ovom selu bilo više od 1300 grla stoke, dok se danas ta cifra kreće oko 100. Zoran Ivanović se pre desetak godina kako kaže, iz nužde, počeo ozbiljnije baviti stočarstvom, tačnije, kada su firme u Mladenovcu počele da se zatvaraju i kada je ostao bez posla. Tada je u štali imao jedno tele, a danas ima 24 grla, od čega je pola muzno. Svake godine je povećavao proizvodnju, svako kvalitetno žensko tele ostavljao, međutim, taj trend po svemu sudeći neće moći da nastavi…

Farma krava i proizvodnja mleka u Bukovcu kod Sombora

Pred kakvim je izazovom mlekarstvo u Srbiji posle svih potresa koji su pogodili domaći agrar najbolje će se videti krajem februara i početkom marta, ocena je i stručnjaka i proizvođača. Tada će se zapravo videti posledice suše, a i farmeri će do tada imati jasniju sliku o tome koliko će ozbiljno moći da računaju na pomoć Države. Jedno je sigurno, ova godina biće prelomna u stočarstvu u svakom smislu…

Farma krava i proizvodnja mleka u Resniku kod Kragujevca

Na gazdinstvu Predraga Đakovića u Resniku kod Kragujevca, dnevno se proizvede 300 litara mleka ekstra klase. Od 30 grla 15 je uvek na muži, što znači da u proseku daju po 20 litara dnevno. Iako je tradicija u Šumadiji da se gaji simentalska rasa, kod Predraga dominira crno-beli holštajn…

Ratarsko stočarska proizvodnja u Rabrovcu

U selu Rabrovac kod Mladenovca upoznali smo porodicu Milentijević koja se već četiri generacije bavi poljoprivrednom proizvodnjom, tačnije proizvodnjom mleka. Svi članovi porodice vredno rade. Složni su i kažu da će se svim snagama boriti da prežive tešku situaciju u kojoj se nalaze stočari u Srbiji…

Farma krava i proizvodnja sira u selu Trlić

Ljubivoj Lalićanin iz sela Trlić kod Uba ima 80 leta, a već 60 godina se bavi proizvodnjom kravljeg sira. Recept za kvalitetan sir naučio je od svoje majke, a prodaje ga na skadarlijskoj pijaci u Beogradu. Deda Ljuba svake subote ide u Beograd i tako već 6 decenija…

Farma krava i proizvodnja mleka gazdinstva Čitaković

Većina proizvođača mleka u Srbiji slaže se u oceni da je ta grana poljoprivrede ugrožena usled dugotrajne suše i zakasnele pomoći. Povećanje cene mleka u iznosu od tri dinara je dobrodošlo, ali se plaše da se rešenje problema mora tražiti mnogo dublje, u poljoprivrednoj strategiji. Sa tim se slaže i stočar iz sela Gornji Mušić, Vidosav Čitaković. On se proizvodnjom mleka intenzivno i ozbiljno bavi već tri decenije i smatra da se subvencije i premije moraju isplaćivati pre poljoprivrednih radova, kako bi poljoprivrednici uspeli da ih blagovremeno urade…

Farma krava i proizvodnja mleka u Lugu

U Lugu, malom selu na Fruškoj Gori, do pre nekoliko godina dominirala je stočarska proizvodnja. Nekada je svaka druga kuća imala nekoliko krava, a danas se samo dva gazdinstva bave ovom granom poljoprivrede. Glavni razlog dogodio se pre četiri godine kada je cena mleka sa 33 pala na 17 dinara, priča nam Vladimir Dudaš, jedan od dvojice stočara u Lugu koji nije odustao od mlečnog govedarstva…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Gornji Mušić

Opština Mionica nalazi se na brdsko-planinskom terenu pa je i logično da se tamo ljudi najviše bave stočarstvom i voćarstvom. Kako mnogi kažu meštani mioničke opštine imaju najbolja goveda, međutim, to im ove godine neće pomoći da pregrme krizu nastalu usled dugotrajne suše…

Farma krava u selu Kosančić u Jablaničkom okrugu

Farma krava i proizvodnja mleka u Jablaničkom okrugu. Priča se odvija u selu Kosančić, koje se nalazi u predelu Pusta reka između opština Bojnik i Leskovac…

Farma krava i proizvodnja mleka u Mošorinu

Poput svih stočara u Srbiji i Radovana Etinskog iz Mošorina očekuje neizvesna godina. Razlog je svakako suša koja je već ostavila traga u vidu nedostatka kvalitetne stočne hrane, zbog čega je već prepolovljen štalski prosek…

Farma krava i proizvodnja mleka u Šajkašu

Novo Ignjić iz Šajkaša bavi se stočarstvom tek 10 godina ali je za taj period uspeo da postigne zavidne rezultate. Trenutno je na njegovom gazdinstvu 70 grla, uglavnom simentalske rase, a proizvodnja se bazira na mleku i tovu junadi. Štalski prosek je preko 20 litara na šta je Novo posebno ponosan jer, kako kaže, sve je to stvorio iz sopstvenog zapata.

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vina kod Knjaževca

Jednu od malobrojnih farmi u jugoistočnoj Srbiji sa pedeset grla zatičemo u selu Vina, nedaleko od Knjaževca. Četiri generacije Jelenkovića, od dede Bogoljuba, do nešto mlađeg Željka i Dragčeta i do najmlađeg Aleksandra su na svakodnevnom poslu…

Seminar LGAN o povećanju proizvodnje mleka

Početkom avgusta u orgainzaciji Limagrain Srbija bili smo u prilici da posetimo seminar o ishrani krava koji je održan u okolini Budimpešte. U okviru programa bile su iznete tendencije na tržištu mleka u Evropi, a najzanimljiviji deo se odnosio na napredak u proizvodnji mleka ostvaren posebnom ishranom krava…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Tripkova na Zlatiboru

Na zapadnim obroncima Zlatibora na nadmorskoj visini od 900 metara nalazi se selo Tripkova. Pripada čajetinskoj opštini i poznato je po dobrim ljudima, folkloru i izvrsnim stočarima. Prema rezultatima koje postiže u uzgoju simentalske rase Milan Lazović nije samo među najboljima u zlatiborskom kraju već i u čitavoj Srbiji, kaže Zoran Jezdović vlasnik privatnog preduzeća koji se bavi matičnom evidencijom i selekcijom u stočarstvu duže od dve decenije. Da je to zaista tako pokazuje rezultat od 6.500 litara mleka po kravi na bazi standardne laktacije…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Tripkova na Zlatiboru

Stočari zlatiborskog kraja već početkom jula osetili su posledice suše. Čak i ugledni domaćin, Milenko Lazović, poznat po tome što je prosek njegovih simentalki 26 litara mleka u laktaciji ima velikih problema. On kaže da će se to prevashodno odraziti na količine mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Budrovcima

Da li zbog činjenice što sledeće godine ulaze u Evropsku uniju, ili iz nekih potpuno drugih razloga, tek hrvatski stočari smatraju da je ovo najneizvesniji period u poslednjih desetak godina. Možda i prelomni, kažu na farmi muznih krava Laktis u Budrovcima. Stanje je takvo da ni oni nisu sigurni u pozitivan bilans poslovanja uprkos rezultatima koje postižu. A prosek mlečnosti njihovih krava zaista je vredan poštovanja…

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Vojnov

Porodica Vojnov iz Crepaje oduvek se bavila poljoprivredom, ali u stočarstvo su ušli silom prilika 1998. godine. Pošto nisu mogli da naplate izvezeni kukuruz sa Kosova, dobili su deset junica, a 14 godina kasnije došli do savremene farme sa 50 grla…

Farma krava i proizvodnja mleka u Kljajićevu

Nikola Kovačević se već 15 godina bavi proizvodnjom mleka i jedan je od retkih koji nije, čak i u najtežim vremenima po srpsko mlekarstvo, smanjivao broj muznih krava. Kako nam je rekao, pre pet godina je podigao moderniji objekat i tada je imao deset grla…

Farma krava i proizvodnja mleka porodice Besedič iz Čoke

Od 2004. godine, od kada se bavi proizvodnjom mleka, mladi stočar iz Čoke Janoš Besedič maštao je o maloj savremenoj farmi sa 35 grla. Svoj san uspeo je da ostvari ove godine napravivši farmu po svim postojećim standardima. Izgradio je čekalište i izmuzište, kao i prozračnu štalu visoku 4 metra pa svako grlo sada ima optimalnih 5 kvadratnih metara svog prostora. Uvezao je i 20 junica iz Nemačke rase holštajn, jer, kako kaže, domaće krave koje je držao ranije ne mogu dati željene količine mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Gornji Verušić

U naselju Gornji Verušić nedaleko od Subotice, na imanju porodice Bedić do pre 7 godina bilo je samo 5 krava, a oko kuće je bilo obično imanje. Danas je tu smešten moderan objekat sa 20 muznih krava i 25 iz pratećih kategorija, što je porodicu Bedić svrstalo među najuspešnije stočare ovog kraja. Ne samo zbog štalskog proseka od 19 litara mleka već i po načinu kako su organizovali o osavremenili proizvodnju…

Farma krava i ratarska proizvodnja u Suseku

Tradicija bavljenja poljoprivredom porodice Begojević iz fruškogorskog sela Susek stara je više od 250 godina i bez prekida traje do danas. Svi članovi domaćinstva uključeni su u proizvodnju ali se tačno zna ko šta radi, pa je tako za ratarski deo posla zadužen Milan, dok Branislav vodi računa o stoci. Zemlja u Suseku i okolini je odličnog kvaliteta, kaže Milan, ali prinosi zbog suše nisu bili na prošlogodišnjem nivou…

Farma krava i tov junadi porodice Virić na Zlatiboru

Stočari u čajetinskoj opštini, poput svojih kolega u drugim delovima Srbije, nisu uspeli da se izbore sa brojnim nedaćama pa je zbog toga u poslednjih 15 godina stočni fond bukvalno prepolovljen. Mere koje država sprovodi u poslednje 4 godine, naročito kroz subvencije, vraćaju nadu u tu granu poljoprivrede, ocena je poznavalaca prilika u srpskom stočarstvu. Srećom, ima i mladih ljudi koji su zainteresovani da nastave porodičnu tradiciju i pritom postižu dobre rezultate. Jednog takvog farmera, tridesetogodišnjeg Vladimira Virića, posetili smo u Krivoj Reci, najvećem selu čajetinske opštine sa više od 1.000 stanovnika. Kriva Reka ima i najveći broj krava u toj opštini od čega je kod Vladimira u štali pedesetak: 11 junica, 7 teladi, 5 bikova i 25 muznih krava…

Farma krava i svaštarenje u poljoprivredi

Na 25 kilometara od Kragujevca, na padinama Rudnika, nalazi se selo Dobrača. Stanovnici jednog od najstarijih šumadisjkih sela, nastalog početkom 18. veka, oduvek se bave stočarstvom i ratarstvom. Tako je i sa porodicom Milivojević. Obrađuju 13 hektara zemlje i imaju 10 grla krupne stoke. Nekada su Milivojevići pravili i sir, ali su prestali pre nekoliko godina jer je to postalo finansijski neisplativ posao…

Farma krava i tov bikova u selu Kriva reka

Stočari u čajetinskoj opštini, poput svojih kolega u drugim delovima Srbije, nisu uspeli da se izbore sa brojnim nedaćama pa je zbog toga u poslednjih 15 godina stočni fond bukvalno prepolovljen. Mere koje država sprovodi u poslednje 4 godine, naročito kroz subvencije, vraćaju nadu u tu granu poljoprivrede, ocena je poznavalaca prilika u srpskom stočarstvu. Srećom, ima i mladih ljudi koji su zainteresovani da nastave porodičnu tradiciju i pritom postižu dobre rezultate. Jednog takvog farmera, tridesetogodišnjeg Vladimira Virića, posetili smo u Krivoj Reci, najvećem selu čajetinske opštine sa više od 1.000 stanovnika. Kriva Reka ima i najveći broj krava u toj opštini od čega je kod Vladimira u štali pedesetak: 11 junica, 7 teladi, 5 bikova i 25 muznih krava…

Tov bikova i farma krava na Zlatiboru

U zaltiborskom selu Kriva Reka, koje pripada čajetinskoj opštini, duga je tradicija u stočarstvu. Po broju krava, ali i rezultatima koje postižu, gazdinstvo Žunić spada u red najboljih…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Nikojevići na Zlatiboru

Na gazdinstvu Jelisijevića u selu Nikojević oduvek su se držale krave. Nekada su, kao i svi drugi poljoprivrednici u zlatiborskom regionu, prodavali sir i kajmak na pijaci u Užicu ali poslednjih desetak godina to više ne rade. Jednostavno, prestalo je da donosi profit, kaže pedesettrogodišnji Dragan i priznaje da je daleko lakše proizvesti mleko i prodati ga mlekari…

Farma krava i pravljenje silaže i senaže na Zlatiboru

Sa 240 litara mleka dnevno ili na godišnjem nivou od 90 tona, gazdinstvo Pašić iz Krive Reke svrstava se u red uspešnijih stočara zlatiborskog kraja. Sa prosekom od 5.000 kilograma po kravi u standardnoj lakataciji jesu zadovoljni, ali biće i više kad ostvare zacrtani plan. Njihov cilj je da porade na genetici i za 10 godina dostignu prosek od 5.700 litara. Kako se ništa u stočarstvu ne postiže preko noći tako će i oni u narednih 5-6 godina najpre raditi na strogoj selekciji. Svaki mesec kontrolisaće se produktivnost, a osnova za sve to je moderan objekat izgrađen pre nekoliko godina…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Nikojevići

U Zlatiborskom okrugu poljoprivrednici se tradicionalno bave stočarstvom. Na 700 metara nadmorske visine nalazi se selo Nikojevići, a jedan od vodećih proizvođača tog kraja je Dragutin Jelisijević. Trenutno ima 15 krava, isto toliko junica i nešto teladi. Oduvek kooperira sa Imlekom i kaže da je posle nekoliko godina nestabilnog poslovanja konačno zadovoljan ali je uveren da stočari zaslužuju i bolje…

Ishrana prilikom zasušivanja krava

U svakoj stočarskoj proizvodnji veliku ulogu ima ishrana stoke, od koje zavise i krajnji rezultati. Kada je reč o proizvodnji mleka, bitno je pratiti faze kroz koje grlo prolazi tokom svog života i u skladu sa tim, kravama praviti jelovnik. Jedna od tih faza jeste i period zasušivanja, koji je veoma značajan, ali i poseban kad je u pitanju ishrana zasušene krave. Taj period je važan, jer se grlo tada priprema za sledeću laktaciju, od koje će zavisiti i isplativost vaše delatnosti. I period zasušivanja ima nekoliko faza koje morate pažljivo uočavati i shodno tome hraniti zasušeno grlo, istakao je Ronald Zom iz Holandije za kog slobodno možemo reći da je nutricionista za preživare…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Vračević

Opština Lajkovac ne važi za poljoprivredni kraj. Veliki broj od 17.000 stanovnika zaposlen je u rudarskim basenima Kolubare, ali se i pored te činjenice intenzivno radi na stvaranju uslova kako bi oni malobrojni postali savremeni poljoprivrednici. Najveći deo posla realizuje Centar za poljoprivredu koji perspektivu ovog kraja vidi i u voćarstvu mada se čini da su u stočarstvu najdalje odmakli. Primer za to su mnogoborojni stočari ovog kraja čije krave već sad daju mleko na nivou evropskog proseka. Prosek na farmi Milete Trišića iz Vračevića je još uvek ispod 5 i po hiljada litara, ali radi se o mladom farmeru čije vreme tek dolazi. Trenutno ima 11 krava…

Farma krava i proizvodnja mleka u Bikovu

Na salašu 44 u Bikovu, nadomak Subotice, posetili smo gazdinstvo Oračić. Tu živi peta generacija koja se isključivo bavi poljoprivredom. Mirko drži kasačke konje i odrađuje ratarski deo posla, dok je Vesna, inače vaspitačica po struci, zadužena za govedarstvo. Krave su počeli da drže pre desetak godina i danas imaju 30 muznih i 20 junadi. Pravi su primer kako se disciplinom, skromnošću i strpljenjem može doći do željenog cilja, kažu subotički poljoprivredni savetodavci, a Vesna smatra da može i bolje kad bi se neke stvari promenile na tržištu…

Farma krava gazdinstva Stokin iz Titela

Sa 75 grla goveda, od čega je štalski prosek 30 muznih krava preko 8.000 kg mleka, gazdinstvo Stokin iz Titela svrstava se u uspešne stočare Južnobačkog okruga. Porodična tradicija u stočarstvu je višedecenijska, ali ozbiljna proizvodnja počela je 2000-e godine, kaže Čedomir, inače diplomirani inženjer stočarstva koji je rešio da stečeno akademsko znanje plasira na porodičnoj farmi. Presudna je bila kupovina visoko steonih junica crnog holštajna iz Bačkog Maglića, kaže naš domaćin. Ispravnom selekcijom za desetak godina stigli su do visokog štalskog proseka…

Sprečavanje mastitisa kod krava

Mnogo je faktora koji utiču na ekonomsku računicu u proizvodnji mleka. Od same cene, preko inputa proizvodnje, pa sve do kondicije samih grla. Međutim, džabe farmerima dobra cena, ako nemaju kvalitetno i prvoklasno mleko, a to svakako zavisi od zdravstvenog stanja krava. Bolest za koju kažu da je najskuplja bolest današnjice kada je proizvodnja mleka u pitanju, jeste mastitis. Naime, proizvodnja može biti smanjena do čak 80% , u zavisnosti od broja somatskih ćelija, ali i vrste mastitisa. Klinički mastitis se veoma lako uočava, jer ostavlja vidljive posledice na vimenu pa i u samom mleku koje može imati grudvice ili biti sumnjive boje. Međutim, mastitis koji farmerima donosi najveće gubitke jeste takozvani subklinički. Ono što je problematično kada je on u pitanju jeste činjenica da ga proizvođači ne mogu otkriti sve dok ne urade test. On nije vidljiv ni na vimenu, niti u mleku, ali ako pažljivo posmatrate svoje krave, možete primetiti određene promene u njihovom ponašanju, kaže Branislava Pantelić iz Poljoprivredne stručne službe u Subotici…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Dudovica

Kada je pre pet godina rešio da napusti firmu, Predrag Đurđić se, nakon dugog razmišljanja čime bi se bavio, odlučio za stočarstvo, tačnije za proizvodnju mleka. Danas ima 7 krava muzara simentalske rase. Krave u proseku daju po 20 litara mleka, što je daleko od idealnog, ali kako kaže naš domaćin, litraža nije loša s obzirom na to da nema mogućnosti za veća ulaganja u njihovu ishranu…

Farma krava i proizvodnja sira u selu Makce

Uprkos podacima o konstantnom smanjenju stočnog fonda u Srbiji, u delu Braničevskog okruga je drugačije. Prema najnovijem godišnjem izveštaju koji je uradila požarevačka Poljoprivredna stručna i savetodavna služba, broj grla pod kontrolom je uvećan za više od hiljadu…

Farma krava rase Šarole u Suseku

Gazdinstvo Milojković iz Suseka, poput drugih poljoprivrednika ovog sremskog sela smeštenog između Dunava i Fruške gore, ima dugu tradiciju u stočarstvu. Trenutno ga vodi Živan koji je pre 9 godina ostao bez posla nakon čega je registrovao gazdinstvo i započeo ozbiljniji posao sa kravama. U 3 štale trenutno je ukupno 28 grla stoke. Od toga je 12 krava, a ostalo su junice i mladi bikovi. Kako živi sa majkom uglavnom sve poslove oko stoke radi sam što je težak posao, kaže naš domaćin. Još kad rad nije nagrađen onda je to čista muka i patnja, kaže Živan…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Petlovača

Pre 5 godina, kada je u Srbiji počela da se javlja ozbiljna kriza u mlekarstvu, Nenad Vlajković iz Petlovače kupio je jednu kravu i počeo da se bavi stočarstvom. Osnovni motiv bio mu je da ostane na imanju i uspeo je u tome jer danas se u njegovoj štali nalazi 9 muznih grla i 3 junice. Iako smatra da pomoć države nije dovoljna, Nenad je uspeo da iskoristi sve povoljnosti koje je ponudilo resorno ministarstvo…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Dudovica

Boban Pavlović iz sela Dudovica koje pripada lazarevačkoj opštini, spada u retke mlade poljoprivrednike u ovom kraju. Ima 38 godina, a još kao mali znao je da će ostati na selu. Ljubav prema stočarstvu nalsedio je od dede i oca, a nakon završetka škole rešio je da nastavi porodičnu tradiciju. Ima troje dece i uprkos teškim vremenima ni jednom se nije pokajao zbog svoje odluke…

Farma krava i proizvodnja mleka u ADPD Bački Maglić

Govedarska farma ADP Maglić jedna je od najstarijih u Vojvodini. Još 1949. godine kupljene su junice iz Holandije i do sada ništa nije menjano pa zbog toga smatraju da je njihova farma autohtona. Kako kažu domaćini, ponosni su na rezultate koje beleže ali i na činjenicu da su sačuvali genetiku. Trenutno imaju 330 muznih grla koje uz klasičnu muziku uživaju u štalama, ali i donose zavidan profit vlasnicima…

Mlekarstvo u Srbiji

Unazad nekoliko godina proizvodnja mleka u Srbiji nije bila na zavidnom nivou. Proizvođači su se na razne načine borili kako bi svoju delatnost učinili ekonomičnijom i kako bi naplatili svoj rad. Bilo je i protesta i prosipanja mleka, ali i danas, pri kraju 2011. godine, zaključuju da nisu daleko odmakli. Sala na skupu koji je organizovala Centralna asocijasija proizvođača mleka Vojvodine, bila je skoro puna, međutim organizatori nisu sasvim zadovoljni odzivom, s obzirom na veliki broj mlekara u pokrajini. Da li je u pitanju razočarenje, magla ili možda nešto treće, tek mnogi farmeri su odlučili da dan provedu negde drugde, a ne na edukacijama koje su organizovale njihove kolege. Kako kažu organizatori, odziv jeste slab, ali bi se morali edukovati i oni koji kroje politiku vezanu za stočarstvo, a ne samo proizvođači. Kako kažu, godina nije bila berićetna, ali ipak je bilo i pozitivnih stvari i ispravnih odluka od strane nadležnog ministarstva…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Majur

Sa farmom od 25 muznih krava i sa 80 hektara obradive zemlje gazdinstvo Bojić iz Majura pored Šapca svrstava se u srednje farme. Rezultati koje postižu preporučili su ih da se nađu među 15 odabranih od strane savetodavne službe iz Šapca i zbog toga se očekuje od njih da budu lideri. Biće to za Bojiće veliki izazov, naročito ove godine, jer je suša uzela danak pa hrane neće biti dovoljno, a onda ceo koncept o uspešnom poslovanju dobija drugi smisao…

Farma krava u selu Mratišić

Na 20 kilometara od Valjeva i 18 od Mionice u podnožju Divčibara nalazi se selo Mratišić. Od 130 kuća velika većina njih isključivo živi od poljoprivrede uprkos teškim uslovima. Osim brdovitog geografskog položaja, njih muči i nedostatak asfaltnog puta, ali i drugi infrastrukturni problemi sa kojima se većina drugih stočara u Srbiji ne suočava. Zbog svega toga veliko iznenađenje za nas bila je činjenica da u Mratišićima posluje jedna od najuspešnijih farmi u Srbiji. Vodi je dvadesetdvogodišnji Nikola Milaković i članovi njegove porodice. Milakovići su počeli da proizvode mleko 70-ih godina prošlog veka, a danas sa 27 grla simentalske rase izuzetno dobre genetike postižu rezultate na evropskom nivou. Na taj način Nikola je postao model uspešnog srpskog farmera…

Farma krava Atnađa iz sela Kuštilj

Do pre desetak godina u Kuštilju, selu udaljenom petnaestak kilometara od Vršca, bilo je više od 500 krava, dok je danas taj broj gotovo šest puta manji. Jedan od retkih ko se još uvek bavi govedarstvom je Viktor Atnađa, povratnik iz inostranstva, koji je pre 6 godina kupio ekstra klasu simentalca i na čijoj farmi danas ima 65 grla stoke…

Farma krava i proizvodnja mleka u Mioničkoj opštini

Dragiša Lučić iz Bukovca kod Mionice ozbiljnom stočarskom proizvodnjom počeo je da se bavi 2007. godine. Prethodnih 17 i po godina radio je u zadruzi, a kad je ostao bez posla nije puno razmišljao čime će se baviti jer su se u njegovoj porodici oduvek držale krave. Nekada tek dva do tri grla i nešto malo zemlje, a danas 14 hektara i puna štala…

Farma krava i proizvodnja sira i kajmaka

Porodica Božić iz Gornje Nedeljice oduvek se bavi poljoprivredom. Obrađuju 20 hektara zemlje, ali im je primarna proizvodnja mleka, tačnije sira i kajmaka. Nedeljno naprave oko 80 kilograma sira i 35 kilograma kajmaka, što je kako kažu mnogo isplativije od prodaje mleka, jer se na pare čekalo i do 3 meseca…

Farma krava Feđev u Tovariševu

Posle dugogodišnjeg tova junadi, porodica Feđev iz Tovariševa se pre pet godina odlučila za ozbiljniju proizvodnju mleka. Kako kažu želeli su posao sa redovnim mesečnim primanjima, a to tov nije obezbeđivao. Danas imaju 50-ak grala, sa 26 muznih krava koje mesečno daju 500 litara mleka ekstra klase. Odlučili su se za holštajn frizijski, zbog visoke mlečnosti koju ima ta rasa. Osnovna ishrana na ovoj farmi je silaža. Ove godine su silirali 10 jutara, što bi trebalo biti dovoljno za 10 meseci…

Farma krava u Mačvanskom Prnjavoru

Unazad dve godine mnogi stočari, a posebno proizvođači mleka, smanjili su broj grla, a nemali je broj i onih koji su odustali od te proizvodnje. Međutim, mladi poljoprivrednik iz Mačvanskog Prnjavora je baš prošle godine započeo proizvodnju mleka, da bi ove godine čak i povećao broj muznih krava. Iako počeci nisu bili ni mali laki, Nenadovići su zadovoljni dosadašnjim rezultatima…

Značaj, i saveti za pravljenje kvalitetne silaže

Poljoprivredni proizvođači su ove godine požurili sa siliranjem kukuruza, jer je suša ostavila velike posledice na biljkama. Kukuruz se sušio iz dana u dan, a proizvođači kažu da se stanje na parcelama menjalo iz sata u sat. Zrno nije bilo u voštanoj fazi, ali su poljoprivrednici požurili kako se stabljike ne bi potpuno osušile…

Farma krava i proizvodnja silaže u selu Kozjak

U selu Kozjak koje se nalazi u neposrednoj blizini Loznice ni prošla, a ni ova godina nije bila pogodna za poljoprivrednike. Prošlogodišnje poplave uništile su celokupne useve, a jak grad koji je pogodio ovaj kraj u junu ostavio je fatalne posledice. Nisu samo ratari u problemu, već istu, ako ne i goru, sudbinu dele i stočari. Nestašica hrane koja je već sad evidentna, naterala je mnoge da prepolove stočarsku proizvodnju. Jedan od njih je i Vladan Simić iz Kozjaka koji je broj grla sa 60 smanjio na 40. Bavi se proizvodnjom mleka, ali i tovom junadi, ali kako kaže ne još dugo, jer hrane nema dovoljno…

Kako postići visok kvalitet mleka, STAR 25

U današnjoj epizodi serijala o unapređenju poslovanja poljoprivredih gazdinstava predstavićemo Vam dva mlada vojvođanska stočara, Mitu Plavšića iz Bačke Palanke i Rudolfa Zomborija iz Sajana, sela u kikindskoj opštini. I jedan i drugi oduvek su u poljoprivredi, ali dele istu sudbinu poput svih drugih stočara u Srbiji. Mita Plavšić je do pre tri godine radio kao veterinarski tehničar, a zatim je podigao kredit i kupio farmu krava. Danas ima 180 komada od čega mu je 80 u muži…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rabrovac

U Rabrovcu, selu koje se nalazi u neposrednoj blizini Madenovca meštani se oduvek bave stočarstvom. To je slučaj i sa porodicom Janković koja se odlučila za proizvodnju mleka. Imaju 60 grla, od kojh su 25 muzne krave koje dnevno daju i do 300 litara mleka…

Farma krava i proizvodnja mleka u Jagnjilu

Ceh nestabilnosti u mlečnom govedarstvu platilo je i selo Jagnjilo u opštini Mladenovac. Dragan Jovanović, stočar iz tog sela, kaže da je broj grla u poslednje 3 godine smanjen za 40 odsto. On nije ugasio proizvodnju ali nije ni preterano zadovoljan poslovanjem…

Farma krava i tov junadi u Bojniku

Malo je ljudi koji odluče da napuste grad i presele se na selo kako bi se bavili poljoprivredom. Međutim, takvi ipak postoje. Nenad Denić iz Bojnika se devedesetih preselio iz Beograda u varošicu koja se nalazi ispod planine Radan. Nenad se posvetio tovu junadi i proizvodnji mleka. Na samom početku bio je zadovoljan zaradom koju je ostvarivao, međutim, poslednjih nekoliko godina bavljenje stočarstvom smatra čistim gubitkom. Sa 140 bikova, koliko ih je godišnje tovio, spao je na 60, a sve zahvaljujući, kako kaže, nestabilnoj otkupnoj ceni, ali i visokim inputima koji prate tov…

Farma krava i tov bikova u Rabrovcu

U selu Rabrovac u opštini Mladenovac oduvek su se poljoprivrednici bavili stočarstvom. Tradiciju svoje porodice nastavio je i Nebojša Milentijević. Ima 30 godina i jedini je iz svoje generacije ostao na poljoprivredi što potvrđuje tezu da je sve manji broj mladih ljudi koji žele da ostanu na selu. Trenutno ima 16 krava, 8 junica, a sa teladima i bikovima ukupno broji 46 komada rogate stoke. U njihovoj porodici nikada pre nisu imali toliko krava…

Farma krava i proizvodnja mleka u Rabrovcu

Selo Rabrovac u opštini Mladenovac poznato je kao mesto u Srbiji sa najviše krava po glavi stanovnika. Dobri poznavaoci prilika u tom kraju kažu da to nije slučajno. Osim dobrih klimatskih i geografskih uslova, ovaj kraj ima i dugu tradiciju…

Farma krava i proizvodnja mleka u Jazovu

Selo Jazovo nalazi se u opštini Čoka, u Severnom Banatu. Selo je malo sa konstantnim padom stanovnika. Većina meštana bavi se poljoprivredom, prevashodno ratarstvom. Nakada je bilo i stočara, dok se danas taj broj sveo na svega desetak. Jedan od njih je i Tibor Bilicki koji se u Banat doselio baš zbog stoke, tačnije goveda. Danas ima stotinak grla, a nekada je ima i blizu 200. Primarna je proizvodnja mleka, a 40-ak muznih krava koliko ih ima, daju oko 700 litara mleka dnevno. Trenutnom cenom od nepunih 30 dinara nije zadovoljan, a detaljnijom računicom se ne bavi, jer se plaši završnog računa. Kako nam je rekao, račun nikako nije pozitivan, a to mu je jasno i bez brojki…

Poljoprivreda u selu Ljepojevići, Opština Nova Varoš

Selo Ljepojević pripada opštini Nova Varoš, a nalazi se u podnožju planine Javor. Većina meštana bavi se proizvodnjom krompira ili stočarstvom, tačnije preradom mleka. Jedan od njih je i 76-ogodišnji Nikola Obućina, koji obrađuje 10 hektara zemlje, a ima i 20-ak grla simentalske rase. Dnevno proizvede 60 litara mleka, a tek je od prošle godine uspeo da nađe kupca koji će ga otkupljivati. Problem je bio u tome što selo nema asfaltirane puteve, pa nije bilo lako doći do proizvođača. Iz tog razloga meštani su prinuđeni da sire skoro sve količine mleka koje njihove krave daju. Nikola trenuto dobija 30 dinara po litri, plus premija…

Farma krava i proizvodnja mleka u Novom Kneževcu

Za razliku od svojih kolega iz Šumadije koji tradicionalno uzgajaju simentalsku rasu krava, stočari Severnobanatskog regiona uglavnom imaju holštajna. Vlada Petrov iz Novog Kneževca je u govedarstvu 10 godina i kaže da u proseku krave daju 18 litara mleka ekstra klase. Zadovoljan je i Subotičkom mlekarom sa kojom sarađuje i koja mu je dala krave i odobrila kredit za štalu i izmuzište. Mesečna rata bila mu je 1.000 evra, troškovi za struju i vodu oko 150 ali se i pored toga moglo pristojno živeti tih 5 godina, kaže Petrov i priseća se da nije bilo lako doneti takvu odluku…

Farma krava i proizvodnja sira u Kikindi

Porodica Sireta iz Kikinde, obrađuje oko 55 jutara zemlje, a pre 5 godina su odlučili da se ozbiljnije posvete i proizvodnji mleka. Kao i većina poljoprivrednika iz tog dela Banata i oni su prošle godine pretrpeli velike štete, jer im je skoro 20 jutara bilo pod vodom. Zbog takvog stanja ovogodišnja setva kasni, ali se oni nadaju da će uspeti da je privedu kraju. Veći deo ratarske proizvodnje podređen je stočarskoj, iako se to poslednjih godina nije pokazalo kao isplativo. Ipak, u proizvodnju mleka su mnogo uložili i ne planiraju tako lako da odustanu…

Povećanje kvaliteta mleka upotrebom kabastih hraniva

Poljoprivrednici Severnobanatskog okruga dugo će pamtiti prošlu sezonu. Nezapamćena količina kiše umanjila je prinose, a što je za stočare veoma važno, ni silaža nije bila dovoljno hranljiva. Ono što je za traktor kvalitetna nafta to je za kravu dobra stočna hrana, kaže savetodavac iz Kikinde, Dragutin Kovalik…

Farma krava porodice Terzić u Somboru

Porodica Terzić iz Sombora se oduvek bavi proizvodnjom mleka. Pre devet godina podigli su savremenije objekte i farmu iselili iz grada na salaš koji se nalazi u neposrednoj blizini Sombora, u delu koji se zove Obzir. Trenutno imaju 60 muznih krava, a kapacitet objekata je za 80 grla. Ipak, ne planiraju skorije proširenje, jer ne znaju kako će se razvijati stočarstvo u Srbiji. Nije bilo lako pregurati krizno vreme, pa ni sadašnja cena od 33 dinara plus premija nije dovoljna za uspešno poslovanje, kaže, Goran Terzić. Realna cena, prema njegovom mišljenju, je oko 40 dinara.

Mali broj mladih ostaje na selu

Veroljub Stevanović iz sela Goračići kod Guče odavno je odlučio da ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju, a to je poljoprivreda. On danas obrađuje 20 hektara zemlje i ima 10 krava muzara. S’ obzirom na to da, kao i većina domaćih poljoprivrednika, ima stariju mehanizaciju, želeo je promenu i nadao se subvencionisanju novog traktora, međutim nije sve išlo kako je Veroljub zamislio…

Farma krava i proizvodnja mleka u Horgošu

Horgoška paprika je neprikosnoveni brend severa Vojvodine, međutim malo je poznato da u ovim krajevima ima i izuzetno uspešnih stočara. Iako mlad, Urban Gabor iz Horgoša, sa razlogom spada u najuspešnije. Porodičnu tradiciju od svog oca je preuzeo pre osam godina i danas ima stado od 125 grla. Najviše je crvenog holštajna, ima 15-ak grla crnog, a ima i nešto simentalske rase…

Farma krava i proizvodnja mleka u Selenči

Iako je mali broj meštana Selenče koji se bave proizvodnjom mleka, Jan Fodor se odlučio da nastavi ono što su njegovi roditelji započeli i tu proizvodnju učini još kvalitetnijom. Trenutno ima 50 muznih krava, koje dnevno daju oko 25 litara mleka . Reč je o crvenom i crnom holštajnu, čijim rezultatima je Jan zadovoljan, ali kaže da bi rezultati bili bolji kada bi hrana bila kvalitetnija…

Proizvodnja tikvica, bostana i farma krava, STAR projekat 08

U selu Grabovci posetili smo gazdinstvo Branislava Rahara, mladog poljoprivrednika koji se kao i većina drugih u tom delu Srema bavi ratarstvom i povrtarstvom. Kvalitet zemlje je u rumskom delu opštine između druge i šeste klase, a kako kroz Grabovce prolazi kanal Vranj logično je da se veliki broj stanovnika bavi povrtarstvom…

Porodična farma krava Benčik

Uprkos velikoj krizi u stočarstvu koja je svoj najjači intenzitet pokazala u poslednje dve godine, u subotičkoj opštini raste broj grla koja se stavljaju pod kontrolu. Taj rast nam pokazuje da ipak ima nade i da loše prognoze i brojke o smanjnjenju stočnog fonda u Srbiji ipak nisu tako crne…

Farma sa preko 100 krava u Ljutovu

Porodica Mačković se već decenijama bavi proizvodnjom mleka. Na porodičnom gazdinstvu podigli su savremene objekte u kojima se trenutno nalazi stotinak grla. Josip Mačković je sa ocem i bratom objedinio stočni fond i dok je on zadužen za stoku, brat Marinko se više posvetio ratarskoj proizvodnji. Mačkovići spadaju u ozbiljne proizvođače, a njihove krave dnevno proizvedu oko 1500 litara mleka za otkup…

Farma krava u Osipaonici

Iako je selo Osipaonica koje se nalazi u moravskoj dolini nadomak Smedereva poznato po bostanu, naš domaćin Željko Živojinović se već duži niz godina bavi proizvodnjom mleka. Ima 12 krava muzara koje daju oko 150 litara mleka dnevno. Mleko predaje Imleku po ceni od 33 dinara po litru plus premija, što i nije tako loše u odnosu na neka ne tako davna vremena…

Farma krava i proizvodnja mleka u Šajkašu

Fond muznih krava se rapidno smanjuje, to dokazuje i podatak da je svake godine po 1000 muznih krava manje. Za tako frapirajuće podatke proizvođači krive lošu cenu mleka. Procenjuje se da proizvođači na svakoj litri gube i do osam dinara, onda ne čudi da je u Šajkašu i celoj titelskoj opštini slična situacija…

Farma krava i proizvodnja cveća, STAR projekat 06

Sa 33 muzne krave i 80 hektara obradivih površina, domaćinstvo Veselin Dragana iz Iđoša, svrstava se u srednja gazdinstva. Veselin je ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom počeo da se bavi tek pre sedam godina, kada je ostao bez posla u metanolsko-sirćetnom kompleksu Kikindi. Iako i sam kaže da je proizvodnja mleka crna metalurgija u poljoprivredi, neće prestati da se bavi stočarstvom posle toliko ulaganja…

Farma krava i ratarska proizvodnja, STAR projekat 05

Dobri poznavaoci prilika u požarevačkom kraju svrstavaju Gorana Radovanovića iz Poljana u red uspešnijih poljoprivrednika. Goran obrađuje 60 hektara zemlje i bavi se proizvodnjom mleka. Jedan je od retkih koji nije odustao od mlekarstva uprkos svim nedaćama sa kojima se poslednjih godina susreću stočari u Srbiji. U njegovoj štali napravljenoj pre 14 godina trenutno je 23 grla simentalske rase. Osam krava, koliko je trenutno u muži, dnevno donosi ovom gazdinstvu sto litara mleka ekstra klase…

Farma krava i proizvodnja mleka u Bačkom Petrovom Selu

Kada je pre pet godina ostao bez posla Sabo Lajoš iz Bačkog Petrovog Sela odlučio je da se ozbiljnije posveti poljoprivredi. Izabrao je proizvodnju mleka nadajući se da će od toga moći pristojno da živi. Iako ima 18 krava muzara koje daju 350 litara mleka dnevno, Sabo ne može biti zadovoljan…

Savremena farma krava Martinov, Sakule

Kod porodice Martinov u selu Sakule proizvodnja mleka predstavlja porodičnu tradiciju. Nekada je to bila proizvodnja kao i kod većine stočara, međutim Goran Martinov je pre nekoliko godina odlučio da se ozbiljnije posveti proizvodnji mleka. Podigao je farmu koja je izgrađena prema projektu i koja će uskoro ispunjavati većinu evropskih standarda, kao što je na primer GLOBAL GAP…

Farma krava u selu Tabanović

U selu Tabanović pored Šapca više od 60% poljoprivrednika bavi se stočarstvom, međutim i pored duge tradicije ni oni nisu uspeli da se izbore sa brojnim nedaćama koje su pogodile stočare širom Srbije. Braća Zoran i Miodrag Lukić spadaju u onaj mali procenat koji nije smanjio stočni fond. Rezultati koje ostvaruju, uprkos mladosti, svrtstavaju ih u red uspešnih kažu tamošnji stručnjaci…

Farma krava Sava Kovačević

Farma muznih krava Sava Kovačević u Vrbasu jedan je od retkih primera uspešne privatizacije u Srbiji. Sastavni su deo kompanije ‘Mirotin’, a sa 700 muznih krava svrstavaju se među veće farme u Vojvodini. Sa propratnim kategorijama broj grla na farmi prelazi 1700, što potvrđuje priče sa terena da se male farme gase, a velike proširuju svoje kapacite

Proizvodnja mleka i sira u Šumadiji

Selo Jabučje nalazi se desetak kilometara od Kragujevca, ima šezdesetak domaćinstava i svi se uglavnom bave poljoprivredom. U tom delu Šumadije, njih 150 svrstano je u uspešne stočare među kojima je i Miroljub Radenković. Ceo život bavi se stočarstvom i ne odustaje od toga uprkos svim nedaćama…

Farma krava u Tomaševcu

Verujući u priču o boljim danima mlečnog govedarstva, tada dvadesetogodišnji Dragoslav Romanov iz Tomaševca, pre deset godina rasprodao je ovce, kupio krave, prepravio objekte i krenuo u proizvodnju mleka. Kako su se za jednu deceniju stvari dramatično pogoršale, Romanovi su srećni što su ipak opstali i izbegli sudbinu mnogih stočara u srednjem Banatu…

Centar za oplodnju i selekciju austrijskog simentalca

Ponos austrijske poljoprivrede, tačnije stočarstva, jeste njihov simentalac kojeg su poljoprivrednici iz Srbije mogli da vide na ‘ProAgro Lider’ studijskom putovanju. U Austriji postoji nekoliko ozbiljnih udruženja govedara, a svako od njih ima sopstveni centar za veštačku oplodnju i selekciju…

Tov junadi i proizvodnja mleka u Gornjem Dobriću

Kada je završio srednju školu Svetozar Bojinović odlučio je da ostane u rodnom selu Gornji Dobrić i ozbiljnije se posveti poljoprivredi. Osim ratarstvom, bavi se proizvodnjom mleka, kao i tovom junadi…

Automatski robot za mužu krava

Dobitnici priznanja ProAgro Lider 2010 imali su priliku da se, na studijskom putovanju po Austriji i Italiji, upoznaju sa naprednim načinom rada u agraru, koji je karakterističan za EU. Na jednoj austrijskoj farmi muznih simentalki mogli su videti kako radi, za Srbiju prilično egzotičan uređaj, robot za mužu krava…

Proizvodnja mleka ekstra kvaliteta

Na farmi porodice Balaša u Čantaviru, selu nadomak Subotice, trenutno ima oko 350 krava, odnosno oko 120 krava muzara koje daju oko 2.5 tone mleka ekstra kvaliteta. Pomenute brojke ovu farmu čine jednom od najvećih u tom regionu. Situacija ipak nije bajna. Balaša Mikloš kaže da je nemoguće proizvesti mleko u postojećem cenovnom okviru…

Farma krava sa obnovljivim izvorima energije

Na teritoriji opštine Golubac postoje samo dve farme muznih krava, a jedna od njih u selu Snegotin. Na gazdinstvu porodice Kuzmanović bavljenje poljorivredom zastupljeno je decenijama u nazad, a poslednjih godina primarno je stočarstvo i ratarstvo…

Proizvodnja kvalitetnog mleka u Donjem Dobriću

Porodica Maletić, iz Donjeg Dobrića u blizini Loznice, je poslednju deceniju posvetila proizvodnji mleka. Uložili su mnogo truda, rada, pa i novca, ali su njihove krave imale problema sa steonošću. To je bio jedan od razloga zašto su se odlučili na meleženje, odnosno ukrštanje Holštajn i Simentalske rase…

Mešovita proizvodnja bostana i mleka

Vojvođansko selo Idvor nadaleko je poznato po proizvodnji bostana. Većina meštana se generacijama bave proizvodnjom lubenica, tako da je ove godine oko 100 hektara Idvorskog atara bilo pod bostanom. Ovogodišnji loši vremenski uslovi ostavili su velike posledice, pa su neke bostandžije imale gubitke i do 50%…

Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru

U selu Čantavir kod Subotice, većina stanovništva bavi se ratarstvom i stočarstvom. Jedna od većih farmi tog kraja jeste farma porodice Kečenović. Naime, braća Kečenović su još davnih 80-ih godina odlučili da se ozbiljno posvete proizvodnji mleka…

Farma krava Mlečni tavor

I ove, kao i prošle godine, u prilici smo da čujemo kako se proizvođači mleka žale na nisku otkupnu cenu, ali i na lošu saradnju sa mlekarama. Neće biti ni povećanja subvencija koje sada iznose 12 500 dinara po grlu. Ono što je dobro jeste to što je država obećala da neće biti uvoza mleka u prahu, ali i to što će Srbija biti otvorena za izvoz ove sirovine…

Zaokružena proizvodnja mleka i tova junadi

Bogoljub Stokić iz Drmna, više od 35 godina bio je poznati krojač u Braničevskom okrugu. Nakon što je izgubio prste na ruci bio je prinuđen da napusti taj zanat pa se obreo u poljoprivredi. Kaže da nije pogrešio, uspešan je ratar, ima dosta voća, a pre 15 godina počeo je da se bavi i stočarstvom.

Farma krava i proizvodnja mleka u Rabrovcu

Živorad Pantić iz sela Rabrovac kod Mladenovca bavi se stočarstvom već 40 godina. Kako nam je rekao, generacijama iza njega, ta porodica živela je isključivo od poljoprivredne proizvodnje, međutim trenutna situacija ga navodi da smanjuje broj grla… Prilog iz 346. izdanja emisije U našem ataru

Farma krava u selu Mihajlovac

Na gazdinstvu porodice Jeremić iz Mihajlovca, uzgoj krava prenosi se sa kolena na koleno, pa je tako i domaćin Radojica počeo da se bavi stočarstvom…Prilog iz 346. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja i prerada mleka u sir

Na gazdinstvu Milentijevićevih u Rabrovcu, selu nadomak Mladenovca, živi četiri generacije. Oduvek se ta porodica bavila poljoprivredom. Sir koji proizvedu, najstariji član porodice deda Milan nosi i prodaje u Beograd već 50 godina…Prilog iz 345. izdanja emisije U našem ataru

Žena oslonac gazdinstva Brajić

Mileta Brajić se poljoprivredom bavi od detinjstva, a sve je naučio od oca. Ima desetak krava i njihov podmladak. Dnevno proizvodi 100-150 litara mleka… Prilog iz 342. izdanja emisije U našem ataru

Farma muznih krava porodice Mužlai

Prilog iz 340. izdanja emisije U našem ataru

Farma muznih krava u Farkaždinu

Radoslav Katić iz Farkaždina proizvodi dnevno 1400 litara mleka sa svojih 65 krava muzara…Prilog iz 339. izdanja emisije U našem ataru.

Mešovita poljoprivredna proizvodnja u Štitaru

Mileta Marković iz Štitara kod Šapca bavi se stočarstvom i proizvodnjom mleka, a u značajnoj meri i ratarstvom i uzgojem povrća na otvorenom… Prilog iz 339. izdanja emisije U našem ataru.

Mešovita proizvodnja u Leskovačkom kraju

Prilog iz 338. izdanja emisije U našem ataru. Bili smo u Čekminu gde smo snimili prilog o Miroslavu Stankoviću i njegovoj mešovitoj poljoprivrednoj proizvodnji. Miroslav se bavi povrtarstvom, ratarstvom i stočarstvom…

Proizvodnja mleka Dragana Đokića u Dobriću

Prilog iz 334. izdanja emisije U našem ataru

Uzgoj krava i proizvodnja mleka u Zasavici

Prilog iz 333. izdanja emisije U našem ataru

Farma krava i proizvodnja mleka u Batovcu

Prilog iz 328. izdanja emisije U našem ataru

Proizvodnja mleka u Đurđinu

Prilog iz 318. izdanja emisije U našem ataru

Biodinamička poljoprivredna proizvodnja u selu Jalovik

Sresti Nemicu i Holanđanina koji se bave biodinamičkom poljoprivredom nije retkost u Evropi ali jeste čudno što smo ih sreli u Srbiji: u naselju Jalovik u Mačvanskom okrugu. Nemica iz Berlina Vivijen Scheidle stigla je u Srbiju 2004-e godine ne zbog velikih mogućnosti koje Srbija pruža već da bi edukovala proizvođače o biološko-dinamičkoj poljoprivredi. Posle 4 godine provedene na Meljaku i Kosmaju, Vivijen je upoznala Holanđnina Boudewijna Kegelsa sa kojim je pre 4,5 godine započela zajednički život…

Tov junadi u Šumadiji

Tomislav Spakić iz šumadijskog mesta Kusovac tovom junadi bavi se praktično od svoje petnaeste godine, kada je počeo da pomaže ocu oko obaveza vezanih za proizvodnju. U tom trenutku – kao i mnogo godina nakon toga – radio se uslužni tov, da bi se kasnije proizvodnja usmerila na tov junadi i proizvodnju mesa…

Krediti za poljoprivrednike, Komercijalna banka

Upoznajte stočarsku proizvodnju Nemanje Parmakovića iz Noćaja…

Proizvodnja mleka i tov junadi u Erdeviku

U Erdeviku, sremskom mestu poznatom po vinu i kulenu, nalazi se imanje Nenada Šaponje, koji u svojoj proizvodnji ima oko 80 grla od čega su 25 muzne krave, dok su ostalo podmladak i junad u tovu. Za razliku od mnogih koji proizvodnju baziraju striktno za jednoj rasi, Nenad se odlučio da drži i holštajnsku rasu – koju koristi u proizvodnji mleka – i simentalsku – na kojoj bazira tov. Ipak, proizvodnja tog obima zahteva više od jednog para ruku…

Proizvodnja mleka i tov bikova u Štitaru

Porodica Terzić iz Štitara kod Šapca bavi se proizvodnjom mleka i tovom bikova, držeći se modela zatvorenog procesa u govedarstvu koji prati niz krava-tele-bik, koji se prema rečima Dragoljuba Terzića, pokazao kao najefikasniji i najisplativiji. Počeli su od svega nekoliko grla da bi nakon 20 godina svoju proizvodnju doveli do broja koji smatraju optimalnim za uslove u kojima rade…

Tov junadi u Pribojskoj banji

Nakon što je otišao u penziju Dobro Nikačević je zajedno sa svojim sinom, Acom, rešio da se ozbiljnije posveti intenzivnom tovu junadi. Danas imaju 30 bikova, a obrađuju oko 8 hektara zemlje. Nekada je većina stanovništva Priboja i okoline radila u FAP-u, međutim ovaj nekadašnji gigant ne posluje u punom kapacitetu, pa se ljudi, doduše veoma teško, odlučuju za poljoprivredu, bar oni koji nisu otišli u veće gradove ili inostranstvo. Nikačevići kupuju telad i mada ne vode tačne kalkulacije o količini hrane koju tokom tova bikovi pojedu, kažu da pozitivna računica često izostane…

Orezivanje papaka kod krava

Postoji jedna obaveza stočara u govedarstvu koju oni ili izbegavaju ili je smatraju nevažnom ili je pak malo ljudi od zanata u toj oblasti. Reč je o orezivanju papaka. Kod krava je to prosto obaveza da bi životinja bila zdrava, prava, da normalno stoji i da s’ tim u vezi daje više mleka…

Ratarstvo i tov junadi u Somboru

Na Nenadićevim salašima u okolini Sombora svaki sunčan dan krajem juna proizvođači su provodili u žetvi. U vršidbi smo zatekli uzornog i mladog poljoprivrednika Zvonka Lukića. Od 150 jutara zemlje koliko obrađuje, ove godine pšenice je imao na 60 jutara. Naš domaćin smatra da ni kvalitet ni cena, ove godine neće zadovoljiti poljoprivredne proizvođače…

Biogasno postrojenje na imanju Sava Kovačević

Poljoprivredna proizvodnja je veliki potrošač, ali sa druge strane ona može biti i veliki proizvođač energije. Prva farma u Srbiji koja je svoj otpad, odnosno stajsko đubrivo, pretvorila u energiju jeste Poljoprivredno dobro „Sava Kovačević“ iz Vrbasa. Naime, više od 20 hiljade tona stajnjaka koji je ranije oslobađao metan i zagađivao životnu sredinu, sada je postao izvor električne energije. Na farmi koja se nalazi u sklopu Poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“ nalazi se oko 2400 grla goveda, koja proizvode velike količine stajnjaka opasnog po životnu sredinu. Isti taj stajnjak je zapravo veliki potencijal za proizvodnju električne energije, pa je pre dve godine podignuto biogasno postrojenje koje proizvodi jedan mega vat električne energije…

Farma krava i ratarska proizvodnja u selu Vojka

Sremsko selo Vojka jedno je od retkih ruralnih mesta u Srbiji koje nema problema sa migracijom mladih. Interesantno je da ovo selo u poslednja tri popisa beleži rast broja stanovnika, a takođe se ne smanjuje ni stočni fond. Mladi se ne boje posla i rado se hvataju u koštac sa svim nedaćama, kojih je u poljoprivredi u poslednjih nekoliko godina na pretek…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Lokve

Sa 110 grla muznih krava, modernim objektom i primenom najviših standarda u stočarstvu, mladi poljoprivrednik iz banatskog sela Lokve, Dorel Stanču, s razlogom se svrstava u uspešnije proizvođače tog kraja…

Smotra priplodnih krava i junica u Petrovcu na Mlavi

Agrarni fond za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac na Mlavi svake godine organizuje smotru priplodnih krava i junica. Ove godine održana je 27. izložba na kojoj su stočari ovog dela braničevskog okruga prikazali 85 grla. Bila je to prilika da se nagrade najbolji, ali i da se analizira postojeće stanje…

Stabilna poljoprivredna proizvodnja uz pomoć banke

Poljoprivredno gazdinstvo Ljubiše Gajišina iz Đurđeva kod Novog Sada uspešno se bavi poljoprivrednom proizvodnjom već više od 15 godina. Tradiciju i iskustvo u gajenju soje, pšenice i kukuruza, koje se u porodici Gajišina već generacijama prenosi sa kolena na koleno, danas nastavlja upravo Ljubiša…

Tov junadi u selu Bogosavac

Retko se sreću poljoprivrednici koji se bave tovom junadi, a još ređe oni koji tove i bikove i svinje. Takvog poljoprivrednika sreli smo u mačvanskom selu Bogosavac…

Organska proizvodnja u sistemu ‘krava-tele’

Prilikom studijskog putovanja po Češkoj i Slovačkoj koje je organizovala ProCredit Banka, poljoprivrednici iz Srbije imali su priliku da posete i nekoliko stočarskih farmi. Jednu takvu obišli su u blizini Plzeň-a na zapadu Češke koja se bavi bavi uzgojem junadi po sistemu ‘krava-tele’. Reč je o organskoj proizvodnji pa su naši poljoprivrednici mogli da se uvere u to kako ovakva proizvodnja funkcioniše u EU…

Saveti za pravljenje silaže u sušnim godinama

Puno stočara u Vojvodini je ove godine suočeno sa izuzetno velikim problemima u proizvodnji kukuruza prouzrokovanih višemesečnom sušom zbog čega će pronosi biti umanjeni i do 80%…

Farma krava u selu Donja Grbica

Tradicija stočarstva u porodici Pavlović iz Donje Grbice kod Kragujevca, veoma je duga, ali tek jednu deceniju nakon što je 45-ogodišnji Saša ostao bez posla, proizvodnja je podignuta na daleko viši nivo…

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Grabovo

Da živi u nekom drugom delu Vojvodine Svetislav Janković sigurno bi se bavio ratarstvom jer je profitabilnije u odnosu na stočarstvo. Kako živi u fruškogorskom selu Grabovu gde nema puno obradivih površina primoran je da stočari i to sa manje-više uspeha radi ceo život. Trenutno je na njegovoj farmi 30-ak grla simentalske rase koju drži poslednjih 6 godina. Svestan da mora raditi na genetici grla nabavio je seme bika Mandele iz Nemačke. Za 10 doza platio je 250 evra, i to se pokazalo dobrim poslovnim potezom…

Farma krava, tov bikova i ratarska proizvodnja

Poljoprivrednici Duško i Živojin Maljugić iz Novog Bečeja s’ razlogom se svrstavaju u uspešne vojvođanske proizvođače. Zajedno obrađuju preko 300 jutara zemlje, poseduju savremenu mehanizaciju, a bave se i govedarstvom…

Silotuneli za čuvanje bala sena i uštedu prilikom ishrane krava

Stočarima je dobro poznato koliko je kvalitetno seno važno u ishrani muznih krava. Prema istraživanju sprovedenom na Poljoprivrednom fakultetu u Ljubljani, krava koja pojede 12 kg sena lošijeg kvaliteta daje 2.2 L mleka, dok od 15 kg dobrog sena mlečnost ide i do 15 litara…

Tov bikova i proizvodnja stočnog graška u selu Beranje

Uz grahoricu i ječam, jedna od najzastupljenijih vrsta krmnog bilja u našim atarima jeste ozimi stočni grašak. Ne postoje tačni podaci na koliko hektara je ove godine posejan, ali bitno je istaći da je on osim kod ishrane goveda i svinja, popularan i za proizvodnju hrane za ptice. Upravo na to tržište tipuje i naš domaćin, Dragan Stevanović iz sela Beranje u blizini Požarevca. On stočni grašak seje već godinama, a ove sezone je za tu proizvodnju izdvojio 6 hektara. Ozimi grašak treba sejati krajem septembra ili početkom oktobra, a za dobar prinos važno je imati deklarisano seme…

Ratarstvo i tov junadi u selu Kurjače

Selo Kurjače pripada opštini Veliko Gradište i ima oko hiljadu stanovnika. Ono što karakteriše ovo selo jeste podatak da u njemu živi veliki broj mladih poljoprivrednika između 25 i 45 godina. Svi se bave ratarstvom, pa je skoro nemoguće naći neobrađenu parcelu. Svi oni obrađuju između 30 i 150 hektara zemlje. Jedan od mladih ljudi koji je odlučio da se posveti ratarstvu jeste i Saša Ilić. On ove godine obrađuje 80 hektara zemlje, a primarne kulture su kukuruz i pšenica…

Tov bikova u selu Boževac

Porodica Milošević iz sela Boževac koje se nalazi u blizini Požarevca, tovom junadi bavi se unazad 50 godina. Obrađuju 20-ak hektara zemlje, a najviše seju kukuruz koji je neophodan za tov. Ovu godinu ocenjuju kao prosečnu, jer je suša ostavila manje posledice na prinose. Miloševići godišnje utove 20-ak grla, a prošle godine čak 25. Broj bikova zavisi od toga koliko su bili uspešni u ratarstvu, jer hranu nikad ne kupuju, već je isključivo sami proizvode…

Tov junadi u Banatskom Monoštoru

Nakon što je 20 godina radio u jednoj fabrici, Mihalj Mesaroš iz Banatskog Monoštra, zbog gubitka posla vratio se porodičnoj farmi i zemlji. Bavi se ratarstvom i tovom junadi, a kaže da ga baš to svaštarenje čuva od gubitaka…

Tov junadi u Putincima

Mladen Mitrović iz Putinaca kod Rume je samo jedan od mladih poljoprivrednika tog sela, koji je odlučio da ostane na porodičnom imanju i nastavi tradiciju. Mitrovići se oduvek bave ratarstvom, ali primat ima stočarstvo, odnosno tov junadi. Imaju 49 grla, a mladi Mitrović se plaši da poveća taj broj, jer mu trenutna situacija u stočarstvu to ne dozvoljava. Kako nam je rekao glavni problem je skupa hrana, iako veći deo sam proizvede…

Proizvodnja električne energije na biomasu u Italiji

ProAgro Lideri su imali priliku i da posete italijansku regiju Friuli Venezia Giulia koja se nalazi na severu te zemlje blizu granice sa Austrijom. Reljef regije je takav da stanovništvo nema veliki izbor za bavljenje poljoprivredom. Najviše se gaji kukuruz i šećerna repa, a u brdovitom delu najzastupljenije je vinogradarstvo. Što se tiče stočarstva najviše se gaje goveda i to u tolikoj meri da se izvoze i u druge regije. Posetili smo farmu sa 150 goveda i proizvodnjom električne energije iz biogasa…

Pezzata Rossa Italiana, italijanski simentalac

ProAgro lideri su imali priliku da vide kao izgleda jedan savremen centar za simentalsku rasu, tačnije centar za Pezzata Rossa. Centar je u vlasništvu odgajivača simentalskog govečeta, a celo udruženje ima oko 80 000 krava ove rase…

Farma tovnih bikova u Platičevu

Nikola Borković se oduvek bavi ratarstvom, stočarstvom i pomalo povrtarstvom. Primaran mu je tov bikova, a hranu za tov sam proizvodi…Prilog iz 342. izdanja emisije U našem ataru

Tov junadi gazdinstva Milovanović u Batovcu

Prilog iz 336. izdanja emisije U našem ataru. Posetili smo Batovac kod Požarevca i snimili priču sa Radišom Milovanovićem, uspešnim stočarom – govedarom.

Projekat uzgoja podolca, sivog govečeta

Prilog iz 332. izdanja emisije U našem ataru

Uzgoj podolaca, očuvanje genetskih resursa

Prilog iz 328. izdanja emisije U našem ataru

Uzgoj simentalske rase goveda u Selevcu

Prilog iz 324. izdanja emisije U našem ataru

Savremena farma krava u Ljutovu

Prilog iz 317. izdanja emisije U našem ataru

Savremena farma krava

Prilog iz 315. izdanja emisije U našem ataru

Značaj silaže u ishrani goveda

Prilog iz 313. izdanja emisije U našem ataru

Tov bikova

Prilog iz 294. izdanja emisije U našem ataru

Farma goveda Stanisić

Prilog iz 289. izdanja emisije U našem ataru

Tov junadi u braničevskom okrugu

Prilog iz 283. izdanja emisije U našem ataru

Organsko stočarstvo

Prilog iz 279. izdanja emisije U našem ataru

Uspešan tov junadi

Prilog iz 281. izdanja emisije U našem ataru

Farma krava i proizvodnja mleka u selu Rogača

Miodrag Jaranović iz Rogače pripada trećoj generaciji govedara i proizvođača mleka u svojoj porodici. Još kao mali pomagao je svom dedi i ocu u održavanju stada, pri tom shvativši da je govedarstvo nešto čemu želi da posveti život. Nekada je bilo mnogo manje grla na muži, ali mukotrpan rad i redovna ulaganja doveli su do uvećanja i unapređenja proizvodnje, navodi naš domaćin…

Poljoprivredno gazdinstvo Živković u selu Vrtište

U Vrtištu kraj Niša ovih dana sreli smo pravo niško poljoprivredno gazdinstvo, onakvo kakvo zapravo, po našoj oceni, Srbija treba da ima. Tri generacije Živković imaju svoju malu zadrugu sa svom neophodnom mehanizacijom, obrađenim njivama u ravnici kraj Nišave i Južne Morave i štalu sa više od 40 grla krava, junica i teladi…

Uzgoj buše na Staroj Planini

Na 25 km od Dimitrovgrada, na granici sa Bugarskom, u ekološki zaštićenoj zoni Nacionalnog parka Stara Planina smešteno je selo Gornji Krivodol. Ono je bilo cilj našeg dolaska na ovo divno, pomalo zapušteno mesto koje bi trebalo da oživi ekstenzivno planinsko stočarstvo…

Svaštarska proizvodnja u selu Slepčević

Mačvansko selo Slepčević jedno je od retkih srpskih sela koje u poslednjih 50 godina beleži konstantno povećanje broja stanovnika. Kako je udaljeno svega desetak kilometara od Šapca i pritom ima kvalitetno zemljište za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, ne čudi što ovo mesto mladi ne napuštaju tako lako. Ima to i svojih mana kao što je zakup zemlje u seoskom ataru, kaže nam Dragan Glišić, proizvođač koji obrađuje 12 hektara svoje zemlje, mada ima mogućnosti za puno više. Razlog je vrlo jednostavan…

Gradnja moderne štale u selu Sečanica

Sečanica, selo kod Niša, od uvek se odlikovalo dobrim stočarstvom. I danas ljudi čuvaju dobra grla krava i ovaca, ali uglavnom u lošim i neuslovnim objektima. Miroljub Mihajlović želi da to promeni…

Svaštarska proizvodnja u Ostojićevu

Tridesetogodišnji Tomislav Grbin iz Ostojićeva, sela u opštini Čoka, po struci je hemijski tehničar, ali se opredelio za poljoprivredu i kaže da ne žali zbog takve odluke. Zajedno sa ocem obrađuje 40 hektara zemlje, bavi se stočarstvom i povrtarstvom, a do nedavno su proizvodili i duvan od kojeg su odustali jer nisu više mogli da podnesu bahatost otkupljivača…

Ratarsko-stočarska proizvodnja u selu Lužane

Aleksinačko selo Lužane u ravnici kraj Južne Morave diči se ratarstvom i povrtarstvom. Ima i veoma dobre stočare, a među njima se ističe Srba Trifunović po broju grla krupne stoke i po načinu kako uspeva u ovom poslu…

Različiti uslovi ugovaranja tova junadi

Poljoprivrednici u Srbiji koji se bave tovom junadi, prema poslednjoj uredbi, dobijaće subvencije od 5.000 dinara po grlu. U odnosu na prethodni period kada nisu dobijali ništa ova subvencija dobro će doći, kaže stočar Slaviša Đurić. Slaviša sa porodicom živi u Krušju, selu u Nišavskom okrugu u podnožju planine Jastrebac na 273 metara nadmorkse visine. S obzirom na geografski položaj većina stanovništva u ovom kraju tradicionalno se bavi stočarstvom pa tako i naš domaćin. On tovi 90 grla. Bio je ambiciozan da poveća na 120 komada ali će umesto toga biti primoran da smanji na 50 grla. Ono što nije dobro je da će pomoć države dobijati samo oni koji svoju robu budu predavali klanicama, a kako će otkupna cena biti niža u odnosu na onu koju, primera radi, dobijaju od nakupaca s Kosova, to i nije neka pomoć, kaže mladi poljoprivrednik. Zbog toga ne čudi odluka da smanji stočni fond.

Poljoprivredna proizvodnja u selu Plužina

Na kraj Plužine, lepog sela podno svrljiških planina, u poodmaklim godinama, Ljubinko i Stevana Milenković, neguju tradiciju ovog kraja, čuvaju krave i proizvode mleko. Sami su, ali ne posustaju, obrađuju osam hektara zemlje, proizvode stočnu hranu, a kakvu stoku čuvaju pogledajte sami…

Kombinovana ratarsko-stočarska proizvodnja u Štitaru

U mačvanskom selu Štitar posetili smo gazdinstvo Miodraga Sokića, mladog poljoprivrednika koji se ozbiljnom proizvodnjom bavi tek nešto više od 10 godina. Obrađuje 40 hektara zemlje, a umesto nekadašnjih 36 danas ima manje od 10 krava. Odustao je i od povrtarstva pa akcenat u potpunosti stavlja na ratarenje. Kao i njegovim kolegama i njemu je suša drastično umanjila prinose…

Izlоžba stoke u Aleksincu

U Aleksincu je treći put za redom održana izložba stoke, značajna manifestacija za ovu poljoprivrednu opštinu. Ovoga puta su izložene samo krave i junice, a ovce su za razliku od prošle i pretprošle godine ostale u oborima što se pravda lošim vremenom. Bez obzira na hladnoću, žiri je uspešno obavio posao i proglasio najbolje odgajivače krava, prvotelki i junica…

Rezultati žetve pšenice u Mačvi

U Mačvanskom Prnjavoru većina meštana bavi se poljoprivredom, a najzastupljenije je ratarstvo. I u ovom kraju žetva je završena, a rezultati su mnogo bolji nego lane. To se može pripisati dobroj godini, ali i tome što su poljoprivrednici konačno počeli da primenjuju punu agrotehniku, rekla nam je Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac…

Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji, selo Klenje

Radovan Bojić iz Klenja kod Bogatića, pamti da je samo 1970-te prinos kukuruza bio bolji nego ove godine. Nije to samo usled vremenskih okolnosti koje ove godine prijale ovoj ratarskoj kulturi, već je to rezultat primene odgovarajućih agrotehničkih mera. Kada se udruže iskustvo i struka onda bilans mora biti pozitivan…

Velika uspešnost DREPR projekta u Srbiji

DREPR projekat u bukvalnom prevodu znači: ‘Čist Dunav – naša zajednička budućnost’. Sprovodi ga Svetska Banka i naše ministarstvo poljoprivrede. Traje već pet godina i svrstavaju ga među najuspešnije jer je iskorišćeno više od 95% ponuđenih fondova…

Raznovrsna stočarska proizvodnja u Osečenici

Marko Petrović iz Osečenice kod Mionice, na svom poljoprivrednom gazdinstvu bavi se proizvodnjom mleka, uzgojem koka nosilja i tovne junadi. On obrađuje 30-ak hektara zemlje, a veoma dobre rezultate postiže sa svojim kravama koje daju više od 5 000 litara mleka po grlu…Prilog iz 347. izdanja emisije U našem ataru

Ratarsko stočarska proizvodnja u selu Crkvine

Kada je ostao bez posla Predrag Petrović iz sela Crkvine u blizini Mladenovca odlučio je da se pridruži ocu i ozbiljnije posveti poljoprivrednoj proizvodnji. Tačnije ratarstvu i stočarstvu…Prilog iz 344. izdanja emisije U našem ataru

Stočarska proizvodnja na Zlatiboru

Prilog iz 313. izdanja emisije U našem ataru

Od fudbala do poljoprivrede

Ljubav je, kažu, pokretač svega, a primera je na svakom koraku, pa i tu nedaleko od Niša. Ljubav je Vukosavu Golubović dovela u Paligrace u domaćinstvo Gorana Golubovića. Mogla je Vukosava živeti i u Nišu. Posle četvorogodišnjeg bavljenja fudbalom, u zlatno doba niškog Mašinca, ali ljubav prema dobrom momku i selu bila je jača…

Kako opstati u poljoprivrednoj proizvodnji?

Prilog iz 308. izdanja emisije U našem ataru

Poljoprivreda u Mioničkoj opštini

Prilog iz 302. izdanja emisije U našem ataru

Medijski partneri