20 godina Rezervata prirode Zasavica

Na nekih dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, u ovoj godini jubilej od dvadeset godina slavi specijalni rezervat prirode – Zasavica. Prirodno zaštićeno dobro prve kategorije i turistička i prirodna atrakcija koja ove jeseni dočekuje i polamilionitog posetioca, ljubitelja prirode, starih rasa i istraživača i to iz celog sveta. Ali ukoliko još niste čuli za ovu oazu, neka vas to ne brine. Do pre dvadeset godina, i lokalno stanovništvo ga je smatralo barom, bez ikakvog potencijala, priseća se upravnik Zasavice, Slobodan Simić.

Uzgoj autohtonih rasa goveda, svinja i magaraca na Krčedinskoj Adi

Kako izgleda gajenje autohtonih rasa goveda, ovaca, svinja, konja i magaraca, videli smo na Tradicionalnom „Danu stočara“ održanom 26. avgusta na Krčedinskoj adi, u organizaciji Udruženja stočara „Dunav“ iz Kovilja. To je bio skup odgajivača iz stočarske branše,a dočekali su ih domaćini koji se na specifičan, ekstenzivan način bave uzgojem životinja.

Organsko – konvencionalna proizvodnja u Sremu

Organskih proizvođača još uvek je malo u Srbiji, ali ipak sve više. Još je međutim, manje onih koji se uporedo bave i organskom i konvencionalnom proizvodnjom i to već godinama. Ignjat Jurišić iz sremačkog sela Šuljam, jedan je od njih. Sve je počelo tradicionalnom poljoprivrednom proizvodnjom kaže, da bi se tokom godina, prateći inovacije i trendove u poljoprivredi kao i kvalitet, opredelio i za organsku proizvodnju. Zatekli smo ga u zaoravanju pokošene organske pšenice i to sa najmlađim sinom, na samo jednoj od parcela porodice Jurišić.

Organska proizvodnja u Šumadiji

Da nikada nije kasno da započnete nešto novo, da se tome ne samo predate već i pretvorite isto u porodičan posao koji uključuje svakog člana porodice, više nego dobro svedoči primer naše današnje domaćice, Zorice Milošević iz Grabovca. Naime, Zorica je posle 22 godine rada, ostavila posao u fabrici opeke, upisala fakultet ne bi li stekla znanje o organskoj proizvodnji i pet godina kasnije, zajedno sa svojom porodicom stekla epitet prepoznatljivog i traženog proizvođača.

Proizvodanja i plasman organskog ajvara

Hladnjača poznatog otkupljivača i prerađivača voća i povrća “Strela Kljajić” u predgrađu Leskovca ovih dana skladišti samo konvencionalno uzgajanu i obrađenu malinu. Žal za ne tako davnim vremenima kada je ovaj otkupljivač lansirao organski ajvar na tržište i dalje je aktuelan. 2012. godine odvažili su se da počnu sa proizvodnjom organskog ajvara uz podršku Centra za razvoj Jablaničko-pčinjskog okruga i Austrijske razvojne agencije. Danas se Leskovački “cepkani ajvar” prodaje u velikim supermarketima ali samo na Severu Vojvodine.

Organski uzgoj ovaca

Na planini Radan između Niša i Leskovca nalazi se selo Orane. Selo je ušuškano na 540 metara nadmorske visine i kako kaže naš domaćin Zvonimir Kocić to je pravi raj za uzgoj ovaca.

Organski uzgoj pčela na jugu Srbije

Stidljivi sumrak polako stiže i u selo Ivanje koje se nalazi na 870 m nadmorske visine Radan planine. Na tom mestu zatičemo našeg domaćina Milomira Ljubića.

Proizvodnja domaćeg organskog ajvara, Udruženje žena Radanska Ruža

Osnovano kao socijalno preduzeće, danas jedno na teritoriji Srbije, udruženje žena “Radanska Ruža” iz Lebana zapošljava žene sa invaliditetom I žene koje su žrtve tranzicije.

Organska proizvodnja voća

U futoškom ataru nalazi se salaš Nataše Sabo, prošaran voćem i povrćem organskog porekla. Po profesiji profesor biologiji i hemije, Nataša kaže da ne želi otrove na svojoj zemlji, jer samo baveći se organskom proizvodnjom, ono što uzgaja mirna srca može doneti na trpezu svoje porodice i prijatelja.

Organska proizvodnja povrća u Futogu

Aćimovići su u organsku poljoprivredu ušli prvenstveno zbog sebe i svog zdravlja. Dragan, inače vlasnik gazdinstva u Futogu, kaže da je ovo jedini način proizvodnje koji on poznaje, jer tako su radili njegovi roditelji, koju su opet tu tradiciju nasledili od svojih roditelja. Na zahtev prijatelja, viškove je odvojio za prodaju, a zatim, povećao i proizvodnju. Tako je otpočeo i poslovanje.

Organska proizvodnja jagoda na Suvoj planini

Podno Suve planine proizvodi se, kažu, najčistija jagoda u Srbiji. Bez pesticida, hemijskih sredstava i otrova, u jednoj pravoj organskoj proizvodnji.

Osnivanje Vojvođanskog klastera organske hrane

Na inicijativu Univerziteta u Novom Sadu i uz podršku Pokrajinske vlade Vojvodine, osnovan je Vojvođanski klaster organske proizvodnje hrane, prvi tog tipa u Srbiji. Ovo udruženje – koji trenutno broji trideset i jednog člana – je dobrovoljna, neprofitna i nevladina organizacija koje za cilj ima povećanje proizvodnje organske hrane i stvaranje uslova za njen ekonomski i održiv razvoj…

Uzgoj organske aronije u Rumi

Organska aronija. Da li je u pitanju spoj dva prolazna trenda ili je to recept za neverovatan uspeh? Poslednjih nekoliko godina cela Srbija bruji o ovom bobičastom voću poreklom iz sibirskih tundri, o njegovim lekovitim i antioksidacionim svojstvima, potencijalu, plasmanu i potražnji, i najvažnije, o njegovoj ekonomskoj isplativosti…

Organska proizvodnja povrća u Futogu

Mladi poljoprivrednik iz Futoga Dragan Aćimović jedini je u tom selu koji hranu proizvodi po organskim principima. Dugo godina radio je to kako bi za sebe i svoju porodicu obezbedio bezbedan proizvod, a kad su se pojavili viškovi započeo je period konverzije i trenutno je u drugoj godini. Za sada obrađuje 0,75 hektara i na toj površini ima 5 vrsta voća i 25 vrsta povrća…

Organska proizvodnja u Stigu i Negotinskoj krajini

U saradnji sa resornim ministarstvom Poljoprivredna stručna i savetodavna služba iz Požarevca krenula je u realizaciju projekta koji su predložili sami zaposleni. Na osnovi saznanja sa terena izabrali su organsku poljoprivredu, koja bi sa turizmom i bogatom gastroekonomijom mogla predstavljati celinu…

Projekat Pomoć u izgradnji kapaciteta i usluga za podršku Organske proizvodnje

Nakon tri produktivne godine završen projekat pod nazivom „Pomoć u izgradnji kapaciteta i usluga za podršku organske poljoprivrede u Srbiji“ realizovanog od strane „Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija“ i „Centra za organsku proizvodnju Selenča“ priveden je kraju. Podržan od strane Ministarstva poljoprivrede Republike Mađarske i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, ovaj projekat sproveden je u periodu od 2013. do 2016. godine sa velikim uspehom.

Organska proizvodnja malina u selu Stupčevići

Po izuzetno kišnom i sumornom danu posetili smo Radojka Lukovića iz sela Stupčevići kod Arilja, izueztnog domaćina koji se malinarstvom bavio praktično od dečačkih dana. Prateći porodičnu tradiciju, naš domaćin je pre desetak godina na sebe preuzeo odgovornost i zaduženja koja se tiču porodične proizvodnje. Vreme je prolazilo a zasadi su rasli, napredovali i davali izuzetan rod. Međutim, sa težnjom da zadovolji tražnju na tržištu, Radojko je pre ti godine odlučio da napravi zaokret i prorjetiše svoju proizvodnju maline sa konvencionalne na organsku.

Organska proizvodnja povrća u Kikindi

Porodično gazdinstvo Mraković Gocić, na kome Zoran Gocić sa svojom suprugom, već godinama uzgaja povrće, nalazi se na Strelištu, naselju Kikinde. Iako još uvek nemaju sertifikat za organsku proizvodnju, trude se da sve što proizvode bude gajeno po organskim principima…

Organska farma koza

Da organska poljoprivreda u Srbiji ne mora biti samo prazna priča u domenu potencijala već realnost potpuno primenjiva u praksi uverio nas je Miroslav Gabrić iz Subotice. Od kako se sa porodicom pre nekoliko godina vratio iz Austrije započeo je jedan veliki projekat čija realizacija ulazi u sam finiš. Njegov plan da proizvodi mlečne proizvode od organskog kozijeg mleka zaživeće već krajem proleća jer su radovi na novim objektima u završnoj fazi. Miroslav je posle perioda konverzije za zemljište, iz Francuske lane uvezao i 750 alpino koza čije jarenje počinje krajem marta. Koze su doduše još uvek u objektu koji je prvobitno napravljen za karantin, jer država nema svoj, ali uskoro se sele u novi objekat kada će zvanično i mlekara početi sa radom.

Organska proizvodnja mailna i kupina na jugu Srbije

Selo Žuč nalazi se dvadesetak kilometara od Kuršumlije, na putu prema Kopaoniku, ili ka Lukovskoj banji. Meštani ovog malog sela bave se proizvodnjom maline i kupine, ali na organski način. Jedan od začetnika ove proizvodnje je Milan Marković koji se za organsku proizvodnju voća zainteresovao pre desetak godina. Od eksperimenta, kako svoj početak naziva naš domaćin, došao je do ozbiljne proizvodnje. Ne radi se ovde o velikim površinama, jer pod kupinom ima 70 ari, dok je malina zastupljena na 30, međutim, reč je o organskoj proizvodnji koja iziskuje mnogo manualnog rada, te su ove površine sasvim dovoljne, što je potvrdio i ovogodišnji rod…

Organska stočarska proizvodnja u leskovačkom kraju

Na putu od Leskovca ka Suvoj Planini na oko 600 metara nadmorske visine nalazi se malo selo Stupnica. Prema poslednjem popisu u selu živi oko 250 stanovnika, a nekada ih je bilo dostruko više. Jedan od retkih koji je odlučio da ostane na porodičnom imanju jeste i Stevan Stamenković…

Organska kajsija i jabuka na Fruškoj gori

Na padinama Nacionalnog parka Fruška gora, na izlazu iz Iriga, nalaze se prvi organski zasadi voća u Sremu. Kombinovani zasad oraha i kajsija drži porodica Mojkanović, a jabuke Sanda Klještanović, koja je ujedno savetodavac za voćarstvo, vinogradarstvo i organsku proizvodnju. Ona savetuje da neko ko ne živi u prostori gde želi da se bavi organskom poljoprivredom, mora da izabere kulture koje ne traže svakodnevni rad, naročito u periodu vegetacije…

Sakupljanje i prerada šumskih plodova

Sakupljanje i prerada divljih šumskih plodova nije nimalo lak i jednostavan posao mada ima niz svojih prednosti. To najbolje znaju Radmila i Miloš Mijatović, penzioneri iz Robaja, sela ispod Divčibara, koje katastarski pripada mioničkoj opštini iako je od Valjeva udaljeno svega 15-ak kilometara. U ovaj posao ušli su pre 4 godine s’ namerom da sačuvaju od zaborava stare recepte koji su ujedno i medicina na prirodnoj osnovi…

Organska proizvodnja i prerada voća

Ovogodišnji Proagrolideri imali su priliku da posete kompaniju koja se bavi proizvodnjom i preradom voća, tačnije jabuka, krušaka i kajsija. U pitanju je organska proizvodnja, jer se ceo prinos prerađuje u dečju hranu.. U svom posedu kompanija ima 160 hektara, od čega je 140 pod voćem, a 20 hektara su šume. Najzastupljenije su kruške na 55 hektara, zatim slede kajsije na 45, a ostalo su jabuke…

Uzgoj organske maline i kupine

Nakon što je u Loznici otvorena hladnjača za otkup organske maline i kupine, proizvođači iz Šljivova, sela koje se nalazi u neposrednoj blizini Krupnja, odlučili su da iz konvencionalne pređu u organsku proizvodnju voća. To im omogućava siguran otkup i nešto veću cenu maline i kupine. Jedan od njih je i Milovan Aćimović koji pod zasadima ima skoro 2 hektara…

Organska proizvodnja malina i kupina

Nekada šljiva i vinova loza, danas malina i kupina rastu u podnožju najvišeg vrha Sokolskih planina, Rožnju. Kako mu i samo ime kaže, selo Šljivova je od davnina bilo poznato po kvalitetnim šljivama, međutim šljivika danas gotovo i da nema. Zamenile su ih maline i kupine. Skoro svako domaćinstvo ima bar deset ari maline, a proizvodnja je dobila na značaju pre četiri godine kada su u Loznicu došli Austrijanci zainteresovani za organsko jagodičasto voće. Poslali su ih na više predele koji su se pokazali kao bogom dani za takav vid proizvodnje…

Zbog života u prirodi, selidba iz grada u selo

U selu Petrovac nadomak Kragujevca posetili smo gazdinstvo Dragana Cvetkovića. Ovaj 44-ogodišnji veterinar je rođeni Kragujevčanin, ali pre šest godina s porodicom gradski život zamenio je seoskim…

Organska proizvodnja u selu Dub

U selu Dub, koje se nalazi na 13 kilometara od Bajine Bašte i 25 od Užica, naša ekipa posetila je sedamdesetosmogodišnjeg Milovana Miloševića. Ovaj penzionisani ekonomista i magistar organizacionih nauka se pre 18 godina iz Beograda vratio u rodno selo da bi se bavio organskom proizvodnjom. Kaže da je u penziju otišao 3 godine ranije jer nije želeo više da doručkuje svoju džigericu, aludirajući na probleme sa kojima se suočavao kao direktor preduzeća sa 1.700 radnika. Nije želeo ni da igra šah na Kalemegdanu nego se vratio prirodi…

Seoski turizam i organska proizvodnja u Italiji

Seoska farma Il Duchesko nalazi se u blizini italijanskog Nacionalnog parka Marema koji pripada regiji Toskana. Ljudi na farmi bave se organskom proizvodnjom autohtonih sorti grožđa, koje se na ovom području gaje hiljadama godina. Il Duchesko nosi epitet eko iz više razloga. Prvi je organska proizvodnja, a drugi proizvodnja energije iz alternativnih izvora, kao što su to vetar i sunce. Ovakav vid odgovornog ponašanja opravdava i to što su prva firma u Evropi koja je dobila sertifikat Ekolabel kada je u pitanju etno turizam…

Biodinamička poljoprivredna proizvodnja u selu Jalovik

Sresti Nemicu i Holanđanina koji se bave biodinamičkom poljoprivredom nije retkost u Evropi ali jeste čudno što smo ih sreli u Srbiji: u naselju Jalovik u Mačvanskom okrugu. Nemica iz Berlina Vivijen Scheidle stigla je u Srbiju 2004-e godine ne zbog velikih mogućnosti koje Srbija pruža već da bi edukovala proizvođače o biološko-dinamičkoj poljoprivredi. Posle 4 godine provedene na Meljaku i Kosmaju, Vivijen je upoznala Holanđnina Boudewijna Kegelsa sa kojim je pre 4,5 godine započela zajednički život…

Organska proizvodnja u sistemu ‘krava-tele’

Prilikom studijskog putovanja po Češkoj i Slovačkoj koje je organizovala ProCredit Banka, poljoprivrednici iz Srbije imali su priliku da posete i nekoliko stočarskih farmi. Jednu takvu obišli su u blizini Plzeň-a na zapadu Češke koja se bavi bavi uzgojem junadi po sistemu ‘krava-tele’. Reč je o organskoj proizvodnji pa su naši poljoprivrednici mogli da se uvere u to kako ovakva proizvodnja funkcioniše u EU…

Organsko stočarstvo

Prilog iz 279. izdanja emisije U našem ataru

Idealni uslovi za organsko stočarstvo na jugu Srbije

Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Srbiji se organska proizvodnja prostire na 6500 hektara. Stručnjaci kažu da je to nedovoljno, ali da se te površine povećavaju iz godine u godinu. Međutim, šta je sa organskim stočarstvom?

Bezbednost hrane

Bezbednost hrane je preozbiljna stvar da bi se dozvolilo da funkcioniše na postojeći način, ocena je vojvođanskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića. Pre svega to je važno za građane iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga, ali i iz ekonomskih, jer ako se ne uspostavi sistem kontrole koji je ekvivalent onom u zemljama u okruženju, onda to znači da proizvodi iz Srbije neće moći da se izvoze, kaže Ješić…

Organski brašno, sir, peciva

Prilog iz 291. izdanja emisije U našem ataru

Organska proizvodnja i prerada žitarica i povrća

Ukupna površina zemljišta pod organskom proizvodnjom u Srbiji iznosi oko 3 000 ha, a njome se bavi 77 registrovanih proizvođača. Čini se premalo u odnosu na očekivanja koja su vladala pre desetak godina kada se počelo govoriti o organskoj proizvodnji kao velikoj šansi za naša mala poljoprivredna gazdinstva…

Organska proizvodnja povrća u Lukinom selu

Šandor Balanji iz Lukinog Sela kod Zrenjanina se, kao i njegova supruga, dugi niz godina bavio ugostiteljstvom u Kikindi. Međutim, devedesetih godina prošlog veka kada je ekonomsko i političko stanje u zemlji postalo takvo da se svako morao snalaziti kako je znao i umeo, porodica Balanji je napustila najveći grad severnog Banata i preselila se u Lukino selo kod Zrenjanina, ne bi li okušali sreću u poljoprivredi. Iako je ovo selo naširoko poznato po proizvodnji povrća, Balanji su tek 1997. godine su počeli ozbiljije da se bave povrtarstvom i to, kako kažu, na svoj način…

Organska proizvodnja povrća na Bio farmi Sokšić u Tarašu

Kada su 2007-e godine počeli sa proizvodnjom organske hrane porodica Šokšić nije ni slutila dokle to daleko može da ih odvede. Kažu da se od tada sve pokrenulo i da ih je takav način života i razmišljanja u potpunosti promenio. Organska proizvodnja je mnogo više od zdrave hrane, kaže nam Gordana koja se sa suprugom iz Zrenjanina vratila u rodni Taraš gde su im njive, a od skoro i novi dom. Ovaj težak posao može da se radi jedino sa puno ljubavi, a kad je toga onda ni rezultati ne izostaju…

Organska proizvodnja povrća na jugu Srbije

Organska proizvodnja u Srbiji poslednjih godina sve više dobija na značaju. Prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede trenutno se metode organske poljoprivrede primenjuju na preko 6000 hektara zemlje što, obzirom na mogućnosti, naravno nije dovoljno. Doprinos razvoju, ove u svetu veoma značajne proizvodnje, daje grad Niš i njegova Uprava za poljoprivredu i razvoj sela…

Organska proizvodnja povrća na Čeneju

Koliko god se pričalo o potencijalima organske proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, na terenu se stiče utisak da drastičnog pomaka nema. Zašto je to tako pokušali smo da saznamo od porodice Letić sa Čeneja pored Novog Sada koji su u završnoj drugoj godini konverzije. Najteži period po logici stvari trebalo bi da je iza njih, ali nije. Najveći izazov biće osposobljavanje porušenih plastenike kako bi planirana proizvodnja bila nastavljena. Sneg je ponovo napravio štetu kao u februaru, osiguravajuće kuće i dalje ne pokrivaju konstrukciju objekta već samo plod, a kako krediti nisu nimalo povoljni, Letići su se našli u nezavidnom položaju. Za nekog ko ima proizvodnju na samo 2 hektara to je ozbiljan udarac u poslovanju, kaže Nada…

Organska proizvodnja u Totovom selu

Nakon duge tradicije u konvencionalnoj povrtarskoj proizvodnji, porodica Čikoš iz Totova sela je pre osam godina rešila da se ozbiljno posveti organskoj proizvodnji povrća. Kako nam je rekao Arpad Čikoš, prelomili su nakon što im se rodio sin, jer su se tada zapitali da li se on dovoljno zdravo hrani. Čikoši danas imaju 6 hektara pod sertifikovanom organskom proizvodnjom i 4 hektara koja su u procesu konverzije. Na ovim površinama gaje preko 30 biljnih vrsta. Ono što treba imati na umu, kaže Arpad, jeste da pod organsku proizvodnju ne treba odjednom staviti sve parcele, već to treba činiti postepeno, korak po korak, jer ono što je najskuplje u organskoj proizvodnji, jeste manuelni rad…

Potencijali u organskoj proizvodnji na jugu Srbije

Zoran Stamenović iz sela Šaprance kod Trgovišta bavi se povrtarstvom oko 15 godina. Proizvodi kupus, paradajz i papriku na skoro 7 hektara od čega je manji deo pod plastenicima. On godišnje posadi oko 100 000 strukova paprike, oko 1000 paradajza i proizvede oko 30 000 glavica kupusa…

Organska proizvodnja povrća u Kikindi

Kažu da je proizvodnja organske hrane visoko etična jer se na taj način doprinosi zdravijoj ishrani, ali i očuvanju životne sredine, naročito zemljišta koje intenzivnom eksploatacijom postaje sve siromašnije. To je prepoznala i Svetlana Stojanović iz Kikinde…

Organski med sa Tare

Koliko god se poslednjih godina u Srbiji pričalo o potencijalima i prednostima organskog pčelarenja, realnost je da se u državi time bavi samo jedan čovek: Gvozden Stevanović. Ima 69 godina života i 5 decenija pčelarskog iskustva i gotovo da ne postoji pčelar koji ga ne zna u Srbiji, ali i u dalekoj Americi u koju Gvozden od 1986-e povremeno odlazi da gaji matice. Baš jedna takva poseta pre 6 godina navela ga je da razmišlja o organskom pčelarenju.

Potencijali organske proizvodnje u Zlatiborskom okrugu

Bivši profesor ratarstva i povrtarstva na Agronomskom fakultetu u Čačku Nikola Bajić, jedan je od promotera organske proizvodnje u Srbiji. Migracije stanovnika u grad opustošile su sela i upravo je organska proizvodnja prilika da se ona ožive, smatra on…

Potencijali u organskoj proizvodnji

U Vranjskom okrugu organska proizvodnja još uvek nije dovoljno razvijena, međutim, interesovanje tamošnjih poljoprivrednih proizvođača ipak postoji. Jedan od njih je i Slađan Stamenković iz sela Ristevac…

Organska proizvodnja povrća i lekovitog bilja

U emisiji „U našem ataru“ već ste imali priliku da upoznate Janoša Farago iz Oroma kod Kanjiže. Samo da vas podsetimo da je on jedan od najuspešnijih organskih proizvođača u Srbiji i da je u Oromu podigao biosalaš na kojem uzgaja 40-ak biljnih vrsta. Pod organskom proizvodnjom mu je 10 hektara, a proizvonju širi iz godine u godinu. U odnosu na našu poslednju posetu, porodica Farago je smanjila proizvodnju žitarica, a povećala površine pod začinskim i lekovitim biljem, čije mirise je vetar i ovoga puta nosio širom atara. Miriše majčina dušica, origano, žalfija i mnoge druge biljne vrste, a kako kaže naš domaćin, osnovno u organskoj proizvodnji jeste šarolika paleta biljaka.

Čišćenje organizma, kombinacijama biološke hrane u selu Dub

Milovan Milošević je penzionisani ekonomista i magistar organizacionih nauka, koji već 18 godina u rodnom Dubu proizvodi organsku hranu. Osim nadaleko poznate organske rakije od šljive i kupine, Milovan se bavi i zdravstvenim eko turizmom. U životu je bio često bolestan i sve bolesti pobedio je na svojstveni način. Njegovo iskustvo govori da je osnova svega čišćenje organizma o čemu je i pisao u svojoj knjizi. On smatra da se svi vitalni organi moraju očistiti, kako koža kao najveći organ, tako i jetra, bubrezi i debelo crevo.

Organska proizvodnja za poznatog kupca, VIP fond

Pokrjinski fond za podršku investicija, organizovao je konferenciju, na kojoj su predočene nove mogućnosti za plasman proizvoda iz organske proizvodnje, koja bi unapred bila ugovorena i za poznatog kupca…

Organska proizvodnja povrća u Kikindi

Poljoprivredno gazdinstvo Stojanović iz Kikinde bavi se organskom proizvodnjom povrća već 6 godina. Obrađuju 5 i po hektara zemlje i sve je u organskom statusu. I sami priznaju da su zbog brojnih poteškoća sa kojima se suočavaju često razmišljali da odustanu od organske proizvodnje. Na sreću sve brojnijih kupaca to nisu uradili…

Peti forum o organskoj proizvodnji

Organizatori petog Foruma o organskoj proizvodnji u Selenči sebi su postavili velik zadatak. Trebalo je napraviti presek stanja u toj oblasti i otvoriti sve teme koje tište proizvođače. Generalno, napretka ima, opšta je ocena učesnika, a u prilog tome govore sve veće površine pod organskom proizvodnjom, kao i interosovanje kupaca za takvim proizvodima. Neophodni Zakoni su doneti, a na ruku proizvođačima organske hrane ide i to što ministarstvo redovno isplaćuje subvencije koje su nekoliko puta veće od onih koje dobijaju poljorivrednici koji proizvode na konvencionalan način. Međutim, kako se radi o skupoj proizvodnji, proizvođači priželjkuju još neke povlastice…

Organska proizvodnja na biofarmi Mamužić

Josip Mamužić iz Ljutova kod Subotice, je 2003. godine odlučio da se bavi organskom proizvodnjom. Počeci nisu bili laki, ali danas ima 19 hektara koji su sertifikovani pod organskom proizvodnjom, a zastupljeno je povrtarstvo, voćarstvo i ratarstvo. Biofarma Mamužić je prva farma u Srbiji koja je uvela evropske standarde, a ono što karakteriše ovu farmu, osim kvaliteta, jeste uzgoj i prerada žitarica i njihovo ljuštenje, kao i proizvodnja pšeničnog, ječmenog, ovsenog, raženog i kukuruznog brašna, naravno organskim putem…

Proizvodnja lekovitog bilja u Severnom Banatu

Plava polja lana, opojni mirisi žalfije, bosiljka, majčine dušice, miloduha i drugih začinskih i lekovitih biljaka nisu čest prizor u našim atarima. Ipak, u vojvođanskom selu Orom, ta slika nije nesvakidašnja. Naime, Janoš Farago se unazad devet godina ozbiljno posvetio upravo proizvodnji začinskog i lekovitog bilja. Ta proizvodnja se nekada vezivala za Vojvodinu i Južni Banat, da bi se proširila i na Bačku, ali i na ostale delove Srbije. Ne postoje precizni podaci koliko je hektara pod ovim biljem zasejano u našoj zemlji, ali neka statistika pokazuje da se ta površina 2006. godine kretala oko 1, 5 hiljadu hektara, dok neki stručnjaci procenjuju da se kreće i do 2,5 hiljade. Naš domaćin, Janoš Farago iz Oroma ima 10 hektara sa preko 20 vrsta začinskog i lekovitog bilja, kao i raznog povrća. On je jedno vreme živeo u Nemačkoj, gde je video koliko je važna zdrava ishrana, pa je rešio da se vrati na porodični salaš i primeni iskustva koja je stekao na Zapadu…

Organska proizvodnja u Srbiji

U Srbiji se za sada na oko 1 200 hektara primenjuje organska proizvodnja, a namera Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da se do 2015. godine ta proizvodnja proširi bar na 50 000 hektara. Jedan od glavnih problema poljoprivrednika koji su se odlučili za organsku proizvodnju jeste nedostatak stručnjaka na tom polju. Takva situacija ne bi trebalo dugo da potraje, jer je u planu otvaranje četiri centra koji će se baviti tim vidom proizvodnje…

Medijski partneri