20 godina Rezervata prirode Zasavica

Na nekih dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, u ovoj godini jubilej od dvadeset godina slavi specijalni rezervat prirode – Zasavica. Prirodno zaštićeno dobro prve kategorije i turistička i prirodna atrakcija koja ove jeseni dočekuje i polamilionitog posetioca, ljubitelja prirode, starih rasa i istraživača i to iz celog sveta. Ali ukoliko još niste čuli za ovu oazu, neka vas to ne brine. Do pre dvadeset godina, i lokalno stanovništvo ga je smatralo barom, bez ikakvog potencijala, priseća se upravnik Zasavice, Slobodan Simić.

Finansiranje zaštićenih prirodnih područja u Srbiji

Za većinu nacionalni parkovi i parkovi prirode su mesta na kojima se odlazi vikendom, sa porodicom na piknik ili kako bi se u miru prošetalo šumama. I dok uživamo u predelima često zanemarujemo činjenicu da te parkova neko održava i o njima vodi računa. Isto tako, mnogi od nas ne znaju na koji način parkovi opstaju i odakle se finanisraju, imaju li sopstveni izvor prihoda ili su samo još jedna rupa u koju se sliva novac iz državnog budžeta Kako navodi upravnik parka prirode „Stara Planina“ šumskog gazdinstva „Pirot“ javnog preduzeća Srbijašume Igor Petrović, park na čijem je čelu finansira se na tri načina.

Planovi pošumljavanja u Srbiji

U jednoj od prošlih epizoda emisije „U našem ataru“ mogli ste da pogledate prilog o šumarstvu, tačnije o aktuelnom stanju i budućnosti srpskog šumarstva. Tada smo se sa našim sagovornikom pomoćnikom izvršnog direktora sektora „Šumarstvo“ u javnom preduzeću Srbijašume Bratislavom Kisinom dotakli tema poput prirodnog prirasta i kontrolisane ali i nekontrolisane seče šuma pri čemu smo saznali da je tek 29.1% od predviđene 41.4% od ukupne površine pod šumama te da je potrebno dodatno pošumljavanje. Međutim, čak i kada se pošumljavanje izvrši potrebno je i negovati te novopodignute ali i one postojeće sastojine.

Prevencija šumskih požara u Srbiji

U nekoliko proteklih epizpoda emisije „U našem ataru“ mogli ste da pogledate priloge o stanju i budućnosti šumarstva u Srbiji, kao i planovima pošumljavanja. Ipak, naša priča ne bi bila kompletna da posebnu pažnju nismo poklonili temi prevencije šumskih požara, o kojima su mnogi od nas samo slušali priče i gledali televizijske priloge na televiziji. Kako navodi pomoćnik izvršnog direktora sektora 'šumarstvo' javnog preduzeća „Srbijašume“ i naš današnji sagovornik Bratislav Kisin, opasnost od šuskih požara je i te kako realna posebno tokom letnjih meseci, dodajući pri tom da je najčešći uzrok ljudski faktor.

Prevencija seče šuma u Srbiji

Uzimajući u obzir da se oko 30% ukupne površine u Srbiji nalazi pod šumama, a da se drvo – posebno ono za ogrev – može prodati za realtivno dobru cenu, ni ne čudi činjenica da je zabeleženo dosta slučajeva krađa i bespravne seče šuma sa kojima se javno preduzeće „Srbijašume“ bori iz godine u godinu. Međutim, situacija nije jednostavna i zavisi od toga da li su u pitanju privatne ili javne površine pod šumom. Što se tiče privatnih šuma, preduzeće „Srbijašume“ nema nadležnost ali ni ljudske resurse da se o njima stara, već je svaki vlasnik je dužan da sam sačuva svoju imovinu. Kako navodi pomoćnik izvršnog direktora sektora 'šumarstvo' Bratislava Kisina, u privatnoj šumi postoje dve varijante bespravne seče.

Stanje i budućnost šumarstva u Srbiji

U Srbiji se preko 2.200.000 hektara nalazi pod šumom. Prevedeno u procente, to znači da je 29.1% naše države ustvari šumovito, što nas svrstava u red srednje-šumovitih zemalja ukoliko se kao parametar uzima svetski prosek. Međutim, prostornim planom republike Srbije predviđeno je da se površina pod šumom proširi na, prema računicama stručnjaka, optimalnih 41.4% – navodi pomoćnk izvršnog direktora sektora šumarstvo u javnom preduzeću „Srbijašume“, Bratislav Kisin.

Kolike su štete od poplava u Sremu

U reportaži o posledicama poplava u Sremu naša ekipa želela je da krene sa najzapadnije tačke, sa tromeđe Bosne, Srbije i Hrvatske. Međutim, u selo Jamena nije se moglo jer je dva dana ranije najpre u potpunosti evakuisano, a zatim i poplavljeno. Svi koji su ranije posetili ovo idilično mesto sigurno ga nisu zaboravili, ali je za većinu stanovnika Srbije ono bilo potpuno nepoznato…

Ekoloska sušara za voće i povrće

Sunčeva energija se može primeniti u razne svrhe. Videli smo da se koristi za proizvodnju električne energije, za grejanje, za zagrevanje vode, a studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta su solarnu energiju iskoristili za patentiranje ekološke sušare za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja. Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru sa solarnim panelom manjih kapaciteta, a posebno je namenjena individualnim proizvođačima. Sušara je napravljena od drveta, žica i limenki, a najviše podseća na rernu. A evo i kako ovaj sistem zapravo funkcioniše…

Sakupljanje i prerada šumskih plodova

Sakupljanje i prerada divljih šumskih plodova nije nimalo lak i jednostavan posao mada ima niz svojih prednosti. To najbolje znaju Radmila i Miloš Mijatović, penzioneri iz Robaja, sela ispod Divčibara, koje katastarski pripada mioničkoj opštini iako je od Valjeva udaljeno svega 15-ak kilometara. U ovaj posao ušli su pre 4 godine s’ namerom da sačuvaju od zaborava stare recepte koji su ujedno i medicina na prirodnoj osnovi…

Problemi sa odnošenjem leševa domaćih životinja u Severnom Banatu

Ukoliko dođe do uginuća u stočarskoj proizvodnji, uklanjanje leša predstavlja samo dodatno opterećenje i muku proizvođačima koji se nađu u toj situaciji. Ne samo da gube sredstva uložena u kupovinu grla, već kafilerijama plaćaju i transport koji se obračunava po kilogramu. Povrh svega, čest je slučaj da se na odnošenje leša čeka i po više dana što predstavlja poseban problem tokom letnjih meseci kada temperatura prelazi preko 30 stepeni celzijusa. Jedna od najboljih proizvođača mleka sa teritorije severnog banata Olivera Latinović kaže da ona lično nije imala problem sa uginućem, ali da zna ljude koji jesu…

Hladnjača za animalni otpad u Kikindi

Uzgajivači krupne stoke svakodnevno se susreću sa mnogim nevoljama: od pojave bolesti u zapatima, preko niskih cena proizvoda pa sve do nemogućnosti plasmana svoje robe, ma šta ona bila. Međutim, postoji jedan problem kojem se ne posvećuje mnogo pažnje, a čija ozbiljnost postaje jasna tek kada bude prekasno: problem uginuća krupne stoke i efektno uklanjanje leševa…

Neškodljivo uklanjanje animalnog otpada u Institutu za veterinarstvo

Ovakve slike divljih deponija su veoma česte na teritoriji Srbije. Osim što nisu prijatne za oko, one predstavljaju i veliku opasnost po ljudsko zdravlje. Bacanje animalnog otpada na deponije koje se najčeće nalaze u blizini naseljenih mesta, ili zakopavanje nije dozvoljeno, i to s punim razlogom…

Značaj ekološkog stajnjaka

Puno je faktora koji ugrožavaju životnu sredinu. Osim nekontrolisane industrijske proizvodnje, kao jedan od najvećih zagađivača, u poslednje vreme sve češće pominje se i poljoprivreda. Pored već dokazano opasne upotrebe pesticida, posledice na podzemne vodotokove ostavlja i stajsko đubrivo…

Velika uspešnost DREPR projekta u Srbiji

DREPR projekat u bukvalnom prevodu znači: ‘Čist Dunav – naša zajednička budućnost’. Sprovodi ga Svetska Banka i naše ministarstvo poljoprivrede. Traje već pet godina i svrstavaju ga među najuspešnije jer je iskorišćeno više od 95% ponuđenih fondova…

Bezbednost hrane

Bezbednost hrane je preozbiljna stvar da bi se dozvolilo da funkcioniše na postojeći način, ocena je vojvođanskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića. Pre svega to je važno za građane iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga, ali i iz ekonomskih, jer ako se ne uspostavi sistem kontrole koji je ekvivalent onom u zemljama u okruženju, onda to znači da proizvodi iz Srbije neće moći da se izvoze, kaže Ješić…

Da li ima GMO soje i kancerogenog kukuruza u Srbiji

Veći deo javnosti u Srbiji oštro osuđuje mogućnost da genetski modifikovani organizmi u bilo kojoj formi nađu svoje mesto u našem zakonodavstvu. Opet, s druge strane, javna je tajna da je GMO odavno prisutan na našim terenima. Uglavnom u soji, a regioni gde je, kažu, najviše ima su: sever Bačke, Srem i Mačva. Da je sigurno ima i u drugim delovima Srbije potvrđuju nam mnogi proizvođači na terenu, među kojima je i Vladan Bogosavljević iz Lešnice, podrinjskog sela koje se nalazi na nekoliko kilometara od Loznice. Skoro se pojavila preko crnih kanala i sve je prisutnija, jer ju je lako odbraniti od korova, a i prinosi su stabilniji, objašnjava Vladan. On spada u velike protivnike GMO-a i ne shvata ljude koji to svesno rade…

Kakve sve štete mogu da nastanu paljenjem strnjišta

U vreme pripreme zemljišta za jesenju setvu ozimih kultura mnogi poljoprivrednici i pored upozorenja pale žetvene ostatke na njivama. Na taj način zemljištu se nanosi značajna šteta jer remeti bioravnotežu koja se godinama stvara…

Sređivanje deponija u opštini Leskovac

Jedan od najvećih problema zaštite životne sredine u Srbiji su deponije. Prema oceni Evropske unije situacija u sferi zaštite životne sredine u Srbiji nije za pohvalu…

Proizvodnja Ekoloških proizvoda u Hrvatskoj

Da eko-poljoprivreda ima veliku perspektivu možemo videti na primeru Hrvatske gde je trenutno više od 1500 ekoloških farmera. Do pre dve godine u toj državi je bilo svega 0,6% gazdinstava koja su se bavila organskom proizvodnjom, dok je danas taj procenat iznad 2,5%…

Hemijski lizing u poljoprivredi

Nije retkost da poljoprivredni proizvođači ulože više nego što je potrebno u svoju proizvodnju, bilo odabirom hibrida koji ne ispuni svoj pun potencijal ili pak upotrebom prekomerne količine đubriva i pesticida koji ne samo da škode novčaniku već i okolini. Sada je poljoprivrednicima dostupan novi poslovni model, podržan od strane Organizacije Ujedinjenih nacija za idustrijski razvoj, koji se bavi ovom problematikom i naziva se hemijski lizing…

Medijski partneri