Proizvodnja cveća u Lukinom Selu

Porodica Bakoš iz Lukinog sela već decenijama se uspešno bavi povrtarskom proizvodnjom. Ali kako ti obično i biva, svi novi članovi kada se priključuju postojećoj tradiciji, znaju da unesu i nešto novo. Kada se udala za svog supruga Ervina, Čila Bakoš kaže ništa nije znala o cvećarstvu ali je bila voljna da pokuša. Dvanaest godina kasnije, svim srcem je zaljubljena u proizvodnju cveća i cele godine uživa u njemu.

Plastenička proizvodnja kala u selu Mužlja

Cvetni aranžmani u cvećarama, na venčanjima i pijacama, tokom marta, aprila i maja, gotovo da ne mogu proći bez bar jednog belog cveta kale. To je njihovo vreme i period kada proizvođači imaju pune ruke posla i vreme kada se osvrću na momenat na njihovu proizvodnju. Ona počinje sa prvim zalivanjem nakon letnje pauze, u avgustu. Sledi zima kada ovo cveće iziskuje najviše pažnje i topline, a onda i nagrada u vidu cvetanja, tokom proleća. Baš tako sve ovo doživljava i Atila Juhas iz Mužlje, proizvođač kala koji je ovu ljubav, zajedno sa bratom, nasledio od svog dede i oca.

Proizvodnja kala u selu Mužlja

Meseci mart, april i maj, nekako su svake godine, kada je cveće u pitanju, u znaku kala. Cvetni aranžmani u cvećarama, na venčanjima i pijacama, gotovo da ne mogu proći bez bar jednog belog kalinog cveta. Da, ovo je njihovo vreme i period kada proizvođači imaju pune ruke posla. Rozalija Sitaš iz Mužlje kod Zrenjanina kaže, da nije pogrešila kada je pre više od 20 godina prestala sa povrtarskom proizvodnjom i u potpunosti se posvetila proizvodnji samo ovog cveća.

Plastenička proizvodnja cveća porodice Farago u Temerinu

Proizvodnja cveća može biti veoma isplativa ukoliko se poslu pristupi na pravi način. Međutim, šta podrazumeva ispravan pristup radu, koliko sredstava je potrebno uložiti i kako se organizovati ne bi li se postigli najbolji rezultati? Ako to pitanje postavite našoj današnjoj domaćici Piroški Farago iz Temerina, odgovor će biti vrlo jednostavan: potrebno je mnogo – i mnogo rada i mnogo sredstava. A njena priča, preciznije rečeno, priča o proizvodnji cveća porodice Farago – u kojoj učestvuju i suprug Đerđ kao i sin David i ćerka Ema – počela je pre više od 25 godina i to kao hobi da bi se danas razvila u jednu od najobimnijih porodičnih cvećarskih proizvodnji na teritoriji čitave Vojvodine.

Proizvodnja cveca u Futogu

Dan i noć u jesen, božićne zvezde i ciklame u zimu, karanfili pred osmi mart i muškatle kada god je to moguće. U plastenicima Zorice Savković iz Futoga, koja sa uspehom proizvodi cveće za balkone i vrtove, tokom čitave godine može se videti harmonija žutih, crvenih i ručistih nijansi. Uz pomoć svog supruga Mirka, ona već deset godina održava ovu cvećarsku proizvodnju, koja porodici predstavlja jedan od glavnih izvora prihoda.

Plastenička proizvodnja cveća u Temerinu

Da budemo u potpunosti iskreni, sredina januara i nije idealno vreme za snimanje reportaža o biljnoj proizvodnji. Svuda je sneg, nema vegetacije, a i ono malo što se može snimiti obično je pšenica koja proviruje ispod snežnog pokrivača.

Plastenička proizvodnja cveća

Mnogi početnici koji bi voleli da zasnuju sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju često nemaju sa kim da se posavetuju oko pitanja koja se tiču njihovog novoodabranog zanimanja. I dok stručnjaci mogu pomoći sa teorijskog aspekta, samo iskusni proizvođači mogu da ponude savete koji su direktno povezani sa svakodnevnim problemima poput plasmana i tržišta. Mi smo posetili Branislava Stokića iz Inđije, iskusnog povrtara i cvećara kako bi na primeru njegove proizvodnje pokazali šta i kako treba raditi.

Proizvodnja sadnica ruža u Maradiku

U prošloj epizodi emisije “U našem ataru” ispričali smo prvi deo priče o Igoru Šalamonu iz Maradika i njegovoj proizvodnji rasadnog materijala ruža. Kao što smo tada napomenuli, Igor je muzičar, sarađuje sa mnogim poznatim imenima domaće estrade i živi život na kojem bi mu mnogi pozavideli. Međutim, svako zanimanje može da umori, a svaki posao može da dosadi. Zato je naš domaćin odlučio da pokrene sopstevenu proizvodnju sadnica ruža i voća, ne bi li imao na čega da se osloni kada jednog dana odluči da se povuče sa estradne scene…

Proizvodnja sadnica u Maradiku

Šta se dogodi kada jedan umetnik, muzičar po vokaciji odluči da pokrene sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju? Pa, ako je suditi po primeru Igora Šalamona iz Maradika, kombinacija ova dva – na prvi pogled reklo bi se – nespojiva zanimanja daje ništa manje do recept za uspeh. Kako se Igor inače bavi muzikom i sarađuje sa mnogim zvučnim imenima domaće muzičke scene, bilo je potrebno nešto što će mu omogućiti ne samo dugoročan izvor sredstava, već i mir i tišinu kada je to najpotrebnije. Zato se sada već davne 2001. godine i odlučio da pokrene poljoprivrednu proizvodnju voćnih sadnica i sadnog materijala ruža.

Proizvodnja kala u selu Kličevac

Da cvećarstvo na malim površinama može da bude daleko isplativiji posao od povrtarstva uverio se i Saša Selić iz Kličevca. Do pre 5 godina bavio se proizvodnjom paradajza u plastenicima sa sistemom za grejanje, ali je odustao kada je izračunao da mu proizvodnja kala uz manje posla može doneti bolju zaradu. Danas u dva objekta ima oko 600 sadnica ovog cveća što znači da odavde izađe na hiljade prelepih cvetova…

Proizvodnja cveca u Loznici

Cvećarstvo je nekada bilo profitabilno zanimanje u Srbiji, ali danas to više nije. Opšta besparica i nelojalna konkurencija glavni su krivci, kaže Pavle Nestorović iz Loznice koji je u ovom poslu duže od 3 decenije. Primera radi, pre 10 godina jednu hrizantemu prodavao je po 500 dinara, a danas sa gotovo istim ulaganjem on za nju ne može da dobije više od 100 dinara. Zbog toga ne čudi što se godišnja proizvodnja hrizantema smanjila sa 18.000 na samo 5.000.

Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji

Posed braće Karla i Alesandra Feresina, koji se u mestu San Lorenzo Fiumicello nedaleko od Udina, bave gajenjem voća, povrća i cveća u plastenicima i na otvorenom, našao se na listi mesta koje su posetili učesnici studijskog putovanja ProAgro Lider 2010. Braća Karlo i Alesandro, povrće i voće gaje na ukupno 17 hektara…

Farma krava i proizvodnja cveća, STAR projekat 06

Sa 33 muzne krave i 80 hektara obradivih površina, domaćinstvo Veselin Dragana iz Iđoša, svrstava se u srednja gazdinstva. Veselin je ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom počeo da se bavi tek pre sedam godina, kada je ostao bez posla u metanolsko-sirćetnom kompleksu Kikindi. Iako i sam kaže da je proizvodnja mleka crna metalurgija u poljoprivredi, neće prestati da se bavi stočarstvom posle toliko ulaganja…

Proizvodnja povrća i cveća u plastenicima

U vrbaškom ataru, na salašu koji je nekada pripadao njegovim roditeljima, Balando Mihalj uz pomoć svoje supruge Jagode se već čitavu deceniju bavi povrtarstvom, a od skora i cvećarstvom. Ostavši bez posla u državnom preduzeću ovaj bračni par je odlučio da se preorjentiše na poljoprivredu, a kako je Mihalj završio srednju poljoprivrednu školu smer Povrtarstvo, nedoumice nije bilo. Postepeno ulažući sredstva i uvećavajući površine na kojima rade, stigli su do 1800 kvadratnih metara pod plastikom, dok na otvorenom polju uzgajaju povrće na parceli od jednog hektara…

Proizvodnja povrća i cveća u Mužlji

Janoš Sabo iz Mužlje kod Zrenjanina je dugogodišnji proizvođač rezanog cveća, ali tu proizvodnju je odlučio da smanji i u stakleniku na površini od 6,5 hiljada kvadrata zasadio je 18 hiljada struka paradajza. Kako kaže naš domaćin razlog za takvu odluku je činjenica da je lakše prodati hranu, nego cveće koje za mnoge ljude predstavlja luksuz. Rasad paradajza sami proizvode, a uprkos lošim vremenskim uslovima, u staklenik su ga uneli već početkom marta…

Rasadnik ruža Pheno Geno iz Temerina

Uživanje u najražličitijim bojama i najlepšem mirisu nošenim vetrom. Tako se ukratko može opisati poseta rasadniku ruža Pheno Geno u Temerinu, gde se ukrštanjem postojećih sorti ruža dobijaju sorte bolje od onih koje se trenutno nalaze na tržištu…

Proizvodnja ruža u Lipolistu

Priča porodice Topalović iz Lipolista počinje davne 1955. godine kada je započeta amaterska proizvodnja voćnih sadnica. Tokom godina, porodični biznis se razvijao uvođenjem proizvodnje ruža po kojoj su i danas poznati ne samo u svom kraju već i širom Srbije. Danas se porodica Topalović bavi proizvodnjom ruža, četinara, voćnih sadnica, lišćara i drveća, a njihov rasadnik je jedan od desetak koji sa uspehom posluju u ovom mačvanskom selu, pružajući meštanima sigurnost i svojevrstan izvor prihoda…

Proizvodnja cveća u Totovom selu

Totovo Selo koje se nalazi nadomak Sente nije kao većina drugih vojvođanskih sela. Čim se u njega kroči oseti se miris cveća, ulice su pune zelenila, a na svakoj banderi u ulici okačena je saksija sa ukrasnom biljkom. Jedan od glavnih krivaca za takvo stanje je Dukai Tivadar, muzičar u srcu, koji se već dugi niz godina bavi i proizvodnjom cveća…

Proizvodnja cveća u Loznici

Cvećarstvo je nekada bilo profitabilno zanimanje u Srbiji, ali danas to više nije. Opšta besparica i nelojalna konkurencija glavni su krivci, kaže Pavle Nestorović iz Loznice koji je u ovom poslu duže od 3 decenije. Primera radi, pre 10 godina jednu hrizantemu prodavao je po 500 dinara, a danas sa gotovo istim ulaganjem on za nju ne može da dobije više od 100 dinara. Zbog toga ne čudi što se godišnja proizvodnja hrizantema smanjila sa 18.000 na samo 5.000.

Proizvodnja kalifornijskih glista i glistenjaka u Elemiru

Proizvodnja kalifornijskih glista i glistenjaka možda izgleda jednostavno, ali nas je porodica Mihajlov iz Elemira uverila da je to daleko od istine. Oni su u ovom poslu duže od dve decenije, prošli su sve faze i došli na nivo kojem su težili, ali na cilju ih je dočekalo nešto drugo…

Proizvodnja kala u plastenicima

Porodica Sitaš iz Mužlje kod Zrenjanina se godinama bavila proizvodnjom povrća. Međutim pre više od 15 godina doneli su važnu odluku i celokupnu plasteničku proizvodnju preorijentisali na uzgoj kala. Danas imaju oko 2800 kvadrata pod plastenicima, a Rozalija Sitaš kaže da je reč o lepom i zahtevnom poslu. Berba počinje već na jesen, a svoj vrhunac kale dostižu u martu, aprilu i maju, dok su vreli letnji meseci predviđeni za mirovanje…

Proizvodnja cveća porodice Kozarov

Porodica Kozarov iz Čuruga se već 15 godina bavi proizvodnjom cveća, veoma su uspešni u toj delatnosti, a otkako je porodični posao preuzeo sin Zoran, rezultati sve boljeg poslovanja bili su još vidljiviji…

Proizvodnja cveća porodice Vukajlović iz Čuruga

Selo Čurug u Bačkoj, nadaleko poznato po dobrim ratarima, stočarima i povrtarima, moglo bi u budućnosti biti prepoznato i po cvećarima. Za sada se time bave dve čuruške porodice, ali s’ obzirom na njihove rezultate i drugi bi mogli slediti njihov primer…

Plastenička proizvodnja cveća u Ostojićevu

Da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji cveća potvrđuje činjenica da ga godišnje uvezemo za više od 10 miliona dolara. Ako je suditi po baštama i terasama građani Srbije vole cveće i nije im teško da brinu o njemu. Ipak samo 2000 domaćinstava proizvodi cveće, a samo 50-ak gazdinstava živi prvenstveno od toga…

Proizvodnja cveća u Srbiji i Hrvatskoj

U Crepaji, najvećem selu opštine Kovačica, posetili smo proizvođača cveća Dušana Trajkovića. On je ovom delatnošću počeo da se bavi pre 15 godina bez ikakvog predznanja i iskustva na 100 kvadrata plastenika, a danas ima 1.500 kvadratnih metara. Iako se bavi proizvodnjom samo sezonskog cveća posla ima gotovo čitave godine…

Plastenička proizvodnja cveća u Kljajićevu

Približava se 8. mart, Dan žena i dan kada se proda najviše cveća u toku jedne godine. Zato je ovo udarno vreme za sve proizvođače. Tako je i na gazdinsvu Bunčića u Kljajićevu. Cela porodica vredno radi kako bi, ne samo za taj dan, već za celu sezonu, imali kvalitetnu ponudu raznolikog cveća. Bunčići se proizvodnjom cveća bave već 10 godina i veoma su poznati u ovom delu Vojvodine. Počeci nisu bili ni malo jednostavni. U Kljajićevo su došli kao izbeglice, međutim počevši od same nule, trudom i radom uspeli su da stanu na noge i da danas budu ponosni na svoj rad…

Proizvodnja cveća u plastenicima

Jedna od posledica ekonomske krize jeste veliki broj otpuštanja radnika ili nemogućnost zaposlenja. Mnogi od njih se odlučuju na sopstvenu proizvodnju, a u poslednje vreme sve više je popularno uzgajanje cveća. Oko 2 hiljade domaćinstava u našoj zemlji bavi se ozbiljnijom proizvodnjom, ali je uvoz cveća i dalje za 4% veći od izvoza. Smiljana Slavnić iz Kikinde dugo nije mogla da nađe posao vaspitačice za koju se školovala, pa su ona i njen suprug odlučili da osnuju proizvodnju cveća. Svoj biznis su započeli sa jednim malim plastenikom, da bi se nedavno proširili na 500 kvadratnih metara. Iako želje i ambicije postoje, još uvek su orijentisani samo za kikindsko tržište…

Proizvodnja semenskog cveća

Prilog iz 294. izdanja emisije U našem ataru

Medijski partneri